Аутор Тема: Дара из Јасеновца  (Прочитано 7403 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #40 послато: Фебруар 21, 2021, 12:29:53 поподне »
Film dnevnik Dijane Budisavljević, je skoro prikazan na HRT 1 i preporučujem da ga svako ko je pogledao Daru...obavezno pogleda. Mislim da se ova dva filma prožimaju i jednostavno čine celinu.
Тај филм, који је максимални домет сусједског кајања, односно епитаф ''грађанске Хрватске'' је немогуће поредити са Даром. Филм у којем се неколико пута помињу Срби је ругање жртвама геноцида, а може бити сјајан загребачким госпођама са Пантовчака. 
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #41 послато: Фебруар 21, 2021, 12:52:17 поподне »
Тај филм, који је максимални домет сусједског кајања, односно епитаф ''грађанске Хрватске'' је немогуће поредити са Даром. Филм у којем се неколико пута помињу Срби је ругање жртвама геноцида, а може бити сјајан загребачким госпођама са Пантовчака. 
Poštovani Atlantische,
Možda ste u mom komentaru prepoznali zagrebačku gospodju sa Pantovčaka. Ne, nisam sa Pantovčaka.Ja sam sa Medvešćaka. Rodjena u Zagrebu, kao potomak Srba.Moji su Srbi graničari sa rodoslovom od 1736 godine. Moj deda je bio logoru. Moji su
pobegli u Srbiju od ustaša. Ali to nije tema.
Ja sam pohvalila film Dnevnik Dijane..da bi oni koji ne znaju ko je bila ova žena, film pogledali i saznali kako se jedna Austrijanka, udata za lekara Srbina sa prezimenom Budisavljević ( uzgred i ja sam potomak Budisavljevića) bori da spasi srpsku, jevrejsku decu.
Svako na svoj način, shvata i doživljava film, knjigu,snimak..
Ja ga nisam doživela ni kao kajanje a još manje kao ruganje.
Zadivljena sam snagom i voljom te Austrijanke koja je u ratnom  Zagrebu usred NDH, ipak izabrala da pomogne proganjanoj deci i da joj to bude životni zadatak.
Po meni ova dva filma se prožimaju i čine jedno. Ali to je samo moje mišljenje.
 


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1943
  • G2a-FT221531
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #42 послато: Фебруар 21, 2021, 01:03:03 поподне »
Poštovani Atlantische,
Možda ste u mom komentaru prepoznali zagrebačku gospodju sa Pantovčaka. Ne, nisam sa Pantovčaka.Ja sam sa Medvešćaka. Rodjena u Zagrebu, kao potomak Srba.Moji su Srbi graničari sa rodoslovom od 1736 godine. Moj deda je bio logoru. Moji su
pobegli u Srbiju od ustaša. Ali to nije tema.
Не знам где сте рођени нити ко су Вам били преци. Знам само да је тај филм рађен по укусу господе коју сам навео. Дакле, тек ''мутно'' помињање чињеница о позадини, идеолошким мотивима и злочинима усташа, а истовремено прича о томе како је грађанско хрватско друштво и њихова елита из салонских станова у огромној мери агитовала за спашавање неке иновјерне нејачи од неких њихових сународника ''примитиваца''. И то је поента онога што сам написао. Да не говорим о разлици приказаног зла у оба филма.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #43 послато: Фебруар 21, 2021, 01:14:48 поподне »
Zaboravih da napišem da je zvanični podatak da je Dijana Budisavljević spasila oko 15.000 srpske, jevrejske dece.I oni danas imaju potomke zahvaljujući ovoj ženi.Ko god da joj je pomagao uradio je mnogo za svoj rod. Sama nije mogla.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #44 послато: Фебруар 21, 2021, 01:37:09 поподне »
Мислим да је режисер максимално извукао политичке коректности што се тиче суседа, приказао је у првом делу две хрватске сељанке које са страхом прате колону, једна од њих узима бебу коју оставља жена из колоне да би се дете спасило, и приказ Дијане Будисављевић. Али ни то очигледно не помаже, јер ће се сваки филм о усташким злочинима са њихове стране, а и одређени кругови у свету, сматрати некаквом "пропагандом" против Хрвата. Што се тих кругова у свету тиче, они имају задатак да се Срби означе јединим кривцима за све, а што се Хрвата тиче, они очигледно немају разрешена питања са прошлошћу, јер немогуће је да им смета ово, а да се и сами не поистовећују са тим делом историје. Негативне реакције на ово код суседа говори само да се они који критикују ово, нису оградили од периода злочиначке "НДХ" и да гаје позитиван сентимент према том периоду, чим им смета
« Последња измена: Фебруар 21, 2021, 01:44:43 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #45 послато: Фебруар 21, 2021, 01:43:35 поподне »
 Тема више него важна, а о мукама рећи само Јасеновац. Нема потребе набрајати кругове пакла кад је постојао Јасеновца.
 Пренјећу утисак моје мајке свједока покоља у Броду код Вишеграда 1942. Док је гледала филм реклаје: ,,И сад осјећам мирис крви и како мисе нога клиже у опанку пуном крви."  :'( :'( :'(

