Занимљиве су матице св. Илије, непосредно пред Кандијски рат, од 1637. до 1645. године, гдје се биљеже и православни становници задарског и нинског залеђа, како на млетачкој, тако и на османској страни.
Пољица су тада припадала Венецији и тамо се спомињу презимена или претпрезимена:
Clapcich/Lapsich
Mazzurovich
Caranovich
Verzipergnia
Zupcicih?
Vucoseuich итд.
Земуник:
Vuchasouich
Margherita Crizicha da Zemonicho (Вукасовићева супруга, можда католкиња)
Bogdanou
Mladinouich
Leglich
Vuinouich
Stanzich (као кум биљежи се Milancho Stanzich из Земуника, али и Lazaro Stancich cavalier без локализације) итд.
Ислам:
Vuicich
Radusinouich итд.
Овдје би можда припомогао османски попис Земуника из 1604. године, али и млетачки катастар Пољица из 1675. године.
Интересантан је унос: "Zorzi Petrouich Sfachiani". Ово Sfachiani би било мјесто поријекла - "из Ваћана".
Чињеница пресељења из Ваћана у залеђе Задра је битна и због презимена Лапчић из Смрдеља (у близини Ваћана), јер постоји могућност њихове родовске везе са Лапчићима из Пољица прије 1645. године.
У том смислу, сасвим је вјероватна Аргова идеја да Лапчићи воде поријекло од примићура Вукдрага, сина Хлапца из залеђа Скрадина (попис 1550).