Албанци и Арбереши

[сɣнце]

Једна од интересантнијих ријечи, широко распрострањена, а која можда показује неке старије словенско-дакотрачке везе је "ватра"

Иако распрострањена и у другим словенским језицима (чешком, словачком, пољском, украјинском), чини се да јој је поријекло управо у карпатско-балканском подручју. Има мишљења да је преко раноалбанског и источнороманског доспјела у словенске језике,а даљи коријен би могао бити сарматски (ирански).

О још неким везама словенског и албанског препоручујем Главу 2 Зборника "Развитие этнического самосазнания славянских народов в эпоху раннего средневековья" под називом "Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян", Академия наук СССР, 1982

ватра је у србском тек задњих вијекова украла значење огњу, а првобитно су значења различита:
Елемент се називао огањ, а мјесто гдје огањ пребива огњиште. Ватра је оно што се јоште каже наклада, а русски костёр, дакле само начин слагања дрва, тако да огањ добро гори, стога и израз НАЛОЖИТИ ватру (наложити значи накласти, поставити у одређен положај); ватру су налагали пастири у горама; овај термин од Словена преузели су Арбанаси и Румуни (или обратно), но сам термин није првобитно словијенски, но, по мојему мишљењу спада у ред усвојених огур турских ријечи, дакле аварских и булгарских.

Да би сте схватали зашто тако мислим, дајем приказ неких одлика огур језика.

огуз - огур
___________
о(г)ул - ыва́л (син)
ун - ван (десет)
утыз - вутыр (тридесет)
ут - ват (огањ)
аток - ватог (пећ, жариште);

Ријеч ватог присутна је у бугарским говорима. И ватра је истога коријена као ват и ватог. Стога сматрам да је највјеројатније усвојена из огур језика.

Неки су доводили ријеч ватра у везу с иранском ријечју атр. Ево зашто је то немогуће.
Када би прасловијенски усвојио ријеч атр, она би данас звучала јатр, како су и азъ и агнѧ постали ја(з) и јагње, освим у бугарском. Освим тога рећи "ирански" у овом случају је анахронизам, јер огањ у аланском се каже арт (не атр) а у фарси аташ; тек у авести (2 миленијум п.н.е) се каже атр. Стога је сва иранска теорија везана за ову ријеч неоснована.

[Србин]

Ово је Никола навео:
""From Proto-Albanian *srūma, from Proto-Indo-European *srowmos (“river”), from *srew- (“to flow”). Compare Ancient Greek ῥεῦμα (rheûma, “stream, flow”), Lithuanian srovė (“current, stream”), German Strom (“current, stream”), Icelandic straumur (“current, stream, torrent, flood”), Old English strēam (“a stream, current, flowing water; flood”).""

Мало лаичког запажања са моје стране...Ради се о Прото-Индоевропском појму (на енглеском имамо појам "live stream" "ток уживо, пренос уживо" (можда и "стремити" нечему има корен у том појму), тако да тај топоним у јужној Пољској не бих везивао за могућност коју си навео у смислу заједничког доласка на Балкан ...А у јужној Пољској се налазе Карпати, где се помиње тај народ Карподакаи (за који нисам до сад чуо...личи на "Карподачане", али то је ван Дакије, да би "дакаи" могло да име везе са тим)

Више је то било моје гласно размишљање него неки коментар. Рецимо основа речи Karpë постоји и у другим језицима такође изведена од ПИЕ, но у Албанском имамо "а" у одређеном члану уместо ë, комплет са суфиксом -т за множину који иде баш и иза последњег слова "а". Дакле овде више не би требало да се ради о обичном когнату већ и о језичкој структури.

Сасвим је јасно да су ове речи изведене од ПИЕ (па и ороним "Карпати" као што већ рекох), међутим то нам ништа не говори о томе из ког је језика "позајмљен" одређени топоним. Могао је бити балтословенски, германски, али и протоалбански. Због тога написах да се надам да није баш албански извор јер би то значило да су осим кургана које су развукли чак до Пелопонеза донели још и демониме, а да то претходно ником није пало на памет (још један слон у дневној соби).