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #46 послато: Фебруар 21, 2021, 01:50:34 поподне »
Ја чак мислим да је, иако никаква анкета није рађена, јер званично није коректно да се ради, сентимент код Хрвата према "НДХ" код њих у већем проценту, него што је код нас према равногорском покрету и Краљевини. Негде подсвесно код њих и даље се изједначава "НДХ" са државношћу...Може само да се расправља о томе колико њих више воли СФРЈ или "НДХ" , али свакако им је "НДХ" омиљенија од краљевине СХС
« Последња измена: Фебруар 21, 2021, 01:54:57 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #47 послато: Фебруар 21, 2021, 02:02:36 поподне »
Може само да се расправља о томе колико њих више воли СФРЈ или "НДХ"
A и ту се назире одговор, на покличима "НДХ" су ишли у рат за излазак из СФРЈ...А онда имамо текст пре неки дан у "Јутарњем листу" поводом смрти Балашевића, "данас је и симболично нестала Југославија"...сад као они више жале за тим периодом, и наравно вест да пише у Загребу на Илици ћирилицом "Бећарац"...зар један папир исписан ћирилицом треба да буде вест?! А немају ознаке у вишенациналним срединама где морају да стоје? Какав спин да се више вреднује тај један папир на ћирилици као посвета Балашевићу, и да има већу тежину, него уништавање ћириличних табли које морају законом да буду прописане
« Последња измена: Фебруар 21, 2021, 02:09:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #48 послато: Фебруар 21, 2021, 02:37:30 поподне »
Ја чак мислим да је, иако никаква анкета није рађена, јер званично није коректно да се ради, сентимент код Хрвата према "НДХ" код њих у већем проценту, него што је код нас према равногорском покрету и Краљевини. Негде подсвесно код њих и даље се изједначава "НДХ" са државношћу...Може само да се расправља о томе колико њих више воли СФРЈ или "НДХ" , али свакако им је "НДХ" омиљенија од краљевине СХС

Хрватска йе за геноцид почињен током Другога свѣтскога рата, благоугодан данашњой политици запада, суштински награђена. Добише дозволу деведесетих за "Геноцид 2", до душе надгледан западом, у нешто блажем облику, с више чишћења а мање убияња, а потом бише и примљени у ЕС и НАТО. Политика запада йе данас иста као Брозова, заташкати геноцид над Србима. Нам се на сваки помен геноцида и Ясеновца ударайу пацке, што се понови и за овай филм. Како чух, хрватски глумци су листом одбили учешће у филму. Када бише, с друге стране, нѣмачки глумци листом одбили учешће у израелском филму о Холокаусту, сви знамо како бише прошли. Тако нешто йе данас незамисливо. Значи, и овдѣ се ради о двоструких мѣрилах.
Колико сам я упућен, велики дѣо хрватске явности, можда и већински, не би имао ништа против да се йедном занавѣк рѣши србско питање, у Хрватской, Далмацийи, Славонийи, Херцеговини, Босни, Црной Гори. Йедино што их од тога дѣли йе дозвола Запада. За сада йе немайу, али ме не би много изненадило да йу у не тако далекой будућности и добийу.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5147
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #49 послато: Фебруар 21, 2021, 04:02:07 поподне »
Филм свакако није умјетничко дјело. Са друге стране, добро је да су ужаси усташких логора смрти коначно приказани на великом платну. Никоме не може бити свеједно гледајући поједине сцене и то је оно гдје није спорно да филм изазива реакције. Са друге стране, драматургија веома танка, предвидива, мислим да је прича морала бити много разрађенија за играни филм. Дјевојчица је своју улогу одиграла савршено, и мислим да је извукла добар дио филма. Веома добро су одиграли Наташа Нинковић, Дарина мајка (Ања Станић), глумац који је глумио заробљеника који се жртвовао због Дариног оца (не знам како се зове), и донекле Николина Јелисавац. Остатак глумачке екипе веома танко, неувјерљиво. А у случајевима усташа готово карикатурално. Све то умањује умјетничку вриједност филма.

