Аутор Тема: Poreklo i istorija etnonima Serb  (Прочитано 36886 пута)

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Poreklo i istorija etnonima Serb
« послато: Август 23, 2013, 09:13:55 поподне »
Цитат
U osnovi slovenskog etnonima *Sьrbь / *Sъrbъ leži motiv za označavanja koji je vezan za ekstralingvističku okolnost da je u ranim etničkim zajednicama takozvano "srodstvo po mleku" i "bratstvo po mleku" bilo veoma rašireno, a uspostavljano je između dve osobe koje su imale istu dojilju (i onda kada nisu bile u krvnom srodstvu). Iz toga su izvedena sekundarna značenja: 1. onaj ko pripada istoj porodici (rodu) (rođak), 2. pripadnik istog roda, plemena (saplemenik) i 3. etnonim (ime naroda, nacije).
 
U pitanju je jedan od najstarijih slovenskih etnonima, na kome takođe počiva i današnje ime južnoslovenskog naroda srpskohrv. Srp, Srbin, Srblin, upor. i starosrpski Sьrbinь, Sьrblinь (L. Niederle, Manuel 1, 94; Slov. Starož. 2, 487), srednjogrčki Σερβιοι, Σερβλοι. Sa ovim u vezi, vredna je pažnje činjenica da srednjovekovni starosrpski izvori beleže i oblik sa o/u, isp. Zapise popa Dukljanina: Surbia, quae Transmontana dicitur; Serbulia / Sorbulia (ime starosrpske episkopije). U drugim slovenskim jezicima posvedočeni su sledeći oblici ovog imena: ruski serb 'balkanski Srbin', takođe serebь sa "polnoglasijem". U savremenom ruskom Lužički Srbi imenuju se lyžickie serbы, ali se danas pod uticajem nemačkog takođe javlja i sorb, pl. sorbы; poljski Serbowie łużyccy (vokal e- je pod uticajem istočnoslovenskih jezika), č. Lužičti Srbovéi.

http://www.rastko.rs/rastko-lu/jezik/hsuster-srbin_l.html

Pravo da vam kazem meni je ovo uverljivije od svih drugih pretpostavki.

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #1 послато: Август 24, 2013, 03:55:07 поподне »
Етноним Срби/Србин је сигурно најстарији етноним међу Словенима, а ја бих се чак усудио рећи и међу Индоевропљанима. Чини ми се да Србе први спомиње Плиније у првом веку н.е. негде око Кавказа, док се имена Чех, Лех, Словен јављају доста касније, у шестом веку, а Рус, Хрват и Пољак тек у деветом. Већина историчара и лингвиста који су се бавили именом Срба истичу његов архаичан облик и следствено томе велику старост. Занимљиво је такође помињање облика СРБИНДА у Риг-Веди, најстаријој по постанку Веди код Аријеваца. Овом се темом темељно бавио аустријски санскритолог Валтер Вист, имам негде тај текст па ћу покушати да га нађем и окачим овде или ископирам. Такође је значајан и велики број топонима који почињу са СРБ-СЕРБ-СОРБ-САРБ широм Евроазије, па и на неким местима где историјски нису били присутни Словени, као што је Велика Британија. Моја нека теорија је да је Срби могло бити исконско име Р1а Индоевропљана Јамна и Кордед културе и да су га они ширили по континенту у раном бронзаном добу.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #2 послато: Август 24, 2013, 05:04:49 поподне »
Етноним Срби/Србин је сигурно најстарији етноним међу Словенима, а ја бих се чак усудио рећи и међу Индоевропљанима. Чини ми се да Србе први спомиње Плиније у првом веку н.е. негде око Кавказа

To je sad vec posebna tema u okviru ove. Nije mi jasno zasto, kada se diskutuje o ovome, postoji potreba da se ama bas svako pojavljivanje neke imenice koja lici na imenicu "Srb/Serb", i to u bilo kom jeziku, dovede u vezu sa predmetnim etnonimom?

Kao prvi post na temi sam postavio jednu (i samo jednu) od teorija o poreklu imena Srbin. Moje misljenje je da razlicite teorije o tome nemaju veze jedna sa drugom.
Tekst koji sam dao napisao je Hinc Sewc, Luzicki Srbin, najznacajniji sorabisticar, koji je kao i drugi Luzicki Srbi, ziveo i radio u Nemackoj (http://www.domowina-verlag.de/hs/awtorojo/65-sewc-hinc).
Prema tome ne slazem se da Serboi koje pominje Plinije, niti Srbinda iz Rig-Vede, niti bilo koje druge pojavljivanje slicnih reci, a koje ne moze jasno da se dovede u vezu sa znacenjem o kome govori Sewc, imaju veze sa tim etnomimom pa ni sa nama kao Srbima. Mozda je Sewc-ov tekst malo slozeniji i ljudi propuste poentu, pa cu zbog toga svojim recima da pokusam ukratko da kazem ono sto tamo pise:

"Etnonim Serb su stari Sloveni koristili za oznacavanje srodstva po mleku, sto se rasirilo medju neki Slovenima i za oznacavanje pripadnosti sirim zajednicama".

Mozda nije dobar primer ali meni to po malo lici na ovo sto danas svako svakog zove "brate!". Tj, ranije su umesto brate izgleda govorili jedan drugom "srbine!". Za primer, i dan danas u slovenackom postoji pozdrav "serbus!".
Drugacije receno, kada su Sloveni dosli na Balkan i bili u dodiru sa neslovenima a i sa drugim Slovenima, oni su mozda, da bi oznacili da neko pripada njihovoj zajednici, umesto da kazu "to su nasi", govorili "to su srbi". Na ovaj nacin moze da se objasni i nastanak vise srpskih drzava u srednjem veku. Dakle bilo je vise nezavisnih drzavnih tvorevina, ali su sve bile "srpske", tj u njima su ziveli ljudi koji su bili srodni jedni drugima.

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #3 послато: Август 24, 2013, 05:14:43 поподне »
Етноним Срби/Србин је сигурно најстарији етноним међу Словенима, а ја бих се чак усудио рећи и међу Индоевропљанима. Чини ми се да Србе први спомиње Плиније у првом веку н.е. негде око Кавказа, док се имена Чех, Лех, Словен јављају доста касније, у шестом веку, а Рус, Хрват и Пољак тек у деветом. Већина историчара и лингвиста који су се бавили именом Срба истичу његов архаичан облик и следствено томе велику старост. Занимљиво је такође помињање облика СРБИНДА у Риг-Веди, најстаријој по постанку Веди код Аријеваца. Овом се темом темељно бавио аустријски санскритолог Валтер Вист, имам негде тај текст па ћу покушати да га нађем и окачим овде или ископирам. Такође је значајан и велики број топонима који почињу са СРБ-СЕРБ-СОРБ-САРБ широм Евроазије, па и на неким местима где историјски нису били присутни Словени, као што је Велика Британија. Моја нека теорија је да је Срби могло бити исконско име Р1а Индоевропљана Јамна и Кордед културе и да су га они ширили по континенту у раном бронзаном добу.

Ја сам се надао, и још увек се надам, да овај форум неће постати још једно место где ће се неко играти речима које почињу са СРБ, СЕР и слично. Такве игрице не могу нас довести ни до каквих сазнања о пореклу Срба, па не треба трошити енергију на то, већ се треба бавити нечим што је чвршће аргументовано. И баба и жаба имају исти суфикс, па нису исто, чиста случајност.

Није баш потпуно тачно да је етноним Срби најстарији међу Словенима. Наиме, тачно је да Србе помиње Плиније Старији у делу Naturalis historia, 77-79. године, али се каже да у истом делу Плиније помиње и Анте и Венеде, а скоро у исто време, 98. године, Венеде помиње и Тацит у делу Германија. У другом веку помињу се и Хрвати, а у истом веку и Птоломеј помиње Србе. Такође, ни у једном старом извору се не тврди да се етноним Срби користи за све Словене, док се за етноним Венеди то каже. Управо због тог повезивања Срба са Кавкаским/Сарматским Србима, велики број источних аутора Србе (као и Хрвате) карактерише као једно од Антских (а не Склавинских) племена, са чиме се ја лично не слажем.

Слика коју прилажем је из књиге "The Slavs" Марије Гимбутас, где je наведено једно од тумачења етнонима Срби и Хрвати које је дао Moszynski.


« Последња измена: Август 24, 2013, 05:18:39 поподне Kyrios »

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #4 послато: Август 24, 2013, 06:11:48 поподне »
Ја сам само изнео неке чињенице које су ми биле познате, нигде нисам говорио о повезаности Србинде и кавкаских Срба са данашњом српском популацијом, већ искључиво као могуће изворе етнонима Срби(н). Такође нисам присталица деретићевских бајки који све живо повезује са Србима, али не бих тек тако одбацивао многобројне топониме који могу говорити о распрострањености и ширењу неког народа у прошлости. При томе, нигде нисам помињао топониме на СЕР, већ искључиво на СРБ/СЕРБ/СОРБ/САРБ, што је доста комплекснији корен од СЕР.

