Аутор Тема: Трибањ Шибуљина  (Прочитано 804 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1979
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #20 послато: Јул 11, 2022, 08:43:23 пре подне »
Као типичан пример бих дао породице из града Дрниша које су доселиле Црне Горе око 1720. (Петрановић, Петричевић, Андрић, Његуш). Говорили су икавицом под утицајем околине. Ем што су најкаснији досељеници у Далмацију, ем што нису имали никакве везе са икавицом. Мало је времена потребно за шалтање с једног говора на други.

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #21 послато: Јул 11, 2022, 10:53:35 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/EynLQH6RLIM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/EynLQH6RLIM</a>

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3592
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #22 послато: Јул 11, 2022, 01:58:20 поподне »
Занимљиво је да у млетачком попису из 1709. године, од данашњих православних породица Трибња Шибуљине налазимо пописане само Маринковиће и Продане, који су међусобно сродни тј. припадају хаплогрупи I1-Z63>Y55824. У попису нема ниједне од српских породица I2-PH908: Пољак, Лукић, Бабац. Набројане су и католичке породице из Трибња: Његовани, Рукавине, Лукановићи, Жежељи, Матаци, Вукићи, Трошељи и др. Углавном из буњевачког насеља.


« Последња измена: Јул 11, 2022, 02:07:49 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3592
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #23 послато: Јул 11, 2022, 02:04:26 поподне »
Нађох и дио старог чланка Аце Маринковића о поријеклу трибањских породица:

Бабац – потјечу из Бајамовца. По предаји, кад су крајем 17. стољећа отјерани Турци из Асан куле, један од Трибљана је у турском шатору затекао младу Туркињу с дјететом. Животи су им поштеђени, а од њих су потекли сви Бабци. Зато су донедавно имали надимак “Турци”.

Пољак – по предаји Пољаци потјечу из Лике. Уз Маринковиће, ово је најбројнији шибуљски род. У Трибњу су настањени у Матијашици и Козјачи.

Штрбо – најмлађи род у Шибуљини, поријеклом су из Босне.

Лукић – велики род чији су се припадници углавном бавили поморством, риболовом и трговином. Лукићи су посједовали најбољу земљу у селу.

Продан – њихов је заселак Продани. У селу никад није било више од двије куће Продана.

Маринковић (Ћелићи) – по предаји родоначелник Петар, да би избјегао крвну освету, доселио се у Маринковиће Вурлане и преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи добили су по манастиру Ћелије у васојевићком крају (Калудра код Берана), одакле су наводно потекли. Ћелићи су обитавали у Асановцу подно Асан куле. Њиховом заслугом изграђена је средином 19. стољећа сеоска црква у Шибуљини.

Маринковић (Вурлани) – надимак Вурлани вјеројатно потјече по Фурланији, регији у сјеверној Италији. Највише Вурлана обитавало је Под Чардачином, најисточнијем дијелу Асановца.

Маринковић (Смисићи) – највише их је било настањено у заселку Полибрада. По предаји настали су од Маринковића Вурлана. Наиме, кад је једна цура од Матака остала трудна с неким морнаром, Иван Маринковић (Вурлан) узео ју је за жену и тако је спасио срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помијешани.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3592
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #24 послато: Јул 11, 2022, 02:13:49 поподне »
Свакако је интересантна веза Трибња Шибуљине са насељем Пољица у Равним Котарима. Ради се такође о мјешовитом католичко-православном селу, гдје српску заједницу чине Пољаци (Ђурђевдан), Бабци (Ђурђевдан) и Маринковићи (Аранђеловдан). Иако нису тестирани, рекао бих да је мала шанса да ове три породице нису повезане са својим презимењацима у Трибњу.

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #25 послато: Јул 11, 2022, 02:15:12 поподне »
Зна ли се хаплогрупа Штрба?

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3592
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #26 послато: Јул 11, 2022, 02:17:35 поподне »
Зна ли се хаплогрупа Штрба?

Не, они једини од ових породица нису тестирани.

Ван мреже Христифор

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #27 послато: Јул 11, 2022, 02:26:34 поподне »
Можда су део рода Штрбаца ако се гледа по презимену.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1979
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #28 послато: Јул 11, 2022, 02:41:39 поподне »
Нађох и дио старог чланка Аце Маринковића о поријеклу трибањских породица:

Бабац – потјечу из Бајамовца. По предаји, кад су крајем 17. стољећа отјерани Турци из Асан куле, један од Трибљана је у турском шатору затекао младу Туркињу с дјететом. Животи су им поштеђени, а од њих су потекли сви Бабци. Зато су донедавно имали надимак “Турци”.

Пољак – по предаји Пољаци потјечу из Лике. Уз Маринковиће, ово је најбројнији шибуљски род. У Трибњу су настањени у Матијашици и Козјачи.