Такође било је још и Ринхина и Сагудата. Ова племена су наводно од панонске/аварске групе што може указати на могуће порекло ових назива. Мада у другом примеру имамо опет фамозно албанско -а +т што могуће да је само случајност.

Карподакаи су живели на простору Словачке наводно досељени са истока, односно са простора претходно насељеног Карпима и Дачанима. Због сложеног назива није познато да ли се ради о дакијским Карпима или карпатским Дачанима јер су оба тачна (Карпи живели у близини Дакије а Дачани у зони Карпата).

Постојала је титула Карпикус Максимус што наводи на одбацивање претпосдтавке да се радило само о Дачанима, односно да је у питању засебна ентничка група са тог простора.

Наравно да не треба ишта тврдити без неког озбиљнијег мултидисциплинарног испитивања овог проблема, мада наведени пример језичке структуре може упутити стручњаке на прави пут до откривања порекла протоалбанофоне популације.

[НиколаВук]

Карпати и Бјешчаде у себи крију структуру језика, а у коју се уклапа само Албански.

Интересантно да су оба поменута оронома изведена из одговарајућих речи у одређеном члану, те да се притом оба корена завршавају на "а" плус наставак за множину -т. Оба су и накнадно модификована латинским/хеленским, односно словенским суфиксима (Карпатус, Карпатос, Бјешчаде).

Можда смо већ о томе говорили, али није наодмет поновити. Бјешчади такође имају једну очигледну паралелу у албанском језику - назив за планински пашњак или планину са таквим пашњацима - bjeshkë. Тако је нпр. албански назив за Проклетије Bjeshket e Nëmunes ("Проклете планине").

[Сол]

Карпати и Бјешчаде у себи крију структуру језика, а у коју се уклапа само Албански.

није немогуће да су влашки сточари Бескиде именовали по лат. - pascua /пашњак

[сɣнце]

Можда смо већ о томе говорили, али није наодмет поновити. Бјешчади такође имају једну очигледну паралелу у албанском језику - назив за планински пашњак или планину са таквим пашњацима - bjeshkë. Тако је нпр. албански назив за Проклетије Bjeshket e Nëmunes ("Проклете планине").

Dobro je ponoviti, ali to ne znači, da je to zaista najvěropodobnije rěšenje.
Zašto bi Slověni izměnili bješket u beskid ali karpat ne bi u *karpod?
Arbanasi u onom prědělu nikada něsu zabilěženi, a i zašto bi jer oni su kozari a ne kravari i ovčari za koje su Karpati pogodni.


Prof. Zbigniew Gołąb, Kraków (2004) germańska etymologia Bieszczad/Beskid jest w gruncie rzeczy jedyną, która spełnia wymogi językoznawcze i reprezentuje wysoki stopień prawdopodobieństwa historycznego. (...) ma większą moc wyjaśniającą. in: O pochodzeniu Słowian. Kraków, 2004; Prof. Janusz Parczewski, Sanok (2013) Nazwa Beskidy.

Po njemu Beskid potiče od germanskoga Beskēid, něm. Bescheid, doslovno "razdvoj, rascěp" od glagola *skeidan - razdvajati, rasstavljati, razvoditi, srodno lat. scindere, gr. схизеин, slo. cěditi. Ove planine zaista prědstavljaju prirodnu granicu i u ovim prostorima jesu obitavali Germani, prě svega Bastarni. Kako napomenuh ranije, nije ni za odbaciti ni skupa s ovim i germanski naziv Harvathafjoll za Karpate, te u vezi s tim germansko.porěklo etnonima Hrvat / Horvat. Rěči usvojenih od Germana u praslověnskom je na stotine, a rěči usvojenih od Arbanasa je 0. Sve navedeno u slučaju dvojbe jedne etimologije daje objektivnu prědnost věrojatnosti jednoj strani.

