Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє
Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.
Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати.
И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.
примѣри из хрватскых словников:
- рєдарствєник + policajac
- лѣкарна + apoteka
- умировљєник + penzioner
- пєрилица рубља + vešmašina
- складатєљ + kompozitor
- глазба + muzika
- просвѣд + protest
србскы словникы
- policajac (нѣм. Polizist)
- apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
- penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension → срб. )
- mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
- kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
- muzika (лат. musica)
- protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)
Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?
Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/ (https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/)
[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]
Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє
Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.
Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати.
И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.
примѣри из хрватскых словников:
- рєдарствєник + policajac
- лѣкарна + apoteka
- умировљєник + penzioner
- пєрилица рубља + vešmašina
- складатєљ + kompozitor
- глазба + muzika
- просвѣд + protest
србскы словникы
- policajac (нѣм. Polizist)
- apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
- penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension → срб. )
- mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
- kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
- muzika (лат. musica)
- protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)
Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?
Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/ (https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/)
[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс