Порекло становништва > Како истраживати породично порекло

"Мапа рођака"

<< < (24/24)

НикПав:
Ево и мојих мапа. Са Х су обележена предања без икакве потпоре у литератури, са маркером оно што кажу књиге.
Уколико неко препозна своју фамилију међу наведенима, нек се јави да урадимо Y.

Очева страна



Дедина страна

Павловић, Крушевица, Никољдан, E-BY148067

Ердељановић наводи да смо отишли за Срем око 1789. па се вратили. Остала литература наводи да не знамо своје порекло. По деди смо шиптарског порекла негде са Скадарског језера. Како је дошао до те идеје, не знам.
Зову нас Ђерђељаши, Цигани и Климентије. Наводно причали цигански кад смо дошли.
Рекао бих да је у питању нека старија миграција и по свему судећи засигурно смо негде са ЈЗ, судећи по блиским Y поклапањима, све остало је и даље нејасно. Македонац је унео малу забуну јер је потпуно померен у односу на све нас.

Радивојевић, Крушевица, Никољдан.
Од Бајине Баште, даље порекло са Косова.

Симеуновић, Крушевица, Никољдан.
Из Подриња.

Поповић, Прогоровци, Мратиндан.
Из околине Берана. Ердељановић: Из Арнаутлука.

Ранђић, Трбушница, Митровдан.
Од Колашина.

Кузмановић, Бистрица, Алимпијевдан.
Старинци.

Бабина страна

Даниловић, Горња Трешњевица, Лазарева субота.
Од Сјенице.

Ђурић, Манојловци, Ђурђиц.
Старинци.

Зарић, Вукасовци, Ђурђевдан.
Од Сјенице.

Јовичић, Босута, Никољдан.
Од Сјенице.

Лазаревић, Босута, Лучиндан.
Од Колашина.

Мајчина страна



Дедина страна

Цветковић,  Средњи Бучумет, Јовањдан, E-FT61303.
Из Вучи Дела, по причи даље порекло са Скопске Црне Горе.

Максимовић, Средњи Бучумет, ?.
Живе у мали Косовљанци, требало би да су негде са простора између Гњилана и Каменице.

Чукунбаба ми је из мале Гарци, не знам презиме, али то су досељеници из Гара код Црне Траве.

Бабина страна

Николић, Бублица, Јовањдан.
Из Долну Мелну.
Бабина прича да нису имали славу па је после узели само има потврду у другој чињеници, а то је да слава коју славе заиста није њихова, већ очухова. Ни презиме није по њиховом претку, који је умро чим су се доселили у Бублицу 1880, јако млад, већ очуху.

Вукашиновић, Боринце, Младенци.
Из Црне Траве.
Њих бих волео да тестирам, јер немамо никога са овом славом у бази.

Стевановић, Ивање, Ђурђевдан.
Црна Трава, даље порекло са Риле.
Предак Ћурчишчана био је нежењено момче из села Риле, код Рилског манастира у Бугарској. То момче шило је антерије и кожухе и свирало у гајде.

Ако се неко препозна, нек се јави.

Небојша:

--- Цитат: Небојша  Фебруар 08, 2016, 06:39:29 поподне ---Мапа рођака, или "географски распоред предака" треба да представља сликовити приказ најстаријих познатих локација породица са очеве и мајчине стране.

Ово на некин начин може да симулира аутосомалну днк (зато што се види са којих све страна има уплива), али наравно, није толико поуздано.


Плаво - очева страна

Новаковићи, Кршље, Нови Град, Босанска Крајина, хаплогрупа J2b-M205
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Ступари, Кршље, Нови Град, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-PH908
националност: Срби
вера: православна (слава Лазарева субота)

Кашубе, Падина, Ковачица, Јужни Банат
националност: Словаци
вера: протестанти

Шајерман, Качарево (раније Францфелд), Панчево, Јужни Банат
националност: Немци
вера: протестанти

Шнајдер, Качарево, Панчево, Јужни Банат
националност: Немци
вера: протестанти


Црвено - мајчина страна

Дукићи, Томингај, Грачац, Лика, хаплогрупа I2-PH908
нациналност: Срби
вера: православна (слава Св. Стеван)

Ожеговићи, Орашко Брдо, Босански Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-PH908(?)
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Стеван)

Вучковићи, Томингај, Грачац, Лика, хаплогрупа I2-Y3120
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Никола)

Гаврићи (Пилиповићи), Лончић, Бихаћ, Босанска Крајина, хаплогрупа R1a-YP951
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Алимпије)