[НиколаВук]

Dobro je ponoviti, ali to ne znači, da je to zaista najvěropodobnije rěšenje.
Zašto bi Slověni izměnili bješket u beskid ali karpat ne bi u *karpod?
Arbanasi u onom prědělu nikada něsu zabilěženi, a i zašto bi jer oni su kozari a ne kravari i ovčari za koje su Karpati pogodni.


Prof. Zbigniew Gołąb, Kraków (2004) germańska etymologia Bieszczad/Beskid jest w gruncie rzeczy jedyną, która spełnia wymogi językoznawcze i reprezentuje wysoki stopień prawdopodobieństwa historycznego. (...) ma większą moc wyjaśniającą. in: O pochodzeniu Słowian. Kraków, 2004; Prof. Janusz Parczewski, Sanok (2013) Nazwa Beskidy.

Po njemu Beskid potiče od germanskoga Beskēid, něm. Bescheid, doslovno "razdvoj, rascěp" od glagola *skeidan - razdvajati, rasstavljati, razvoditi, srodno lat. scindere, gr. схизеин, slo. cěditi. Ove planine zaista prědstavljaju prirodnu granicu i u ovim prostorima jesu obitavali Germani, prě svega Bastarni. Kako napomenuh ranije, nije ni za odbaciti ni skupa s ovim i germanski naziv Harvathafjoll za Karpate, te u vezi s tim germansko.porěklo etnonima Hrvat / Horvat. Rěči usvojenih od Germana u praslověnskom je na stotine, a rěči usvojenih od Arbanasa je 0. Sve navedeno u slučaju dvojbe jedne etimologije daje objektivnu prědnost věrojatnosti jednoj strani.

Зар Bescheid у немачком нема друго значење? Ранији албански облик за bjeshkë вероватно није тако гласио, нпр. "s" у том ранијем периоду још увек није прешло у "sh". Чак и неки рано усвојени словенски облици топонима или хидронима у албанском су прошли кроз ту трансформацију, тако имамо хидроним Bushtrica у Албанији који потиче од словенског Бистрица, с друге стране на простору Космета тај исти словенски хидроним Албанци изговарају у његовом изворном облику. Ово говори да је током раног средњег века та промена из "s" у "sh" у албанском и даље била активна, односно да није била ограничена само на антички период, када је велики број речи позајмљен из латинског у прото/раноалбански, али и изворних албанских речи, прошао кроз ту трансформацију; с друге стране, у време досељења Арбанаса на простор Старе Србије, та промена више није била активна. Као што сам нагласио кад сам говорио о Карпима, тешко да је било директног језичког утицаја Протоалбанаца на простору северно од Дунава али остаје реална могућност да су језици којима су говорили Карпи, Дачани и Протоалбанци били сродни, тј. у истој породици индоевропских језика од којих је једини преживели данашњи албански. Ако ово узмемо у обзир, Бјешчади би могли потицати из неког севернодачког дијалекта (можда језик Костобока?). Друга могућност је да је овај ороним дошао посредством средњовековних источнороманских сточара, који су у својим кретањима допрли и западније од Бескида/Бјешчада, све до данашње Моравске; недостаје, међутим, овај облик у румунском, мада не значи да га раније није било узимајући у обзир велики број источнороманско-албанских језичких паралела.

[Златан]

"Bescheid" у савременом немачком има само једно значење, а то је "одлука".
Исто значење има реч "Entscheidung" и обе се паралелно користе.

Постоји реч "schneiden" која значи "делити, раздвајати" итд, али то је сасвим друга реч.
---

За древни германски не знам, али што се савременог тиче, ово горе не стоји.

[Полић]

"Bescheid" у савременом немачком има само једно значење, а то је "одлука".
Исто значење има реч "Entscheidung" и обе се паралелно користе.

Постоји реч "schneiden" која значи "делити, раздвајати" итд, али то је сасвим друга реч.
---

За древни германски не знам, али што се савременог тиче, ово горе не стоји.

schneiden znači seći, a scheiden deliti.Otuda izrazi geschieden, što je particip i znači razdvojen, koristi se u kao termin za razvedene bračne drugove.Ima u žargonu i naziv Scheide, al nije za forum

[сɣнце]

"Bescheid" у савременом немачком има само једно значење, а то је "одлука".
Исто значење има реч "Entscheidung" и обе се паралелно користе.

Постоји реч "schneiden" која значи "делити, раздвајати" итд, али то је сасвим друга реч.
---

За древни германски не знам, али што се савременог тиче, ово горе не стоји.

Златане, стојало би, када би се језик не учио напамет, но заиста свјестније ослухнуо.
Одлучити се може небо од земље, добро од зла, једна жеља од друге, једна долина од друге, жена од мужа;

https://de.m.wiktionary.org/wiki/scheiden

schneiden - је сјећи, резати, од које у србском радо користе ријеч шнита (хљеба) - одрезак

schneiden znači seći, a scheiden deliti.Otuda izrazi geschieden, što je particip i znači razdvojen, koristi se u kao termin za razvedene bračne drugove.Ima u žargonu i naziv Scheide, al nije za forum

Scheide значи
1. архаично међа
2. кожне корице у коју се меће нож, да разлучи острицу од тијела; како се те корице на латинском зову vagina, а на основу подсјећања органа на овај предмет, тако су у медицини и орган прозвали vagina, те тако је и њем. Scheide попримило значење органа.
И нема разлога бојати се рећи пизда. То је лијепа древна ријеч коју наши предци чувају тисућама година, а ти се сада нешто стидиш.  Једно је ако том ријечју ословиш саговорника с циљем унижења његова достојанства, а друго је када ословиш оно за што је Бог ту ријеч и намијенио.

[сɣнце]

Зар Bescheid у немачком нема друго значење?

Данас је значење мало "абшвајфало", но у средњем вијеку је значило и раздвојити, разлучити.
Примијери:

 ‘etw. scheiden, unterscheiden’ wie er daz bedâhte, / daz er von deme unrehti beschiede daz rehte VAlex 218; des rechten wisen mannis muͦt / bescheidet ubil vnde gvͦt / vnde richtet sich nach der warheit TrSilv 485; das si danne hetin / sin [...] / das si kundin bescheidin / das úbele von dem guͦten RvEWchr 12851

Одломак 2.2.2
http://www.mhdwb-online.de/wb.php?link_id=16395000

[Скардус]

Задивљујућа је ваша упорност да Албански језик сместите у антику и повежете га са Илирски, Трачким, Дачким и тд., при чему немате појма како су ти језици звучали. Од тога дакле нема ништа. Оригинални Албански језик је стигао од ко зна где и примио је огроман број Цинцарских, Грчких, Латинских и Српских речи и добро их искварио прилагођавајући их свом изговору.

[Одисеј]

1. Нема тог данашњег језика који се није говорио у антици, само што је од тад прошао кроз низ гласовних и других промјена. И српски језик се је говорио прије Римског царства, само што је тад синтагма "једна лијепа ноћ" гласила "едина лајпа нактис", и што је тај древни "српски" заправо "родио" не само данашњи српски, него и остале словенске, али и балтијске језике.

2. У албанском је највише латинских посуђеница, а најмање словенских.

3. Нико није ни рекао да су Албанци одувијек живјели ту гдје живе данас. Све указује на то да су они на простор данашње Албаније досељени у средњем вијеку, а да им је матица знатно источније, негдје између данашње Бугарске и Румуније.