Словени су свакако морали имати неко народно име пре него што су их почели називати Словенима, слажем се да је то могло бити и име Венди/Венеди, али не бих искључивао ни могућност да се бар неки део Словена звао Србима. Неки чак сматрају да је име Венди германско, тј. да су Германи тако звали Словене.

Куrios, неизмерно сам ти захвалан на овој слици, наиме још пре неколико година сам схватио да вероватно постоји нека повезаност између имена Срба и Хрвата, то јест да је ХРВ само умекшана верзија речи СРБ, али нигде нисам могао наћи потврду тога. Просто ми је било невероватно да никоме није пала на памет та сличност и могућа веза, поготову јер су у питању географски и историјски блиски народи.

И за крај једно питање, какво је ваше мишљење о могућој вези између имена Срба и Сармата, пошто сам на много места читао да су Грци изменили Сарбат у Сармат због лакшег изговора?

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #5 послато: Август 24, 2013, 06:38:36 поподне »
Пронашао сам текст о Србинди, у целини је предугачак па сам ископирао само најважније делове.

Цитат
First appearance of serbian name is in Rig Veda - ancient religious sanskrit text (3000-1500 b.c.) in book VIII., 32., 2.:
"Strong God, he slew Anarsani, Srbinda, Pipru, and the friend, Ahisuva, and loosed the floods."

From all the European peoples the Serbs are the only race from the construction of the wording of their name, according to the Austrian sanskritologist Walter Wust who are composed in the Vedic hymns as the characteristic SRBINDA, in which almost letter to letter is identical to the modern form SRBENDA used by Balkan Serbs.
In the Vedic manuscripts, Wust interprets SRBINDA as its own original to say patented name with a predetermined meaning. Which is in complete harmony to thinking of today’s SRBENDA expression in Serbs, because Srbenda is always the best, the most respected, most brave, the greatest for respecting tradition: in short a man who is used and shown as an example to others. Srbin(da) in the Serbian language means Serb. Srbinda in Rig Veda represents mythological being or more likely the Prince of Serbs.

"Србинда бы, значит, означало тоже самое, что и властелин, принц, первый у сербов, с развитием значения, которое из ведского и постведского времени было распространеным, и этим самим и для самих сербов."

"Srbinda wurde demnoch soviel heissen wie Herr, Furst, Erster der SRB-s und mit einer Bedeutungsentwicklung, die aus vedischer und nachvedischer Zeit gelaufig ist, darnach die Srb's selbst."

Wüst је уверења, да VI и VIII књига Веда могу да допринесу, да се, како он сматра, са сигурношћу објасне имена не само у Индији, већ особито изван Индије:

"... auch Örtlichkeiten ausserhalt Indiens mit Sicherheit zu berücksichtigen"

"Што се тиче властитог имена СРБИНДА, наставља Wüst,
по свој прилици, то и на основу њега може да се учини".

Он нам затим даје до знања, да се то име налази једном у РГВЕДИ, тј. у најстаријој збирци Веда, у књизи VIII, 32., 2.:
''Yah SRBINDAM anarsanim piprum dasam ahisuvam...''

За ведску химну означену горњим бројем, наћи ћемо интерпретацију у делу Абела Бергења (Abel Bergaigne),4 - тамо, где он говори о ведским митским бићима, међу којима се налази и Пипру. Ту Бергењ пише:
"PIPRU... figure en compagnie de SRBINDA, d'ANARSANI,
d'AHISUVA... ou nous lisons qu'Indraen frappant ses differents
ennemis, a fait couler les eaux... "

"ПИПРУ... се налази у друштву са СРБИНДОМ, АНАРШАНИЈЕМ, АХИШУВОМ...
(А Индра) ударајући на те непријатеље, успева да изазове воду да потече... "

4. - Abel Bergaigne, Tome II, p. 348

A мало више, у истом пасусу, стоји:

"... соmmе NAMUCI, il parait avoir recu le nom de DASA.5
Дакле:
"... као и НАМУЧИ, изгледа, да је и он добио име ДАСАб

5. - X.,138.,3,cf; Vm,32,2.
6. - X., 138., 3. упореди VIII, 32., 2. Као што видимо, ови последњи бројeви се односе на наш случај:
књига химни број VIII, химна број 32., стих 2.