Савићи, Нерав, Крива Паланка, Горња Пчиња
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петка)

Димковићи, Нерав, Крива Паланка, Горња Пчиња, mtDNA V1a
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петка)



--- Крај цитата ---

Верујем да је већина овде размишљала о томе где су им преци боравили у периоду пре 200, 300, или 400 година. На следећој мапи је сликовити приказ где су моји преци живели пре неких 250 година. Дакле углавном је реч о другој половини 18. и првој половини 19. века. Подаци су комбиновани на основу историјских извора, предања и етнографске литаратуре. Период до 250 година је доста поуздан, све преко тога често упада у сферу магловитих предања.

Занимљиво је упордити са мапом актуелних локација предака, тачније оних с почетка 20. века (критеријум ДНК пројекта). Тамо где преци бораве дуже од 250-300 година, уписује се актуелно место порекла. Ако неко жели, може поставити своју мапу (уз краћи опис породица) на овој теми.



Очева страна (плаво):
- Новаковић, Кршље, пре тога Козин, околина Санског Моста, око 1850, пре тога Бјелајско поље.
- Ступар, Кршље, пре тога Дубовик крај Босанске Крупе, око 1850, пре тога Бјелајско поље, тачније село Скакавац.
- Кашуба (Kašuba), Качарево (Franzfeld), пре тога Словачка, Банска Бистрица (Banská Bystrica), око 1806. године.
- Шајерман (Scheuermann), Качарево (Franzfeld), пре тога Оберкулм (Oberkulm, Aargau), Швајцарска, 1792 год.
- Шнајдер (Schneider), Качарево (Franzfeld), пре тога Баден-Витремберг (Baden-Württemberg), Немачка, 1792. год.
- Грауер (Grauer), Качарево (Franzfeld), пре тога Баден-Витремберг (Baden-Württemberg), Немачка, 1792. год.

Мајчина страна (црвено):
- Дукић, Томингај, Грачац, од 18. века.
- Ожеговић, Орашко Брдо, Босански Петровац, пре тога Срб у Лици, крај 19. века.
- Вучковић, Томингај, Грачац, од 18. века.
- Гаврић (Пилиповић), Лончић, Бихаћ, пре тога Унац, Велики Цвјетнић
- Савић, Нерав, Горња Пчиња, пре тога околина Прешева, крај 18, почетак 19. века.
- Димковић, Нерав, Горња Пчиња, крај 18, почетак 19. века.

ДушанПан:
Према досадашњем истраживању, апсолутна већина мојих предака је у задњих 250-350 година са подручја Ваљевске Подгорине, тако да мапа није превише разноврсна.

Очева страна:

Очев отац:

Панић, Сирдија, Осечина, Ђурђиц (магловито предање о даљем пореклу из Горњих Кошаља, општина Љубовија)

Петровић, Сирдија, Осечина, Ђурђиц
 
Очева мајка:

Новаковић, Сирдија, Осечина, Ђурђиц (постоји предање да су од истог рода као и Панићи)
Павловић, Сирдија, Осечина, Ђурђиц.


Мајчина страна:

Мајчин отац:

Мојић, Брезовице, Ваљево, Михољдан. У Брезовице су дошли или из Горње Оровице код Љубовије, или из Царине. Припадају роду Сарића. Сарићима је, према Љуби Павловићу матица била у Леовићу. Сарићи су даљим пореклом из села Каровићи, код Чајнича, близу Горажда.

Ковачевић, Тубравић, Ваљево, Стевањдан. Даљим пореклом из Гацка.

Мајчина мајка:

Никићевић, Тубравић, Ваљево, Никољдан. Ту су, према предању, од почетка 17. века. Дошли из Херцеговине, околина Требиња.

Маричић, Брезовице, Ваљево, Михољдан (од истог рода као и Мојићи)

Алексић, Годачево, Косјерић

drajver:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Фебруар 08, 2016, 09:06:34 поподне ---Очева страна

Јерковићи, Г.Суваја, Бос. Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-PH908>Y52621
националност: Срби
вера: православна (слава Св. Петар и Павле)

Мандићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120
..........
вера: православна (слава Св. Пантелија)
поријекло: старосједиоци, непознато

Као што се види, карта није потребна, сви су преци из истог краја, а уназад бар 300 година сви су преци из Босанске Крајине, Лике и Далмације.

