Изјестно ми је, да не маре наши људи толико за хрватским књижницима ни дјелима, јер постоји добро знана препрека из посљеднијех времена, штоно би стручним језиком назвали "bias", но упријек тому, занимљиво је како је учен човјек из 1650-их година доживљавао свој језик. Бивши чакавцем скоро вазда је употребљавао израз "језик ( а не језици) хрватски и србљански", a за свој говор каже овако " ја помним никоје ричи својега матернога словинскога језика, а што знаменају не знам, какоти јесу пачног, шурјак, јетрва, залва, сваст, лисјак, жбрил, просинец, сичен, свибен, ожујак и иније а в руском језику тоже многих ричи не разумим...
Граматично исказање о руском језику попа Јурка Крижанића презвањем Србљанина међу Купом и Уном риками у ујезду Бихћа града
Вса наша више речена покољења зашадши у своја тамошња новосеља с врименом падоше под област иних народов, Нимцев, Угров, Влахов и Турок и изгубише који третину, који половину ричи својега отачаскога језика и всаки дан веће (=више) губе. Гди у којем народу није књижних писатељев ни краљевских приказов и народнога устројења или законоставља у властитом језику, тамо понуђе кази се језик и погиба, а гди је краљевствено дило и народно законоставље у својем језику устројено тамо језик обича бит обилнији и од дне до дне (=од дана до дана) твори се стојнији.
Потому у Бугар није чеса (=чега) искат, тако бо тамо језик је изгубљен, да му једва слид остаје.
У Лехов половина ричи је од иних различних језиков примишана.
У Чешких књигах обрета се језик чистији од лешскога: да лихо и он немало закљен.
А Србљани пак и Хрвати тако су изгубили своју дединску бесиду, да оприч домашњега дила, ни о каковом ином дилу не могу које год повисти сатворит. И како је о ибих никто написал, Хрвати и Србљани всими језики говоре а ничеса не говоре. Јер прва у њих рич је руска, друга угарска, третја ниачка, четврта турска, пета грчка или влашка или арбанаска. Сице (=овако) тамо говорење је искажено ( унакажено ), но примиси туђих ричи не само по всем том смотрећи на граматична правила нигди нечују се завлаци ( =нагласци) гласа тако правилни ни рич хоћеш својих хоћеш туђих тако чисто изрицање ни обличје говорења придњему и изворному рускому језику тако подобно и властито како се чује у Хрватов. Али пак то није посвуда него лихо у једном малом куту земље около Купе рике у ујезду Дубовца и Озла и Рибника острогов. Јер онамо у вриме Турских послидњих прогонов и при узетју Хрватске столице Бихћа града ( међу престрмими гори и у тежко преходна миста ) сахранило се је хрватско и србско бољарство ( = кнежство). И колико је још доселе остало старога зачелнога и чистога изрицања, тамо се је обритало за мојега дитињства. А ово зато јер тамо за стрмих гор и рик није никакова прејезда ни трговства и инородних људи мало приходи који би изрок казили ( =наказили).
