Чисто сумњам да Гњиланац није N-M2019. Зашто? Има неке вриједности које су карактеристичне за М2019 грану као што је 392=16 и 438=11, које посједује и Немарић који је потврђен М2019.
Иначе ми аварска теорија која се заступа у постављеном раду дјелује као највјероватнија. Источни Гоктурк каганат се спомиње и вези поријекла Авара и поријекла Јакута, па би ту могла бити повезница.
Што се тиче везе са Македонијом, Косовом, може се пронаћи податак да је трагова аварске материјалне културе била на југу до Македоније, на Википедији је баш и стављена златна аварска здјела нађена у Албанији. https://en.wikipedia.org/wiki/Pannonian_Avars#/media/File:Avaric_-_Drinking_Bowl_-_Walters_57565_-_Profile.jpg
И поријекло Немарића би ишло у прилог аварској тези, јер су они из старохрватског чакавског слоја, а Порфирогенит пише да се међу Хрватима још распознају они који су од Авара.
Колико се сјећам и антрополошки материјал Авара је у одређеном проценту показивао јасне монголоидне црте, што би могло добро да се уклопи у ову "јакутску" источну причу.
Наравно, и Авари су слично као и Мађари и Хуни били конгломерат племена, овдје само говоримо о једном могућем дијелу Авара.
Можда је та јакутска грана M2019 дошла са оним што се у археологији и физичкој антропологији назива "други аварски талас"; ради се о досељавању на простор Каганата неког новог (аварског?) становништва из Азије, које доноси одређене промене и новине у дотадашњу материјалну културу, што се означава као материјална култура Другог аварског каганата, а још убедљивије се та промена прати на физичко-антрополошком плану - досељеници антрополошки имају много више азијатских особина од Авара из времена Првог каганата, који су готово потпуно европеидни. Тај "други талас" се десио крајем 7. века, 70-тих или 80-тих година, што се поклапа и са сеобом Протобугара у област Доњег Дунава и са сеобом Кувера и Сермезијанаца, што очигледно сведочи о "претумбавању" становништва изазваног, највероватније, експанзијом Хазара ка западу. Ево цитата о томе из књиге Јована Ковачевића "Аварски каганат":
"У периоду између 70-тих и 80-тих година VII века одиграли су се веома важни догађаји међу Аварима у Каганату. Та збивања се могу назвати "други аварски талас" за разлику од првог из 568. године. Сагледање ових веома значајних промена може се искључиво пратити на основу археолошких и антрополошких података, јер о тим догађајима у писаним изворима нема помена." (стр. 82);
"Осим изразитих промена у археолошком материјалу (накит, керамика и донекле оружје) антрополошки је утврђена смена расног типа на аварским некрополама. Раније аварске некрополе припадале су становништву са претежно европеидним расним карактером који се делио на пет типова:
-Тип I - високи, долихоморфни, узаног лица (нордијски, прото-нордијски, атланто-понтски).
-Тип II - брахикрански елементи (динарски, предњеазијски, алпски).
-Тип III - грацилни, долихоморфни са узаним лицем (класични грацилни медитерански тип).
-Тип IV - високи, долихоморфни и широког лица (Кромањон А).
-Тип V - ниски, средње висине, брахиморфни, широког лица (Кромањон Б или источноевропски).
Ове расне типове на аварским некрополама од осамдесетих година VII века и у VIII веку сменили су монголоидни расни типови. Најчешће се јавља пет типова:
-Тип I - високог раста са мезобрахикранијом (кинески или далекоисточни монголоид).
-Тип II - малог раста са долихокранијом (бајкалски или палеосибирски).
-Тип III - малог раста, са брахикранијом и широког лица (тунгуски).
-Тип IV и V - јенисејски или американоидни и централноазијски или северномонголски - ређе су заступљени на аварским некрополама.
Постоје два прелазна типа чије је распростирање нарочито значајно: један је средњег раста са брахикранијом (тураноидни или јужносибирски), а други средњег раста са мезокранијом (уралски, уралоалтајски или памирски)." (стр. 83-85);
"Одакле су дошли аварски кланови који су у Каганату изазвали и културну и антрополошку смену, једно је од најсложенијих питања из археологије и антропологије Авара...
...Појава монголоидних типова, а нарочито појава мешаног монголоидног и европеидног типа на аварским некрополама у Панонској низији, отвара могућност за антрополошку хипотезу о пореклу Авара другог таласа, тј. да би њихова прапостојбина биле оне области где је долазило до мешања европеидног и монголоидног типа и где већ овако формирани типови аутохтоно доминирају. Тураноидни тип преовлађује на просторима између Каспијског језера на западу и подбрђа Тјен Шана на истоку, на северу можда чак до долине Каме, а на југу до јужних обала Аралског језера (отприлике територија Западног Гоктурк каганата, прим. Н.В.). Памирски тип има свој центар јужно од тураноидног на самом Памиру. Ова два антрополошка типа продирала су ка западу северном обалом Црног мора, преко Карпата у Панонску низију." (стр. 85).