Аутор Тема: Вукови у митологији  (Прочитано 9970 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Вукови у митологији
« послато: Март 11, 2018, 03:16:59 пре подне »
Тема о митској вези Срба и Словена са вуковима...
Вук у словенској митологији је биће препуно контрадикторности. Словени су се уздали у његову заштитну моћ и снагу, али је то биће које се није смјело спомињати, нарочито за вријеме јесењих вучијих празника и никада ноћу.
„Ми о вуку, а вук на врата“ јасно описује шта се дешава ако се спомене његово име. Име му је забрањено спомињати и на Божић, када је такође забрањено њихово убијање . Постоји и веза вука са Дајбогом богом који де некада славио на овај дан. Сусрет бога и вука се описује врло опасним али у исто вријеме и величанственим. Постоји вјеровање да вук човјеку може одузети глас ако га први угледа. Однос човјека и вука није увијек непријатељски као онај о кумству човјека и вука. Човјек се вука плаши као сваког демонског бића али га у исто вријеме и поштује. Код Западних Словена помиње се обичај позивања вука на вечеру, гдје се спрема вечера од свих јела са Божићне трпезе и износи се испред кућних врата. У неким случајевима вук се може пистовјетити са псом гдје је пас добра страна вука.
Вучји Дани
Вучје празнике словени су славили у јесен, током новембра не би ли умилостивили ову моћну звијер. Вука си још називали и неимеоник,каменик или дивјана. Празновало се седам , а понегдје и три или девет вучјих дана највише код Срба и Бугара. Највише је празнован последњи дан под именом растурњак или распист, када се вукови разилазе. Тог дана свијетом кружи сакати вук под именом криви вук који се сматра најопаснијим од свих вукова. Свети Сава у једној легенди одређује храну вуковима па чак и кривом вуку. Кривом вуку додјељује човјека који све ово кришом посматра. Постоји и вјеровање ако би покојник био сахрањен у одјећи која је прављена на вучје дане он ће се претворити у вукодлака. За вријеме вучих дана изгјегава се сваки рад као и излажење ван куће.
<a href="https://www.youtube.com/v/-K1gQ7wunDI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-K1gQ7wunDI</a>
« Последња измена: Март 11, 2018, 01:17:17 поподне Лука »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #1 послато: Март 11, 2018, 04:03:32 пре подне »
Словенска митологија спомиње једно божаство које је у нераскидивој вези са вуком. То је Дажбог (Дајбог), бог Сунца и син Сварога, дакле,  један од Богова који се називају Сварожићима. Дажбог је као и већина божанстава териоморфан а његов животињски облик је бели хроми вук. Карактеристике вука који је Дажбогов животињски двојник свакако треба подробније анализирати будући да оне објашњавају не само Дажбогову природу већ и расветљавају нека од веровања Старих Словена везана за природне и небеске појаве. Шта заправо симболизује бела боја Дажбоговог вука? Помислићемо прво да се она односи на геогафски положај словенске прадомовине која се по многима налазила на крајњем Северу, у легендарној Хипербореји. Веома је чудно да бели вук у митологији Срба има типично поларне карактеристике. Међутим, бела боја вучјег крзна односи се, пре свега, на хтонични аспект Дажбога али и хтоничност самог вука. Дажбог је као што знамо, божанство подземног света у коме бораве мртви. Његова хтонична функција манифестује се у и веровању да је он бог рудника, дакле, божанство које обитава у подземном свету. Беле животиње у европском фолкору иначе представљају бића која повезују наш свет са светом духова тако да ње чудо што животињски облик једног хтоног божанства има крзно беле боје. Хромост Дажбоговог вука такође је везана је за хтоничну природу ове животиње а овај његов атрибут има своју основу у повезаности вука и Месеца. Као што знамо, вук је животиња која се у схватањима свих народа повезује са мрачним силама, подземним светом и демонским родом у опште. На нивоу планетарних сфера овоме, наравно, одговара Месец док је на нивоу психологије вук везан за оно нагонско и несвесно. Будући да је Месец у свим фазама, сем фазе пуног Месеца «сакат», сасвим је логично да ће једна лунарна животиња имати ове атрибуте (хромост али и мршавости поломљена кичма које су такође каратктеристике вука у српском фолклору). Сретен Петровић повезује вука посебно са фазом опадајућег месеца, периодом у коме се мрачне силе на врхунцу својих моћи. Митски вук «кривељан» такође је представљен као хром у бугарском и руском фолклору.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #2 послато: Март 11, 2018, 04:07:04 пре подне »
Знам да је за Словене вук био света животиња.
Вук је био света животиња и за туркијске народе, а данас се туранисти поздрављају тако што дигну кажипрст и мали прст а остале прсте савију тако да подсети на вучју главу.
Можда постоји нека веза Словена и Туркијаца преко Скита или Сармата...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #3 послато: Март 11, 2018, 04:15:38 пре подне »
Знам да је за Словене вук био света животиња.
Вук је био света животиња и за туркијске народе, а данас се туранисти поздрављају тако што дигну кажипрст и мали прст а остале прсте савију тако да подсети на вучју главу.
Можда постоји нека веза Словена и Туркијаца преко Скита или Сармата...
Да, и код Турака је јака митска веза са вуком, тј. код туркијских народа (код данашњих Турака је наслеђе веровања од изворних туркијских Турака)
« Последња измена: Март 11, 2018, 04:17:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #4 послато: Март 11, 2018, 04:32:04 пре подне »
Да, и код Турака је јака митска веза са вуком, тј. код туркијских народа (код данашњих Турака је наслеђе веровања од изворних туркијских Турака)

Вук је био света животиња и за Римљане, зато што је према легенди вучица подојила Ромула и Рема.

Код Срба је вук остао на неки начин света животиња и до данас. У нашем народу вук је врло поштован, нпр. кад се неко понаша како не треба онда се пореди са коњем, магарцем, мајмуном, мазгом, псом итд. кад је неко намазан и лукав пореди се са лисицом, а са вуком нема никаквих негативних поређења. О вуку и соколу се говори само позитивно и са великим поштовањем.
Нема сумње да то вучемо још из старословенских времена. Али ми је интерерсантно зашто Руси имају култ медведа а не вука а словенски су народ... Да им то није дошло преко Нордијаца (Варјага)?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #5 послато: Март 11, 2018, 04:46:28 пре подне »
Вук је био света животиња и за Римљане, зато што је према легенди вучица подојила Ромула и Рема.

Код Срба је вук остао на неки начин света животиња и до данас. У нашем народу вук је врло поштован, нпр. кад се неко понаша како не треба онда се пореди са коњем, магарцем, мајмуном, мазгом, псом итд. кад је неко намазан и лукав пореди се са лисицом, а са вуком нема никаквих негативних поређења. О вуку и соколу се говори само позитивно и са великим поштовањем.
Нема сумње да то вучемо још из старословенских времена. Али ми је интерерсантно зашто Руси имају култ медведа а не вука а словенски су народ... Да им то није дошло преко Нордијаца (Варјага)?
Позитивни атрибути се код вука односе на независност, непокорнист, то је животиња која се не да припитомити, није у служби човека, па зато и поштовање...Занимљиво је то да човек негативна поређења која си навео, везује управо за животиње које је припитомио и које му служе, коњ, магарац, мазга...А за медведа би било занимљиво наћи одакле је корен...
« Последња измена: Март 11, 2018, 04:55:08 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #6 послато: Март 11, 2018, 05:04:28 пре подне »
Позитивни атрибути се код вука односе на независност, непокорнист, то је животиња која се не да припитомити, није у служби човека, па зато и поштовање...Занимљиво је то да човек негативна поређења која си навео, везује управо за животиње које је припитомио и које му служе, коњ, магарац, мазга...А за медведа би било занимљиво наћи одакле је корен...

Некако ми делује да је култ медведа код Руса могао доћи од Нордијаца.
Швеђани и Норвежани имају име Бјорн што значи мевдед, а код словенских народа не постоји име медвед али постоји име Вук (бар код јужних Словена).
Берн у Швајцарској је добио име по медведу, а Берлин исто има медведа у корену.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #7 послато: Март 11, 2018, 05:22:59 пре подне »
Што се имена тиче, нисам га сретао у Чешкој и Словачкој. Једино код нас се среће , али не знам што се тиче осталих...Што се Руса тиче, једино сам чуо за презиме Волков.
« Последња измена: Март 11, 2018, 05:25:09 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #8 послато: Март 11, 2018, 06:54:03 пре подне »
Словенска митологија спомиње једно божаство које је у нераскидивој вези са вуком. То је Дажбог (Дајбог), бог Сунца и син Сварога, дакле,  један од Богова који се називају Сварожићима. Дажбог је као и већина божанстава териоморфан а његов животињски облик је бели хроми вук. Карактеристике вука који је Дажбогов животињски двојник свакако треба подробније анализирати будући да оне објашњавају не само Дажбогову природу већ и расветљавају нека од веровања Старих Словена везана за природне и небеске појаве. Шта заправо симболизује бела боја Дажбоговог вука? Помислићемо прво да се она односи на геогафски положај словенске прадомовине која се по многима налазила на крајњем Северу, у легендарној Хипербореји. Веома је чудно да бели вук у митологији Срба има типично поларне карактеристике. Међутим, бела боја вучјег крзна односи се, пре свега, на хтонични аспект Дажбога али и хтоничност самог вука. Дажбог је као што знамо, божанство подземног света у коме бораве мртви. Његова хтонична функција манифестује се у и веровању да је он бог рудника, дакле, божанство које обитава у подземном свету. Беле животиње у европском фолкору иначе представљају бића која повезују наш свет са светом духова тако да ње чудо што животињски облик једног хтоног божанства има крзно беле боје. Хромост Дажбоговог вука такође је везана је за хтоничну природу ове животиње а овај његов атрибут има своју основу у повезаности вука и Месеца. Као што знамо, вук је животиња која се у схватањима свих народа повезује са мрачним силама, подземним светом и демонским родом у опште. На нивоу планетарних сфера овоме, наравно, одговара Месец док је на нивоу психологије вук везан за оно нагонско и несвесно. Будући да је Месец у свим фазама, сем фазе пуног Месеца «сакат», сасвим је логично да ће једна лунарна животиња имати ове атрибуте (хромост али и мршавости поломљена кичма које су такође каратктеристике вука у српском фолклору). Сретен Петровић повезује вука посебно са фазом опадајућег месеца, периодом у коме се мрачне силе на врхунцу својих моћи. Митски вук «кривељан» такође је представљен као хром у бугарском и руском фолклору.


Што уобће значи израз "Словенска митологија спомиње"? То што називаш словенска митологија нека ли је сасвим јасна и тврда појава? Теутонци могу тврдити да је Фенрисулфр одгриза руку асу Тиру, јер тај сиже је потврђен на основу њихових сага, скалда, едда и камених плоча. А на основу чега ти тврдиш било што о Даждбогу? Једини извор који пише о њем је хроника у којој су русски црковњаци преводећи египтски мит из грчких списа назив бога сунца Хелија превели именом Даждбог. То је све! Како можеш написати "Дажбог је, као што знамо, бог подземнога свијета"? Одакле то знамо? Какав бијели хроми вук када на цијелом подручију Словјена нема бијелих вукова? Бијелих вукова има само на арктису. Какви побогу хтонични аспекти, териоморфни аспекти, ниво психологије, планетарне сфере, астрална тијела, мудре, шудре, влашки тарот, зодијак и остала њу ејж спрдња. А лаж је тврдити да у нашем народу мјесец и вук имају неке везе осим што вуци завијају на пун мјесец. Иначе мјесец у народним пјесмама има улогу ноћнога путеводитеља, и брата Сунца и Кише а у обредима има ту улогу, да се каже "како растао мјесец, тако нарастала и утроба те и те жене или срећа човјека итд."

Колико је митолога који су писали у својим кабинетима своје измишљотине, толико је и словјенских митологија. Исто је толико интерпретација оних њу ејдж пагана са својим обћинама јер сваки је за свога пророка узео игром случаја разнога митолога. Једно је народно вјеровање које је једини истинити потомак народне вјере предхришћанских Словјена, а нека кабинетска митологија не може то никада бити.

