Светски ДНК месец 2023

[Петар М. Демић]

95. Рак, Јовањдан, Словинци, Суња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y146086>BY68094>Y160784

Припада роду Ђурица чија је матица у Дабарском пољу (општина Берковићи), а најстарије познато порекло у селу Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног поседује модални хаплотип за овај род. Ово је први тестирани припадник рода који слави Јовањдан. Изворна слава рода је Тривуњдан.

Тестирани је навео следеће у упитнику:
У другој половини 15. века Вук Гргуревић Бранковић је Србе из Рашке, старим античким путем (Солун-Земун-Градишка-Сисак-Љубљана) довео у југозападну Угарску у насеље које су Угари назвали Рацокатац. Цело насељено племе добило је назив Раци. Касније су породице тог племена добиле презиме Рак, а касније неки и Ракић. Презиме Рак се налази у списковима крајишке војске у 18. веку. Презиме Рак се одржало на старом подручју Рацокатац, а данашњем подручју села Словнци све до 1995. г.

Овај род је потврђен у Словинцима током друге половине XVIII века и тада су у селу постојале најмање две породичне задруге са презименом Рак. Међу крајишницима из Словинаца (1772), поименично се помињу Петар Рак (породична задруга бр. 26) и хусар Тодор Рак (породична задруга бр. 16).

Крсна слава Тривуњдан је прилично заступљена на Банији, пре свега кроз племе Дрљача и његове огранке, па не треба отписати могућност да тестирани по мушкој линији потиче од неког банијског рода који прославља Тривуњдан.

[Петар М. Демић]

90. Бабић, Мратиндан, Дреновац Бански/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Издвајају се двије карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=12-15 и DYS570=20. Ниједну од ове двије вриједности не дијели са тестиранима који би му и по укупном хаплотипу били блиски, тако да се на основу њих не могу одредити ближе везе. Међу слављеницима Мратиндана, Бабић такође нема посебно блиских. Занимљиво да му је по укупном хаплотипу најближи Сужњевић, Пантелиндан, Доње Селиште/Глина, који му је и географски веома близак (иако славе различите славе).

Петар Демић је раније оставио податак да су у Дреновцу "Бабић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Мратиндан".

Бабићи су потврђени у Дреновцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 5 породичних задруга у селу. Осим њих, Мратиндан у Дреновцу прослављају још Мартиновићи, који су уједно и најбројније банијско племе са овом крсном славом. Међу крајишницима из Дреновца (1772), поименично се помињу Стеван Бабић (породична задруга бр. 54), Јован Бабић (породична задруга бр. 43) и Арсеније Бабић (породична задруга бр. 55).

Очекивао сам да ће Бабићи припасти истом роду као Бекићи или Шаше/Шашићи са крсном славом Мратиндан. Поклапање са Сужњевићем нам малтене ништа не значи, пошто ни Сужњевићи немају сроднике међу родовима који прослављају Пантелијевдан.

[Exiled]

Бабићи су потврђени у Дреновцу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање 5 породичних задруга у селу. Осим њих, Мратиндан у Дреновцу прослављају још Мартиновићи, који су уједно и најбројније банијско племе са овом крсном славом. Међу крајишницима из Дреновца (1772), поименично се помињу Стеван Бабић (породична задруга бр. 54), Јован Бабић (породична задруга бр. 43) и Арсеније Бабић (породична задруга бр. 55).

Очекивао сам да ће Бабићи припасти истом роду као Бекићи или Шаше/Шашићи са крсном славом Мратиндан. Поклапање са Сужњевићем нам малтене ништа не значи, пошто ни Сужњевићи немају сроднике међу родовима који прослављају Пантелијевдан.

И Бабићи и Сужњевићи би могли бити блиски нашој грани ФТ 25902 па чак из због тога што је код нас 385а очигледно нестабилан али немамо ни потврду њихове међусобне повезаности тако да је све ово без дубинца непоуздано.

[Exiled]

96. Савић, Ђурђиц, Ракари/Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Двије карактеристичније вриједности маркера које посједује су DYS449=32 И DYS570=20. По основу те двије вриједности нема толико блиских хаплотипова који би указивали на блиску везу. У том смислу најближи су му припадници рода Лазаревштака из Далмације (Јошић, Поповић, Јованчевић, Комазец), који су са друге стране стране географски и предањски далеко. Од тестираних на подручју Колубаре Савић нема ближих хаплотипова,а исто тако и од тестираних који славе Ђурђиц.