[Србин]

Неписмени варвари су изводили сопствену варијанту речи коју су чули - не и прочитали. Стога док bescheidet звучи као б'шајд'т Bjeshkat ипак звучи као Бјешкат што треба да значи да би у првом случају више личило на Бешаиде - без "ие", без "ч" са гутањем "т" иза "д " - не замене "т" са "д" плус са "аи" уместо "а". Зашто би убацили "ч" кад је логично да "к" пређе у "ч" на истом месту?

Некако Албански пример трпи најмањи број измена, те да приликом промене може резултирати и алтернативним називом - Beskidy/Бескиде.

Реч изведена од Латинског pasqua мора претрпети промену на готово сваком слову, осим чега је тешко објаснити додавање "д" без икаквог разлога, разлога који у албанском имамо у виду граматичког правила. У случају албанског било је могуће претворити "т" у "д".

Такође, не треба игнорисати ни ово што је Одисеј поменуо мада питам се да ли битне речи везане за начин живота трпе мањи број промена при чему се најспорије и мењају? Такве речи у албанском језику су управо Bjeshkë и Karpë, за разлику од многих других. Можда све ово и није нека случајност.

[Zor]

 Са генетске стране од главних албанских мушких линија, J-L283 је великом већином илирског поријекла, код E-V13 и R-PF7563 има код дијела веза са бугарско-румунским подручјем.

 Но гледајући прво спомињање албанског етноса и раширеност, вријеме гранања R-Z2705, све су прилике да је ово кључна грана код формирања албанског етноса. Постоје везе са Бугарском, међутим већа је разноврсност на западу.

 1) Y32147 је најбројнија грана Z2705 са 10 паралелних грана (2 имају мало слабију покривеност па се не јесу ли R-Y126039), и 3 постоје код Бугара, 1 код Румуна (поријеклом из Србије мислим), 4 су албанске. Y126039 се јавља и западно.

 Код осталих R-Z2705 грана
- R-BY218801 постоји и западно и код Бугара.
- три албанске Z2705* гране уз грану Зрна, и грану Пипера.
- R-BY105603, у Румунији, Бугарској, код Аромуна, Албанаца, Грка се јавља солидан број припадника ове гране који су сви заједно са Грком YF14723, но Албанци имају YF64728 из Малесије који је ван тог кластера, тако да опет Албанци овдје имају више разноврсности. Овај кластер има старију вриједност 393=12 и који је BY38894-, SNP који би требало (иако тренутно није узет у обзир на YFull-у) да представља ову промјену 12->13 те може бити од већег значаја.

- имамо грану 393=12 + 456=13 гдје је наручен BigY од Грануле из Бања Луке, очекивати је BY38894-, опет западније неки Z2705*.

 Генерално разноврсност осталих Z2705 грана такођер упућује више на запад. Ја сам подавно скренуо пажњу на бугарске, румунске 393=12 али они су сви у кластеру са Грком YF14723, а осим њих нема неких других кандидата за неки старији Z2705. Посебно сјеверно од Дунава Z2705 нема практично никакву разноврсност па са Карпима не може имати везе.

 Такођер гледајући на неки прото-индоевропски елемент хаплогрупе R код пра-Трачана мислим да ту прије треба тражити R1a (Z93 и базални Z280, Z92) него R1b.

 Очекивано гледајући из перспективе Албанаца битно је доказати "да смо ту прије Срба", а из перспективе Срба "да смо ту прије Албанаца". У међународном јавном праву овај primus tempore, potior iure принцип има неку примјену, међутим у међународном јавном праву још и данас ефективно вриједи "закон јачег", као што је тај принцип вриједио током цијеле историје.

 Од интереса је и албански ендоним/егзоним, према Шраму Беси су преузели назив по Арбанону који им је додијељен. Нисам тражио неке сличне паралеле..