--- Крај цитата ---

Када сам прије више од осам година остављао податке о прецима, сазнања су, бар што се тиче генетичких линија била прилично скромна. Горњи списак је у међувремену мало и дорађиван, али све се то кретало у оквиру географског простора Крајине. Данас су ми познате и неке старије, средњовјековне везе ван Крајине и то углавном на подручју Старе Херцеговине, Старог Влаха, Полимља, Брда, па чак и Расине и Метохије. Тако да би обновљена "Мапа рођака" изгледала овако:

Очева страна

Јерковићи, Г.Суваја, Бос. Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>PH908>Y52621>BY77359
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Петар и Павле)
поријекло: најстарији помен 1699. године, на Марсиљијевој карти границе на ријеци Корани код Дрежника, Јерковић брод, на истом мјесту касније Јерковић село и Јерковић брдо. Након Лаудонова рата 1790-тих дио Јерковића прешао у Поуње и населио више насеља у крупској, цазинској, бихаћкој општини. Један дио Јерковића остао на Кордуну.
генетичке везе: најближа генетичка веза са Чикарићима, Јовањдан, Златари/Брус (рани средњи вијек, 10. вијек), нешто даља 8-9. вијек са: родом Никшића, родом Лазаревштака Ћумурија, родом Милан-кнежевића стевањштака

Мандићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Z17855>FT226196
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: средином 19. вијека доселили из Пећи, Босанско Грахово, даље предање их веже за област Змијања
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Војводића и Вукољеваковића из Шекулара (Беране, Црна Гора) (вјероватно касни средњи вијек)

Дрљаче, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>FGC11450>FTC27438
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Трифун)
поријекло: презиме вјероватно настало од презимена Инђић током 17. вијека на Бјелајском пољу у Крајини
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Ђурица из Херцеговине (касни средњи вијек), вјероватно потомци влаха Пријераца из истоименог села источно од Билеће

Качари, Ластве, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>L241>BY5635>BY125229
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: презиме настало од презимена Ћулибрк, вјероватно у 19. вијеку, а презиме Ћулибрк од презимена Мајсторовић, вјероватно у 17. или 18. вијеку
генетичке везе: најближа генетичка веза са тестиранима из Мађарске, Бугарске, Руминије (средњи вијек, 12-13. вијека), нешто даља веза са родом Карића из Пећи (рани средњи вијек, 11. вијек)

Мајчина страна

Мајсторовићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>L241>BY5635>BY125229
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: свештенички род из личких Дољани (Доњи Лапац), забиљежени у више извора током 18. вијека, у Рисовац доселили 1879. године по АУ окупацији
генетичке везе: најближа генетичка веза са тестиранима из Мађарске, Бугарске, Руминије (средњи вијек, 12-13. вијека), нешто даља веза са родом Карића из Пећи (рани средњи вијек, 11. вијек)

Мандићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Z17855>FT226196
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: средином 19. вијека доселили из Пећи, Босанско Грахово, даље предање их веже за област Змијања
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Војводића и Вукољеваковића из Шекулара (Беране, Црна Гора) (вјероватно касни средњи вијек)

Атлагићи, Крњеуша, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Ђурађ)
поријекло: по предању раније презиме Калинић, из Далмације, на подручју Крњеуше докумнтовани у 18. вијеку

Сантрачи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Пантелија)
поријекло: матица рода пантелијевштака источно од Санског Моста, током 17. вијека, постоје предања о Колашину, род се ширио из Крајине и према сарајевској околини
генетичке везе: најближа генетичка веза са Грачанима, Аранђеловдан из Сарајева (средњи вијек, 13. вијек) сем ако и сами Грачани нису дио рода. Нема других ближих веза осим оних из периода словенских сеоба.

_______

Као што се може видјети из приложеног, већина ових генетичких линија се могу лоцирати на подручју средњовјековне српске државе.

Једина породица која је остала генетички непрофилисана у овом прегледу су Атлагићи. Уколико је тачно да потичу од далматинских Калинића ђурђевштака могли би припадати грани R1a-Z280>YP951>YP6186, али док се не тестирају то се неће знати сигурно.