Тестирани није оставио податке о поријеклу. Претостављам да припада овом роду у Ракарима:

"Ракарчевићи (Ракарци), Благојевићи, Обрадовићи, Радојичићи и Максићи: Прва породица у Ракарима, за коју се држи да је у селу од Косова и да се не зна откуда се доселила јесу Ракарчевићи (Ракарци), који су познати у селу само под овим презименом, мада свака породица има и други презиме. Прва куће Ракарске биле су на Плискавици до Топлице, где су отприлике данас куће Благојевића и Обрадовића из ове исте породице. Кад се ова породица размножила, онда је после деобе изашла и прва се населила у Липовици, па и тамо има својих представника. Овој породици сродни су на Липовици Радојичићи и Максићи, сви славе Ђурђиц."

Савић заиста "личи на нас", а што се тиче географије близак му је Видовић ако нису Жегарани, мало ту преко Дрине. Ако чита нек се јави да се занимамо мало, мада слава не иде у прилог.

[Exiled]

Савић заиста "личи на нас", а што се тиче географије близак му је Видовић ако нису Жегарани, мало ту преко Дрине. Ако чита нек се јави да се занимамо мало, мада слава не иде у прилог.

А опет ако узмемо да је Ђурђиц мали Ђурђевдан онда може.да наговештава везу са племеном Дробњака тако да је можда веза и могућа.

[drajver]

98. Евић, Никољдан, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује немодалне вриједности маркера: DYS19=17, DYS389-I=32, DYS458=16. Нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности заједно. У бази СДП пројекта нема хаплотипова за које би се са великом сигурношћу могло рећи да су блиски Евићу. Чисто технички гледано најближи му је Прибаковић, Томиндан из Венчаца/Александровац, али ни по слави ни по мјесту поријекла не може да се успостави веза. Препoрука остаје сaмo неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

Тестирани је оставио податак да су Евићи у Новом Саду присутни најмање од почетка 20. вијека. Нисма успио наћи неке друге податке о поријеклу новосадских Евића, па ако неко зна нешто више нека напише.

[drajver]

100. Поповић, Илиндан, Загора/Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Б12 у табели СДП. Са раније тестираним Поповићем из истог мјеста разликује се само на једном маркеру (DYS439) Осим Поповића из Загоре, овом роду припадају и Гаћине/Гаћиновићи, Ђурђевдан из Меке Груде, Билећа. Поповић посједује све карактеристичне вриједности маркера овог рода: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=14, DYS456=16, као и нижу DYS481=28, која је карактеристична само за Поповиће.

Накићеновић за Поповиће у Загори пише да су старинци. Сам тестирани наводи непотврђено писање Ердељановића да су из Заграча. Такође помиње и старију славу св. Василија. Рекао бих да су и Илиндан и св. Василије више црквене славе, јер се у Загори налазе цркве посвећене овим светитељима. Ако узмемо у обзир генетичку везу са Гаћиновићима није искључено да је оригинална слава рода Ђурђевдан.

У сваком случају било би корисно да се род и SNP испрофилише, тј. да неко од Поповића и Гаћиновића уради дубински тест.

[drajver]

102. Дракуловић, Стевањдан, Врановићи/Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних и немодалних вриједности: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS449=32. Нема посебно блиских хаплотипова, који би са њим дијелили карактеристичне маркере. Са друге стране, дијели карактеристичне маркере DYS391=10 и DYS385ab=15-15 са Дапчевићем из Богута, Цетиње, који припада роду Бјелоша и хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y55893. На укупном хаплотипу имају већи број разлика, али и Дапчевић из Вигњевића има солидан број разлика у односу на Дапчевића из Богута иако припадају истом роду и дијеле неке карактеристичне вриједности. Ово помињем због предања забиљеженог у етнографској литератури да Дракуловићи из Врановића потичу од Дапчевића (Ердељановић, Јовићевић и Накићеновић), и досељавању истих из Црне Горе у Врановиће у 18. вијеку. Постоји солидна шанса да су Дракуловићи повезани са Дапчевићима и родом Бјелоша, али би се то могло провјерити само дубинским или SNP тестирањем. Занимљиво је да Дракуловићи славе Стевањдан, иако је Накићеновић записао Никољдан.

[drajver]

103. Матковић, Мала Госпа 08.09 (славе као католици), Горња Ластва/Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има углавном модални хаплотип са тек неколико благо помјерених, немодалних вриејдности, попут DYS19=15, DYS391=10, DYS570=17, што значи да има већи број ближих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Најближе му еј поклапање са тестираним Американцем Ross-ом коме је старије презиме Шиловић из Хрватске (није сотавио детаљне податке о поријеклу). Ross-Шиловић и Матковиће се разликују у само једном маркеру од упоредивих 24. При томе, Ross-Шиловић је радио BIGY тест и припада грани I2-FT16449>Y151633>FT34788>FT33812. Дубинским тестом Матковић може провјерити да ли заиста постоји ближа генетичка веза са Шиловићем.

Матковићи у Ластви по предању које је забиљежио Накићеновић доселили су у Ластву из Мориња у Боки током 18. вијека.   

[Небојша]

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак, J1-L829


Вујадиновић помиње предање о пореклу из правца Пештери. Слично предање (порекло од Сјенице) негују и претходно тестирани Вујадиновићи из истог места, са којима постоји потпуно поклапање на 17 маркера. Управо у околини Сјенице, Вујадиновићи имају и најближе генетичко поклапање (Црвско, такође слава Никољдан). Та породица из Сјенице чува предање о пореклу из Црне Горе (мисле из Црмничке нахије).

Коњевићи, Чачак, порекло становништва
https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-konjevi%C4%87i-%C4%8Da%C4%8Dak/

Управо на простору Црне Горе, тачније на потезу Котор-Херцег Нови-Никшић, постоје следећа најближа поклапања ове групе. Пешикани и остали (пореклом из Цуца). Спорадично се овакав хаплотип J1 јавља и у јужним српским областима, али нико од до сада тестираних није радио дубинске тестове.

У иностраним базама веома блиска поклапања постоје на простору Либана и Грчке.

[Небојша]

86. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње, J2a-M92>SK1356


Банићевићи су пореклом Цуце, па се и генетички одлично уклапају у род J2a-M92>S8230>SK1356>Y230579>FT413312 (род Б). Постоји углавном веома блиско поклапање са већином тестираних из овог рода, са изузетком два маркера 576 и 635. Више о пореклу Банићевића:

"Бајковићи су потомци Бајка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у Кућишта. Од двојице Бајкових синова су: од Вучете – Кривокапићи (Кућиште), тако прозвани по Раславу Вучетином кога су звали „Кривокапа“, а од Вучића – „Преобрежани“ (Братеш), које тако зову јер су отишли „пре’о брега“. Вучић је имао два сина: од првог, Пера, су „Перовићи“, који се деле на: Перовиће, Кнежевиће, Турчиновиће, Живковиће и Косовиће, а од другог, Дамјана – Ђуровићи, Банићевићи и Шакићи."

[Nebo]

103. Матковић, Мала Госпа 08.09 (славе као католици), Горња Ластва/Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Матковићи у Ластви по предању које је забиљежио Накићеновић доселили су у Ластву из Мориња у Боки током 18. вијека.

Неки Матковићи су се из Мориња преселили у Кавач и Ластву средином 18. века, а нешто раније их налазимо и у Подима и Кутима. Морињски Матковићи су православни Срби и славе Ђурђевдан. Највероватније је да припадају оном кругу досељеника из Херцеговине на прелазу 17/18. века. Намеће се закључак да је овај огранак рода из Ластве у неко доба прешао у римокатоличку веру.

[Зрно]

93. Живановић (Алимпијевдан), Мајиновић, Ваљево

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, тј. низводнијој FT44409. Стврстан је у род са више њих који славе Алимпијевдан, мада су му по маркерима ближи неки са Косова (слава Ђурђиц) и Симоновић (Мратиндан) из Идвора од који се разликује на само једном маркеру. Живановићу је од тестираних са славом Алимпијевдан (подручје Ваљева и Крупња), најближи Ненадовић из Бранковине (3 разлике на 23 маркера). Нема неке специфичности по којима се разликује од тестираних из исте регије и исте славе, иако је већи број маркера у питању.

Тестирани каже да су по предању били Милутиновићи и да потичу из области Ровца у Морачи.

Од Љубе Павловића:
Mićići, Milutinovići, Pavlovići, Vujići, Mitrovići i Lazarevići: Pred prvi austrijski rat doselile su se iz Rovaca u Morači tri porodice današnjih Vrlobašana a od njih su pomenute porodice. Prvo se se naselili u Majinovići a u Vrlobaš su, osim Lazarevičća, prešli pred Kočinu Krajinu, njih je 31 kuća i slave Alimpijevdan.


