Аутор Тема: Поријекло Срба Вуковара и околине  (Прочитано 1289 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Поријекло Срба Вуковара и околине
« послато: Новембар 26, 2021, 12:45:37 пре подне »
Било би интересантно одговорити на питање зашто се нпр. у Негославцима говори екавски,а у Бршадину, који је 10-ак километара удаљен ијекавски, иако су оба српска насеља на том мјесту већ стотинама година. И какве то све везе има са миграционим токовима и пореклом становништва.
Пала ми је на памет Велика сеоба Срба под Чарнојевићем 1690те што се тиче Негославаца, па да је зато екавица остала, а о Сеоби пише и на страници Негославаца:
"Према предању, село је насељено прецима данашњих становника Негославаца 1690. године, у Великој сеоби Срба, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. У то време населило се свега 15 до 20 породица..."
https://opcina-negoslavci.hr/o-nama/
Вероватно је исто тако остао и назив Бели Манастир
У том појасу са десне стране Дунава, који се данас налази у Хрватској, вероватно је дошло до преплитања Срба ијекаваца и екаваца (који су дошли са Чарнојевићем), а негде се одржао екавски, тамо где је већина пореклом од оних који су се настанили у тој сеоби (као Негославци). А и сама конфигурација тих равничарских села је таква да нема непрекидног насељавања, него су села одвојена празним простором и збијена у своју микроцелину, па има услова да се одржи неки аутохтони карактер сваког насеља и по питању говора кроз дужи период ("екавска" острва у том делу)
« Последња измена: Новембар 26, 2021, 12:55:37 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #1 послато: Новембар 26, 2021, 08:50:51 пре подне »
Издвојио сам ову поруку и отворио тему, јер може бити интересантна, поготово јер је подручје Вуковара, као што је већ наглашено мјесто гдје се сусрећу двије српске етнографске зоне, два дијалекта.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #2 послато: Новембар 26, 2021, 09:07:10 пре подне »
Пала ми је на памет Велика сеоба Срба под Чарнојевићем 1690те што се тиче Негославаца, па да је зато екавица остала, а о Сеоби пише и на страници Негославаца:
"Према предању, село је насељено прецима данашњих становника Негославаца 1690. године, у Великој сеоби Срба, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. У то време населило се свега 15 до 20 породица..."
https://opcina-negoslavci.hr/o-nama/
Вероватно је исто тако остао и назив Бели Манастир
У том појасу са десне стране Дунава, који се данас налази у Хрватској, вероватно је дошло до преплитања Срба ијекаваца и екаваца (који су дошли са Чарнојевићем), а негде се одржао екавски, тамо где је већина пореклом од оних који су се настанили у тој сеоби (као Негославци). А и сама конфигурација тих равничарских села је таква да нема непрекидног насељавања, него су села одвојена празним простором и збијена у своју микроцелину, па има услова да се одржи неки аутохтони карактер сваког насеља и по питању говора кроз дужи период ("екавска" острва у том делу)

Оно што је мени занимљиво јесте да је Срем у цјелини (а Негославци спадају у западни Срем) претрпио доста интензивна насељавања ијекаваца, али да то није пореметило његову екавску основу. Једино гдје су ијекавци превагнули јесу села источно од Винковаца (Мирковци, Јанковци, Сремске Лазе), али и то су села на самој граници граници Срема и Славоније. Та екавска доминација у Срему се не може објаснити само сеобама из подручја јужно од Саве 1690-1739 већ доста старим насељима Срба екаваца у Срему и у претходном периоду. Таласи досељених ијекаваца очигледно нису били толико масовни да измјене језички основ тих насеља. Разлог томе лежи у чињеници да није било чистих досељеничких ијекавских насеља у Срему, већ су се ијекавци само утапали у постојећа екавска насеља.

Међутим, на подручју Вуковара, сјеверно и западно од града имамо доста стара ијекавска насеља, у којима се не ради о Босанцима или Личанима досељаваним од 18-20. вијека већ о Србима ијекавцима који су ту још од 16. вијека.

Екавски Негославци су насељени Србима тек од почетка 18. вијека, што говори да је између српских екавских и ијекавских насеља у западном Срему постојала једна међузона насељена католицима и да се ове двије српске зоне у периоду прије 18. вијека ипак нису тако непосредно додиривале.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #3 послато: Новембар 26, 2021, 09:14:04 пре подне »
Такође је занимљиво да је градско српско становиштво не само Вуковара, већ и Осијека било екавско. Поготово је то занимљиво за Осијек који је био екавско острво унутар српске ијекавске зоне.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #4 послато: Новембар 26, 2021, 10:39:08 пре подне »
Такође је занимљиво да је градско српско становиштво не само Вуковара, већ и Осијека било екавско. Поготово је то занимљиво за Осијек који је био екавско острво унутар српске ијекавске зоне.

Одатле она парола: Осијек никад неће бити Осек.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #5 послато: Новембар 26, 2021, 11:28:37 пре подне »
Одатле она парола: Осијек никад неће бити Осек.

Претпостављам да је на подручју источне Славоније и Војводине постојала једна српска трговачка класа у градовима (у којој је вјероватно био и солидан број Цинцара),а чији је "службени језик" био екавски. Та класа је формирала и своју специфичну културу. Осијек или Осек је једноставно био дио тог свијета.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #6 послато: Новембар 26, 2021, 11:36:31 пре подне »
Етничко и језичко стање у насељима у источној Славонији прије слома турске власти тј. око 1680. године. Извор: Стјепан Павичић, Подријетло хрватских и српских насеља и говора у Славонији.

