Културна дешавања која не смете пропустити

[drajver]

Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254

Добри су наивци из Ковачице, али мислим да је по квалитету и аутентичности хрватска хлебинска школа ипак без премца. Колико видим обе су школе настале спонтано 1930-тих, али је занимљиво да и једном и другом провејава сличан "тотски" дух панонских Словена (подравски кајкавци и Словаци).

Ово је иначе код Хрвата, или боље рећи кајкаваца, далеко најоригиналнији умјетнички изражај. Није чудно што и серија Грунтовчани (која по мом мишљењу представља својеврсно ремек дјело) на најбољи могући начин спаја ову умјетност са музиком и покретном сликом.

Епизода Грунтовчана у којој се и Дудек опробао у наиви. Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода. 

<a href="https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE</a>

[Небо_Сав]

.

Епизода Грунтовчана у којој се и Дудек опробао у наиви. Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода. 

<a href="https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/L_FOK5g5WvE</a>

https://www.nedeljnik.rs/tito-je-batu-zivojinovica-zagorcem-nisam-ja-zagorac-ja-sam-sumadinac-bunio-se-bata/

URBANE LEGENDE

..Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.

Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“

„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.


Nedeljnik.rs 10. juna 2019.

Josip Broz Tito je često pozivao u kuću Batu Živojinovića i tražio mu da priča viceve na njegov račun.

„Ma neću“, odbijao je Bata. „Da pričam, a da me onda ovi vaši ‘apse’.“

„Nemoj da brineš. U ovoj državi samo ja hapsim!“, odgovorio mu je Tito.

To je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca pričao o svojim iskustvima sa Titom.

Jednom je, i to je pričao Bata, pitao Tita kako hrani sve one životinje u zoološkom vrtu na Vangi.

„Ja, ja ih hranim. Od moje plate“, rekao je Tito.

„Kolika vam je plata?“, pitao je Bata.

„Otkud’ znam?!“, odgovorio je ravnodušno Broz.

Bata je pričao i kako je Titu krao cigare i upaljače. Baš krao.

„Držao bi ih na stolu i ja bih punio džepove čim bi se okrenuo. Jednom je pozvao u goste Borisa Dvornika koji je bio beskrajno šarmantan čovek. Boris je došao, ali, kako je morao da sačeka, u sobi je pronašao viski i napio se. Tito se smejao, pitao ga je gde se tako udesio. Odgovorio je da je u sobi našao njegov viski. ‘I ti si lopov kao onaj tvoj Bata Živojinović“, prepričavao je Bata.

Inače, Tito je Batu zvao Zagorcem, po ulozi u filmu „Breza“ Ante Babaje.

Jednom se Bata pobunio: „Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!“

„Uh, velika stvar. Meni je to isti…“, odjavio ga je Tito.

[CosicZ]

https://www.danubeogradu.rs/2024/01/tribina-beograd-za-pocetnike-pikantne-tajne-vojvotkinje-od-viljuske/

U petak, 26. januara 2024. od 18.30, u Galeriji 73 (Požeška 83a) novinarka Smiljana Popov prirediće još jednu tribinu „Beograd za početnike“.

Gošća „gastronomske epizode“ pod nazivom „Pikantne tajne vojvotkinje od viljuške“ je msr Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, gastroheritolog i pisac.

Kako smo od pogače stigli do obrednog kolača; šta je to jezik hrane i kako smo ga zaboravili; da li su se naši preci hranili zdravije od nas; kako je izgledao ručak u srednjovekovnoj Srbiji i da li se na dvoru Nemanjića zaista jelo zlatnim viljuškama; zašto su začini u prošlosti bili toliko skupi; kako su zaista izgledali vladarski banketi na dvoru Romanovih; da li su i naši vladari, Karađorđevići i Obrenovići, pravili glamurozne bankete; da li se srpski kavijar sa Dunava jeo na „Titaniku“; u susret Svetom Savi: da li je Sava Nemanjić autor zaista najstarijeg poznatog spisa o ishrani kod nas, te da li to znači da je Sveti Sava naš prvi dijetetičar?

Ta pitanja će biti postavljena, jer je hrana zaista večita priča naših života, jer bez nje ne možemo. Međutim, hrana je i kultura, statusni simbol, stil života, posebna disciplina primenjene umetnosti i važan element nematerijalnog kulturnog nasleđa koji krije na hiljade beskrajno zanimljivih priča iz kojih „progovaraju“ naši prethodnici i preci.