[сɣнце]

Неписмени варвари су изводили сопствену варијанту речи коју су чули - не и прочитали. Стога док bescheidet звучи као б'шајд'т Bjeshkat ипак звучи као Бјешкат што треба да значи да би у првом случају више личило на Бешаиде - без "ие", без "ч" са гутањем "т" иза "д " - не замене "т" са "д" плус са "аи" уместо "а". Зашто би убацили "ч" кад је логично да "к" пређе у "ч" на истом месту?

Некако Албански пример трпи најмањи број измена, те да приликом промене може резултирати и алтернативним називом - Beskidy/Бескиде.

Није ријеч ни о каковом bescheidet но о готскому ( или било којем германском језику из 3.-4. в. из којега су Словијени усвојили гомилу ријечи ) BESKAID које се и чита како је написано и означава раздвој, разлука, расстав, раскол и сл. Та иста ријеч у данашњем њемачком гласи Bescheid, у данском и свејском beskid etc.

Назив горскога ланца није у мјестних Словојена Бескид но Бешчад, за које се може реконструирати само прасловијенско *besčěd < *beskeid, beskaid, а назив Бескид је прије свега био у употреби Прушчанима (Preußen) и у документима на латинском.
Уосталом у каснијем старословијенском није могућ сугласнички склад *ки јер би он прешао у *чи. Тако герм. Sküt > скит > счит > шчит; А бешчад може постати само из *beskěd < *beskaid, *beskeid.

Зато уз дужно уважење к Арбанасима и њихову бјешкату, закључујем, да се Bieszczad могло извести само из готскога beskaid а арбанашко bjeshkat, *beskat би дало у пољском *Biaskot.

[Сол]

Није ријеч ни о каковом bescheidet но о готскому ( или било којем германском језику из 3.-4. в. из којега су Словијени усвојили гомилу ријечи ) BESKAID које се и чита како је написано и означава раздвој, разлука, расстав, раскол и сл. Та иста ријеч у данашњем њемачком гласи Bescheid, у данском и свејском beskid etc.

Назив горскога ланца није у мјестних Словојена Бескид но Бешчад, за које се може реконструирати само прасловијенско *besčěd < *beskeid, beskaid, а назив Бескид је прије свега био у употреби Прушчанима (Preußen) и у документима на латинском.
Уосталом у каснијем старословијенском није могућ сугласнички склад *ки јер би он прешао у *чи. Тако герм. Sküt > скит > счит > шчит; А бешчад може постати само из *beskěd < *beskaid, *beskeid.

Зато уз дужно уважење к Арбанасима и њихову бјешкату, закључујем, да се Bieszczad могло извести само из готскога beskaid а арбанашко bjeshkat, *beskat би дало у пољском *Biaskot.

апропо-горски ланац.  Шта мислиш о  прото-келтском *basko->  neckband?

[сɣнце]

апропо-горски ланац.  Шта мислиш о  прото-келтском *basko->  neckband?

1. basco је црвен, а basci огрлица

*baski- 'bundle' [Noun]
W: MW beich [m] 'load, weight, burden' (GPC baieh)
BRET: MBret. bech, MoBret. bec'h [m and f] 'bundle, load'
CO: Co. begh
PIE: *bhask- 'bundle' (IEW: 111)
COGN: Lat.fascis 'bundle, faggot', perhaps Alb. bashkë 'fleece'
ETYM: Olr. base 'necklace' is often related to these words, but it is scarcely attested, and its meaning does not agree well with the meanings of
*baski- in other Celtic languages. A Gaulish reflex of PCelt. *baski- may be preserved in Fr. dial. basse 'net for carrying load' (Gamillscheg 69). The fact that the root *bhask- is limited to Italic and Celtic (and, possibly, Albanian),
as well as its a-vocalism, make it probable that it was borrowed from some non-IE language.
REF: LEIA B-2lf., GPC I: 250, Deshayes 2003: 98.