На основу свега предходног јасно је, да су имена: СРБИНДА, АНАРШАНИ, ПИПРУ, ДАСА и АХИШУВА - имена Индриних непријатеља, које је он "ударао", па су стога у нашем наводу сва четири у акузативу...

Да сада опет пређемо на анализу Walter-a Wüst-a, који у њеном наставку каже од речи до речи:
"ЗБОГ УОБИЧАЈЕНЕ ГРЧКЕ НЕТАЧНОСТИ И НЕСТАБИЛНОСТИ У ПИСАЊУ, предходни примери, што се тиче читања, недовољно су јасни, док код следећих не може да буде двоумљења".
По њему, ти следећи примери "МОГУ ДА ИЗДРЖЕ СВАКУ КРИТИКУ", тј. не може се побити тврђење, да су они настали од већ нам познатог корена СРБ-. У оквиру ове групе Wüst спомиње:

-Σαρβακον (САРБАКОН, III:,!., 29.),
уз поближе објашњење:
SARMATIA Еuroраеа = Европска Сарматија

Писац затим прелази на следећи пример српског имена, које повезује с азијском Сарматијом:
- Σερβοι (СЕРБОИ, V:, 9., 21.), Азијска Сарматија, одн. како он означава: Sarmatia Asiatica.
- Σορβα (СОРБА, VI:, 9., б.) Hyrcania.18 Најзад:
- Σουρουβα (СУРУБА, V., 9., 28.), Sarmatia Asiatica.

18. - Hyrcania (Хирканија), некадашњи назив за предео Азије, који се протезао југо-источно од
Каспијског, одн. - у давнини - Хирканског Мора, или језера.

У вези с напред наведеним стихом из десете збирке најстаријих ведских химни, Wüst, не придајући никакву вредност Сајанином коментару,10 осврће се одмах на дело X. Олденберга11 , по коме би се у горњем наводу радило о ИМЕНУ ЈЕДНОГ ВОЈСКОВОЂЕ, а не о некаквом магловитом митском бићу. С ТИМ ВОЈСКОВОЂОМ по Wüst-y дошли су у сукоб Индуси и бог Индра.

10. - Sayana, индијски писац XIV века. Као аутор коментара РГВЕДЕ он својим тумачењима даје
обредни карактер.
11. - Н. Oldenberg. - Religion der Veda, S. 155.-156.

Напоменувши, да се скуп Ср- јавља у облицима SRЈАЈА, SRWAJA, SRMARA, док се слог SRB-, απαξ λεγομενον, јавља једном у SRBINDA и нагласивши, да је све обрађене примере имена узео искључиво из Веда, аутор сматра, да је скуп S-R-B, нађен такође у Веди, иранског порекла, као и називи: DRBHIKA, BRBU, BRSAYA, SRNAYA, за које А. Hillebrandt сматра, да потичу са Иранске Висоравни, или из суседних области (Nachbargebiete); из овога произлази, да су оба писца била вођена тачним осећањем изван Индије, према северозападу, но не усуђујући се, међутим, да се удаље са Иранске Висоравни. Утолико нас више чуди, да следећа пишчева мисао није одмах пред њим отворила шири хоризонт. Јер - ево, шта он у наставку каже:

"SRBINDA würde demnoch soviel heissen wie HERR, FÜRST,
ERSTER der SRB'S und mit einer Bedeutungsentwicklung, die aus
vedischer und nachvedischer Zeit geläufig ist, damach die SRB'S
SELBST".

У преводу овај навод значи:

"СРБИНДА би, дакле, значило исто што и ГОСПОДАР, ПРИНЦ,
ПРВИ ОД СРБА, са развојем значења, које је из ведског и постведског
времена било уобичајено, па - према томе - и САМЕ СРБЕ".

Па, када рекосмо напред, да је чудновато, како предходна мисао није сама по себи проширила пишчев хоризонт, кроз то смо одмах повезали њега, као Аустријанца, са суседством - како Лужичких, тако и балканских Срба. Како је могуће, да је при томе мислио само на Иранску Висораван, а да није могао да се сети својих северних и јужних суседа? Па да је још к томе придодао бар Плинијеве и Птолемејеве Србе, тачно би добио - мислимо, да то може да се каже без оклевања и двоумљења - један српски географски ланац од Индије до Балтика, па преко Централне Европе до Балкана. Повод за овај поступак није му дала ни белешка на истом месту, у којој он каже, да један други научник, А. Hillebrandt, доводи име СРБИНДА у везу с планином СЕРАБЕНД на Иранској висоравни. Писац затим наводи лепо име планине СЕРБЕНДАН, па место СЕРБЕНАН, додајући, према Times Atlas-y, називе САР-БИСТАН и СЕРБАС.

