Ствар је у томе да је било две сеобе носилаца CHG генетике у периоду између 5000 и 3000 п.н.е. Прва је била сеоба популације без уплива Барџин или Натуфијске генетике а друга је била са тим упливом и одговарала је генетици источне Анадолије из тог времена. Претпоставка изнета у раду је да је њен допринос Јамнаја кластеру од 21% до 26% и да се сеоба одиграла између 3700 и 3000 п.н.е. што се поклапа са раздвајањем анадолских и индо-европских језика.
Што се тиче хаплогрупа, пронађен је узорак у степи северно од Кавказа који је врло индикативан:
The earliest occurrence of R-PF7562 is in LYG001, a 2866-2580 calBCE sample from
Lysogorskaya 6, kurgan 3, grave 4 in the North Caucasus Piedmont of Russia.
У принципу овако нешто није немогуће, али надолазеће стуидје које су неки имали прилике видјети показују да је већ Средњи Стог култура у Украјини 4500 п.н.е. имала генеткиу сличну Јамни и Кордед Вареу.
Док не изађе та студија, ту је опет као доказ онај узорак из Бугарске о којем сам причао, који је вјероватно рани мигрант из Средњег стога, хаплогрупа R-L51(xZ2103) , највјероватније PF7562.
А да и није PF7562, сигурно је R-L51 и има значајан удио степске аутосомалне генетике.
Са друге стране, што се тиче аутозомалних веза степа и Балкана, рађена је естимација времена мешања степске генетике и локалне, балканске.
Мислим да нема смисла извлачити ове прорачуне из модерних Балканаца који су углавном мјешавина Трачана и Словена, а имају практички нула ДНК од најстаријих балканских ИЕ група као што су Езеро и Вучедол. За датум доласка степе на Балкан важнији су древни узорци.
Углавном та студија је имала доста чудних метода и закључака, нисам једини који смили тако.