Зато савјетујем оканити се кабинетске митологије и не вјеровати слијепо, но истаживати лијепо и ако се заиста нешто тврди, онда навести изворе.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #9 послато: Март 11, 2018, 07:03:46 пре подне »

Постоји од Словеније до Бугарске и у источних Словена одређен сиже о господару вукова, који је најчешће неки светац. У Руса св. Георгиј, у нас св. Сава, св. Мрата, Ђурђе у влаха итд. По народном вјеровању Срба он се појављује у извјесно вријеме, најчешће об зиму, као просјак у богатијих влаха и гледа како ће га угостити, гледа како се домаћин понаша према својим пастирима, плаћа ли их добро, је ли шкртац или милостив чловјек и ако је немилостив и неправедан онда се из магле појаве његови вуци и начине покољ блага, оваца, свиња, стоке итд. и на домаћина падне велика биједа. Причати да је вук нека благородна животиња за словјенскога а поготово за влашкога сељака је веома лахкомислено, јер за њих је вук само опасност.

Зато ти домаћини, који држе овце и куме господара вукова, посвећујући њему јагњећу жртву и мажући том крвљу укућане по челу и праг над вратима и прскајући по овцама. Ова улога пада на св. Ђурђа јер сасвим случајно прва испаша пада на Ђурђевдан. За оне људе који не држе много стоке Ђурађ је само вјесник прољећа. Неки приморци тврде да је вучји пастир св. Сава, веома немилосрдан човјек и да из своје љутине људе које затекне на улици претвара у свиње. Неки га држе за св. Мрату или Мартина. У русском фолклору сличну улогу има дух шуме или како они називају лијеса, којега називају просто черт.  За њега кажу да има једну једну стопу изврнуту уназад и он наводи људе у шумама да залутају. Ова хромост се приписује у нас самому ђавлу. Цигани самога ђавла називају бенг - хроми, но они га држе и св. Василија, јер се појављује између Божића и Епифанија. Бугари вјерују да се у то вријеме сам длакави ђавол ослобађа из ланаца и ходи са својим тодоровцима, а вјештице се скупљају да му лижу длакаво крзно. Он, ти вукови, тодоровци, су разлога зашто се пали бадњак. Јер то ноћи се мора бдјети. Заспеш ли, може зао дух обузети ти тијело. Зато се налазио пањ који је горио цијелу ноћ штитећи људе од духова током вучијих дана. А тому чуду клао се црн пјетао, да те заобиђе, исто како и Руси коњу црно пиле шумскому духу или черту. Ђавлу се увијек коље црно. Углавном је то доба мјесеца студенога, када све застуди.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #10 послато: Март 11, 2018, 07:05:25 пре подне »
У Алпама овај ђавао је преживио у облику рогатога Крампуса који наводно ходи зими од куће до куће провјеравајући каково је које дијете било ( Уочаваш ли паралелу с нашим господарем вукова. св. Савом или Мратом или Ђурђем, који провјерава људе на гостопримству у облику просјака, те награђује или кажњава?). Цивилизовани градски људи овога лика су претворили у светога Николу, који ходи са даровима или шибом, а капиталисти од њега сатворе Санта Клауса, при чем санта је свети, а Клаус је њемачки надимак за Николауса или Николу. У 19. вијеку племићки Руси који су се у свему угледали на Њемце, Холанђане и Французе усвајали су идеју о Санта Клаусу и божићној јелци. Послије револуције било који обред или обичај био је забрањен, а потом послије 1930. видјевши да могу имати користи од неких обреда и праздника, комунисти су смислити неки облик свога Санта Клауса, назваши га Дједом Мразом, те усвојивши јелку, но све то приписавши Новој Години, јер Боћић нису славили. Потом је Дјед Мраз и новогодишња јелка по узору на комунисте Русе ушла у употребу међу Југословене. У коријену свега овога стоји просто из хришћанскога вида ђавао, подземни бог, змај, бог злата и метала, владар огња и душа из подземља, који и јесу његови вуци, тодоровци итд. Он људима може дати материјално благо, ако су поштени и добри, но ако нису, он их жестоко казни. Ову улогу у нордијској митологији имао је сам Один, којега су исто пратили вукови. Наиме Один није био неки добар бог, но бог који је завађао људе и нагонио их у рат, да би скупљао у свој Вал хали, душе ратника, које ће се борити на рагнароку. Один је био обсједнут тим.

Наш народ приповиједа да су људи некада били голи, пак им је ђавао дао огањ, дао им иглу и научио их ковати метале, научио их шити и научио жене да се красе. Баш као Прометеј, који је за то дјело био закован за стјене од стране богова и мучен у вјечност, баш као што је сам ђавао у народном вјеровању Словјена. К њему иду душе оних који нису били довољно добри, да му служе и кроз то се очисте. Те душе се појављују људима као змије, гуштери, мачке, пси... и главна им је одлика да су црни а имају црвен прамен. Само дјетца их виде као мале човјечуљке са црвеном капицом. Они представљају елемент огња. (Сада је јасно одакле представа о Санта Клаусу као лику у црвеном одијелу и са патуљцима у црвеним капицама као помоћницима). У нашем народу они су познати као мали или маћи и тко их примами кући из шуме, они претварајући се ноћу у змајиће са пламеном над главом одлазе у друге амбаре и одатле краду жито и доносе својему господару, богатећи га. Али господар и укућани морају да га поштују и остављају му млијеко у амбару сваки дан. Ако то изоставе или ако се укућани свађају и псују, малић или та гуја спале амбар и све благо које су икада донесли домаћину, те побјегну.
Руси њих зову домовни дух или домовик или гуменник, јер пребива у гумну, или жихарка и замишљају га бити риђе косе и да живи у амбару или гумну у огњу или за пећи или како то неки Руси називају овин, од германскога овен - пећ; те у вријеме послије жетве, када у амбар или гумно довезу жито, пак запале огањ да се то жито суши. На том мјесту гдје запале огањ, при тој пећи или овину, помоле се сељци тому жихарку или гуменнику, да им добро суши жито и не спали амбар. Тако раде и Руси и Пољаци и лужички Срби. Ово је све веома добро забиљежено у фолклору. И ево како русски црковњаци у средњем вијеку описују то: и молятся под овином огню, называя его сварожцем.Дакако сварог и није никакав Бог него просто назив за огњиште, мјесто гдје се вари (варити је словјенска ријеч за кухати, а кухати је њемачка; зато се каже и варјача). Све ријечи које имају наставак -ог значе мјесто: острог - мјесто гдје су постављени остри колци, кртог - искрчено мјесто, брлог - мјесто направљено од брла; брла је суха гранчица. И дапаче у румунском и дан данас постоји ријеч сфарог и означава сушану гдје се суши месо; а ето у Руса сварог или умилно сварожец је просто сушана за жито и тако се и каже - моле се огњу, називајући га сварожцем. Као да Србин се обраћа огњишту бркајући по жару "огњиште, колико искрица, толико парица...". А кабинетски митолози направише од обичнога жаришта некога врховнога бога, само зато што се у санкскриту мјесто гдје пребива Шива назива Сварга. Сваки озбиљан језиковјед зна да ова ријеч нема никакве везе са словјенским сварог.
« Последња измена: Март 11, 2018, 07:11:36 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #11 послато: Март 11, 2018, 07:30:07 пре подне »
Slovenački etnolog Mirjam Mencej objavila je jedan rad:"O šepavosti vuka u legendama o vučjem pastiru kod Slavena" sa dosta informacija o mestu vuka u slavenskoj mitologiji i ulozi "vučjeg pastira". 

http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/mirjam_mencej_sepavost_vuka_u_legendama.pdf

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #12 послато: Март 11, 2018, 09:29:51 пре подне »
Тачно је да словенска митологија, за разлику од других (грчке, римске, нордијске) није записана и да готово сва знања о њој добијамо анализом народних обичаја, обредних песама, итд. Оно што је том анализом успешно реконструисано је мит о настанку и обнови света који укључује Перуна, Велеса и Мокош, и мит о смени годишњих доба који укључује Јарила и Мару (Морану). Дажбог је само један од епитета Велесових (исто као што је Световид један од Перунових епитета), он у сваком случају није имао соларни аспект већ хтонски (подземни); улога "вучјег пастира" се вероватно односила управо на њега, мада је ту улогу могао имати и Јарило. Мокош је замишљана као Сунце која током дана борави на небесима, код свог мужа Перуна, а ноћу се спушта у подземни свет, код свог љубавника Велеса. Животиње које се повезују са Велесом су вук и медвед, а сам Велес је замишљан као змај/змија која борави у подземном свету, који је уствари замишљан као подводни, па и сам Велес се увек повезује са влагом и водом. Св. Ђорђе који убија аждају (аспект Велеса) је у топонимији често мењао старе називе који су у вези са Велесом; он је такође поистовећиван са "хромим Дабом", тј. ђаволом, који се ипак по својим особеностима разликује од хришћанског Сотоне. О свему овоме се може детаљније прочитати у књизи хрватског археолога Јураја Белаја: "Свети трокути. Топографија хрватске митологије".

http://www.academia.edu/20961892/Sveti_trokuti._Topografija_hrvatske_mitologije_-_CIJELA_KNJIGA
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #13 послато: Март 11, 2018, 09:39:22 пре подне »
Само да нагласим да када се претера у "митологизацији" вука, дође се до ових псеудоисторијских резултата:

http://bobangajic.rs/index.php/srpski-spomenar-herojstva-snf/141-car-dusan-slini

...као и оних патетичних слика "Чувајте се пси, вукови долазе" које по ФБ-у лепе разне патриЈоте из фотеље.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #14 послато: Март 11, 2018, 11:21:25 пре подне »
Тачно је да словенска митологија, за разлику од других (грчке, римске, нордијске) није записана и да готово сва знања о њој добијамо анализом народних обичаја, обредних песама, итд. Оно што је том анализом успешно реконструисано је мит о настанку и обнови света који укључује Перуна, Велеса и Мокош, и мит о смени годишњих доба који укључује Јарила и Мару (Морану). Дажбог је само један од епитета Велесових (исто као што је Световид један од Перунових епитета), он у сваком случају није имао соларни аспект већ хтонски (подземни); улога "вучјег пастира" се вероватно односила управо на њега, мада је ту улогу могао имати и Јарило. Мокош је замишљана као Сунце која током дана борави на небесима, код свог мужа Перуна, а ноћу се спушта у подземни свет, код свог љубавника Велеса. Животиње које се повезују са Велесом су вук и медвед, а сам Велес је замишљан као змај/змија која борави у подземном свету, који је уствари замишљан као подводни, па и сам Велес се увек повезује са влагом и водом. Св. Ђорђе који убија аждају (аспект Велеса) је у топонимији често мењао старе називе који су у вези са Велесом; он је такође поистовећиван са "хромим Дабом", тј. ђаволом, који се ипак по својим особеностима разликује од хришћанског Сотоне. О свему овоме се може детаљније прочитати у књизи хрватског археолога Јураја Белаја: "Свети трокути. Топографија хрватске митологије".

http://www.academia.edu/20961892/Sveti_trokuti._Topografija_hrvatske_mitologije_-_CIJELA_KNJIGA

Zbog velikog broja plemena i ogromne povrsine na kojoj zive Sloveni istrazivanjem mitologije dolazi se do razlivitih zakljucaka. Ubijanje azdaje se moze vise povezati sa aspektima Jarila nego Velesa. Jarilo je mladi bog, bog proljeca samim tim i rata i junastva. Jarkost predstavlja zustrinu. Jarko sunce npr. Jarac kao zivotinja je takodje borac. Kod nas se jarko kaze i zarko. Imena koja se izvode iz imena Jarila, Juraj, pa onda Djuraj, Duradj, do hriscanskog Djordje. Kad se ide u napad uvjek se cuje poklic Juris, bogu rata. Tako da ubijanje azdaje od strane Djordja jeste personifikacija junastva Jura, Djura.. Cak i rijec junak podsjeca na Jurak. Svarga mjesto gdje se nalazi neki bog oznacava nebo. Na iranskim jezicima svarga bi ttebalo znaviti nebo koliko se sjecam. Tako da piminjanje svarge kod ognja ne znaci obracanje ognju nego nebu. U mitologiji sunce se moze pojaviti u razlicitim pricama sa razlicitim funkcijama, u zavisnosti koju pouku zeli da istakne. Inace sunce je naravno centralni dio svake mitologije. Jarilo predstavlja mlado sunce, ja(r)ko sunce, preporod prirode. Onojano jaje u proljece oznaca sunce. Po jednoj od legendi mladi bog se izleze iz sunca. Mladi bod, sin bozji, tj boga neba.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #15 послато: Март 11, 2018, 01:04:23 поподне »
Zbog velikog broja plemena i ogromne povrsine na kojoj zive Sloveni istrazivanjem mitologije dolazi se do razlivitih zakljucaka. Ubijanje azdaje se moze vise povezati sa aspektima Jarila nego Velesa. Jarilo je mladi bog, bog proljeca samim tim i rata i junastva. Jarkost predstavlja zustrinu. Jarko sunce npr. Jarac kao zivotinja je takodje borac. Kod nas se jarko kaze i zarko. Imena koja se izvode iz imena Jarila, Juraj, pa onda Djuraj, Duradj, do hriscanskog Djordje. Kad se ide u napad uvjek se cuje poklic Juris, bogu rata. Tako da ubijanje azdaje od strane Djordja jeste personifikacija junastva Jura, Djura.. Cak i rijec junak podsjeca na Jurak. Svarga mjesto gdje se nalazi neki bog oznacava nebo. Na iranskim jezicima svarga bi ttebalo znaviti nebo koliko se sjecam. Tako da piminjanje svarge kod ognja ne znaci obracanje ognju nego nebu. U mitologiji sunce se moze pojaviti u razlicitim pricama sa razlicitim funkcijama, u zavisnosti koju pouku zeli da istakne. Inace sunce je naravno centralni dio svake mitologije. Jarilo predstavlja mlado sunce, ja(r)ko sunce, preporod prirode. Onojano jaje u proljece oznaca sunce. Po jednoj od legendi mladi bog se izleze iz sunca. Mladi bod, sin bozji, tj boga neba.