Шта више, приликом даље интерпретације имена СРБИНДА, Wüst настоји, да га упореди с једном другом категоријом имена лица, или народа, са завршетком на -ИНДА. Тако - за њега - СРБИНДА представља исти облик као Милинда, Махинда, при чему би -ИНДА био скраћен облик за -ИНДАРА, које се налази у митанском особном имену ИНДАРУТА, или пак у личном имену из Ргведе - ТИРИНДАРА књига VIII. У белешци испод текста Wüst упућује на још један пример и доказ ПОВЕЗАНОСТИ ИМЕНА НАРОДА (у множини) И ВОЂЕ ТОГ НАРОДА (у једнини), наравно, увек са завршетком -ИНДА, па наводи: КАУНИНДА (м. род, множина - име народа), док иста реч у једнини означава ВОЂУ, или ПРИНЦА тог народа:"FÜRST DIESES VOLKES" Према томе, закључује аутор: СРБИНДА БИ НА ОСНОВУ РЕЧЕНОГ ЗНАЧИЛО: HERR, FÜRST, ERSTER", тј. ГОСПОДАР, ПРИНЦ, ПРВИ У СРБА, па - према томе - и према развитку значења, честог у ведско и постведско доба - И САМИХ СРБА
Мало даље, аутор наставља:

"Да бих ово доказао, говорићу о следећим именима народа и лица, при чему сам захвалан ознакама у Масdоnеll - Кеith-овом "Vedic-Index-y " и
W. Kirfels-овој "Kosmographie", делa, којима сам се послужио".

Тако, одвијајући даље своју мисао, Wüst тврди, да СРБИНДА, управо као и МИТРАВИНДА, има потпуно јасан облик. А затим у исту групу уврштава ПУЛИНДА и КУСУРУБИНДА, или КУСУР(у)БИНДА. Дошавши у својој анализи до облика последњег имена, које је нашао на Птолемејевој карти, он га рашчлањује на следећи начин: КУ-СУРУБ-ИНДА, да би одмах изразио уверење, да оваква форма географског имена садржи у себи назив СУРУБАА (такође један од античких облика, сачуван као име Срба) те да би - према томе - КУСУРУБИНДА била ознака за земљу, боравиште СУРУБА, чији назив је управо споменути Птолемеј и забележио: јасно jе, да тај назив има као основу и корен већ више пута споменут СРБ.
Пошто је изређао ведска имена, која - заједно са СРБИНДА - припадају првобитној, давној ведској прошлости, Wüst онда прелази на "постведска имена" исте категорије, приказујући их азбучним редом. Немајући потребе, с обзиром на сврху ове студије, да се на сваком том називу задржавамо понаособ, цитираћемо само један мали извод12 његове расправе, по ком би ПУЛИНДА првобитно означавао ГОСПОДАРА, ПРВАКА, ПРИНЦА ПУЛАНА, док би КУЛИНДА би господар КУЛ-а.

Wüst додаје и другу варијанту истога имена, која гласи: СИРБОИ, облик, уз који је лако поставити изведеницу:
СРБИНДА, СРИБИНДА
Тим поводом Wüst пише:

"Doch halte ich die mitgeteilte Leseart " Σιρβοι, - SIRBOI - für wichtig, weil sie eine schöne illustration zu dem Namen SRBINDA abgiebt".

Значи, по аустријском научнику, које је стално настојао, да буде што објективнији, СРБИНДА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ДРУГО ДО: ГОСПОДАР, ПРИНЦ, ВРХОВНА ЛИЧНОСТ НАРОДА СЕРБОИ.
Он то дословно и изражава речима, у његовој студији више пута поновљеним:

"Denn das bedeutet ja SRB-inda: HERR, FÜRST, OBERSTER, DER Σερβοι ",

a да ли су они били на Кавказу, или негде око Кавказа, то је другоразредно питање...
Ми допуштамо себи„ да на овом месту споменемо, да је, откако свет постоји, одувек било и кретања људи - појединаца и народа - као масе. Зато смо донекле изненађени, што Walter Wüst није ни покушао, да прошири видике своје расправе, следећи кретање народа СЕРБОИ даље од Кавказа и
црноморских отворених степа и равница. Наиме, народу СЕРБОИ у то давно доба - без вештачког разграничавања земље, уобичајеног у касније доба било је лако да - уживајући апсолутно неограничену слободу кретања, ствара од читаве Европе своје боравште... Па ипак, он није могао да избегне бар напомену, која се намеће свом снагом логичности, да - уколико би се име СРБИНДА могло ПОМЕРИТИ ЈОШ ДАЉЕ НА СЕВЕР, "ЗАШТО ПОСТОЈИ ИЗВЕСНА ВЕРОВАТНОСТ", каже наш аутор, у том случају, старост VII. књиге ведских химни, могла би да се попење до 1000. или 1200. године пре Христа.
По Walter-y Wüst-y je:
ОСОБИТОСТ VIII. КЊИГЕ ВЕДСКИХ ХИМНИ - СТВАРНОСТ, А УЗ ТO СЕ И ЈЕЗИЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗВАНРЕДНО ПОДУДАРАЈУ".

У закључку он каже:
"СЕРБОИ - ΣΕΡΒΟΙ - СУ ВАНИНДИЈСКИ НАРОД БАР ШТО СЕ ТИЧE ПЕРИОДА, У ЧИЈЕМ САМОМ ПОЧЕТКУ ЈЕ БИЛА СПЕВАНА
НАВЕДЕНА ВЕДСКА ХИМНA, А СРБИНДА, απαξ λεγομενον, ЧУВА КРОЗ СТОЛЕЋА ЈЕДАН ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ28 ЗА НАС
ЈОШ ОД НЕПОЗНАТОГ ДОМАШАЈA!''

28. - Када ова студија буде у потпуности објављена, надамо се, тад ће сваки читаоц схватити, да се у
овом случају не ради само о столећима, већ о више хиљада година, како то тврди - између осталих и санскритолог Emile Burnouff;

Због огромне важности, коју налазимо и придајемо предходном Wüst-овом тврђењу, ми ове његове речи цитирамо верно и у оригиналу:

'SRBINDA EINEN GESCHICHTLICHEN HERGANG VON UNS UNBEKANNTER TRAGWEITE DURCH DIE JAHRAHUNDERTE RETTET'.

Ми смо при преводу допустили себи малу слободу, преводећи "RETTET" са "ЧУВА"; међутим, ауторова је мисао јача; он, наиме, није хтео да подвуче смо појам "ЧУВАЊА", "ОЧУВАЊА", већ у првом реду "СПАСАВАЊА", јер је назив СРБИНДА ЗАИСТА СПАСАО ОД ЗАБОРАВА НЕ САМО ЈЕДНО ИМЕ, КАКО ЈЕДИНКЕ, ТАКО ИСТО И НАРОДА, ВЕЋ УЈЕДНО И ДОГАЂАЈА, који се - у оном смислу, како га тумачи Walter Wüst - мимоилазили и најкомпетентнији ауторитети, доведени у заблуду учењем берлинско-бечке школе.
Било би недопуштено, да при крају ове анализе изоставимо значајну Wüst-ovu белешку испод управо изнетих коментара, јер он такође садржи важне елементе, који могу да послуже проширивању наше теме: КОЛИКО ЈЕ СТAРО ИМЕ СРБ, СРБИН, СРБИ и ДОКЛЕ СЕ ОНО ПРОТЕЗАЛО?
У споменутој белешци, наш аутор пише следеће: "Овде треба још да дођу до изражаја два врло важна упоришта моје интерпретaције имена СРБИН-ДА, или - како он то формулише на немачком:

"Zwei ganz gewichtige Stützen meiner Deutung des Namens SRBINDA sollen doch hier... noch zu Wort kommen".

Прво упориште је претежност химни посвећених Индри29 у VIII-oj књизи Веда, а друго: Hillebrandt-ova теза "ИНДРА-ВРТРА, коју ја бескрајно одобравам (uneingeschränkt beipflichte). По тој тези, ВРТРА је најпре био "ЛЕДЕНИ ДЕМОН", стран Индији, кога су Индијци узели из Кашмира, или пак са северо-запада. А у истој химни, само 24 стиха даље, јавља се исти АХИШУ, но овога пута у вези са СРБИНДА. Тако је - помоћу једне мале "странпутице", читалац упућен према

"ЗЕМЉАМА, КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ НА СЕВЕРУ",где влада "inforimis hiems'' - "гадна зима" и"где ледени џинови окивају речне токове и опседају воду".