Сцена са вагоном за мртве је благо речено промашена. Без обзира што на крају филма стоји цитат из Јеванђеља да је Бог Бог живих,а не мртвих, редитељски језик којим је  то приказано, у пустом затвореном вагону, кроз снијег, изгледа као да их транспортују у најмању руку у следећи логор или у пакао, а никако у живот вјечни. У житијама светих су често приказана тјелесна мучења, али у њима из сваке реченице избија нада васкрсења. У овом филму те наде нема. Потпуно је иста естетика и у ранијем Антонијевићевом филму Спаситељ. Рекао бих чак да је сценариста и хтио донекле да причу отвори у том правцу, али да је естетика редитеља на крају превладала.

Да би прича била увјерљива морала је постојати много већа нијансираност ликова џелата и жртава. Ако се иде на прву лопту, са ликом часне сестре, као да је сад прешла из оног хорора Nun или са усташама који личе на роботизоване психопате, стиче се утисак да никакве одговорности нема, Срби су допали у руке неким неурачунљивим појединцима који су их физички уништавали из пустог садизма. И то јесте аболиција читавог тог усташког система, свести га на помахниталог Лубурића и хорор часну сестру.

Карактер крајишког српског народа који је страдао од усташа, такође је по мени потпуно погрешно приказан, у многим случајевима  као себичан, потказивачки, плашљив,а надасве очајан и препуштен судбини. Лично сам слушао свједочења многих живих свједока тих страдања, слушао сам свједочење једног старца који је као дијете био у Јастребарском. Тај народ је имао невјероватан импулс за животом, и невјероватну издржљивост, и у најкатастрофалнијим могућим околностима. Никад их нисам чуо да кукају или да на рачун својих жртава праве неку велику причу. Мојој баки је дијете умрло на леђима у неком од збјегова. Али је императив био наставити даље са животом. Тај ведар дух и воља за животом тог крајишког српског народа је мени искрено његова најкарактеристичнија црта. Без те црте тај народ на том простору не би ни опстао. Та црта на овом филму уопште није приказана.

Музика је квалитетна и добро уклопљена са режијом. Има добрих редитељских кадрова, али и пропуста. Све остало што је везано са финансијама не бих коментарисао, јер сам прије рекао и да са невеликим финансијама вјешт редитељ може извући ствар.

У сваком случају, вриједност филма је што се прича о Јасеновцу актуелизовала. Не свиђа ми се ова таблоидна галама која се око филма дигла, али отпишимо то на дух времена. Ја и даље чекам филм који ће на достојан начин приказати страдање крајишких Срба у Другом свјетском рату.

 






Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5294
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #50 послато: Фебруар 21, 2021, 04:25:08 поподне »
Филм свакако није умјетничко дјело. Са друге стране, добро је да су ужаси усташких логора смрти коначно приказани на великом платну. Никоме не може бити свеједно гледајући поједине сцене и то је оно гдје није спорно да филм изазива реакције. Са друге стране, драматургија веома танка, предвидива, мислим да је прича морала бити много разрађенија за играни филм. Дјевојчица је своју улогу одиграла савршено, и мислим да је извукла добар дио филма. Веома добро су одиграли Наташа Нинковић, Дарина мајка (Ања Станић), глумац који је глумио заробљеника који се жртвовао због Дариног оца (не знам како се зове), и донекле Николина Јелисавац. Остатак глумачке екипе веома танко, неувјерљиво. А у случајевима усташа готово карикатурално. Све то умањује умјетничку вриједност филма.