По реконструисаном миту о смени годишњих доба, Јарило бежи из подводног (подземног) света у коме је био заточеник Велесов још као новорођенче (Велес га је отео са неба, од његовог оца Перуна и мајке Мокош), на граници тог света га зауставља Велес, боре се и Јарило га побеђује; отуд вероватно повезивање са Светим Ђорђем, док би Велес био аждаја; Јарило је у том аспекту, као што је Видак приметио, такође оличење "младог" сунца, пролећа које буди природу (не заборавимо да Георгиос на грчком значи "земљорадник"). У сваком случају, топоними везани за Јарила и Велеса се често преплићу, нису у директној супротности као што је случај са Перуном и Велесом. Врхунац Јариловог мита представља женидба са Маром, његовом сестром (лето), да би затим уследила превара Маре са Звездом Даницом (јесен) и напослетку убиство Јарила од стране Маре, која се преобликује у наказну Морану (зима).

Иначе, свеци који су у топонимији "сменили" оне топониме који се везују за Велеса су, осим Св. Ђорђа (због горепоменутог мита о борби Велеса и Јарила), Св. Никола (повезаност са водом, боравиштем Велеса) па чак и Св. Мрата и Св. Сава (због улоге "вучјег пастира").
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #16 послато: Март 11, 2018, 09:57:14 поподне »
Тачно је да словенска митологија, за разлику од других (грчке, римске, нордијске) није записана и да готово сва знања о њој добијамо анализом народних обичаја, обредних песама, итд. Оно што је том анализом успешно реконструисано је мит о настанку и обнови света који укључује Перуна, Велеса и Мокош, и мит о смени годишњих доба који укључује Јарила и Мару (Морану). Дажбог је само један од епитета Велесових (исто као што је Световид један од Перунових епитета), он у сваком случају није имао соларни аспект већ хтонски (подземни); улога "вучјег пастира" се вероватно односила управо на њега, мада је ту улогу могао имати и Јарило. Мокош је замишљана као Сунце која током дана борави на небесима, код свог мужа Перуна, а ноћу се спушта у подземни свет, код свог љубавника Велеса. Животиње које се повезују са Велесом су вук и медвед, а сам Велес је замишљан као змај/змија која борави у подземном свету, који је уствари замишљан као подводни, па и сам Велес се увек повезује са влагом и водом. Св. Ђорђе који убија аждају (аспект Велеса) је у топонимији често мењао старе називе који су у вези са Велесом; он је такође поистовећиван са "хромим Дабом", тј. ђаволом, који се ипак по својим особеностима разликује од хришћанског Сотоне. О свему овоме се може детаљније прочитати у књизи хрватског археолога Јураја Белаја: "Свети трокути. Топографија хрватске митологије".

http://www.academia.edu/20961892/Sveti_trokuti._Topografija_hrvatske_mitologije_-_CIJELA_KNJIGA

Нити је мора некакав бог нити је јарило некакав бог, а и велес је пренатугнут. Ако је и постојао велес, онда би био само још један назив за демона, сходно литавскому велњу, те не би имао никакве суштинске везе са волосом, који би представљао тек русску црковну преписну традицију балканских списа о св. Власу или Блажу, заштитнику стоке у одређеним дјеловима Далмације, Македоније и Бугарске. Што се тиче тих реконструкција море и јарила и несхватања главнога сижеја словјенских народних вјеровања, то је толико пренатегнуто и изнакажено представљање народне традиције, да ми је мука. Написао бих сада овдје много, јер може се из народних вјеровања словјенских народа и фолклорних радова много тога закључити али пишем о том књигу и не бих волио, да ми неко мазне заслуге и идеје за десертацију и књигу. Једнога дана ће изаћи на видјело у Москви, а ваљда ћу и на србски превест'.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #17 послато: Март 11, 2018, 10:07:24 поподне »
Нити је мора некакав бог нити је јарило некакав бог, а и велес је пренатугнут. Ако је и постојао велес, онда би био само још један назив за демона, сходно литавскому велњу, те не би имао никакве суштинске везе са волосом, који би представљао тек русску црковну преписну традицију балканских списа о св. Власу или Блажу, заштитнику стоке у одређеним дјеловима Далмације, Македоније и Бугарске. Што се тиче тих реконструкција море и јарила и несхватања главнога сижеја словјенских народних вјеровања, то је толико пренатегнуто и изнакажено представљање народне традиције, да ми је мука. Написао бих сада овдје много, јер може се из народних вјеровања словјенских народа и фолклорних радова много тога закључити али пишем о том књигу и не бих волио, да ми неко мазне заслуге и идеје за десертацију и књигу. Једнога дана ће изаћи на видјело у Москви, а ваљда ћу и на србски превест'.

Предлажем ти да без предрасуда ишчиташ ону књижицу ка којој сам дао линк, свакако је занимљива и можда ти пружи другачији поглед на ствари. Није у питању никакав њу-ејџ и неопаганизам (и ја сам врло алергичан на то); ако си отвореног ума као што тврдиш, неће ти шкодити, напротив.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #18 послато: Март 11, 2018, 10:50:16 поподне »
Нити је мора некакав бог нити је јарило некакав бог, а и велес је пренатугнут. Ако је и постојао велес, онда би био само још један назив за демона, сходно литавскому велњу, те не би имао никакве суштинске везе са волосом, који би представљао тек русску црковну преписну традицију балканских списа о св. Власу или Блажу, заштитнику стоке у одређеним дјеловима Далмације, Македоније и Бугарске. Што се тиче тих реконструкција море и јарила и несхватања главнога сижеја словјенских народних вјеровања, то је толико пренатегнуто и изнакажено представљање народне традиције, да ми је мука. Написао бих сада овдје много, јер може се из народних вјеровања словјенских народа и фолклорних радова много тога закључити али пишем о том књигу и не бих волио, да ми неко мазне заслуге и идеје за десертацију и књигу. Једнога дана ће изаћи на видјело у Москви, а ваљда ћу и на србски превест'.

Postovanje i podrska za Vas rad na buducoj knjizi. Samo smatram da knjiga ne bi trebala biti odradjena kroz "filtere" crkvenog ucenja da ne bi licila na lov na vjestice. Ja mislim da npr Morana jeste boginja i da je starija od samih Slovena. Boginja sMRti i zime tj MRaza ujedno i vjestica Mora. U svijet MRtvih se ide preko vode, MORA ili rijeke MORAva npr. Na italijanskom se uMReti kaze MORire a more Mare. Na proljece su Sloveni spaljivali Moranu, kraj zime. To spaljivanje se moze primijetiti na karnevalu, gdje se sudi a potom spaljuje zlikovac. Spaljivanje je nekad bio obred sahranjivanja. Vecina obreda o Badnjem danu kod nas su obredi sahranjivanja gdje badnjak predstavlja ritualo mrtvog boga. Glava badnjaka koja ne izgori sahranjuje se u zemlju. Nadam se da kada budem citao Vasu knjigu uzivati u njoj i da ce ona biti objektivna.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #19 послато: Март 12, 2018, 01:18:18 пре подне »
Postovanje i podrska za Vas rad na buducoj knjizi. Samo smatram da knjiga ne bi trebala biti odradjena kroz "filtere" crkvenog ucenja da ne bi licila na lov na vjestice. Ja mislim da npr Morana jeste boginja i da je starija od samih Slovena. Boginja sMRti i zime tj MRaza ujedno i vjestica Mora. U svijet MRtvih se ide preko vode, MORA ili rijeke MORAva npr. Na italijanskom se uMReti kaze MORire a more Mare. Na proljece su Sloveni spaljivali Moranu, kraj zime. To spaljivanje se moze primijetiti na karnevalu, gdje se sudi a potom spaljuje zlikovac. Spaljivanje je nekad bio obred sahranjivanja. Vecina obreda o Badnjem danu kod nas su obredi sahranjivanja gdje badnjak predstavlja ritualo mrtvog boga. Glava badnjaka koja ne izgori sahranjuje se u zemlju. Nadam se da kada budem citao Vasu knjigu uzivati u njoj i da ce ona biti objektivna.

Хвала. Живи били па видјели како ће испасти. Нака људи размисле мало има ли смисла, да бог смрти умре, више него што смисла има писати бијелим мастилом по бијелој хартији. Ал-Масуди пише да су словјенски и русски племенски жреци и судије судили не по вјерској књизи а по етици здравога разума и логике. Уобће је бог бог јер представља вјечне и бессмртне принципе. Богови не умиру, но умиру људи и обред спровода требају људи. Да су митолози мало изашли на поље ( да не кажем на террен)  и упитали сељаке "а зашто се то спаљује и кога то спаљујете и зашто то спаљивање представља крај зиме", онда би били мало паметнији. Но фолклористи су то радили и одговори већ дуће од вијека леже спремни, но нитко се тим не занима. Сви више воле неку романтичну митологију. Моја књига неће представљати само сухопарне описе обреда, но дубоку филозофску анализу схватања и доживљавања стварности и анализу страхова простога човјека из прошлих времена, што би се десило, у случају, да се обред не обави, јер полазим од тога, да су људи по нарави својој лијени и да се не би мучили радити обред, осим ако не би били натјерани страхом или страхопоштовањем.  У тој књизи бити ће разочарани љубитељи огромних пантеона, митологијске романтике, егзотичних ријечи које немају никакав смисао у словјенским језицима а проузглашени су божанствима, страних ријечи које простому сељанину звуче као неразумно брбљање, типа тотем, идол, мит, култ, окулт, пантеон, магија итд. јер оно за што словјенин није имао ријеч, није могао имати ни идеју, а што је могао изразити својом рјечју, представу тога је и имао.

Предлажем ти да без предрасуда ишчиташ ону књижицу ка којој сам дао линк, свакако је занимљива и можда ти пружи другачији поглед на ствари. Није у питању никакав њу-ејџ и неопаганизам (и ја сам врло алергичан на то); ако си отвореног ума као што тврдиш, неће ти шкодити, напротив.  ;)

Прочитао сам је пређе годину и пол, као и рецензије те књиге. Састоји се из натезања и основа су јој интерпретације и машта других митолога.
Цитат
" Perun je jamac reda, živi gore, na vrhu (brda),
na suhome (primjerice, autori donose toponime Perunovo brdo, Borun, Perin vrh,
Perjak...), za razliku od Velesa, koji unosi nered, „penje se na goru” i otima Perunovu
ženu (toponimi Veleš, Veleševec, Mogoš, Mohokos, Mokalo, Mokošica, Mokrača,
Mošnica, Mukoše...). Mokoš je žena prvomu, ali i ljubavnica drugomu te je
smještena uz vodu (najčešće kakav izvor, zdenac ili rijeku), gdje se dva svijeta susreću".
Овакво писање личи на куплерај из турских серија, а не на народна вјеровања о природи према којој се сељак одностио са страхопоштовањем. Којега смисла има неке врхове Пере или Перине врхове, као и Мошћеница (пећина с моштима) тумачити врховима Перуна и Мокоши? Прокопиј јасно каже, да Словјени вјерују у једнога бога, творца муње, који је на небу, а исто то се потврђава у 10. в. у њемачким и данским свједочбама о вјеровањима тада јоште народовјерних (поганских) Поморјана и Полабљана. Додамо ли к тому, да Словјени нијесу тумарали по горама, јер су насељавали равнице, онда било која идеја о смислу натегнутога тумачења горских врхова раствара се као снијег у води. Једино чим може служити покоји назив горскога врха, је, да је он у балканских домородаца имао назив одређенога божанства, а придошли Словјени, то назвање превели, исто онако како је по узору на Венерис диес настао германски назив Фреј Даг. Зато ваља истражити је ли забиљежено назвање којега врха, горскога хрбта или ријека,  који су на римском или грчком имали коннотацију с божанствима, те усличити (упоредити) како је назвање овијех истијех на словјенском језику. Против истраживања топонима немам ништо, али доносити на основу топонима неке закључке о том тко је кому крао жене и тко се с ким курвао заиста је засновано на климаву тлу. Дакле у проучавању називља богова има смисао, али не и при реконструкцији цијелих митова.

Исте методе ваља примјенити при упоредној анализи назвања биљака. Један баналан примјер аналогије: У неким скандинавским језицима постоји цвијет који се назива Балдурс брау (Балдурова обрва) и Фрејас таур (Фрејина суза). Балдурова обрва у других народа зове се цвијет св. Ивана, Иванчица или слично. А Фрејина суза зове се по узору на енглезски назив овога цвијета Маудлин Дејзи или латинскога назива Магдаленине сузе. У предхришћанско вријеме овај цвијет се називао на грчком сузе Артемиде или Артемисиа а на латинском сузе Маје, која је плакала за својим сином Меркуром, а по грчком 'Ермесом. Фреја је исто тако плакала и жалила за убићем свога сина Балдура. У бугара се овај цвијет назива Момини слзи, али у нас ђурђевак, јер расте около ђурђевдана.  У словјенских пак језика нема никакве "интерпретацио славоника". И с тим се снижава вјеројатност, да су Словјени имали било какву представу о неком богу који умире и васкрсава. Народ не схвата ни ускрсење Исуса, а камо ли да је имао неке представе ускрсењу какав су имали Египћани, Аусира и други Медитеранци.
« Последња измена: Март 12, 2018, 01:23:47 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #20 послато: Март 12, 2018, 12:20:28 поподне »
Што уобће значи израз "Словенска митологија спомиње"? То што називаш словенска митологија нека ли је сасвим јасна и тврда појава? Теутонци могу тврдити да је Фенрисулфр одгриза руку асу Тиру, јер тај сиже је потврђен на основу њихових сага, скалда, едда и камених плоча. А на основу чега ти тврдиш било што о Даждбогу? Једини извор који пише о њем је хроника у којој су русски црковњаци преводећи египтски мит из грчких списа назив бога сунца Хелија превели именом Даждбог. То је све! Како можеш написати "Дажбог је, као што знамо, бог подземнога свијета"? Одакле то знамо? Какав бијели хроми вук када на цијелом подручију Словјена нема бијелих вукова? Бијелих вукова има само на арктису. Какви побогу хтонични аспекти, териоморфни аспекти, ниво психологије, планетарне сфере, астрална тијела, мудре, шудре, влашки тарот, зодијак и остала њу ејж спрдња. А лаж је тврдити да у нашем народу мјесец и вук имају неке везе осим што вуци завијају на пун мјесец. Иначе мјесец у народним пјесмама има улогу ноћнога путеводитеља, и брата Сунца и Кише а у обредима има ту улогу, да се каже "како растао мјесец, тако нарастала и утроба те и те жене или срећа човјека итд."

Колико је митолога који су писали у својим кабинетима своје измишљотине, толико је и словјенских митологија. Исто је толико интерпретација оних њу ејдж пагана са својим обћинама јер сваки је за свога пророка узео игром случаја разнога митолога. Једно је народно вјеровање које је једини истинити потомак народне вјере предхришћанских Словјена, а нека кабинетска митологија не може то никада бити.

Зато савјетујем оканити се кабинетске митологије и не вјеровати слијепо, но истаживати лијепо и ако се заиста нешто тврди, онда навести изворе.

Сунце, нисам сигуран да сам разумео ову твоју бујицу речи и којекавих етикета, да ли ти то нама саветујеш да се оканемо Веселина Чајкановића?

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #21 послато: Март 12, 2018, 01:21:41 поподне »
У Алпама овај ђавао је преживио у облику рогатога Крампуса који наводно ходи зими од куће до куће провјеравајући каково је које дијете било ( Уочаваш ли паралелу с нашим господарем вукова. св. Савом или Мратом или Ђурђем, који провјерава људе на гостопримству у облику просјака, те награђује или кажњава?). Цивилизовани градски људи овога лика су претворили у светога Николу, који ходи са даровима или шибом, а капиталисти од њега сатворе Санта Клауса, при чем санта је свети, а Клаус је њемачки надимак за Николауса или Николу. У 19. вијеку племићки Руси који су се у свему угледали на Њемце, Холанђане и Французе усвајали су идеју о Санта Клаусу и божићној јелци. Послије револуције било који обред или обичај био је забрањен, а потом послије 1930. видјевши да могу имати користи од неких обреда и праздника, комунисти су смислити неки облик свога Санта Клауса, назваши га Дједом Мразом, те усвојивши јелку, но све то приписавши Новој Години, јер Боћић нису славили. Потом је Дјед Мраз и новогодишња јелка по узору на комунисте Русе ушла у употребу међу Југословене. У коријену свега овога стоји просто из хришћанскога вида ђавао, подземни бог, змај, бог злата и метала, владар огња и душа из подземља, који и јесу његови вуци, тодоровци итд. Он људима може дати материјално благо, ако су поштени и добри, но ако нису, он их жестоко казни. Ову улогу у нордијској митологији имао је сам Один, којега су исто пратили вукови. Наиме Один није био неки добар бог, но бог који је завађао људе и нагонио их у рат, да би скупљао у свој Вал хали, душе ратника, које ће се борити на рагнароку. Один је био обсједнут тим.

Наш народ приповиједа да су људи некада били голи, пак им је ђавао дао огањ, дао им иглу и научио их ковати метале, научио их шити и научио жене да се красе. Баш као Прометеј, који је за то дјело био закован за стјене од стране богова и мучен у вјечност, баш као што је сам ђавао у народном вјеровању Словјена. К њему иду душе оних који нису били довољно добри, да му служе и кроз то се очисте. Те душе се појављују људима као змије, гуштери, мачке, пси... и главна им је одлика да су црни а имају црвен прамен. Само дјетца их виде као мале човјечуљке са црвеном капицом. Они представљају елемент огња. (Сада је јасно одакле представа о Санта Клаусу као лику у црвеном одијелу и са патуљцима у црвеним капицама као помоћницима). У нашем народу они су познати као мали или маћи и тко их примами кући из шуме, они претварајући се ноћу у змајиће са пламеном над главом одлазе у друге амбаре и одатле краду жито и доносе својему господару, богатећи га. Али господар и укућани морају да га поштују и остављају му млијеко у амбару сваки дан. Ако то изоставе или ако се укућани свађају и псују, малић или та гуја спале амбар и све благо које су икада донесли домаћину, те побјегну.
Руси њих зову домовни дух или домовик или гуменник, јер пребива у гумну, или жихарка и замишљају га бити риђе косе и да живи у амбару или гумну у огњу или за пећи или како то неки Руси називају овин, од германскога овен - пећ; те у вријеме послије жетве, када у амбар или гумно довезу жито, пак запале огањ да се то жито суши. На том мјесту гдје запале огањ, при тој пећи или овину, помоле се сељци тому жихарку или гуменнику, да им добро суши жито и не спали амбар. Тако раде и Руси и Пољаци и лужички Срби. Ово је све веома добро забиљежено у фолклору. И ево како русски црковњаци у средњем вијеку описују то: и молятся под овином огню, называя его сварожцем.Дакако сварог и није никакав Бог него просто назив за огњиште, мјесто гдје се вари (варити је словјенска ријеч за кухати, а кухати је њемачка; зато се каже и варјача). Све ријечи које имају наставак -ог значе мјесто: острог - мјесто гдје су постављени остри колци, кртог - искрчено мјесто, брлог - мјесто направљено од брла; брла је суха гранчица. И дапаче у румунском и дан данас постоји ријеч сфарог и означава сушану гдје се суши месо; а ето у Руса сварог или умилно сварожец је просто сушана за жито и тако се и каже - моле се огњу, називајући га сварожцем. Као да Србин се обраћа огњишту бркајући по жару "огњиште, колико искрица, толико парица...". А кабинетски митолози направише од обичнога жаришта некога врховнога бога, само зато што се у санкскриту мјесто гдје пребива Шива назива Сварга. Сваки озбиљан језиковјед зна да ова ријеч нема никакве везе са словјенским сварог.

Основа Свар у санскрту се односи на светлост, сијање, а сварга означава небеса тј. место где светлост влада, обитава. Тако да у основи обе речи (сварга и Сварог) може бити корен који указује на светлост.

Такође, у Рг Веди на неколико места се спомиње реч Сварађ, посебно као придев врховног Бога Индре...Нисам баш поткован у санскрту посебно ведском да бих знао шта тачно ова реч значи, али би могла означавати како господара небеса, тако и независног владаоца или онога који влада самим собом...јер сва означава себе, само.

Тако да не треба олако одбацивати убеђење да "Сварог" означава словенско Божанство, посредовано вероватно иранским народима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #22 послато: Март 12, 2018, 02:19:11 поподне »
Сунце, не знам зашто ти је неприхватљиво да су код индоевропских народа божанства могла да настрадају (нпр. у боју) и да су била много ближа смртницима и налик на њих? Довољно је да споменем старонордијске митове, који су територијално ближи Словенима од старих Грка или Римљана, нпр. нордијски мит о Балдеру, младом богу и Одиновом сину који страда погођен стрелом од имеле; он одлази у подземни свет као неки сасвим обичан смртник. Богови јесу замишљани као лепши, снажнији и дуговечнији од људи, са натприродним моћима, али ипак су и они могли да страдају, иако много теже од обичних смртника; нису били невидљива, свемоћна и трансцендентална сила као хришћански Бог. Не знам због чега би Словени били изузети од оваквог погледа на свет, који је у суштини општеиндоевропски?

Мислим да сувише ниподаштаваш моћ мистичног размишљања људи у прошлости, нарочито када си написао да Словени нису имали никакву представу о богу који умире и васкрсава. Тај мотив је јако стар и јавља се у више међусобно неповезаних религија и митологија, самим тим не схватам што би код Словена био одсутан, нарочито ако постоје топонимски трагови који говоре у прилог томе (иако и њих ниподаштаваш јер се не уклапају у неку твоју слику о веровањима Словена)? Аргумент да су Словени живели у потпуној равници, без иједног јединог брежуљка, брега или брда, и да зато не треба узимати у обзир топониме који се јављају на врховима брда и у вези су са Перуном, је најблаже речено смешан. Да ли ти заиста верујеш да је прадомовина Словена била једна равна тепсија, такорећи криптодепресија?  :) Друго, заборавио си да напоменеш да се у тој реконструкцији мита Перун јавља на небу, на сувом, а то је често замишљано и као врх једног веома високог дрвета (осовина света, axis mundi), док је свет дубрава (шума), што се уклапа у изглед словенске прадомовине, прекривене густим шумама, као и станиште Велеса које се увек налази иза (уствари испод) неког водотока (густе шуме и бројни водотоци - права слика словенске прадомовине). Доласком на нове просторе (Балкан), они морају да омеђе и ритуализују нови простор који је "празан", симболима и веровањима донесеним из старог завичаја.

Теби очигледно смета када се из неких народних обичаја и песми извлаче дубљи закључци, али то је правилан начин размишљања јер ти полупагански обичаји и песме који су опстали су данас једини остатак старе словенске религије/митологије. Они су само љуштура једног древног система веровања, пуног симбола, који ми никада нећемо у потпуности моћи да реконструишемо и разумемо, као што ни они који практикују те обичаје не знају да објасне њихово дубље значење, јер је то значење уништењем старе религије заувек изгубљено (обично кажу "тако се ваља, тако се мора, обичај је", али не знају да кажу због чега је такав обичај и шта он конкретно значи и обележава). Упоређивањем са другим, сродним религијама и налажењем мотива који су стари и често се понављају, етнолози успевају барем донекле да реконструишу изгубљене митове; у почетку (у доба романтизма) се код словенске митологије то радило често врло некритички, али су ипак у последње време руски етнолози (ако се не варам) успели уз велику дозу опреза да реконструишу два основна мита те религије - о настанку и обнављању света и о промени годишњих доба.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #23 послато: Март 12, 2018, 08:23:10 поподне »
Хвала. Живи били па видјели како ће испасти. Нака људи размисле мало има ли смисла, да бог смрти умре, више него што смисла има писати бијелим мастилом по бијелој хартији. Ал-Масуди пише да су словјенски и русски племенски жреци и судије судили не по вјерској књизи а по етици здравога разума и логике. Уобће је бог бог јер представља вјечне и бессмртне принципе. Богови не умиру, но умиру људи и обред спровода требају људи. Да су митолози мало изашли на поље ( да не кажем на террен)  и упитали сељаке "а зашто се то спаљује и кога то спаљујете и зашто то спаљивање представља крај зиме", онда би били мало паметнији. Но фолклористи су то радили и одговори већ дуће од вијека леже спремни, но нитко се тим не занима. Сви више воле неку романтичну митологију. Моја књига неће представљати само сухопарне описе обреда, но дубоку филозофску анализу схватања и доживљавања стварности и анализу страхова простога човјека из прошлих времена, што би се десило, у случају, да се обред не обави, јер полазим од тога, да су људи по нарави својој лијени и да се не би мучили радити обред, осим ако не би били натјерани страхом или страхопоштовањем.  У тој књизи бити ће разочарани љубитељи огромних пантеона, митологијске романтике, егзотичних ријечи које немају никакав смисао у словјенским језицима а проузглашени су божанствима, страних ријечи које простому сељанину звуче као неразумно брбљање, типа тотем, идол, мит, култ, окулт, пантеон, магија итд. јер оно за што словјенин није имао ријеч, није могао имати ни идеју, а што је могао изразити својом рјечју, представу тога је и имао.

Прочитао сам је пређе годину и пол, као и рецензије те књиге. Састоји се из натезања и основа су јој интерпретације и машта других митолога. Овакво писање личи на куплерај из турских серија, а не на народна вјеровања о природи према којој се сељак одностио са страхопоштовањем. Којега смисла има неке врхове Пере или Перине врхове, као и Мошћеница (пећина с моштима) тумачити врховима Перуна и Мокоши? Прокопиј јасно каже, да Словјени вјерују у једнога бога, творца муње, који је на небу, а исто то се потврђава у 10. в. у њемачким и данским свједочбама о вјеровањима тада јоште народовјерних (поганских) Поморјана и Полабљана. Додамо ли к тому, да Словјени нијесу тумарали по горама, јер су насељавали равнице, онда било која идеја о смислу натегнутога тумачења горских врхова раствара се као снијег у води. Једино чим може служити покоји назив горскога врха, је, да је он у балканских домородаца имао назив одређенога божанства, а придошли Словјени, то назвање превели, исто онако како је по узору на Венерис диес настао германски назив Фреј Даг. Зато ваља истражити је ли забиљежено назвање којега врха, горскога хрбта или ријека,  који су на римском или грчком имали коннотацију с божанствима, те усличити (упоредити) како је назвање овијех истијех на словјенском језику. Против истраживања топонима немам ништо, али доносити на основу топонима неке закључке о том тко је кому крао жене и тко се с ким курвао заиста је засновано на климаву тлу. Дакле у проучавању називља богова има смисао, али не и при реконструкцији цијелих митова.

Исте методе ваља примјенити при упоредној анализи назвања биљака. Један баналан примјер аналогије: У неким скандинавским језицима постоји цвијет који се назива Балдурс брау (Балдурова обрва) и Фрејас таур (Фрејина суза). Балдурова обрва у других народа зове се цвијет св. Ивана, Иванчица или слично. А Фрејина суза зове се по узору на енглезски назив овога цвијета Маудлин Дејзи или латинскога назива Магдаленине сузе. У предхришћанско вријеме овај цвијет се називао на грчком сузе Артемиде или Артемисиа а на латинском сузе Маје, која је плакала за својим сином Меркуром, а по грчком 'Ермесом. Фреја је исто тако плакала и жалила за убићем свога сина Балдура. У бугара се овај цвијет назива Момини слзи, али у нас ђурђевак, јер расте около ђурђевдана.  У словјенских пак језика нема никакве "интерпретацио славоника". И с тим се снижава вјеројатност, да су Словјени имали било какву представу о неком богу који умире и васкрсава. Народ не схвата ни ускрсење Исуса, а камо ли да је имао неке представе ускрсењу какав су имали Египћани, Аусира и други Медитеранци.

Ako se djurdjevak zove po Djurdjevdanu to znaci da mi ne znamo stari predhriscanski naziv i samim tim ne mozemo donositi zakljucak kakav ti donosis. Odgovor seljana"tako se vazda radilo"  ces i danas dobiti i to ne znaci da oni nisu hriscani. Nelogicnost nalazis u anegdotama o starim bogovima i natprirosnim bicima. To su ustvari personifikacije prirode, ljudske prirode, i pouke. Moja baba nie znala da mi kaze nista o bibliji kad sam je pitao. Kad je bila dijete isli su po selu maskirani i pjevali o Bozicu Svarozicu. Cisto sumnjam da je znala nesto o neopaganizmu u to vrijeme. Ispricala mi je pricu o Adamu i Evi gdje je objasnjen prvi grijeh neposlusnost. Nelogicnosti: Bog je savrsenstvo, svemoguc i sveznajuci tako da je znao da ce oni ubrati jabuku a opet ih je kaznio. Naljutio se, ne moze jer nema ljudske mane, covjeka je napravio prema sebi a usadio mu je ljubomoru, zavist, egoizam, slabost. I onda ih je kaznio zato ih je nesavrsene napravio da se svi njihovi potomci pate i umiru i onako nesavrseni idu u pakao. Religija je imala vaspitnu ulogu al su vjernici sve shvatili bukvalno i mimo toga nema istine.
Sjeti se pjesme Zidanje Skadra i Zenidba kralja Vukasina. Ima li i jedan hriscanski motiv u tim pjesmama ili samo paganski. Ispada da mi nikad i nismo bili hriscani vec praktikujemo istu vjeru sa novim imenima. Osim mozda kod obrazovanih svestenika.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #24 послато: Март 12, 2018, 08:38:30 поподне »
Сунце, нисам сигуран да сам разумео ову твоју бујицу речи и којекавих етикета, да ли ти то нама саветујеш да се оканемо Веселина Чајкановића?

Не, Сремче, не свјетујем оканити се Чајкановића. Чајкановић је одрадио веома добру работу и по мојему мњењу благодатнију од Рыбакове.
Чајкановић је нанишанио прави материју, но покоје зрно барута једнога пуца погоди мету, а покоје пројде мимо, јер барут је твар тврдоглава.

Сут онога што хтјех постићи својими ријечми, је подтицај учестника у овој бесједи служити се наукоугодним изражавањем; јербо одређени изрази наводе те на критично размишљање и дају ти могућност провјере вјеродостојности исказа, а други изрази закривају ту могућност и наводе на то да просто пасивно прихваташ исказ.
Примјер: Митолог проф. др. Чајкановић излаже, да на основу тога и тога вриједи то и то...
насупротни примјер: Словенска митологија спомиње то и то ...

Како ја из задње реченице могу провјерити вјеродостојност исказа? Оно се своди на пуко повјерење.

Када се каже "словенска митологија говори" читатељу почетнику се утисне у подсвијест, да је словенска митологија нека тврда чињенична ствар и да је неки Јарило одувијек постојао и као постојећ забиљежен. То је вођење читатеља у заблуду. Истина је, да је представа о Јарилу као богу тек предпоставка једнога митолога. Сумњам да, већина оних, који тако радо спомињу Јарила, уобће знају, чија умотрворина је тај хипотетички мит о богу Јарилу. Из овога разлога, подтичем љубитеље не бити вјероватељима и жртвама мисионарења тобожне митологије, а бити истраживачима, трагати за изворима, чије прочитање дозвољава породити мисли о природи народнога вјеровања словјенских народа.

Је ли овако јасније, Сремче?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #25 послато: Март 12, 2018, 09:09:47 поподне »
Некако ми делује да је култ медведа код Руса могао доћи од Нордијаца.
Швеђани и Норвежани имају име Бјорн што значи мевдед, а код словенских народа не постоји име медвед али постоји име Вук (бар код јужних Словена).
Берн у Швајцарској је добио име по медведу, а Берлин исто има медведа у корену.
Да пробам да се изразим везано за медведе иако је вук главна тема. :)
Негде сам прочитао, ко зна, можда и овде на форуму, да је реч медвед у ствари изведена, и да то није оригиналан назив за медведа. Назив медвед значи "онај који зна где је мед" одосно мед-вјед. Мислим да би оригиналан назив за медведа код Словена или Протословена могао бити сличан као у Германа, дакле бер. Ако погледамо реч брлог, која означава медвеђу јазбину, или место где медвед лежи, видимо две основе бр-лог, ондосно можда раније бер-лог. Ово исто видимо у називу града Берлин, чији је медвед заштитни знак, а зна се да су управо прво насеље на месту данашњег Берлина основали Словени, то је позната чињеница. Разлог зашто медвед није називан правим именом је јер је медвед био табуизирана животиња и његово име се није смело помињати. Зашто и како , не знам, прочитао сам негде, могуће да је од њега постојао страх па је то разлог. И онда је посредно име за медведа, заменило његово право име. Да се вратимо на вука, словенски назив влк је сличан као индоевропски улкас, или илирски улк, ако нисам промашио нешто дебело. 

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #26 послато: Март 12, 2018, 09:30:58 поподне »
Vidak
Ako se djurdjevak zove po Djurdjevdanu to znaci da mi ne znamo stari predhriscanski naziv i samim tim ne mozemo donositi zakljucak kakav ti donosis.
Али постоји назива ове биљке у другим словјенским језицима. Зато укупност тих назива смањује вјеројатност, но не проглашава савим немогућим.

Odgovor seljana"tako se vazda radilo"  ces i danas dobiti i to ne znaci da oni nisu hriscani. Nelogicnost nalazis u anegdotama o starim bogovima i natprirosnim bicima. To su ustvari personifikacije prirode, ljudske prirode, i pouke. Moja baba nie znala da mi kaze nista o bibliji kad sam je pitao. Kad je bila dijete isli su po selu maskirani i pjevali o Bozicu Svarozicu. Cisto sumnjam da je znala nesto o neopaganizmu u to vrijeme. Ispricala mi je pricu o Adamu i Evi gdje je objasnjen prvi grijeh neposlusnost. Nelogicnosti: Bog je savrsenstvo, svemoguc i sveznajuci tako da je znao da ce oni ubrati jabuku a opet ih je kaznio. Naljutio se, ne moze jer nema ljudske mane, covjeka je napravio prema sebi a usadio mu je ljubomoru, zavist, egoizam, slabost. I onda ih je kaznio zato ih je nesavrsene napravio da se svi njihovi potomci pate i umiru i onako nesavrseni idu u pakao. Religija je imala vaspitnu ulogu al su vjernici sve shvatili bukvalno i mimo toga nema istine.
Да, некада у вријеме необразованости у данашњем смислу ријечи црква је имала прије свега улогу васпитатеља етике. Исту улогу имала су и стара народна вјеровања, која не потичу непосредно од хришћанства. Ја управо то и тврдим, а не поричем. Управо се старам проникнути у смисао и поуку појединога народнога вјеровања, које би било изгранком народне етике старих словјена. Наравно, ја дубоко сумњам у то, да је твоја баба икада чула ријеч Сварожић, али хајд, из поштовања нећу спорити о том, јер видим, да ти је стало до тога.

Sjeti se pjesme Zidanje Skadra i Zenidba kralja Vukasina. Ima li i jedan hriscanski motiv u tim pjesmama ili samo paganski. Ispada da mi nikad i nismo bili hriscani vec praktikujemo istu vjeru sa novim imenima. Osim mozda kod obrazovanih svestenika.
Не постоје мотиви хришћански са једне стране или пагански са супротне, но постоје мотиви човјечанске етике, која-но се на нашем језику назива поштовање и част. Зовеш ли паганско тијем словом, ти се поставио у кожу радикалнога римскога клерика, који на сељака и на његово етично народно учење гледа искоса са висине. Назвавши пак својим именом "народна вјера или народно учење" ти се стављаш у кожу самога човјека, који није знао за Христа, али не значи, да се његово учење у многому није поклапало с Христовим, јер обоје се заснива на човјечанскому саосјећању и милости. С друге стране, не значи, да њеки предхришћански словјенски врач, бајун, вухв, жрец итд. није поступао себично, нечастно и варљиво у циљу материјалнога обогаћења. Народ их је и звао врачима јер многи од њих вру (варају), пружајући своје услуге гадања о исходима битака, о том хоће ли их тко напасти, хоће ли бити куге или куме итд. И сам пророк Јешуа је наступао против злобе жидовскога свештенства, који је пљачкао народ. Мора бити јасно, да је увијек и у свако доба постојало натјецање и борба свештенства за власт, и да се је свештенство увијек мијењало, али да је народ имао своја вјеровања, која је чувао од толике древности, да су Словјени, Сибирци и љеки амерички домородци имају једнаке притче, једнаку народну етику и мотиве.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #27 послато: Март 12, 2018, 10:34:06 поподне »
Да, некада у вријеме необразованости у данашњем смислу ријечи црква је имала прије свега улогу васпитатеља етике. Исту улогу имала су и стара народна вјеровања, која не потичу непосредно од хришћанства. Ја управо то и тврдим, а не поричем. Управо се старам проникнути у смисао и поуку појединога народнога вјеровања, које би било изгранком народне етике старих словјена. Наравно, ја дубоко сумњам у то, да је твоја баба икада чула ријеч Сварожић, али хајд, из поштовања нећу спорити о том, јер видим, да ти је стало до тога.[/font][/size]

Sjeti se pjesme Zidanje Skadra i Zenidba kralja Vukasina. Ima li i jedan hriscanski motiv u tim pjesmama ili samo paganski. Ispada da mi nikad i nismo bili hriscani vec praktikujemo istu vjeru sa novim imenima. Osim mozda kod obrazovanih svestenika.
Не постоје мотиви хришћански са једне стране или пагански са супротне, но постоје мотиви човјечанске етике, која-но се на нашем језику назива поштовање и част. Зовеш ли паганско тијем словом, ти се поставио у кожу радикалнога римскога клерика, који на сељака и на његово етично народно учење гледа искоса са висине. Назвавши пак својим именом "народна вјера или народно учење" ти се стављаш у кожу самога човјека, који није знао за Христа, али не значи, да се његово учење у многому није поклапало с Христовим, јер обоје се заснива на човјечанскому саосјећању и милости. С друге стране, не значи, да њеки предхришћански словјенски врач, бајун, вухв, жрец итд. није поступао себично, нечастно и варљиво у циљу материјалнога обогаћења. Народ их је и звао врачима јер многи од њих вру (варају), пружајући своје услуге гадања о исходима битака, о том хоће ли их тко напасти, хоће ли бити куге или куме итд. И сам пророк Јешуа је наступао против злобе жидовскога свештенства, који је пљачкао народ. Мора бити јасно, да је увијек и у свако доба постојало натјецање и борба свештенства за власт, и да се је свештенство увијек мијењало, али да је народ имао своја вјеровања, која је чувао од толике древности, да су Словјени, Сибирци и љеки амерички домородци имају једнаке притче, једнаку народну етику и мотиве.
[/quote]

Razumijem zasto sumnjas, i ja sam se zacudio kad sam cuo pjesmu. To me navelo da se zainteresujem za staroslovenska vjerovanja. To je bilo prije 20 godina pa se ne sjecam tacno ali je u pitanju koledarska pjesma slicna ovoj:
Koljedo Koljedo
Da kupamo okupamo
Koljedo Koljedo!
Mlada boga tog Božiča
Koljedo Koljedo
Tog Božiča Svarožiča.
Na njemu je mor dolama
Suhim zlatom izatkata
A bisjerom podatkata
 Inace je baba odrasla u selu Fundina u Kucima pa me jos vise zacudio sacuvani statoslovenski motiv. Po muskoj linije  tj haplogrupi Kuci su starobalkanski rod.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #28 послато: Март 12, 2018, 10:56:19 поподне »
Да пробам да се изразим везано за медведе иако је вук главна тема. :)
Негде сам прочитао, ко зна, можда и овде на форуму, да је реч медвед у ствари изведена, и да то није оригиналан назив за медведа. Назив медвед значи "онај који зна где је мед" одосно мед-вјед. Мислим да би оригиналан назив за медведа код Словена или Протословена могао бити сличан као у Германа, дакле бер. Ако погледамо реч брлог, која означава медвеђу јазбину, или место где медвед лежи, видимо две основе бр-лог, ондосно можда раније бер-лог. Ово исто видимо у називу града Берлин, чији је медвед заштитни знак, а зна се да су управо прво насеље на месту данашњег Берлина основали Словени, то је позната чињеница. Разлог зашто медвед није називан правим именом је јер је медвед био табуизирана животиња и његово име се није смело помињати. Зашто и како , не знам, прочитао сам негде, могуће да је од њега постојао страх па је то разлог. И онда је посредно име за медведа, заменило његово право име. Да се вратимо на вука, словенски назив влк је сличан као индоевропски улкас, или илирски улк, ако нисам промашио нешто дебело.

Медвјед значи "онај који вије (зна) где се налази (мед)". У нашем старом језику глагол вјести - вједати ( ја вијем, ти вијеш, он вије ...) ( ја виједам, ти виједаш, он виједа...) значио је знати. Овај коријен налази се у ријечима проповиједати, проповијест, повједати, повијест, вијест, свијест, извјестан итд.
Но германска ријеч бер је исто тако описна и значи космати, чупави. Антрополози имају једнако мњење о том, да су народи, који су живјели у близини шума, плашећи се медвједа, не изговарали његово право име, да га не призову. Индоевропски коријен медвједа је -(а)рк(т)ос.
грк. аркос, арктос
лат. урсус
алб. ари
ирн. рашах
ари. ракшас
лит. локис
Германи сада немају старога коријена, исто као ни Словјени, но Финци кажу карху што је вјеројатно позајмица из ранога германскога. Када би Словјени ималу ријеч истога коријена гласила би највјеројатније рас, рос, рус, рис или рах, рох, рух, рих, можда и јар, јер, јур... тежко је погодити не знајући какав је био првобитни облик, но није био бер.
Брлог нема везе са медвједима јер је брлог просто јама пуна сухих гранчица и такве творе и лисице и јазавци и многе друге животиње. Та хипотеза о бер-логу је погрешна, али распростире се свуда брже од бабјега трача. Правилно разложење на морфеме је берла+ог. Ријеч берла или брла је посвједочена у старочешком ријечнику и значи суха гранчица. Она је заправо ранослјенска позајмица из латинскога ferula.

berla, dial. brla, -y, fem., z lat. ferula = Zweig, Ruthe; vl. suchá větev, pak metla: svrchek berly, Esther osculata est summitatem virgae Ol. Esth. 5, 2; (sv. Prokop, vypovídaje Němce do kláštera jeho vniklé) v rucě berlu držieše, jíž nemilostivě Němcě tepieše Hrad. 27a; berla ferula Boh. min. 23a. — Sceptrum: berlu biskupovú Pulk. 32a; berlu sceptrum HusKázB. 2a; nebude otnesena brla ot Judy sceptrum Lit. Gen. 49, 10; brlu otcě tvého sceptrum Ol. Num. 18, 2. — Berla pro podporu při chůzi: na dwu berlu až do smrti chodil Sal. 481.
Zdroj: Gebauer, J., Slovník staročeský, I–II. Praha: Česká akademie císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění a Česká grafická společnost Unie, 1903 a 1916; Praha: Academia, 1970².

Сада када знамо да је брла гранчица, а -ог наставак који указује на мјесто, као у рјечима кртог (крчено мјесто), острог (мјесто ограђено острим колцима), вртлог (мјесто гдје је вртаљ или вир), постаје само собом јасно, да је брлог мјесто сачињено од гранчица или вјетвица. Увиђајући механизам словјенскога језика, можда кому падне на памет правилно истумачити ријеч сварог, у којем се јасно препознају морфеме с+вар+ог умјесто, да је настављају поредити са сасвим случајно звучећом индоаријском ријечју. Ако ћемо поредити ријечи само по случајному звучењу, тим поступањем можемо закључити, да је наша ријеч свастика сродна с индоаријском рјечју свастика, те да су индијци носили тај знак као изражавање сексуалне љубави према сестри своје жене.  ::)
При том индијска свастика је су асти ка (благо/добро, бити-јест, -ка номинални суффикс) благобитје, благостање, а наша свастика има коријен ријечи сват, свас(т), свах.
Особе које хоће повезивати језике, а не умију расставити ријечи на морфеме по смислу здравога разума и складној архитектури језика, заврше вазда у огромним заблудама, како то ради Деретић или невјешти (псеудо)митолози.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #29 послато: Март 12, 2018, 11:04:50 поподне »
Sunce hvala na više nego iscrpnom odgovoru, zaista zanimljivo ovo za brlog.To nisam nigde pročitao nego sam sam izveo a pokazalo se netačnim.I ostalo napisano je veoma zanimljivo.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #30 послато: Март 12, 2018, 11:17:34 поподне »
Постоји и друга етимологија у вези германског назива за медведа:

Etymology
Conventionally from Proto-Indo-European *bʰer- (“brown, shining”). Ringe, discrediting the existence of such a root, suggests instead *ǵʰwer- (“wild animal”).

https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Germanic/ber%C3%B4

У сваком случају, и овде је, као и код медведа, у питању ритуални еуфемизам због страха од коришћења правог имена. Занимљиво је да од овог ПИЕ корена *ǵʰwer- потиче и словенско звер/звијер.

Треба напоменути да су и Срби често зазирали од коришћења речи "вук", па су га ублажено звали "непоменик/напоменик, каменик, поган, онај из горе" и слично.
« Последња измена: Март 12, 2018, 11:20:44 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #31 послато: Март 12, 2018, 11:19:13 поподне »
Razumijem zasto sumnjas, i ja sam se zacudio kad sam cuo pjesmu. To me navelo da se zainteresujem za staroslovenska vjerovanja. To je bilo prije 20 godina pa se ne sjecam tacno ali je u pitanju koledarska pjesma slicna ovoj:
Koljedo Koljedo
Da kupamo okupamo
Koljedo Koljedo!
Mlada boga tog Božiča
Koljedo Koljedo
Tog Božiča Svarožiča.
Na njemu je mor dolama
Suhim zlatom izatkata
A bisjerom podatkata
 Inace je baba odrasla u selu Fundina u Kucima pa me jos vise zacudio sacuvani statoslovenski motiv. Po muskoj linije  tj haplogrupi Kuci su starobalkanski rod.

Немој лагат' на бабу тако ти крсне славе. Знам тко је Милош Милојевић и не поштујем то што је урадио никако.
Раденковић, Љубинко (2005). „Кривотворење фолклора и митологије: Неки словенски примери“. Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад: Матица српска) 53 (1–3), pp. 34-36

Лик је све народне пјесме унаказио својим допуњавањем стихова, али је то урадио тако невјешто, да не мораш бити учен човјек и бројати слогове и стихове, да би чуо накарадност пјесме и препознао што се осјећа страним тијелом у њојзи. Нека се свак убиједи у накарадност и прозрачност лажетворења тога биједнога Лесковчанина.

Ivanjsko, ivanjsko, cveće rujno!Cveće rujno petranjsko.
Petranjsko cveće plavetno.
Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete.
Kupal ga Koledu daje,Koledu bratu svojemu.
Daje ga majki Kupala, Kupala majki Živboži:
Ivanova stara majko!Je li Ivan doma?
Odgovori stara majka:"Otišo je na oranje
Još na Vidov-dan,Pa je reko kući doći Baš na Petrov-dan,
I doneti kitu zlataRodne pšenice
Te pšenice, te beliceTog leba bela"


Ivanjica lan sejala.Ivanjica koledica Mila snaha tog Kupala.
Lan sejala i obrala. Na Spasov dan posijala Na Vidov dan vidila ga
Na vidov dan i obrala.I obrala i topila.I topila potopila.
Osušila očupala, Na ivanjsku krasnu večer.
Grebenala i kuvala.Oprela ga i snovala.
Osnovala i navila,I uvela u te nite,
I otkala na razboja,Izatkala ga izbelila
Na ivanjske te večeri,Skroila ga i sašila
Na ivanjske te večeri.I obukla na Ivana
Na Ivana mlada bora Mlada bora Koled bora
Mila sina Kupalova,A Kupala umrloga,
Obilija mila bora.Pa je nosi do Badnjaka
I Božića SvarožićaTog božića mlada bora Svaroži
ća mila sina. Ivanjica paunica!Vencima se nakitila.
Od ivanjska rujna cveta I petranjska plavetnoga
U kolu je podskakala.Preko vatre preskakala
Suhe lile pripalila Da nam stoka bude zdrava
Ta goveda i te ovceTi jarići i jaganjci.
Doratasti velji konji Što no nose te junake
Mile borce Triglav bora Triglav bora te Troice
Višnjeg boga Stvoritelja Jakog Žive rušitelja
I Branjanja Branitelja


Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #32 послато: Март 12, 2018, 11:27:43 поподне »
Немој лагат' на бабу тако ти крсне славе. Знам тко је Милош Милојевић и не поштујем то што је урадио никако.
Раденковић, Љубинко (2005). „Кривотворење фолклора и митологије: Неки словенски примери“. Зборник Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад: Матица српска) 53 (1–3), pp. 34-36

Лик је све народне пјесме унаказио својим допуњавањем стихова, али је то урадио тако невјешто, да не мораш бити учен човјек и бројати слогове и стихове, да би чуо накарадност пјесме и препознао што се осјећа страним тијелом у њојзи. Нека се свак убиједи у накарадност и прозрачност лажетворења тога биједнога Лесковчанина.

Ivanjsko, ivanjsko, cveće rujno!Cveće rujno petranjsko.
Petranjsko cveće plavetno.
Ivan ga bere te bere, Petar ga plete te plete.
Kupal ga Koledu daje,Koledu bratu svojemu.
Daje ga majki Kupala, Kupala majki Živboži:
Ivanova stara majko!Je li Ivan doma?
Odgovori stara majka:"Otišo je na oranje
Još na Vidov-dan,Pa je reko kući doći Baš na Petrov-dan,
I doneti kitu zlataRodne pšenice
Te pšenice, te beliceTog leba bela"


Ivanjica lan sejala.Ivanjica koledica Mila snaha tog Kupala.
Lan sejala i obrala. Na Spasov dan posijala Na Vidov dan vidila ga
Na vidov dan i obrala.I obrala i topila.I topila potopila.
Osušila očupala, Na ivanjsku krasnu večer.
Grebenala i kuvala.Oprela ga i snovala.
Osnovala i navila,I uvela u te nite,
I otkala na razboja,Izatkala ga izbelila
Na ivanjske te večeri,Skroila ga i sašila
Na ivanjske te večeri.I obukla na Ivana
Na Ivana mlada bora Mlada bora Koled bora
Mila sina Kupalova,A Kupala umrloga,
Obilija mila bora.Pa je nosi do Badnjaka
I Božića SvarožićaTog božića mlada bora Svaroži
ća mila sina. Ivanjica paunica!Vencima se nakitila.
Od ivanjska rujna cveta I petranjska plavetnoga
U kolu je podskakala.Preko vatre preskakala
Suhe lile pripalila Da nam stoka bude zdrava
Ta goveda i te ovceTi jarići i jaganjci.
Doratasti velji konji Što no nose te junake
Mile borce Triglav bora Triglav bora te Troice
Višnjeg boga Stvoritelja Jakog Žive rušitelja
I Branjanja Branitelja

Tvoje obracanje s nepostovanjem govori o tvom karaktrru.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #33 послато: Март 12, 2018, 11:55:57 поподне »
Tvoje obracanje s nepostovanjem govori o tvom karaktrru.

Истину велиш. Говорим тврдо и упечатљиво, ал' речем истину. А ти се не вријеђај као ђевојчица, јер нијесам ти рекао ништо лоше, но да не лажеш на бабу, ако за крстну славу знаш.
Колико ја знам о обичајима Куча, а знам што гођ их записано, Кучи не коледају, но се то твори по Румунији, Војводини, Бугарској и Македонији, а у Срба само у "три срца јуначка" и Шопи, те на истоку власи коринђају и колинђају.
Ако ти знаш да Кучка ђеца коледају или како год се то називало, у суштини за вријеме 12 дни до Божића, ходе по кућама појући пјесмице сусједима за њеке дарове, онда опиши или дај тко је до описао и записао. А то рекла баба, чујем као покушај аргумента од многих који се тумарају по страници "Стари Словени", тако да сам постао осјетљив на такве исказе.
Ако ја тебе тврдошћу своје ријечи увриједих, ти ми то опрости, јербо непријатеља не ишћем.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #34 послато: Март 13, 2018, 12:11:01 пре подне »
Sunshine nemam razlog da lazem, ja ne pisem knjigu niti zastupam ovdje neku ideju i nisam tako vaspitan. Ako ti kazes da je to djelo tog Milojevica zar nije moguce da je njegovo djelo ostavilo traga nego odmah zakljucujes da ja lazem. Vidim da ni administratore ne zanima da ti skrenu paznju na ponasanje. Ne zelim da se spustam na taj nivo da ti vracem istom mjerom. Nemam potrebu da ti ista dokazujem ti vec sve znas.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #35 послато: Март 13, 2018, 12:31:30 пре подне »
.......Правилно разложење на морфеме је берла+ог. Ријеч берла или брла је посвједочена у старочешком ријечнику и значи суха гранчица. Она је заправо ранослјенска позајмица из латинскога ferula.

berla, dial. brla, -y, fem., z lat. ferula = Zweig, Ruthe; vl. suchá větev, pak metla: svrchek berly, Esther osculata est summitatem virgae Ol. Esth. 5, 2; (sv. Prokop, vypovídaje Němce do kláštera jeho vniklé) v rucě berlu držieše, jíž nemilostivě Němcě tepieše Hrad. 27a; berla ferula Boh. min. 23a. — Sceptrum: berlu biskupovú Pulk. 32a; berlu sceptrum HusKázB. 2a; nebude otnesena brla ot Judy sceptrum Lit. Gen. 49, 10; brlu otcě tvého sceptrum Ol. Num. 18, 2. — Berla pro podporu při chůzi: na dwu berlu až do smrti chodil Sal. 481.
Zdroj: Gebauer, J., Slovník staročeský, I–II. Praha: Česká akademie císaře Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umění a Česká grafická společnost Unie, 1903 a 1916; Praha: Academia, 1970²........


С обзиром, да се управо - берла/брла у старочешком помиње, није за преневидети и могућност позногаллске позајмице

Irish biror, Welsh berwr, beryren, Breton beler(enn), Gallo-Latin berula ‘watercress’ (Rorippa sp.) < *beruro-; this is probably cognate with Latin ferula ‘plant of the family Apiaceae, with a long stem’, and with Irish ber, bir ‘water’, topur, tipra ‘source, well’ < Proto-Indo-European *bh er(u)- ‘to gush, boil’ (?)

https://www.ris.uu.nl/ws/files/27080889/The_meaning_of_Celtic_eburos_Melanges_Pierre_Yves_Lambert.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #36 послато: Март 13, 2018, 12:33:24 пре подне »
Kad ođe pričate o Vuku ja bi da vas malo ođe priupitam.

Kod plemena Huna je takođe vuk bio prva od tri životinje koje su oni poštovali.

Druga životinja je bio tiger.

Zasto je to tako. Po mojoj pretpostavci zato šta su Huni samo jedno od plemena koje je živilo đe je bilo vukova i tigrova.
Za vukove je odgovor jednostavan. Za tigrove je odogvor teži.
 
Đe su to mogli Huni da budu u dodiru sa tigrovima da ih dobro upoznaju i kao vuka poštuju?

« Последња измена: Март 13, 2018, 12:35:13 пре подне Грoф »

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #37 послато: Март 13, 2018, 12:36:33 пре подне »
Kad ođe pričate o Vuku ja bi da vas malo ođe priupitam.

Kod plemena Huna je takođe vuk bio prva od tri životinje koje su oni poštovali.

Druga životinja je bio tiger.

Zasto je to tako. Po mojoj pretpostavci zato šta su Huni samo jedno od plemena koje je živilo đe je bilo vukova i tigrova.
Za vukove je odgovor jednostavan. Za tigrove je odogvor teži.
 
Đe su to mogli Huni da budu u dodiru sa tigrovima da ih dobro upoznaju i kao vuka poštuju?

Vjerovatno sibirski tigar.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #38 послато: Март 13, 2018, 06:53:38 поподне »
Не, Сремче, не свјетујем оканити се Чајкановића. Чајкановић је одрадио веома добру работу и по мојему мњењу благодатнију од Рыбакове.
Чајкановић је нанишанио прави материју, но покоје зрно барута једнога пуца погоди мету, а покоје пројде мимо, јер барут је твар тврдоглава.

Сут онога што хтјех постићи својими ријечми, је подтицај учестника у овој бесједи служити се наукоугодним изражавањем; јербо одређени изрази наводе те на критично размишљање и дају ти могућност провјере вјеродостојности исказа, а други изрази закривају ту могућност и наводе на то да просто пасивно прихваташ исказ.
Примјер: Митолог проф. др. Чајкановић излаже, да на основу тога и тога вриједи то и то...
насупротни примјер: Словенска митологија спомиње то и то ...

Како ја из задње реченице могу провјерити вјеродостојност исказа? Оно се своди на пуко повјерење.

Када се каже "словенска митологија говори" читатељу почетнику се утисне у подсвијест, да је словенска митологија нека тврда чињенична ствар и да је неки Јарило одувијек постојао и као постојећ забиљежен. То је вођење читатеља у заблуду. Истина је, да је представа о Јарилу као богу тек предпоставка једнога митолога. Сумњам да, већина оних, који тако радо спомињу Јарила, уобће знају, чија умотрворина је тај хипотетички мит о богу Јарилу. Из овога разлога, подтичем љубитеље не бити вјероватељима и жртвама мисионарења тобожне митологије, а бити истраживачима, трагати за изворима, чије прочитање дозвољава породити мисли о природи народнога вјеровања словјенских народа.

Је ли овако јасније, Сремче?

У реду, слажем се да треба бити опрезнији приликом изражавања и то је на месту, међутим на крају крајева, посебно у овој области, веродостојност тешко можемо проверити, увек се може говорити искључиво о поверењу у овога или онога аутора.
Управо зато помислих да си циљао на Чајкановића, јер је он писао о Дабогу, Дајбогу или Даждбогу и његовој вези с вуком...а он је један од највећих ауторитета које имамо по том питању.
Још увек ми није јасно да ли ти негираш постојање веровања у Божанство именом Даждбог код Словена (или дела Словена) или си у стању истраживачке сумње поводом тог питања?

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #39 послато: Март 13, 2018, 10:17:50 поподне »
Vjerovatno sibirski tigar.

Da li to znači da su Huni živili u Sibiru prije nego su se pokrenuli prema jugu?

Da li se može pretpostavit da su oni jedno od plemena velkog naroda koji se prostira tim Sibirskim prostranstvom?

Razmatrajuci pretpostavljam da su morali biti jako dobro organizovani kao pleme, biti jako poštovani od drugi plemena tog velkog naroda,
morali su biti hrabri i izuzetno fizički jaki da bi zaslužili poštovanje drugi.
 Naravno oni su bili pleme šta bi rekli udarna šaka dok su u pozadini
imali jaku logistiku ostali plemena tog velkog naroda koji nije ima  neprijatelja iza sebe  koji bi ih ometa.

Da li se zna haplogrupa Huna?

Ođe vidim da nema baš puno naroda koji su poštovali vuka i tigra.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #40 послато: Март 14, 2018, 03:54:18 пре подне »
Управо зато помислих да си циљао на Чајкановића, јер је он писао о Дабогу, Дајбогу или Даждбогу и његовој вези с вуком...а он је један од највећих ауторитета које имамо по том питању.
Још увек ми није јасно да ли ти негираш постојање веровања у Божанство именом Даждбог код Словена (или дела Словена) или си у стању истраживачке сумње поводом тог питања?