*basko- 'red' [Adj]
GOlD: Mlr. base [0 m]
PIE: *bhas- (IEW: 105)
COGN: OHG beri 'berry', OE basu 'purple'
ETYM: Mlr. base is attested only in glossaries, and DIL relates it to base 'necklace' (cf. PCelt. *baski- 'bundle'. The IE etymology is very uncertain, relying, as it does, only on Celtic and Germanic. The a-vocalism would imply that the word was borrowed from some NW European substrate.

Ranko Matasović, Etymological dictionary of Protoceltic, str. 58.

1. анахронизам; размисли када је постојао пракелтски, а када су Словијени могли усвојити термин, који је довео до ријечи Бешчад.
2. теоретски *basci би дало *бошч-
3. теоретски *basco би дсло *боск-
4. свеједно недостаје -ид
------------------------------ (конклузија)--------
Етимологија из поменутих облика мало вјеројатна

[Србин]

Није ријеч ни о каковом bescheidet но о готскому ( или било којем германском језику из 3.-4. в. из којега су Словијени усвојили гомилу ријечи ) BESKAID које се и чита како је написано и означава раздвој, разлука, расстав, раскол и сл. Та иста ријеч у данашњем њемачком гласи Bescheid, у данском и свејском beskid etc.

Назив горскога ланца није у мјестних Словојена Бескид но Бешчад, за које се може реконструирати само прасловијенско *besčěd < *beskeid, beskaid, а назив Бескид је прије свега био у употреби Прушчанима (Preußen) и у документима на латинском.
Уосталом у каснијем старословијенском није могућ сугласнички склад *ки јер би он прешао у *чи. Тако герм. Sküt > скит > счит > шчит; А бешчад може постати само из *beskěd < *beskaid, *beskeid.

Зато уз дужно уважење к Арбанасима и њихову бјешкату, закључујем, да се Bieszczad могло извести само из готскога beskaid а арбанашко bjeshkat, *beskat би дало у пољском *Biaskot.

То сад већ има смисла.

Значи Бјешчаде су изведене из готског назива путем прасловенског и немају везе са протоалбанским.

Остају Карпати. Јел можеш наћи неко алтернативно објашњење за Карпате?

[НиколаВук]

Са генетске стране од главних албанских мушких линија, J-L283 је великом већином илирског поријекла, код E-V13 и R-PF7563 има код дијела веза са бугарско-румунским подручјем.

 Но гледајући прво спомињање албанског етноса и раширеност, вријеме гранања R-Z2705, све су прилике да је ово кључна грана код формирања албанског етноса. Постоје везе са Бугарском, међутим већа је разноврсност на западу.

 1) Y32147 је најбројнија грана Z2705 са 10 паралелних грана (2 имају мало слабију покривеност па се не јесу ли R-Y126039), и 3 постоје код Бугара, 1 код Румуна (поријеклом из Србије мислим), 4 су албанске. Y126039 се јавља и западно.

 Код осталих R-Z2705 грана
- R-BY218801 постоји и западно и код Бугара.
- три албанске Z2705* гране уз грану Зрна, и грану Пипера.
- R-BY105603, у Румунији, Бугарској, код Аромуна, Албанаца, Грка се јавља солидан број припадника ове гране који су сви заједно са Грком YF14723, но Албанци имају YF64728 из Малесије који је ван тог кластера, тако да опет Албанци овдје имају више разноврсности. Овај кластер има старију вриједност 393=12 и који је BY38894-, SNP који би требало (иако тренутно није узет у обзир на YFull-у) да представља ову промјену 12->13 те може бити од већег значаја.

- имамо грану 393=12 + 456=13 гдје је наручен BigY од Грануле из Бања Луке, очекивати је BY38894-, опет западније неки Z2705*.

 Генерално разноврсност осталих Z2705 грана такођер упућује више на запад. Ја сам подавно скренуо пажњу на бугарске, румунске 393=12 али они су сви у кластеру са Грком YF14723, а осим њих нема неких других кандидата за неки старији Z2705. Посебно сјеверно од Дунава Z2705 нема практично никакву разноврсност па са Карпима не може имати везе.