Карта је прилично лоше резолуције. Углавном, жуто су католици Славонци, црвено су Срби, браон су Мађари, плаво су муслимани и Турци.



Као што се може видјети, српска ијекавска насеља, сјеверно од Вуковара била су одвојена од српских екавских насеља у Срему појасом католичких икавских насеља.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #7 послато: Новембар 26, 2021, 02:40:41 поподне »
Ако посматрамо овај прилично компактан блок српских села око Вуковара у периоду турске власти, поставља се питање шта је било са српским становништвом тог краја након 1690.године. Попис из 1698. године донекле приказује стање. Не треба заборавити да је подручје Вуковара било прилично погођено ратовима 1680-тих и 1690-тих. Становништво се било покренуло са својих огњишта. Нека српска села су се сасвим угасила.

Међутим, већ тај први попис из 1698. године, након што се стање колико толико смирило, показује да је главнина српског становништва остала на том подручју, некад у истим селима,а некад у сусједним селима. Попис показује да правих презимена има веома мало, а да се умјесто презимена користе топоними (па имамо Клишанин, Тењанац, Трпињанин, Бршадинац и сл.). Међутим, управо ова употреба топонима је корисна да се види какво је поријекло тог становништва.

Значи, неки Срби су остали на својим огњиштима, а неки су се само преселили из оближњих напуштених насеља. Међутим, било је и досељеника. Презимена у облику топонима, опет дају информацију одакле се становништво досељавало, па имамо веома честа "презимена": Бошњак, Мачванин, Бачванин, и нешто рјеђе Херцеговац. Претпостављам да су то биле досељеничке струје које су тад улазиле на вуковарско подручје, али оне нису биле доминантне. Насеља су углавном остала ијекавска, једино тамо гдје су се екавци досељавали у потпуно пуста мјеста (Негославци, Маринци, Петровци) насеља су постајала екавска.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #8 послато: Новембар 26, 2021, 03:25:28 поподне »
На пројекту нема пуно тестираних са овог подручја:

Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек, I2-PH908, пописани у Тењи још 1736. године
Јоановић, Стевањдан, Доњи Град, Осијек, I2-PH908, ово би требала бити стара осјечка породица из 18. вијека
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908, породица у Трпињи сигурно од половине 18. вијека
Шимић, Лазарева Субота, Мирковци, Винковци, I2-PH908
Симеоновић, Мратиндан, Маринци, Нуштар, I2-PH908

Сви сем једног су I2-PH908.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #9 послато: Новембар 26, 2021, 04:14:54 поподне »
На пројекту нема пуно тестираних са овог подручја:

Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек, I2-PH908, пописани у Тењи још 1736. године
Јоановић, Стевањдан, Доњи Град, Осијек, I2-PH908, ово би требала бити стара осјечка породица из 18. вијека
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908, породица у Трпињи сигурно од половине 18. вијека
Шимић, Лазарева Субота, Мирковци, Винковци, I2-PH908
Симеоновић, Мратиндан, Маринци, Нуштар, I2-PH908

Сви сем једног су I2-PH908.

Додаћу и неке са 23andMe:

Прокић, Пантелијевдан, Трпиња, I2-M423
Литобац, слава?, Источна Славонија/Западни Срем, I2-M423
Андријин, слава?, Бијело Брдо, Ердут, I2-S17250
Пешут, Јовањдан, Борово, I2-Z17855 (вероватно постоји веза са личким Пешутима)
Добријевић, Србин?, Осијек, N-P189.2
Стојаковић, Никољдан, Бијело Брдо, Ердут, J1-CTS5368 (каснији досељеници из Босанске Крупе)

Иако је мало резултата, на основу ово тестираних, стиче се утисак да ће I2-Y3120 бити натпросечно заступљена код Срба из тих крајева.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Поријекло Срба Вуковара и околине
« Одговор #10 послато: Новембар 26, 2021, 05:49:36 поподне »
Додаћу и неке са 23andMe:

Прокић, Пантелијевдан, Трпиња, I2-M423
Литобац, слава?, Источна Славонија/Западни Срем, I2-M423
Андријин, слава?, Бијело Брдо, Ердут, I2-S17250
Пешут, Јовањдан, Борово, I2-Z17855 (вероватно постоји веза са личким Пешутима)
Добријевић, Србин?, Осијек, N-P189.2
Стојаковић, Никољдан, Бијело Брдо, Ердут, J1-CTS5368 (каснији досељеници из Босанске Крупе)

Иако је мало резултата, на основу ово тестираних, стиче се утисак да ће I2-Y3120 бити натпросечно заступљена код Срба из тих крајева.

Литобаца је било у Боботи, али је очигледно да су поријеклом из Барање и да су презиме добили по Литоби (Liptód) у мађарском дијелу Барање. Иначе је у вуковарском подручју било доста досељеника из Барање, још с почетка 18. вијека, отуда су бјежали од куруца.

Андријини су уско локализовани на Бијело Брдо. Ово насеље је некада носило назив Трновац и једно је од најстаријих српских насеља на том подручју. Још у попису из 1698. године било је добро насељено. У попису из 1736. године већ је именовано као Бијело Брдо, а изгледа да је мало било устаљених презимена. Поред опште појаве именовања по топонимима, највећи дио становника Бијелог Брда 1736. године, именован је по патронимима. И ово презиме Андријин изгледа као патроним који је у неизмјењеном облику постао презиме. Постоји Andria Vrankov у Бијелом Брду 1736. године.
« Последња измена: Новембар 26, 2021, 05:53:34 поподне drajver »