Сцена са вагоном за мртве је благо речено промашена. Без обзира што на крају филма стоји цитат из Јеванђеља да је Бог Бог живих,а не мртвих, редитељски језик којим је  то приказано, у пустом затвореном вагону, кроз снијег, изгледа као да их транспортују у најмању руку у следећи логор или у пакао, а никако у живот вјечни. У житијама светих су често приказана тјелесна мучења, али у њима из сваке реченице избија нада васкрсења. У овом филму те наде нема. Потпуно је иста естетика и у ранијем Антонијевићевом филму Спаситељ. Рекао бих чак да је сценариста и хтио донекле да причу отвори у том правцу, али да је естетика редитеља на крају превладала.

Да би прича била увјерљива морала је постојати много већа нијансираност ликова џелата и жртава. Ако се иде на прву лопту, са ликом часне сестре, као да је сад прешла из оног хорора Nun или са усташама који личе на роботизоване психопате, стиче се утисак да никакве одговорности нема, Срби су допали у руке неким неурачунљивим појединцима који су их физички уништавали из пустог садизма. И то јесте аболиција читавог тог усташког система, свести га на помахниталог Лубурића и хорор часну сестру.

Карактер крајишког српског народа који је страдао од усташа, такође је по мени потпуно погрешно приказан, у многим случајевима  као себичан, потказивачки, плашљив,а надасве очајан и препуштен судбини. Лично сам слушао свједочења многих живих свједока тих страдања, слушао сам свједочење једног старца који је као дијете био у Јастребарском. Тај народ је имао невјероватан импулс за животом, и невјероватну издржљивост, и у најкатастрофалнијим могућим околностима. Никад их нисам чуо да кукају или да на рачун својих жртава праве неку велику причу. Мојој баки је дијете умрло на леђима у неком од збјегова. Али је императив био наставити даље са животом. Тај ведар дух и воља за животом тог крајишког српског народа је мени искрено његова најкарактеристичнија црта. Без те црте тај народ на том простору не би ни опстао. Та црта на овом филму уопште није приказана.

Музика је квалитетна и добро уклопљена са режијом. Има добрих редитељских кадрова, али и пропуста. Све остало што је везано са финансијама не бих коментарисао, јер сам прије рекао и да са невеликим финансијама вјешт редитељ може извући ствар.

У сваком случају, вриједност филма је што се прича о Јасеновцу актуелизовала. Не свиђа ми се ова таблоидна галама која се око филма дигла, али отпишимо то на дух времена. Ја и даље чекам филм који ће на достојан начин приказати страдање крајишких Срба у Другом свјетском рату.

Веома блиско мојим утисцима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #51 послато: Фебруар 21, 2021, 04:43:21 поподне »
Занимљиво да је врхушка усташке идеологије и усташа рођена у динарским крајевима. Од Павелића, преко Филиповића и Лубурића, до Милоша и Шакића. Ту се може наћи тај психолошки моменат и мржња. То је толико очигледно да иде дотле да многи Хрвати који релативизују ова убиства кажу како су геноцид извршили покатоличени Срби, а не прави Хрвати (вероватно мислећи на Загорце). И сам Старчевић, отац хрватске србофобије, био је очигледно српског порекла.

Мене занима, а то знају вероватно они који имају директне везе са подручјем и људима који су страдали од усташа, да ли је након рата било освете, с обзиром да је познато да је у злочинима учествовало и локално становништво и клер? Јер стављајући себе у позицију тих људи, не бих остао миран након рата. Онда сам погледао попис села Дракулића из '48. и '61. и видео да можда има ту нечега.

Ne znam. Nisam strucnjak, Pa da odgovorim na to, ali Mislim da Ne mora da budu pokatoliceni, jer ima nas svakakvih. Ali da je bilo i nasih (da bi sebe i svoje spasili ili nesto drugo) Mislim da je bilo.
A toga je bilo i krajem proslog vijeka.
Pozdrav

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #52 послато: Фебруар 21, 2021, 04:49:18 поподне »
На жалост након филма нисам видио,ружно је рећи,али бројке.ТЈ.Требало се навести колико људи, колико дјеце, кије националности је страдало па даље колико људи је покрптено па колико дјеце је одведено у хрватске ородице и тамо постало Хрватима.Па рецимо навести име човека који је реко свом крвнику да ради свој посао, итд...Тако би се добило на фактографији и удаљило би филм од фикције...Но се бојим да с овом мојом примедбом се дотичемо проблема због ког све нас треба да буде срамота...