 Такођер гледајући на неки прото-индоевропски елемент хаплогрупе R код пра-Трачана мислим да ту прије треба тражити R1a (Z93 и базални Z280, Z92) него R1b.

 Очекивано гледајући из перспективе Албанаца битно је доказати "да смо ту прије Срба", а из перспективе Срба "да смо ту прије Албанаца". У међународном јавном праву овај primus tempore, potior iure принцип има неку примјену, међутим у међународном јавном праву још и данас ефективно вриједи "закон јачег", као што је тај принцип вриједио током цијеле историје.

 Од интереса је и албански ендоним/егзоним, према Шраму Беси су преузели назив по Арбанону који им је додијељен. Нисам тражио неке сличне паралеле..

Да је заиста Z2705 некаква "општеилирска" грана, морала би да буде више налик J2b2-Z638 и по разноврсности и по географском распореду а нарочито по TMRCA. У суштини, Z2705 је млађи чак и од PH908, а већи број грана код Албанаца је, претпостављам, последица тога што се они организованије и чешће подвргавају NGS тестовима у односу на становнике централног и источног Балкана. Где су паралелне гране од Z2705 код Албанаца? Где је разноврсност свеукупне BY611, а не само Z2705? Могу само рећи да је у оквиру подухвата тестирања староседелачких родова са Косова и Метохије код појединаца из Косовског Поморавља забележена велика разноврсност хаплотипова који су Z2108, а вероватно и CTS9219. Где је та разноврсност у Албанији или међу Албанцима? По томе се јасно види где се налази прави извор од BY611>Z2705.

[Zor]

Да је заиста Z2705 некаква "општеилирска" грана, морала би да буде више налик J2b2-Z638 и по разноврсности и по географском распореду а нарочито по TMRCA. У суштини, Z2705 је млађи чак и од PH908, а већи број грана код Албанаца је, претпостављам, последица тога што се они организованије и чешће подвргавају NGS тестовима у односу на становнике централног и источног Балкана. Где су паралелне гране од Z2705 код Албанаца? Где је разноврсност свеукупне BY611, а не само Z2705? Могу само рећи да је у оквиру подухвата тестирања староседелачких родова са Косова и Метохије код појединаца из Косовског Поморавља забележена велика разноврсност хаплотипова који су Z2108, а вероватно и CTS9219. Где је та разноврсност у Албанији или међу Албанцима? По томе се јасно види где се налази прави извор од BY611>Z2705.

 Стоји свакако да она не узгледа општеилирском јер је очито прошла кроз дуго уско грло. Може се рећи да је предак свих Z2705 живио у позној антици, питање је гдје је био, разноврсност тренутно упућује више на запад, но стоји и да су тренутно Албанци најбоље дубински тестиран народ.
 Само је питање јесу ли источни Z2705 остаци Беса или познија влашка и албанска (нпр. села са основом Арбанас по Бугарској) кретања.

 Грана R-BY105603 је очито имала неког удјела код етногенезе источнороманских народа јер се налази код Румуна (већина њиховог Z2705), Аромуна (из Албаније), Бугара. Ова грана је једна од врло ријетких која уједињује Албанце, Румуне и Аромуне и вјероватно она уз још пар грана упућује на онај супрстрат који дијеле албански, румунски и аромунски. 

 Лично ја не могу рећи да сам тренутно опредјиељен што се тиче Z2705 и албанског, могућност за прављење грешке код класификације албанског је велика а свака грешка на том пољу је врло штетна како за илирологију тако за тракологију што илиуструје досадашње непостојање консензуса међу експертима о односу албанског према трачком или илирском. Мислим да не треба изоставити неке друге језике попут пеонског из разматрања, обзиром да се они такођер географски солидно уклапају у Z2705. Такођер најразноврснија албанска R1b грана није Z2103 већ PF7562, иако се ова грана највише везује за лувијско-хетитску групу.