Штрбо – најмлађи род у Шибуљини, поријеклом су из Босне.

Лукић – велики род чији су се припадници углавном бавили поморством, риболовом и трговином. Лукићи су посједовали најбољу земљу у селу.

Продан – њихов је заселак Продани. У селу никад није било више од двије куће Продана.

Маринковић (Ћелићи) – по предаји родоначелник Петар, да би избјегао крвну освету, доселио се у Маринковиће Вурлане и преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи добили су по манастиру Ћелије у васојевићком крају (Калудра код Берана), одакле су наводно потекли. Ћелићи су обитавали у Асановцу подно Асан куле. Њиховом заслугом изграђена је средином 19. стољећа сеоска црква у Шибуљини.

Маринковић (Вурлани) – надимак Вурлани вјеројатно потјече по Фурланији, регији у сјеверној Италији. Највише Вурлана обитавало је Под Чардачином, најисточнијем дијелу Асановца.

Маринковић (Смисићи) – највише их је било настањено у заселку Полибрада. По предаји настали су од Маринковића Вурлана. Наиме, кад је једна цура од Матака остала трудна с неким морнаром, Иван Маринковић (Вурлан) узео ју је за жену и тако је спасио срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помијешани.

Занимљиво, али не бих узимао за озбиљно ништа од овог, посебно не Фурланију.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #29 послато: Август 12, 2022, 11:08:51 пре подне »
Занимљиво је да у млетачком попису из 1709. године, од данашњих православних породица Трибња Шибуљине налазимо пописане само Маринковиће и Продане, који су међусобно сродни тј. припадају хаплогрупи I1-Z63>Y55824. У попису нема ниједне од српских породица I2-PH908: Пољак, Лукић, Бабац. Набројане су и католичке породице из Трибња: Његовани, Рукавине, Лукановићи, Жежељи, Матаци, Вукићи, Трошељи и др. Углавном из буњевачког насеља.

Poljaci i Babci (pretpostavljam i Lukići) se na ovom popisu "kriju" pod prezimenom Nigovan-Njegovan. Još jedan dobar primjer koliko kod nas malo traje sjećanje na ranije prezime. U ovom slučaju dovoljno je bilo 200-250 godina da se izgubi svaki trag o tome.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1979
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #30 послато: Август 12, 2022, 12:12:21 поподне »
То онда отвара нове видике, јер су Његовани најбројнији били у Почитељу код Госпића, мада их има мало и у Доњем Кашићу у Равним Котарима, а тамо славе Ђурђевдан као и Пољаци и Бабци. Постоје и данас врло бројни Његовани католици из Трибња. За њих сам одавно знао и помишљао да су конвертити, само их нисам повезивао са Пољацима и Бабцима.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1979
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #31 послато: Август 12, 2022, 12:45:49 поподне »
Ипак ту нешто не штима. Његовани су на катастру 1709. изгледа већ били католици, пошто сам управо прегледао матичне књиге на Фемилисрчу и много њих је заведено као умрло у католичкој матичној књизи с краја 18. в, а према годинама су рођени почетком истог (матична за Стариград).

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #32 послато: Август 12, 2022, 02:04:38 поподне »
Treba imati u vidu da su ti doseljenici iz Like stigli u novu sredinu bez svog popa, a najbliža parosi su i kasnije uvijek bili prilično daleko. Čudo je da su neki od njih zadržali pravoslavnu vjeru u takvom većinski katoličkom okruženju.
Ne može se potpuno isključiti ni mogućnost da je bilo prelazaka iz katoličke u pravoslavnu vjeru, ali to smatram malo vjerovatnim bar nakon dolaska u mletačku Dalmaciju.
Što s tiče konkretno  Nigovana-Njegovana, oni jesu u 18. st. bili većinom katolici, ali ne baš svi.
U anagrafu parohije Obrovac, mjesto Tribanj 1811. g. upisana je jedna porodica Nigovan, a usporedbom s imenima iz austrijskog katastra 1827 i mat. knjiga vidi se da je bilo riječ o kasnijim Babcima.
Poljaci se javljaju ranije u 2. pol. 18. st. Nigovan detto Poljar ako se dobro sjećam.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1585
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Трибањ Шибуљина
« Одговор #33 послато: Август 12, 2022, 06:05:57 поподне »
То онда отвара нове видике, јер су Његовани најбројнији били у Почитељу код Госпића, мада их има мало и у Доњем Кашићу у Равним Котарима, а тамо славе Ђурђевдан као и Пољаци и Бабци. Постоје и данас врло бројни Његовани католици из Трибња. За њих сам одавно знао и помишљао да су конвертити, само их нисам повезивао са Пољацима и Бабцима.
Ја бих Пољаке из Шибуљине проверио на грану којој припадају Граоње и Продановићи,Ђурђевдан. Налог и узорак су у Берлину па ако има заитересованих нек се јаве...