Kolonizacija je tema koja je u Vrbasu i okolini i dan-danas aktuelna.
Moji su se doselili u januaru 1946.
Inače, Nikšićki okrug je dobio prvobitno za naseljavanje Bačko Dobro Polje, a Durmitorci Vrbas.
U komisiji koja je prethodno otišla u izvidnicu su bili uglavnom ljudi iz Grahova i Banjana.
Oni su na licu mesta videli da je Vrbas grad - a Bačko Polje veliko selo, pa su izvršili rokadu krajnjeg odredišta za svoje zemljake.
U Vrbasu su doseljenici zatekli opljačkane kuće.
Dodela kuća je bila po određenim kriterijumima, od kojih je glavni bio brojnost porodice.
Podrazumevalo se da su 2 brata uvek tražila 1 kuću, jer se još uvek živelo po porodičnim zadrugama.
Bilo je hladno i nisu imali ni čime da se ugreju, pa su tih prvih par meseci iskopavali koren od kukuruza po njivama i ložili ga nakon sušenja.
Iz tog vremena potiču vicevi o loženju parketa i klavira, jer kolonisti, kao nisu znali za šta to služi.
Istina je mnogo jednostavnija i sva odgovornost za ovakve slučajeve ide isključivo na vlasti koje su doseljenike dovele u sred zime a nisu im obezbedili ogrev.
Što se tiče poređenja Banata i Bačke, stvari stoje ovako: u Banatu su nalazišta nafte i gasa i za vreme SFRJ su ova područja prosperirala.
Zemljište je mnogo bolje u Bačkoj. Geografski položaj Bačke je odličan, jer se nalazi na putnom pravcu Beograd - Budimpešta.
Voda je užasno loša u Banatu i dan - danas. U Bačkoj je voda iz arteških bunara, ali makar može da se pije - nema miris, boju i ukus kao ova iz Banata.
Ipak i ta naoko dobra voda u Bačkoj ima ozbiljan nedostatak: puna je arsena u većini naseljenih mesta.
Sve u svemu, Bačka je mnogo bolje mesto za život i to se znalo i pre 75 godina.
Inače, nepisano pravilo je bilo da se kolonisti odriču imovine u zavičaju u korist braće koja su tamo ostala.