[Иван Вукићевић]

Баш ме занима да ли данас у Србији могу разумјети Грунтовчане без превода. 

Тешко, не разумем их ишта боље од Македонаца. Отприлике схватам смисао реченица, али има доста речи које ми нису јасне.

[CosicZ]

Изложба ковачичке наивне уметности у ПТТ музеју:

https://www.posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=14254

Иначе, на хоклицама су насликани реформатори словенских језика.

Са https://www.sanu.ac.rs/

ФЕБРУАР 2024.
ПРЕДАВАЊA

„КОШТАНА” БОРЕ СТАНКОВИЋА И ГРАДСКЕ ПЕСМЕ ВРАЊА У СОЛО ПЕСМАМА И МУЗИЧКОЈ ДРАМИ ПЕТРА КОЊОВИЋА
др Катарина Томашевић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 27. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ПАВЕЛ ПЕТРОВИЋ, ЗАБОРАВЉЕНИ ТЕМИШВАРСКИ СЛИКАР ИЗ XIX ВЕКА. РЕЗУЛТАТИ НАЈНОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА (2014–2023)
Академик Миодраг Марковић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 28. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
УМЕТНИЧКЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ ЛАТИНСКО-ВИЗАНТИЈСКОГ СТИЛА И ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У СТОЛИВУ (ЦРНА ГОРА)
LATIN-BYZANTINE ARTISTIC INTERACTIONS AND THE CHURCH OF SAINT BASIL IN STOLIV (MONTENEGRO)
проф. др Микеле Бачи (Michele Bacci)
У организацији Балканолошког института САНУ
Четвртак, 29. фебруар, 13 сати
Сала 2 САНУ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „СИМА ЛОЗАНИЋ: ВИТЕЗ СРПСКЕ НАУКЕ”
ПРЕДАВАЊA

*
ПОРОДИЦА И ПОРЕКЛО СИМЕ ЛОЗАНИЋА
др Борис Милосављевић
Уторак, 13. фебруар, 18 сати
Галерија САНУ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ „АРХИТЕКТА КАО ЦРТАЧ И СЛИКАР”
Представљање књиге
БЕОГРАД ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ
аутора Слободана Малдинија
Говоре: проф. Александар Кадијевић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 17 сати
Галерија науке и технике САНУ
*
Представљање путописа и филма
НАША ИНДИЈА
Аутори: Хелена Цуцулић и Сандра Беговић
Говоре: Хелена Цуцулић
Сандра Беговић
Слободан Малдини
Уторак, 6. фебруар, 18.30
Галерија науке и технике САНУ

[CosicZ]

Ово представљање је прошло, али се још увек може погледати изложба.
https://www.facebook.com/nbsrb/videos/347250704689368/
https://nb.rs/svecano-predstavljanje-kompleta-izdanja-rukopisi-muzeja-srpske-pravoslavne-crkve-zbirka-radoslava-m-grujica/
https://kaleidoskop-media.com/identitet-u-amanet/dragocena-zbirka-rukopisa-muzeja-spc?fbclid=IwAR3xI-BCXCWl-z1avVnhD3sLLVmohWKE4pwFv8q4q5ODelVM-YWZdamxrC4

[Vlax]

Након Бање Луке, Пала и Београда, документарни филм Гаравице, аутора Драгана Радовића, биће приказан наредних дана у више места на подручју Бачке.

Документарни филм „Гаравицеˮ доноси причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог светског рата. Филм објашњава и последице које су уследиле после ликвидацијâ на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Филм је заснован на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извештаји, прогласи и други документи) и живој речи двадесет и седам преживелих сведока, од којих у филму говори њих петнаест. Осим филма, у издању Фондације „Заборављени коријениˮ објављен је и историјски роман Корана ко рана, који је забрањен 1961. године.

[ДушанВучко]

https://www.facebook.com/share/p/eC1fKnotQsDPZk3L/?mibextid=qi2Omg
Код "рође" Барлова

[ДушанВучко]

https://www.facebook.com/share/p/eC1fKnotQsDPZk3L/?mibextid=qi2Omg
Код "рође" Барлова

https://rtk.co.rs/tag/dragan-barlov/
Пошто се не види преко фејсбука (тражи логовање). Изложба је била вечерас, а иначе, Драган се тестирао раније на yseq, порекло му је из Вучковице код
Кнића, и испао је Y250780+, род Никшића

[ДушанВучко]

Јесте у Крагујевцу, али могуће да ће у неком наредном периоду да се одржи и у Београду ( у Руском дому), па ћу јавити када буде