Бошњачки ДНК пројекат

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

<< < (177/178) > >>

Imoćanin:

--- Цитат: Никац Април 08, 2023, 11:06:46 пре подне ---Ćorović (Family Tree DNA), Zminac, Bijelo Polje
Haplogrupa
R1a-M459>M512/M198>M417>Z645>Z283>Z282>Z280>Z92>Z685>YP270>CTS4648>YP1408>Y13891>BY105638>BY116359

YTree - YFull: https://www.yfull.com/tree/R-BY116359/
Porijeklo
Porijeklom su od Mehmeda Ćor-paše (1699); ranije Osijek/Slavonija/Hrvatska

Ćorovići iz Bijelog Polja su veliko bratstvo koje naseljava Loznu početkom 18. vijeka. Tada je Mehmed Ćor-paša došao iz Osijeka, sa nalogom da umiri Hajdar-pašu koji je pokazivao neposlušnost prema centralnoj turskoj vlasti. Sa Hajdar-pašom se sporazumio da podijele Bihor, i time uspostave prijateljstvo.

Prema predanju M. Lutovca, poslije povlačenja Turaka iz prekosavskih krajeva, Ćor-paša koji je došao iz Osijeka je dobio u Bihoru veliki posjed. Uz tursku vojsku protiv Brđana i Vasojevića učestvovali su, pod vođstvom Ćorovića i hodže-Gušmira i Bihorci, koji su se istakli pri napadu na Moraču, 1877. godine.

--- Крај цитата ---

Ово је занимљиво, појавио се нетко баш из Осјечко-Барањске жупаније и изгледа да су јако близу:

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY116359/

Exiled:

--- Цитат: Imoćanin Септембар 26, 2024, 12:56:50 поподне ---Ово је занимљиво, појавио се нетко баш из Осјечко-Барањске жупаније и изгледа да су јако близу:

https://www.yfull.com/live/tree/R-BY116359/

--- Крај цитата ---
Јесте занимљиво али не и изненађујуће,доста муслиманских породица у БП,ПП...има предање да су боравили у Славонији.

ⲥуⲛцⲉ:

--- Цитат: Exiled Септембар 26, 2024, 01:22:19 поподне ---Јесте занимљиво али не и изненађујуће,доста муслиманских породица у БП,ПП...има предање да су боравили у Славонији.

--- Крај цитата ---

Постоји неколико острва е-је говора, то јест оних који кажу е на мјесту дугога јата и је на мјесту краткога ( дете, одело, цреп, левак али дјетца, дјевојка, сјест, тјерат). Та острва су Тешањско-Маглајски крај, Бјелава кон Сарајева и Плаховићи кон Кладња, Кукињ кон Печуха у Мађарској. Ови у Мађарској су католици и зову их Бошњацима али одскора их убрајају у Хрвате. Сличан говор налази се усријед Посавине, само је тај говор и-је, дакле дите, одило, црип, ливак али дјетца, дјевојка, сјест, тјерат. По источном и по западном рубу овога говора је дослиједна икавица, а у средини постоје неколика села с дослиједном екавицом.

Павичић мни да су такви е-је говори неприродни за Босну и да су га донесли муслимани из Славоније у сеоби 1687., који су првобитно били говорници и-је облика као Посављани, а усвојили екавицу у додиру са екавцима Славоније. Но његово мњење не мора одговорати стварности, тим више јер муслимани Тешњани и Маглајани не имају предања о било каквим сеобама, а такође и да су говори кршћана и хришћана тога краја једнаки са муслиманским освијем што муслимани боље чувају глас [х]. Друго што у сусједном Жепчу такође преобладава екавски изговор у дугом слогу, а у кратком умјесто [је] стоји [и], тако да кажу дете, одело, цреп, левак али дитца, дивојка, сист, тират. Тако да се та два говора обједињавају у цјелину која показује екавске особине у том подручју. Било како било, постоји веза говора Печушана с говором Тешњана и Маглајана која је само једна од веза Босне и Прекосавља.