29. - ИНДРА значи жесток. Он учествује у бојевима. Индра је краљ дева, тј. богова (исп. српско Дева).
Индра је господар Неба. Индра даје благотворену кишу, а уједно је и заштиник Аријеваца. У ведско доба он је међу боговима најмоћнији, а његово оружје је муња. Индра се победоносно бори против демона мрака, да би ослободио небеске краве (облаке). Уједно је бог "Кшатрија" ( тј. РАТНИКА, те као њихов заштитник скупа с њима односи победе, опијајући се ШОМОМ), те је тако међу боговима једини, који поседује и пороке...

О победи над ВРТРОМ, "леденим демоном" говори се у Ирану и у Јерменији...
Што се демона ВРТРЕ тиче, Abel Bergaigne каже за њега30, да је он час стварни непријатељ, а час пак "демон"... Па утолико пре можемо да се сагласимо с Walter-om Wüst-om, прихватајући његово резоновање о: СРБИНДИ КАО O СТВАРНОМ ЛИЦУ И ВОЈСКОВОЂИ, КОЈИ ЈЕ КАО "ЛЕДЕНИ ЏИН" НАПРАВИО ПОХОД НА ИНДИЈУ СА СЕВЕРА, или са СЕВЕРО-ЗАПАДА.
« Последња измена: Август 24, 2013, 06:46:12 поподне Прибислав »

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #6 послато: Август 24, 2013, 07:05:38 поподне »
Кликните на сличице за увећање.








Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #7 послато: Август 24, 2013, 07:08:14 поподне »







Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #8 послато: Август 24, 2013, 07:10:31 поподне »
Dobro, ali zasto to ima veze sa nasom temom? Tj, sta cini vezu izmedju svih tih reci koje samo liche na etnonim Serb i samog etnonima?

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #9 послато: Август 24, 2013, 07:23:47 поподне »
Те речи не личе само, оне имају у себи корен С-Р-Б, и то сигурно није случајно, врло је вероватно да имају везе са етнонимом Срби.
« Последња измена: Август 24, 2013, 07:25:29 поподне Прибислав »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #10 послато: Август 24, 2013, 07:44:25 поподне »
A da li reci poruka, poreklo, poredjenje, poraz, porodica, porozan imaju veze sa Portugalcima?

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #11 послато: Август 24, 2013, 07:57:25 поподне »
Цитат
Те речи не личе само, оне имају у себи корен С-Р-Б, и то сигурно није случајно, врло је вероватно да имају везе са етнонимом Срби.

SERBENTAS у литванском језику значи РИБИЗЛА. Никакве везе са Србима нема, нити је било. Лаичка етимологија врло често доводи до заблуда. Не сматрам сензацијом да се неки топоним / хидроним / ортоним са -срб- кореном нађе у Пољској, Украјини или Румунији, али измишљати Србе у Литванији и Шведској је  :o
Икавац

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #12 послато: Август 24, 2013, 08:21:45 поподне »
Цитат
A da li reci poruka, poreklo, poredjenje, poraz, porodica, porozan imaju veze sa Portugalcima?

Ја сам навео топониме, ти наводиш произвољне речи, мешаш бабе и жабе. Надам се и да знаш шта је корен неке речи, реч Португал је сложеница (Portus Cale), па самим тим Пор не може бити корен речи Португал, већ само речи Портус.

Цитат
SERBENTAS у литванском језику значи РИБИЗЛА. Никакве везе са Србима нема, нити је било. Лаичка етимологија врло често доводи до заблуда. Не сматрам сензацијом да се неки топоним / хидроним / ортоним са -срб- кореном нађе у Пољској, Украјини или Румунији, али измишљати Србе у Литванији и Шведској је  :o

Ја нисам измишљао никакве Србе у Шведској и Литванији, ти топоними који су на сликама постоје, провери на Google Earth. Такође ми је логичније да топоним добије име по народу који се ту населио, него по рибизлама, али то је само моје мишљење.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #13 послато: Август 24, 2013, 08:36:59 поподне »
Srbinda nije toponim.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #14 послато: Август 24, 2013, 08:43:19 поподне »
Цитат
Такође ми је логичније да топоним добије име по народу који се ту населио, него по рибизлама, али то је само моје мишљење.

Као што су по народима добили имена и Јагодина, Јасеница, Брезовица, Калиновик, Лесковац, Црна Трава...можда и Лабудњача, Орловат.  ;D

Цитат
Ја нисам измишљао никакве Србе у Шведској и Литванији, ти топоними који су на сликама постоје, провери на Google Earth

Чујеш ли себе што збориш? Ниси измислио Србе у Шведској, ти топоними постоје??? И не кажем да топоними не постоје, само немају везе са Србима.
Икавац

Pribislav

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #15 послато: Август 24, 2013, 09:01:26 поподне »
Цитат
Srbinda nije toponim.

Нико није ни рекао да је Србинда топоним, да си само бацио поглед на цитирани текст горе то би схватио.

Ево сад гледах, у Шведској има 6 насеља са именом Sorby и 7 насеља са именом Sorbyn, која су скоро идентична именима Срби и Србин.

Цитат
Чујеш ли себе што збориш? Ниси измислио Србе у Шведској, ти топоними постоје??? И не кажем да топоними не постоје, само немају везе са Србима.

Ако ТИ кажеш да ти топоними немају везе са Србима онда је то сигурно тачно. И нисам мислио да имају везе са данашњим Србима па чак ни оним Србима који су се доселили на  Балкан, као што сам још у свом првом посту рекао имена Срби и Србин су сигурно старија од етногенезе Словена и Срба у раном средњем веку и ја сам их повезао са носиоцима Р1а хаплогрупе који су се насељавали и у Скандинавији. То је само моја теорија, ништа више.


Đorđo

  • Гост
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #16 послато: Август 24, 2013, 09:51:40 поподне »
Hoću i ja malo da srbujem!

http://en.wikipedia.org/wiki/Sarbans

Paštuni imaju oko 50% R1a, i moguće je da se može naći neka veza ako ne u genetici, onda u korenu imena iz prastarog IE jezika
« Последња измена: Август 24, 2013, 10:23:31 поподне Đorđo »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #17 послато: Август 24, 2013, 09:54:44 поподне »
Цитат
Ево сад гледах, у Шведској има 6 насеља са именом Sorby и 7 насеља са именом Sorbyn, која су скоро идентична именима Срби и Србин.
Ајме, скоро па идентични  :P
BY на језику тамо неких Швеђана значи село. Можда се може повезати у ширем смислу са стаништем, пребивалиштем у српском језику, или у латинском HABITATUS, а све је то опет индоевропског корена. Ништа што би било искључиво везано за српски језик и Србе.
Дакле, преостаје само SOR или Sör што није довољно да се повеже са именом Срб тј. Срби. Можеш преко тог Гугла наћи и Соробон плажу на Карибима..јесу ли и то неки Срби R1a, као што велиш? Или пука случајност?
Није довољно рећи да се ради R1a популацији јер она има много огранака који су међусобно удаљени и хиљадама година и хиљадама километара. Колико је мени познато, скандинавска R1a грана није забележена код нас значајнијем проценту и не верујем да је имала пресудан утицај у формирању имена балканских Срба. Слажем се с тобом да је -срб- настао у окриљу ове хаплогрупе, верујем у то, али не значи да се радило о етнониму. Он се развио касније, код само једне R1a гране, док код других није. У формирању српског племена учествовале су и друге хаплогрупе, и то се десило много касније у односу на раздвајања R1a грана по Европи и Азији.
« Последња измена: Август 24, 2013, 10:14:59 поподне Александар М. »
Икавац

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #18 послато: Август 24, 2013, 10:01:58 поподне »
Веома йе ружно спрдати се са човѣком и са прѣдметом његовога истраживања.  Иако сам веома далеко од тога да у свакой
рѣчи садржућой С,Р,Б видим Србе и србско име, сасвим йе прихватљиво да се неко тиме бави и истражуйе, док то ради озбиљно, разумно и непристрасно. А и непристойно йе ругати се човѣку, поготово ако он никога не врѣђа тиме. Ко зна, можда се нешто негдѣ и открийе? Никада се не зна.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Poreklo i istorija etnonima Serb
« Одговор #19 послато: Август 24, 2013, 10:23:23 поподне »
Невски,
ма не спрдам се ја са човеком, само би волео да вољу и жељу усмери на неке опипљивије доказе и ближе области. Без обзира на генетску слику Срба, заиста верујем да се српско име као етноним, развило у R1a заједници, али само у оквиру племена Сармата - племе Serboi. Такође верујем да су се ови Сербоји утопили у Славјане и у одређеном тренутку и простору, формирали племе које је населило Балкан. Они су дали име, а I2a бројност. Уосталом, балкански Срби су генетски прилично различити од Лужичких што значи да нам етногенеза није заједничка.
Стога би волео да Прибислав, уместо далеке Шведске и Литваније, више пажње обрати на антички Servitium / Serbinum на Сави - и везу са Сарматима Сербојима и Јазигима који су га можда и основали и по којима носи име.
Икавац