Не поричем Даждбога, но приписујем тај назив не вучјему пастиру, но сунцу;  с образложењем, да једино што ми знамо о Даждьбогу је су га русски црквени писари ставили на оно мјесто гдје је у латинском препису био Сол, а у грчком Хелиос. Треба не губити из вида, да у доба када су живјели ти русски преписивачи, русско "језичаство" бијаше исчезло већ вјековма, те је ситна вјеројатност, да су ти свештенници знали о Даждбогу из своје памети, но су морали се ослањати на неку преписивачку традицију. Судећи по том да је ДаЖДбог, ону из Бугарске. A propos: Језик је некада значило племе или народ, (онај који говори истим језиком), стога мним, да је најбољи превод ријечи језичаство или језишштво заправо "народна вјера". Не мора значити, да је Даждбог назив који је био познат свим Словјенима, но назив Сунце јамачно јест био знан свим Словјенима и мени је драже и безбједније говорити о Сунцу, но о Даждбогу. Представе о Сунцу, као о митологијском бићу, постоје у свих словјенских народа у једном или другом облику, који су већином међу собом сложни. Постоји сиже о трома браћи Сунцу, Мјесецу и још једному најмлађему брату. Овај најмлађи брат у разних народа назива се по разному. У нас је он назван "Дробна Киша", у Чеха је он просто Вјетар, а у Руса је он Ворон Воронович (вран врановић, као неки господар магије). За све њих се тврди да имају једну мати, а некада, да имају три мати, које су сестре. У сваком случају не могу овдје много откривати.

Само ћу рећи, да је једина теза по којој су повезали Даждбога са вучјим пастирем, то да се у околина Шабца јављала приповједка о демону Хромом Даби. Ову су на крају у листу Вила, преточили (да не кажем натегли) у Дабог, што су лахко подкријепили ранијим покушајем објашњења назива Даждбог, тим да је дажд заправо заповједни облик глагола дати, односно "дај", што је са становишта лингвистике и словообразовања словенских језика веома стран механизам образовања ријечи.
Dabog;Narodne priče; Vila:list za zabavu, književnost i nauku-1866- broj 40; Str. 642; poslao Živojin Radonjić, sveštenik u Lojanicama

У бити Хроми Даба је само једно регионално нарицање демона и нема никаквих указатеља на то да Даба потиче од Даждбога, нити то да Вучји пастир има икакве везе са Сунцем, а судећи по јединому што се о Даждбогу пише, он ЈЕСТ сунце.


ПС: Препоручам прочитати приповједку Сунчарева мајка и пјесму Вила зида град и Јарко Сунце на пут полазише
« Последња измена: Март 14, 2018, 04:02:22 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #41 послато: Март 23, 2018, 01:55:38 пре подне »
Однос Србина к вуку

<a href="https://www.youtube.com/v/2O98gQ_oS4c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2O98gQ_oS4c</a>
« Последња измена: Март 23, 2018, 01:59:01 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #42 послато: Март 23, 2018, 03:00:11 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/OL4vNUfoSSQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OL4vNUfoSSQ</a>
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #43 послато: Март 23, 2018, 03:10:21 пре подне »
Однос Србина к вуку

<a href="https://www.youtube.com/v/2O98gQ_oS4c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2O98gQ_oS4c</a>
Јако комплексан однос према вуку...у исто време, предмет обожавања, дивљења, давање имена у сврху заштите, значи животиња према којој се гаји поштовање, а у исто време и непријатељ...Посреди је страх од вука, као живог бића, и поштовање
« Последња измена: Март 23, 2018, 03:13:19 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #44 послато: Март 23, 2018, 05:02:11 пре подне »
Јако комплексан однос према вуку...у исто време, предмет обожавања, дивљења, давање имена у сврху заштите, значи животиња према којој се гаји поштовање, а у исто време и непријатељ...Посреди је страх од вука, као живог бића, и поштовање

Нема у народу поштовања према вуку, како показује овај видео. Вук је супарник човјека од најранијих дана. Човјек је човјеку вук (непријатељ).
Овим видеом хоћу показати колико су нека дјела из митологије романтичарска и очигледно писана у кабинетима свеучилишта, људима, који једва да су имали додир са сељаком и чуваром сељачких обичаја. Треба бити сумњичав и на опрезу.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #45 послато: Новембар 23, 2020, 10:50:15 пре подне »
Нема у народу поштовања за вука ? Ееее моје Сунце ... уствари, ово није добро речено ... сунце је Твоје , моја је тама.  ;)
А, има ли страха?  А, ђе је страх, ту је и страхопоштовање ... које је кроз историју људског рода било резервисано углавном за богове  ;)  Некад смо сеђели за исту трпезу са тијем боговима , јели и пили са њима , рођакали се , женили и удавали се од њих , давали својој ђеци њихова имена ... и наздрављали им , јер смо их се бојали  8)
Кад сам био дјечак , често сам слушао пјесму која је почињала овако:
" Хоћемо ли Вуци Горски запијевати црногорски
  Хоћемо ли ону стару о Милошу и Лазару ... "
« Последња измена: Новембар 23, 2020, 10:58:42 пре подне Љубо Мирков »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #46 послато: Новембар 23, 2020, 03:16:07 поподне »
Нема у народу поштовања за вука ? Ееее моје Сунце ... уствари, ово није добро речено ... сунце је Твоје , моја је тама.  ;)
А, има ли страха?  А, ђе је страх, ту је и страхопоштовање ... које је кроз историју људског рода било резервисано углавном за богове  ;)  Некад смо сеђели за исту трпезу са тијем боговима , јели и пили са њима , рођакали се , женили и удавали се од њих , давали својој ђеци њихова имена ... и наздрављали им , јер смо их се бојали  8)
Кад сам био дјечак , често сам слушао пјесму која је почињала овако:
" Хоћемо ли Вуци Горски запијевати црногорски
  Хоћемо ли ону стару о Милошу и Лазару ... "

Е мој брате, напразно ту мистификујеш, но ти погледај истини у очи па кажи како јест; мног се народ не боји ни Бога ни Сунца; што му гођ засмета, почиње се с: е сунце ти јебем, е мајку му божију, е бог те јеб'о; брат брату матер псује; е да хоће бог послат на њих вучину, да им језике из грла покида, али не шље мрцина.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #47 послато: Новембар 23, 2020, 05:28:00 поподне »
Тачно тако , мој Јарило ... то је и одувијек био мој посао ... да душманима и злима гркљане чупам . Но је данас проблем, што би сатрао сопствени Род , постали смо сами себи највећи крвници ... " постадоше вуци ратарима ".
Ти и ја јесмо старога, истога кова , ма не идемо истијем путем ...  што те чуди
 дуализам код старијех религија  ;)
Ти си сунце и твој тотем је орао , ловиш по дану , у висинама и сви ти се диве ... али и сви те виде ... ја сам тама и мој тотем је вук, ловим ноћу , јер " ноћ је свачија" и зато ме мрзе и плаше ме се . Ноћу страхови нарастају и множе се .                          Ја сам на-род , мој Јарило , ловим шуњајући се и из бусије , ко што су ми и стари ловили и скупљамо се у чопор само за велике невоље , што нас је наш пра-отац Кривељан научио . Сви предци по мушкој лози ,за које знам потичу од Радича Вуковог ... мајка ми је ђевојачки Вуковић ... ко ође има више право да говори у име Вука , од мене ? Пет стотина година , мој Јарило , ми ништа друго нијесмо ни радили , но чували овце или их некоме отимали .... били Војводе и Чувари Стада ... у рату Вуци , а у миру Јагањци . Па сам изашао из таме вијекова и магле историје да те опоменем, мој Јарило, да не ниподаштаваш култ Вука у Срба .
Лингвиста си , знаш и сам колико је ријеч крхка и опасна ствар . Једном кад излети, не може се вратити . Па, кад нас обасјаш својом књигом, први ја не бих волијо да ти други лове грешке ... архи-непријатељи смо , ма исто ми је мило с' такијем јунаком  :D 
Сад озбиљно , прије него што ме прогласиш нео-паганином и да имам кризу идентитета хомо-сапиенса  ;D  питање за Тебе:
Због чега су Балшићи ставили главу Вука на штит ? Да би их се народ плашио или да би их поштовао ? Са тијем грбом постали су самодршци и обласни господари .  ;)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #48 послато: Новембар 24, 2020, 03:53:05 пре подне »

Jandrino jato Groktalica Vuk na vuka
<a href="https://www.youtube.com/v/wHCV7HbS_3I" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wHCV7HbS_3I</a>

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #49 послато: Новембар 24, 2020, 08:34:21 пре подне »
 ::) Ја... нема ту пуно мелодике ... они вију , не пјевају .
Неђе сам прочитао у тијех латинских попова ... мађарско презиме Фаркаш значи Курјак.И често је давано помађареним Србима који су добјежали у угарску земљу послије пропасти српске деспотовине . А настало је тако што су угарски ратници имали усклик "Фаркаш" кад би их Срби напали из бусије у некој клисури и вукојебини.То показује да су Срби поистовећивали себе са вуцима и да су Угри знали за то. А клали смо се вијековима ... дуже но са Турцима .

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #50 послато: Новембар 24, 2020, 11:59:59 пре подне »
Има у другој књизи Јиречека, "Културна историја", следећи навод:
Цитат
Наивна је таблица народа, у којој се поједине
народности поређују са животињама. Грк је лисица, Бугарин бик, Рус видра, Литавац тур,
Мађар рис, Влах мачка, Арбанас дабар, Кунавац из краја Кунавије код Драча зец, Србин вук,
Хрват совуљага, Сас пастух, Немац""Аламан"" орао, Француз Фруг лав. Од даљих народа
Јеврејин је јазавац, Јерменин гуштер, Ђурђијанац Ибер ован, Јасин Осет јелен, Черкез биво,
Татарин хрт, Куманац леопард, Турчин змија, Сарацен вепар.98

То је, наравно, са српске - наше тачке гледишта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #51 послато: Новембар 24, 2020, 12:28:27 поподне »
Има у другој књизи Јиречека, "Културна историја", следећи навод:
Цитат
Наивна је таблица народа, у којој се поједине
народности поређују са животињама. Грк је лисица, Бугарин бик, Рус видра, Литавац тур,
Мађар рис, Влах мачка, Арбанас дабар, Кунавац из краја Кунавије код Драча зец, Србин вук,
Хрват совуљага, Сас пастух, Немац""Аламан"" орао, Француз Фруг лав. Од даљих народа
Јеврејин је јазавац, Јерменин гуштер, Ђурђијанац Ибер ован, Јасин Осет јелен, Черкез биво,
Татарин хрт, Куманац леопард, Турчин змија, Сарацен вепар.98

Сваком искреном патриоти ће бити мило прочитати ово. :D

Видим да се овде за Русе помиње видра. На другом месту, не могу сада да се сетим где, прочитах да се Руси поистовећују са медведом.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #52 послато: Новембар 24, 2020, 12:36:45 поподне »
Има у другој књизи Јиречека, "Културна историја", следећи навод:
То је, наравно, са српске - наше тачке гледишта.

На Крстарици је својевремено била занимљива дискусија на ту тему: https://forum.krstarica.com/threads/legenda-iz-vremena-cara-samuila-o-poreklu-naroda.893999/



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #53 послато: Новембар 24, 2020, 12:42:10 поподне »
Одакле ономатопејски узвик "АУ!"?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #54 послато: Новембар 24, 2020, 01:20:04 поподне »
Има у другој књизи Јиречека, "Културна историја", следећи навод:
Сваком искреном патриоти ће бити мило прочитати ово. :D

Видим да се овде за Русе помиње видра. На другом месту, не могу сада да се сетим где, прочитах да се Руси поистовећују са медведом.


Мени сад некако упада у очи ово Кунавија код Драча.

Нађох ово:

Драч је остао важно епископско средиште са 15 епископских јединица које су зависиле од њега (укључујући Стефанију, Кроју, Кунавију...).

Ко је ту живео - који народ који је имао стварне или измишљене особине да  је повезиван са "зецом" ?

Можда је ово за неку другу тему.

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Вукови у митологији
« Одговор #55 послато: Новембар 24, 2020, 05:22:18 поподне »
Одакле ономатопејски узвик "АУ!"?
Питали ђеда кад је задњи пут ....  ;D