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4194
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #53 послато: Фебруар 21, 2021, 05:18:54 поподне »
Највећа зебња коју сам имао је да ће филм бити (још једно) разочарење, каквих смо се нагледали у последњим годинама и деценијама кад год би се наше филмаџије подухватиле рада на историјске, националне теме. Срећом, овог пута то разочарење је изостало. Филм је урађен коректно, у границама оног што у овом тренутку наша филмска индустрија и њени актери могу (и смеју?).
Ево и неколико опаски:
- Одличан избор деце глумаца, на челу са заиста маестралном главном јунакињом и невероватним најмлађим учесником (Дариним братом). Ово је уједно и највећа похвала за овај филм и оне који су га стварали јер смо се протеклих година осведочили да наше филмаџије за дечје улоге бирају углавном децу београдских буџована и осталих скоројевића за које не ме би чудило и да плаћају филмске наступе својих наследника. Очигледно је да су овог пута урадили одличан кастинг и бирали аутентичне, непотворене дечаке и девојчице, који су знатно допринели позитивном утиску о целом филму.
- Добро постављена основна конкструкција филма с тежиштем на драми једне породице у тој општој погибељи. Са занатске тачке гледишта ово је увек добитна комбинација, а филму се посрећило да ту окосницу одлично изнесе главна јунакиња.
- Цела фуртутма са кандидатуром за Оскара урадила је добру ствар за придобијање публике која, у другим околностима, вероватно не би гледала тај филм, или не бар оволико масовно. Ту пре свега мислим на младу публику, којој је ово са Оскаром био окидач да филм одгледа. Наравно, жалосно је што је то окидач, а не нешто што излази из школског система и породице, али је тако. Посебно је добро што је филм несумњиво изазвао у многим породицама разговор на тему не само Јасеновца већ и страдања на другим местима. Ћерка ме је после филма бомбардовала питањима, из којих сам схватио да наши тинејџери до овог филма нису имали представу о страдању нашег народа у Другом светском рату. Нпр. прошле године у школи су једва поменули Јасеновац, а о Јадовном, Пребиловцима и другим стратиштима нису чули ни речи од својих наставника (част изузецима).
- Један од најозбиљнијих недостатака овог филма је недовољно добро описан историјски тренутак. У арсеналу су имали много могућности, а ниједну нису искористили (нпр. архивски снимци, фотографије). Страном и потпуно неупућеном гледаоцу мора се дати контекст, позадина, а то је изостало и то ће свакако отежати пролаз овог филма међу иностраном публиком. Такође, с обзиром да се у филму обрађују стварни злочинци (Лубурић, фра Мајсторовић, Шакићи), најмање што се могло јесте да се на крају филма, у одјавној шпици дао макар мали осврт на то, на начин да се с једне стране стави слика глумца, а са друге стварна слика злочинца уз кратко објашњење. Да је тако урађено, онда би била послата веома јасна порука, посебно да се ставило да је командант логора Динко Шакић доживео дубоку старост и да је умро и сахрањен безмало уз почасти у данашњој Хрватској (сахрањен у усташкој униформи 2008).
Све у свему, понављам, филм није разочарао, а свакако ће бити значајан да се подстакну и наредни слични филмски подухвати. Још значајније је што подстиче на размишљање и снажније од било ког покушаја унутар образовног система доводи ову тему до публике коју то, морамо признати, до јуче није претерано занимало.
« Последња измена: Фебруар 21, 2021, 05:20:41 поподне Број 1 »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #54 послато: Фебруар 21, 2021, 05:31:14 поподне »
Највећа зебња коју сам имао је да ће филм бити (још једно) разочарење, каквих смо се нагледали у последњим годинама и деценијама кад год би се наше филмаџије подухватиле рада на историјске, националне теме. Срећом, овог пута то разочарење је изостало. Филм је урађен коректно, у границама оног што у овом тренутку наша филмска индустрија и њени актери могу (и смеју?).
Ево и неколико опаски:
- Одличан избор деце глумаца, на челу са заиста маестралном главном јунакињом и невероватним најмлађим учесником (Дариним братом). Ово је уједно и највећа похвала за овај филм и оне који су га стварали јер смо се протеклих година осведочили да наше филмаџије за дечје улоге бирају углавном децу београдских буџована и осталих скоројевића за које не ме би чудило и да плаћају филмске наступе својих наследника. Очигледно је да су овог пута урадили одличан кастинг и бирали аутентичне, непотворене дечаке и девојчице, који су знатно допринели позитивном утиску о целом филму.
- Добро постављена основна конкструкција филма с тежиштем на драми једне породице у тој општој погибељи. Са занатске тачке гледишта ово је увек добитна комбинација, а филму се посрећило да ту окосницу одлично изнесе главна јунакиња.
- Цела фуртутма са кандидатуром за Оскара урадила је добру ствар за придобијање публике која, у другим околностима, вероватно не би гледала тај филм, или не бар оволико масовно. Ту пре свега мислим на младу публику, којој је ово са Оскаром био окидач да филм одгледа. Наравно, жалосно је што је то окидач, а не нешто што излази из школског система и породице, али је тако. Посебно је добро што је филм несумњиво изазвао у многим породицама разговор на тему не само Јасеновца већ и страдања на другим местима. Ћерка ме је после филма бомбардовала питањима, из којих сам схватио да наши тинејџери до овог филма нису имали представу о страдању нашег народа у Другом светском рату. Нпр. прошле године у школи су једва поменули Јасеновац, а о Јадовном, Пребиловцима и другим стратиштима нису чули ни речи од својих наставника (част изузецима).
- Један од најозбиљнијих недостатака овог филма је недовољно добро описан историјски тренутак. У арсеналу су имали много могућности, а ниједну нису искористили (нпр. архивски снимци, фотографије). Страном и потпуно неупућеном гледаоцу мора се дати контекст, позадина, а то је изостало и то ће свакако отежати пролаз овог филма међу иностраном публиком. Такође, с обзиром да се у филму обрађују стварни злочинци (Лубурић, фра Мајсторовић, Шакићи), најмање што се могло јесте да се на крају филма, у одјавној шпици дао макар мали осврт на то, на начин да се с једне стране стави слика глумца, а са друге стварна слика злочинца уз кратко објашњење. Да је тако урађено, онда би била послата веома јасна порука, посебно да се ставило да је командант логора Динко Шакић доживео дубоку старост и да је умро и сахрањен безмало уз почасти у данашњој Хрватској (сахрањен у усташкој униформи 2008).
Све у свему, понављам, филм није разочарао, а свакако ће бити значајан да се подстакну и наредни слични филмски подухвати. Још значајније је што подстиче на размишљање и снажније од било ког покушаја унутар образовног система доводи ову тему до публике коју то, морамо признати, до јуче није претерано занимало.

Апсолутно се слажем, посебно са овим подвученим. С тим да би почетак могао бити управо тај историјски моменат, улазак Немаца у Загреб уз цвеће, са архивским снимцима и малим историјским уводом или нарацијом, можда Даре као старе жене, која је као дете преживела Јасеновац. Можда се у серији коју најављују, нешто и дода од тога...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13154
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #55 послато: Фебруар 21, 2021, 05:37:10 поподне »
Карактер крајишког српског народа који је страдао од усташа, такође је по мени потпуно погрешно приказан, у многим случајевима  као себичан, потказивачки, плашљив,а надасве очајан и препуштен судбини. Лично сам слушао свједочења многих живих свједока тих страдања, слушао сам свједочење једног старца који је као дијете био у Јастребарском. Тај народ је имао невјероватан импулс за животом, и невјероватну издржљивост, и у најкатастрофалнијим могућим околностима. Никад их нисам чуо да кукају или да на рачун својих жртава праве неку велику причу. Мојој баки је дијете умрло на леђима у неком од збјегова. Али је императив био наставити даље са животом. Тај ведар дух и воља за животом тог крајишког српског народа је мени искрено његова најкарактеристичнија црта. Без те црте тај народ на том простору не би ни опстао. Та црта на овом филму уопште није приказана.

Јесте једном, када деца изађу да играју фудбал, а мајке их бодре. Недовољно, свакако.

Можда су у оној сцени са Вукашином (није Крајишник, али мање битно) могли да прикажу мало више тог поноса. Некако је "прелако" убијен, али осврнусмо се већ на тај детаљ.


