46. Ђокић, Ђурђиц, Горњи Липовац, Брус,
J2b-M241>Z638Тестирани је навео предање о пореклу из Куча (Затријебач). Иако у расинском округу има пуно родова са предањем о пореклу из Куча (нека нису утемељена), овде би нека веза са рубним областима ка Албанији могла да постоји. Реч је иначе о роду
Црнића који је веома раширен у Александровачкој Жупи. Потпуно поклапање на 23 маркера са
Миленковићима (пореклом управо из Липовца) из Ратаја код Александровца и Илићима из Доње Сабанте код Крагујевца. Обе породице славе Ђурђиц, као и Ђокићи.
Више о пореклу овог рода:
Липовац,
БрусУ време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Загријепче са границе према Албанији, преци:
-Ђокића (арб. Ђокаји) и:
-Алексићи (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђевдан).
Мало времена после Ђокића дошао је из Затријепча предак:
-Дељана (арб. Делаи), Обрадовића и Живковића (20 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) и настанио се поред својих раније насељених рођака. Дељани су се тако исто исељавали у разна времена и на разне стране. Дељани су у Горњој Микуљани (35 кућа), у Доњој Микуљани (1 кућа), у Драгуши (7 кућа), у Сибници (1 кућа), сви у Топлици. Дељани (око 20 кућа) у Горњем Ступљу у Александровачкој Жупи су од Дељана из Липовца.
Ратаје,
АлександровацЦрнићи – Предак им је досељен из села Црнићи (Херцеговина) па по том месту родочелник Миљко узе презиме Црнић. Од Миљка и његових синова Миленка, Милете и Милисава насташе Црнићи, Миленковићи, Милетићи, Милисављевићи и Милосављевићи. Касније по Миленковом сину Радосаву, узеше презиме Радосављевић. По Миленку носе надимак Чепићи, по Милети Липићи а по Милисаву Бошори и Туфутићи. Један предак Туфутића по занимању ковач, увек када би се опекао врелим гвожђем узвикивао је „та туф, та туф“, па им то постаде надимак. По другој верзији Црнићи су Кучи из села Затријепча на граници са Албанијом, одакле су због убиства Турчина пребегли у село Липовац код Бруса. Да би што боље затурили траг,мењају славу, па уместо Светог Јована у Липовцу славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан. Чланови ове најбројније фамилије у Ратају, а можда и у Жупи познати су као пинтери, столари, ковачи и бравари. Поред заната многи су стекли факултетско образовање а неки и титуле доктора наука. Хранислав Милосављевић као монах Корнелије и његова супруга Стојанка као монахиња Михаила, живели су у манстиру Свети Никола близу Својнова недалеко од Варварина. Њихова ћерка Ружица, монахиња Тавита, као игуманија живи у истом манастиру од 1991. године. У Ратају је 1987. године било 35 домаћинства. Поред Симе Миленковића, Кмета села Ратаје 1868. године познати су доктори наука Драгослав Милисављевић који је поменут у одељку о виноградарству, и Ђорђе Милисављевић. Црнићи из Ратаја одсељени у Мрмош, Лаћислед, Крушевац, Пулу, Београд, Зрењанин, Нови Бечеј, Берлин, Врњачку Бању, Требиње, Белу Цркву, Ченеј, Трстеник, Шведску и Кикинду. Црнићи славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан. Драгослав, Миливоје и Сава славе уз Светог Ђорђа и Светог Стефана. Оњан Милетић слави Светог Алемпија.
На FTDNA најближа поклапања постоје на западу Европе, док је у Албанском днк пројекту доста близак тестирани са презименом Klosi, који припада подграни
J-FT250702 (J-Y191359)
Yfull стабло:
