Јајчанин, Стевањдан, Сарајево, хаплогрупа J2b M205>Y22066
Јајчана са овом славом било је највише на простору Крајине. Нисам успео наћи више о овим Јајчанима из Сарајева, али претпостављам да су досељени из крајева западно, на шта и презиме упућује.
У Крајини се за Јајчане са Св. Стеваном каже да су део оне велике групе родова, чија је матица управо негде у околини Герзова. У оквиру ове групе родова већ имамо неколико хаплогрупа (I2-PH908, E-V13, R1b-U152). Издваја се I2-PH908 као најдоминантнија.
Генетски је Јајчаниу најближи Старчевић из околине Добоја, који такође слави Стевањдан. Једна од претпоставки је да су и Старчевићи досељени из крајева западно (где је матица крајишких Стевањштака), а ово је својеврсна потврда те везе.
По маркерима то би могла бити она "трећа" група Y22066 (385=15-18, 458=16), у коју би могли упасти још Тинтор и Лакић. Лакићи су такође са Змијања пореклом, што није далеко од Герзова и Јајца.
Карановић каже да се за исељенике из Јајца (Стевањдан) у Поуњу каже Јајчанин, а у околини Сарајева Крајишник. Како Крајишника са овом славом има у Сарајеву, можда и међу њима треба тражити неке од ових хаплогрупа које срећемо у Крајини.
Решена дилема око порекла Јајчанина, родом су
из Доњег Јеловца код Дубице (Поткозарје).
Готово сви крајишки Јајчани славе Стевањдан.
Подсетићу шта Карановић каже за породице које у Крајини славе Стевањдан:
"Najviše rodova je sa slavom Sv. Arhiđakona Stefana u okolini Jajca. Raseljene rodove u Pounju zovu Jajčani, a one u okolini Sarajeva Krajišnik."
"Tri su grupe rodova što slave Sv. Stevana Arhiđakona sa vrlo izbledelim sećanjem da su nekako jedno: Dobrijević-Torbica-Mandić-Mijatović-Jajčanin-Jež i Milojević-Rakić-Trninić. U ovu su oblast doselili iz Jajca: Mijatovići 25 k. u 8 naselja; Jajčanin 5 k. u 2 n.; Ježi 21 k. u 4 n.; Šikmani 6 k. u 2 n.; -Iz Dalmacije; Dobrojevići 3 k. u 3 n., -Sa Tromeđe su: Rokvići 12 k. u 2 naseLja, Trninići 1 k., Miljevći 3 k. u 3 n. Po jednom su predanju od tri sestre od pretka Dobrojevića, koji se ženio vilom, a po drugom od tri jetrve, odive raznih rodova, a po trećima od plemena Ozgorsatovića sa Hercegovine. Prve dve su ženske Milja i Trnjina, a treća što je bila ljuta ko rokva, prozvani joj potomci Rokvići. Od ličke su grupe rodova: Mandići 42 k. u 12 n.; Torbice 5 k. u 2 n.; Borjan 9 k. u 3 n.; Šorak 9 k. u 4 n.; Đurići 6 k. u 4 n.; Ognjenović 3 k. u 3 n.; Grgići 5 k. u 2 n.; Radeka 3 k. u 2 n.; i Božići 4 k. u 2 n."
Као што видимо, међу њима се јавља више хаплогрупа
Трнинићи, Добријевићи и Миљевићи су R1b-U152, Шикмани, Гргићи и Торбице E-V13, Јеж I2-PH908, Јајчани J2b-M205, итд.