Nije bitno kako ko izgleda već šta je unutra.
Тако је
Скренуо сам ван теме мало, али шта могу да кажем за њега је да је пре свега предобар човек и када би га упознао , уверио би се сам у то...Само је бранио своју земљу на јуначки начин, а такви заслужују поштовање и од противника...
Што се тиче отмице невесте, нашао сам неки извор из 16. века, од Аугерија Бузбека, Фламанца...овде ћу копирати цео извор (где се наводи и обичај на сахрани, а и обичај отмице невесте):
Године 1554. именован је за амбасадора
Фердинанда I у Османском царству, којим је
тада владао Сулејман Величанствени (1520-
1566). Предмет спора између Хабзбурговаца и
Сулејмана представљала је Фердинандова
претензија на мађарску круну.4
Током другог
боравка у Истанбулу 1556. г. Сулејман је
наредио да га држе у кућном притвору, али је
Бузбек и у тако тешким околностима успео да
постави темеље мировног уговора склопљеног
у Бечу 1562. г.
Током свог боравка у Османском
царству водио је коресподенцију са многим
значајним личностима из ондашњег политичког
живота...
Будући да је Бузбеков опис Јагодине
усамљени сведок живота на нашим просторима
средином 16. века, следи текст на језику извора:
,,Након што смо прешли реку звану
Морава од стране локалног становништва,
навратили смо у српско село Јагодину, где смо
посматрали овдашњи обред сахрањивања који
се веома разликује од нашег. Тело се налазило у
цркви │и било је │ откривеног лица; одмах до
њега била је постављена храна – хлеб, месо и
пехар вина8
. Сурпуга и кћерка стајале су са
стране, обучене у своју најбољу одећу. Кћерка
је имала капу
од пауновог перја. Последњи
поклон који је жена даривала свом већ сада
ожаљеном мужу била је пурпурна капица коју,
према обичају, носе овдашње девојке за удају.
Затим смо оданде чули нарицање, плач и
јадиковке, којима │као да│ су мртвог човека
питале: Зар су од њега то заслужиле? Које
ствари, која пажња, који спокој му је
недостајао? Зашто их је оставио саме и
несрећне и │зашто је отишао│ од своје
породице? Опело су служили свештеници грчке
вере. На гробљу је било много тесаних
фигура јелена, ланета и сличних дивљих
животиња, подигнутих на кочеве или мотке.
Када смо се распитивали за разлог, рекли су да
мужеви или очеви постављају такав споменик у
знак сећања на хитрост и пажњу са којима су
супруге и кћерке испуњавале своје породичне
дужности. На многим гробницама били су
приложени увојци косе које су жене или девојке
тамо стављале као знак жалости │због губитка
│ ближњих.
Такође смо чули да је у овом крају
обичај да, пошто старији уговоре брак између
младића и девојака, будуће младожење отимају
│и одводе своје│ девојке. Наиме, не би било
пристојно према девојци да │младићи│
пристану на свадбу према договору. http://www.arhivja.org.rs/images/koreni_10.PDF