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #56 послато: Фебруар 21, 2021, 05:40:16 поподне »
Апсолутно се слажем, посебно са овим подвученим. С тим да би почетак могао бити управо тај историјски моменат, улазак Немаца у Загреб уз цвеће, са архивским снимцима и малим историјским уводом или нарацијом, можда Даре као старе жене, која је као дете преживела Јасеновац. Можда се у серији коју најављују, нешто и дода од тога...
Извињавам се што вам се мјешам у разговор али тај улазак у Загреб је искористио Кустурица у Подземљу тако да тај детаљ улази у сферу редитељске сујете и мало је проблематично,не историјски него умјетнички...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5483
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #57 послато: Фебруар 21, 2021, 05:49:07 поподне »
Извињавам се што вам се мјешам у разговор али тај улазак у Загреб је искористио Кустурица у Подземљу тако да тај детаљ улази у сферу редитељске сујете и мало је проблематично,не историјски него умјетнички...

Добро, акценат је на уводу, који би некоме са стране на једноставан начин објаснио настанак НДХ и њену суштину. Има ту и других филмова у архиви из тог периода.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #58 послато: Фебруар 21, 2021, 05:58:11 поподне »
Добро, акценат је на уводу, који би некоме са стране на једноставан начин објаснио настанак НДХ и њену суштину. Има ту и других филмова у архиви из тог периода.
Има у архиви још филмова, то није спорно. Али режисер овде намјерно избјегава тај документартистички приступ, то је очигледно.Из које намјере то ради не знам, можда не воли ту концепцију...Мислим да оваква врста филма треба да има и ту димензију...Тај недостатак фактографије ми  и смета али како је ово првенац што се тиче ове тематике није лоше...мислим генерално...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10045
  • I2a S17250 A1328
Одг: Дара из Јасеновца
« Одговор #59 послато: Фебруар 21, 2021, 08:01:54 поподне »
Моје мишљење је да је филм доста добро одрађен. Филм се бави девојчицом, а деца су, по правилу била у логору у Градишкој (тако се у Славонији каже, не у Градишки, него у Градишкој). Заобиђен је у великој мери логор Јасеновац, јер он и није био тема филма. Тема је била девојчица и њен пута кроз тај пакао рата, а он је само кратко био везан за Јасеновац.

Неко овде написа да је био у двојби да ли да гледа филм или не. И ја сам. Јер, очекивах да ће ту бити много ужасних сцена, које би ме прогањале данима касније. Знам о свим ужасима усташких логора, али сам их чуо у нечијој причи или читао, али никад нисам гледао њихову екранизацију. Ипак, сцена насиља није било много, барем не онолико колико сам очекивао.

Дакле, филм прати причу девојчице, и мислим да је тај психолошки део доста добро одрађен. То дете, главни јунак, одглумила је одлично. Није неки врхунски филм, али, по мени - задовољавајуће. Има неких покушаја да се одраде неке сцене по узору на филмове снимљене о немачким логорима у америчкој производњи, као она сцена са трчањем за столицу негде у првом делу филма. Не знам је ли тога било реално у логору, али мислим да би већина нашег света на то реаговала као онај један млађи човек са брадом који је одбио да учествује и био на месту убијен... Не делује ми реално.

Стварни повесни ликови – Мајсторовић, Лубурић и његова сестра су сасвим добро приказани. Као и улога РК „цркве“ у том злу. Мислим да је Дијана Будисављевић слабије обрађена. За нас који знамо ко је она, то није спорно. Али, филм је требало да буде светски приказан, дакле, лик попут Дијане морао је бити мало боље објашњен. Овако, она испада као нека добра вила за коју нико не зна о коме се ради, а која се ту појављује, спасава децу, а усташе – господари живота и смрти, ништа јој не могу... Нејасно.

Неке сцене из филма су заиста стварне. Моја мајка је Славонка и слушао сам од преживелих - жена, је су мушкарце усташе углавном поубијали, како је све то изгледало. Рецимо, сцена са почетка филма, када млада мајка даје своју бебу непознатој Хрватици која ради у пољу, сасвим је реална. Једна далека рођака моје бабе урадила је управо то – дала је свог синчића једном Хрвату који је пролазио запрегом поред колоне теране у логор, и то дете је преживело рат код тих људи. Сасвим су реалне и сцене претварања србске деце у мале усташе, и то сам слушао од људи који су то прошли као деца. Као и удомљавање србске деце у хрватским породицама и терање жена у немачке радне логоре. Све сам то чуо у својој фамилији. Наравно, и за побијене у Јасеновцу.
"Наша мука ваља за причешћа"