ДушанВучко:

--- Цитат: drajver  Јул 14, 2024, 12:59:34 поподне ---Када сам прије више од осам година остављао податке о прецима, сазнања су, бар што се тиче генетичких линија била прилично скромна. Горњи списак је у међувремену мало и дорађиван, али све се то кретало у оквиру географског простора Крајине. Данас су ми познате и неке старије, средњовјековне везе ван Крајине и то углавном на подручју Старе Херцеговине, Старог Влаха, Полимља, Брда, па чак и Расине и Метохије. Тако да би обновљена "Мапа рођака" изгледала овако:

Очева страна

Јерковићи, Г.Суваја, Бос. Крупа, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>PH908>Y52621>BY77359
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Петар и Павле)
поријекло: најстарији помен 1699. године, на Марсиљијевој карти границе на ријеци Корани код Дрежника, Јерковић брод, на истом мјесту касније Јерковић село и Јерковић брдо. Након Лаудонова рата 1790-тих дио Јерковића прешао у Поуње и населио више насеља у крупској, цазинској, бихаћкој општини. Један дио Јерковића остао на Кордуну.
генетичке везе: најближа генетичка веза са Чикарићима, Јовањдан, Златари/Брус (рани средњи вијек, 10. вијек), нешто даља 8-9. вијек са: родом Никшића, родом Лазаревштака Ћумурија, родом Милан-кнежевића стевањштака

Мандићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Z17855>FT226196
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: средином 19. вијека доселили из Пећи, Босанско Грахово, даље предање их веже за област Змијања
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Војводића и Вукољеваковића из Шекулара (Беране, Црна Гора) (вјероватно касни средњи вијек)

Дрљаче, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>FGC11450>FTC27438
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Трифун)
поријекло: презиме вјероватно настало од презимена Инђић током 17. вијека на Бјелајском пољу у Крајини
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Ђурица из Херцеговине (касни средњи вијек), вјероватно потомци влаха Пријераца из истоименог села источно од Билеће

Качари, Ластве, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>L241>BY5635>BY125229
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: презиме настало од презимена Ћулибрк, вјероватно у 19. вијеку, а презиме Ћулибрк од презимена Мајсторовић, вјероватно у 17. или 18. вијеку
генетичке везе: најближа генетичка веза са тестиранима из Мађарске, Бугарске, Руминије (средњи вијек, 12-13. вијека), нешто даља веза са родом Карића из Пећи (рани средњи вијек, 11. вијек)

Мајчина страна

Мајсторовићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа E-V13>L241>BY5635>BY125229
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Јован)
поријекло: свештенички род из личких Дољани (Доњи Лапац), забиљежени у више извора током 18. вијека, у Рисовац доселили 1879. године по АУ окупацији
генетичке везе: најближа генетичка веза са тестиранима из Мађарске, Бугарске, Руминије (средњи вијек, 12-13. вијека), нешто даља веза са родом Карића из Пећи (рани средњи вијек, 11. вијек)

Мандићи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Z17855>FT226196
националност: Срби
вjера: православна (слава Св. Никола)
поријекло: средином 19. вијека доселили из Пећи, Босанско Грахово, даље предање их веже за област Змијања
генетичке везе: најближа генетичка веза са родом Војводића и Вукољеваковића из Шекулара (Беране, Црна Гора) (вјероватно касни средњи вијек)

Атлагићи, Крњеуша, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа ?
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Ђурађ)
поријекло: по предању раније презиме Калинић, из Далмације, на подручју Крњеуше докумнтовани у 18. вијеку

Сантрачи, Рисовац, Бос. Петровац, Босанска Крајина, хаплогрупа I2-Y3120>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
националност: Срби
вјера: православна (слава Св. Пантелија)
поријекло: матица рода пантелијевштака источно од Санског Моста, током 17. вијека, постоје предања о Колашину, род се ширио из Крајине и према сарајевској околини
генетичке везе: најближа генетичка веза са Грачанима, Аранђеловдан из Сарајева (средњи вијек, 13. вијек) сем ако и сами Грачани нису дио рода. Нема других ближих веза осим оних из периода словенских сеоба.

_______

Као што се може видјети из приложеног, већина ових генетичких линија се могу лоцирати на подручју средњовјековне српске државе.

Једина породица која је остала генетички непрофилисана у овом прегледу су Атлагићи. Уколико је тачно да потичу од далматинских Калинића ђурђевштака могли би припадати грани R1a-Z280>YP951>YP6186, али док се не тестирају то се неће знати сигурно.

--- Крај цитата ---
Драјверу, ово што ти радиш и што откриваш, чини ме поносним што смо рођаци из 8-9 века! Знаменити Никшићи су део разних области из историје и садашњости, али ово је дупли понос . Што се каже, један заједнички предак нам је сигурно дошао на Балкан, а можда и касније се десио тај заједнички предак .
Није иронија, напомена!

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна