Не слажем се да је до пословењивања балканских Влаха дошло у развијеном средњем вијеку, већ мислим да је до тога дошло ипак много раније.
Не видим како може доћи до икаквог раног лингивстичког пословењивања популација које су до данас несловенске. Дјелимично да, и кроз неке институте (кнез, ,војвода). На крају крајева и кроз сам назив Влах.
Без обзира на несумњиву романофону основу, све указује да је добар дио и влаха који су населили Румунију био двојезичан. Да не говоримо о словенским називима дубоко укоријењеним и међу тесалским власима. А поготово не вјерујем да је било романофоних влаха на тлу државе Немањића. Поједина романофона лична имена никад и код ниједне групе ( на тлу државе Немањића) не претежу над словенским именима, па сама имена не могу бити доказ романофоности. Нема трагове те романофоности ни у изворима, па је можемо третирати као пуко нагађање.
Могло је свакако бити доста Влаха који су населили Румунију двојезично но очито је шта је био примарни језички идентитет.
Кад се говори о власима у држави Немањића, ту мислим примарно на рани период. У листи имена влаха Жиче из 1220. има бар 30 % румунских имена, укључујићи и нека словенска имена која су вјековима до данашњег дана јако типична за Румуне (Рад/Раду, Стан/Стану, имена са основом Њег). Са тим процентима румунских имена код влаха Жиче већ треба рачунати с тим да је та популација у то вријеме могуће била двојезична а ако није, онда је то била коју генерацију прије. Како вријеме одмиче тако се и проценат таквих имена код влаха државе Немањића смањује, из доступних докумената посебно од краја 13., почетка 14 в. тако да у то доба врло вјероватно нема двојезичности и они говоре само српски/словенски.
Мислим да су Кулине које је Никола поменуо веома добар показатељ ране симбиозе словенске и влашке популације. При томе, у налазима из Кулина показало се да римско становништво из градова скоро да уопште није учествовало у влашко-словенској мјешавини, већ да је у тој мјешавини учествовало рурално балканско становништво. У градовима је углавном живјела космополитска популација из разних дијелова царства (што су и генетички резултати показали).
Још једна ствар се губи из вида, а то су прилично јасна предања и записи за Влахе у Тесалији и Македонији да су потомци досељеника из Паноније, што се прилично добро уклапа у причу о Сермезијанцима. И ту је још могла почети фаза стапања влашког и словенског елемента.
Остаје такође отвореним и питање да ли је и то романизовано балканско старо становништво било тако униформно и да ли нашу данашњу перцепцију влаха као свог романофаног становништва Балкан треба пресликавати и на средњи вијек.
Мислим да генетски резултати иду против неке дубоке везе прото-Румуна и Словена. Од неких дубљих румунских резултата I-Y3120, којих нема превише али их има, ту има доста неких грана које везе немају са Балканом, нпр. I-Y4460, затим ту је и I-Z16971. С друге стране код несловенских линија за пола и више излазе блиске везе са Балканом (обично око 800-1200 г.). Мислим да су рани Румуни имали сигурно више E-V13 од I-Y3120 а и да је проценат J-L283 био близак I-Y3120. Ту су затим неки разни кластери блискоисточног поријекла, па разне R1b гране, нешто и R1a. То већ не изгледа као генетика модерних Срба нпр. па ни Бугара.
Тачно је да је у градовима била космополитска популација, но има и такве генетике код Румуна.
Битно је да изађу BAM фајлови за студију о Виминацијуму (и да буду употребљиви) да се види тачно с ким ти налази с Кулина имају афинитета аутосомално.
Сермезијанци јесу занимљиви почев од оних нпр.влаха Сремљана из Хрисовуља, мада ти неки византијски наративи садрже и неких анахронзама који и нису тачни (Децебал итд, чак и иду у прилог романизованим Дачанима). Но с друге стране, Панонијом су владали Мађари а они су водили у то доба (бар у развијеном и касном средњем вијеку) и педантну статистику, ако су ти власи дошли у 13 в. одозго, требало би да се могу наћи у мађарским изворима. Или је тај назив алузија на неки ранији период.
Свакако да те романофоне популације нису исто. Довољно је само погледати на знатне разлике генетске између Цинцара и Румуна код неких подграна, додуше има и неких поклапања.