Грана на Yfull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/R-FT44409/

[Ojler]

99. Стошић, Никољдан, Јовац/Владичин Хан, I2-Y3120

Према наводима тестираног Стошићи живе у засеоку Тасинци, који је понео назив према њиховом далеком претку Таси. Презиме носе по "чукун чукун деди" Стоши. Мисле да би могли имати сродника у селу Јовац код Јагодине.

Шездесетих година прошлог века село Јовац је етнографски обрађено у студији Јована Трифуноског. У њој се не наводе Стошићи, али се помињу Тасинци са славом Никољдан, који су очигледно шири род којем припадају Стошићи. Трифуноски бележи да се за Тасинце не зна се одакле су досељени.
Иначе, у истој студији пише да Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијинци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на "господарску земљу" и то на почетку XIX века из Метохије и из других места. После њих су се прибрали преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз–паше, који је био последњи господар села. На основу овога можда би даље порекло Стошића требало тражити на простору Метохије.
Слава Стошића, Никољдан, уједно је и сеоска слава у Јовцу, па није искључено да су је преци Стошића могли усвојити приликом досељавања.

Иако хаплотип тестираног има неких разлика у односу на модалне вредности, све се оне јављају веома често и не могу се сматрати карактеристичним. Нешто значајнија је једино вредност маркера DYS481=27. Уз овако неспецифичан хаплотип Стошић слави и нашу најчешћу славу, па је веома тешко извести закључак о некој блискости са другим тестиранима, посебно што таквих кандидата и нема на простору врањског Поморавља. Зато се без дубљих геномских тестова не бих усудио да спекулишем о могућој сродности са тестиранима који имају формално сличне хаплотипове.

[Слобо]

99. Стошић, Никољдан, Јовац/Владичин Хан, I2-Y3120

Према наводима тестираног Стошићи живе у засеоку Тасинци, који је понео назив према њиховом далеком претку Таси. Презиме носе по "чукун чукун деди" Стоши. Мисле да би могли имати сродника у селу Јовац код Јагодине.

Шездесетих година прошлог века село Јовац је етнографски обрађено у студији Јована Трифуноског. У њој се не наводе Стошићи, али се помињу Тасинци са славом Никољдан, који су очигледно шири род којем припадају Стошићи. Трифуноски бележи да се за Тасинце не зна се одакле су досељени.
Иначе, у истој студији пише да Јовац није старо село. Њега су основала три досељена српска рода: Деда Ђорђијинци, Љубишловци и Кијевци. Они су дошли на "господарску земљу" и то на почетку XIX века из Метохије и из других места. После њих су се прибрали преци осталих данашњих родова, већином по позиву Турчина Рамиз–паше, који је био последњи господар села. На основу овога можда би даље порекло Стошића требало тражити на простору Метохије.
Слава Стошића, Никољдан, уједно је и сеоска слава у Јовцу, па није искључено да су је преци Стошића могли усвојити приликом досељавања.

Иако хаплотип тестираног има неких разлика у односу на модалне вредности, све се оне јављају веома често и не могу се сматрати карактеристичним. Нешто значајнија је једино вредност маркера DYS481=27. Уз овако неспецифичан хаплотип Стошић слави и нашу најчешћу славу, па је веома тешко извести закључак о некој блискости са другим тестиранима, посебно што таквих кандидата и нема на простору врањског Поморавља. Зато се без дубљих геномских тестова не бих усудио да спекулишем о могућој сродности са тестиранима који имају формално сличне хаплотипове.

Значи да су разнородни Стошићи из Владичиног Хана (или се подкрала нека грешка)? Негдје сам нашао да су И1 - П109 - Y13930...

[Симеон Волос]

Да ли позната браћа Стошић,певач врањанског мелоса Станиша и глумац Божидар (Мачак из Породичног блага) имају рођачке везе са тестираним?У њиховом родном селу Врбово, Стошићи се  не помињу у књизи Јована Трифуноског- " Врањска котлина".Претпостављам да су се нешто касније доселили из неког од суседних села.Видим да је Јовац јако близу па бих рекао да се закључак намеће сам по себи...
Рекао бих да су Стошићи неки стариначки род у том крају југоисточне Србије.Поред Метохије неки од Стошића наводе и предању о пореклу из села Магленце у Македонији (на самој граници са Србијом).