У османским изворима из 1485 и 1489 године за житеље Маглаја, Жепча и Тешња каже се да су "бивши краљеви власи" који су се населили ту у вријеме Радивоја Котроманића. С турским освајањем доведени су у нахије Озрен, Усора и Требетин нови власи који су припадали санџак бегу, од којих су једни названи именом Бањани. Пастирско становништво свих тих крајева прелазило је на ислам истом стопом као и оно ратарско. У насељима ближе Тешњу, исламизација је била интензивнија. (Ханџић, 1994, стр. 26). Еуген Савојски 1697. одводи са овога подручја окол 5.300 католика и православаца у Славонију и Барању.

Иван Вукићевић:
Бектешевић, Вишњево, Гусиње, R1b-L23 (MyHeritage)

Тестирани је контактирао Бошњачки ДНК пројекат након што је у једној њиховој објави на Фејсбуку од пре неколико месеци видео да се за његово братство наводи да припада грани R1a-Y2608: https://www.facebook.com/share/p/mGDq62HNaZFJf9o4/
Међутим, испоставило се да они заправо никога нису тестирали и да су по свој прилици ову хаплогрупу навели због резултата Лончаревића, који по предању припадају истом роду.

Човек се онда сам тестирао и испоставило се да припада хаплогрупи R1b-L23. Резултат је заведен и у GoogleMaps бази резултата Бошњачког ДНК пројекта: https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1OsAy-5BiJzGcHTEtF-00FYJsjwM&hl=en_US&ll=42.558960404275886%2C19.83649603051248&z=18
Тестирани је поручио и BigY тест.

Овај резултат је у складу са предањем, које је наводи Миљан Јокановић у свом раду о Кучима (стр. 83) према коме Бектешевићи потичу од Мемчевића (Мемчаја) из Бањкана у Затријепчу. Јован Ердељановић у свом раду о Кучима (стр. 145) такође наводи да Бектеши, како назива Бектешевиће, потичу од Бањкана, док Лончаревиће није помињао. Мемчевићи су једно од братстава рода Марковића - Бањкана, који на основу хаплотипа Никпрељевића (Никпрељаја) припадају грани R1b-Y100058:
https://www.yfull.com/tree/R-Y100058/
Овој грани припадају Дељани из Затријепча за које је то потврђено и дубљим тестом Гусинца из Долова код Тутина, који потиче од Дељана из Гусиња. Овом генетичком роду на основу хаплотипа још припадају и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете. Пошто сва ова братства живе у непосредној близини реке Цијевне, овај род сам раније назвао Цијевњанима.

На основу овог резултата се може закључити да Лончаревићи нису генетички сродни Бектешевићима, исто као што ни Раденовићи нису генетички сродни Чекићима (E-V13, 23andMe). Разлика у предањима Лончаревића и Бектешевића са једне и Чекића и Раденовића са друге стране је у томе што први имају предање о пореклу из конкретног села у Затријепчу, а други само кажу да потичу из тог племена. Судећи по хаплогрупи Чекића, вероватно потичу од Бонкећа, који припадају роду Куча. Оно што је чињеница јесте да генетички род коме припадају Лончаревићи и Раденовићи по свој прилици није присутан у Затријепчу, барем судећи по досадашњим резултатима, а тестирани су скоро сви родови из тог племена. Далеко је вероватније да се ради о староседеоцима Плавско-гусињске области.

Иван Вукићевић:
Породица тестираног Бектешевића је заправо из Вишњева, где су пописани 1914/1915. године, тако да сам ажурирао место порекла у претходној објави. У Гусиње су прешли 30-их година 20. века.

У међувремену се тестирао још један Бектешевић, који припада другој грани тог братства са матицом у Крушеву:

--- Цитат: Иван Вукићевић Децембар 18, 2024, 02:13:06 поподне ---Бектешевић, муслиман, Крушево, Гусиње, R1b-CTS9219

Овај резултат са 23andMe је потврда резултата Бектешевића из суседног Вишњева:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1783.msg202927#msg202927

--- Крај цитата ---

Навигација