Ратници и страдалници > Жртве рата

Азбуковица - Војне и цивилне жртве у Великом рату 1914-1918

(1/2) > >>

Ђока:
Азбуковица у паклу рата 1914-1918 - цивилне жртва
Азбуковчани у паклу рата 1914-1918 - војне жртве

Аутор обе књиге је Милан Младеновић, љубовијски матичар. Прва књига садржи спискове настрадалих цивила од стране Аустроугара, затим списакове опљачканих и попаљених домаћинстава. Наредна целина је о помрлим у епидемијама, као и интернираним цивилима у бројне логоре. На крају су спискови ратне сирочади са основним подацима о породицама.

У другој књизи се налазе војне жртве. Прво иду погинули, затим рањени. И овде постоје информације о члановима породице. Такође, ту су и спискови азбуковчких војника који су сахрањени на гробљима ван Србије (Крф, Зејтилник, Македонија, Тунис, Алжир...)

Сви спискови су обрађени по селима. Осим села која данас припадају Азбуковици, укључена су и 4 која су некад припадала: Вољевци, Драгодол, Царина, Гуњаци.

Уколико некога интересује податак за одређено село, породицу, или презиме, нека пита овде или у приватној поруци. Радо ћу проверити и одговорити.

Amicus:
Браво за г. Младеновића.

Ако можеш, извади неке основне податке о жртвама, бројке, статусну, полну, старосну структуру. :)

То је оно уопштеније што би могло више људи да занима, док су сами спискови у овом случају углавном корисни само Азбуковчанима. :)

Ђока:
Што се тиче статистике, то је већ урадио Арчибалд Рајс у књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима". У књизи су цитирани његови извештаји које је слао из Подриња и Мачве приликом првог и другог упада Аустроугара. Постоје спискови војних жртава које је свако село доставило након рата. У њима је наведено 1.135 имена, међутим, списак није коначан, и како аутор каже, знатно је већи од сачињеног. Ту нису урачунате жртве после Колубарске битке, тако да постоји тенденција да је број војних губитака већи од 5 000.

Што се тиче цивилних жртава, постоје збирни извештаји за свако село са ставкама:
Убиства оружјем
--------  вешањем
живи запаљени
претучени
злостављања
силовања
бешчашћења
хапшења
интернирања
мрцварења
паљевина
пљачкања имовине
рушење зграда
уцене и изнуде
колективна кажњавања становништва
оштећења богомоља и споменика
----------- школских зграда
узнемиравање грађана по разним основама

Такође, и овде постоји извештај Арчибалда Рајса који је навео да је само током 1914. године у Подрињском округу убијено око 1300 цивила, рањено 116, нестало 562. Убијено је 994 мушкараца и 306 жена, 51 мушкарац и 65 жена је рањено, док је нестало 489 мушкараца и 73 жене. Убијено је 87 деце млађе од 10 година, 15 их је рањено, 20 нестало... убијено је и 8 деце млађих од годину дана. (из књиге Арчибалд Рајс: Злочини над Србима у Великом рату, 2014).

Поименично набрајање жртава са описом убистава је углавном језиво, и не бих о томе. Најгоре су прошла равничарска села уз Дрину (Црнча, Велика река, Узовница...) и сама варош Љубовија... међутим, колико сам видео, залазили су и у најнеприступачнија планинска села. Доста људи је после пада Београда кренуло да бежи са војском, и они су најгоре прошли. . Многи ни до Ваљева нису стигли... даље већ знате шта се дешавало.


--- Цитат: Amicus  Фебруар 06, 2018, 10:47:46 поподне ---
То је оно уопштеније што би могло више људи да занима, док су сами спискови у овом случају углавном корисни само Азбуковчанима. :)

--- Крај цитата ---

Спискови су корисни и за доста породица које више не живе у Азбуковици. Од Другог светског рата, па до данас, огроман проценат Азбуковчана се преселио у Ваљево и Шабац. У последње време, све више и у Београд.

Ђока:
Уједно, желео бих да приложим и одличну књигу Милорада Радојичића - "Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918: Витезови Карађорђеве звезде".
Драго ми је што се у њој помиње мој 'земљак' Милоје Николић, први редов српске војске који је одликован орденом Карађорђеве звезде.

--- Цитат ---НИКОЛИЋ МИЛОЈЕ Ј., земљорадник и ре-
дов (Леовић, Љубовија, 1890 - Леовић, 20. V
1931). Отац Јеремија, земљорадник. Као припад-
ник II чете IV батаљона V пешадијског пука
Дринске дивизије I позива у борби на Брегални-
ци, у Српско-турском рату, задобио је пет рана
при удару прса у прса и шесту рану бајонетом.
Због тога је упућен у IV резервну болницу у Бео-
град на лечење и даљи опоравак.
Током лежања у болници сазнао је да је артиљеријски капетан
Радивоје Радосављевић рањен тако да му је метак однео сво месо са
унутрашње стране бутине леве ноге. Једини начин да се спасе био је да
се пресади парче туђе свеже коже. Сетивши се значаја и улоге својих
војних старешина у тешким ратним тренуцима, када су нада и очи пот-
чињених биле управљене на њих одлучио је да почини још веће јуна-
штво. Из поштовања према рањеноме Николић је понудио да се од њега
узме део тела и коже и да рањеном официру из друге јединице рекав-
ши: Одсеците од мене оно што је капетану потребно да преживи, уз
услов да му се име не објављује.
Убрзо то је и урађено па су оба рањеника спашена. Сазнавши за тај
високо хумани гест рањеног борца ЊВ Краљ 26. јула 1913. године
одликовао је Николића Орденом Карађорђеве звезде IV степена, а
Министарство војно наградило га је са 1 000 динара. Тим поводом гене-
рал Милош Божиновић, министар војни и почасни ађутант ЊВ Краља
објавио је саопштење које почиње речима: Јунаци. Са радошћу и најве-
ћим задовољством саопштавам овај јединствен пример пожртвовања
витешког вам друга Милоја, чије груди сад краси Карађорђева звезда. С
тим у вези доста се писало о том његовом делу, а заједнички закључак
је био Док је Србији таквих официра и таквих војника неће она никад
задрхтати пред непријатељем ма колики он био.

Захваљујући томе Н. је постао први српски војник који је одли-
кован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Био је
ожењен Крстином рођ. Сарић и имао деветоро деце (Остоја, Божидар,
Витомир, Славка, Гвозден, Милорад, Никола, Десанка и још једно).
--- Крај цитата ---

Комплетна књига је доступна на сајту Ваљевског архива:
http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/KNJIGE%20PDF/Besmrtni%20ratnici%20valjevskog%20kraja%20ZA%20BIBLIOTEKU.pdf

Amicus:
Браво Ђоко! :)

Не знам како је тачно у књизи решено, али могао си ставити и бројке по ставкама, јер оне саме по себи предмет су сваког рата.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију