Светски ДНК месец 2023

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција “Светски ДНК месец 2023” ће трајати од 3. до 30. априла. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Пријаву за тестирање можете извршити путем контакт форме на линку:

https://www.poreklo.rs/2023/04/03/svetski-dnk-mesec-2023-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

Уколико из било ког разлога не можете послати пријаву путем контакт форме, исту можете послати и путем имејла на имејл адресу [email protected].

[НУки ⚔🦅⚔]

Имамо ли списак прве туре?

[НиколаВук]

Ево најзад и списка прве и друге туре за ову акцију, које су већ предате лабораторији:

1. тура

1. Радомировић, Јовањдан, Плешин, Рашка
2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија
3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац
4. Николић, Јовањдан, Дреновац, Параћин
5. Ковч, Порохова, Тернопиљ (Украјина)

2. тура

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче
7. Дрпић, Аранђеловдан, Крушчић, Кула
8. Будимац, Мратиндан, Стапар, Сомбор
9. Пауновић, Јовањдан, Ковачи, Краљево
10. Брчкало, Лазаревдан, Подмеденик, Пале
11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо
12. Ненин, Никољдан, Арадац, Зрењанин
13. Котарац, Јовањдан, Нови Сланкамен, Инђија
14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

[Небојша]

13. Котарац, Јовањдан, Нови Сланкамен, Инђија, J2b-M205>Y22059

Према предању, Котарци су досељени крајем 18, или почетком 19. века из Равних Котара у Северној Далмацији. Старије презиме Смиљанић. Иако податак о старијем презимену може бити непоуздан, нека веза са крајишким Смиљанићима није искључена. Наиме, Котарац чини исти генетички род са Вејновићем (Василијевдан) из околине Удбине (Толић). Деле чак и веома ретку мутацију 13 на споромутирајућем маркеру 392. Православни Смиљанићи би такође требало да славе Јовањдан, а у Равне Котаре су прешли управо из околине Удбине негде у 17. веку. Занимљиво је да су у Удбини били одмах до Цвијановића (Јовањдан), који су такође тестирани на 23anMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.

Причу око Смиљанића компликује резултат Смиљанића E-V13>FGC11450 из Удбине. Такође, и на 23andMe има неких Смиљанића E1b. Они су део досељеничке струје из Бриња, где је E-V13 веома заступљена, а чини се и разноврнсна (Платише, Орлићи, Гостовићи, Станићи). Међутим, најчешћа слава ових E1b родова из Бриња је Никољдан, Јовањдан се и не појављује. Иначе се слава Св. Јован не јавља код припадника E-FGC11450 у Крајини (Митровдан, Св. Трифун, итд.).

Ако бих морао гласно да размишљам, из ове перспективе ми делује да је неко од Јовањштака J2b-M205 (Усорци) "ушао" некако у крајишке Василијевштаке (Вејновићи), а да је неко од E-V13 ушао међ Јовањштаке M205 из северне Лике. Ово је за сада на дугачком штапу, Смиљанићи су испали E-V13, али ово предање и генетичко поклапање Котараца може имати неки логичан расплет временом.

[Зрно]

8. Будимац (Мратиндан), Стапар/Сомбор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, тачније низводној FT44409. Иако је по маркерима најсличнији са Булатом из Глине (2 маркера разлике), требало би да је ближи род са осталом тројицом који славе Мратиндан, а сви су из Војводине-Мачве. У табели је управо стављен у тај род Б. Од Симоновића из Идвора се разликује на 3 маркера од 25, а од Исаковића из Бадовинаца на 4 од 23. Трећи, из околине Сремске Митровице, није јаван и има мање тестираних маркера по којима имају 1 разлике. У разматрању је и Пантић са славом Ђурђиц из Мачве (Метковић) од кога се разликује на 3 од 25 маркера.

https://www.yfull.com/tree/R-Y31335/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

Тестирани је навео да су присутни у Стапару од 1750. када постоје подаци из матичних. По презимену је логично се предак доселио из Будима или је боравио тамо.
 

[drajver]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

[Селаковић]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

Јесу ли ближе повезани са овима?

Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

[drajver]

Јесу ли ближе повезани са овима?

Добро си ово примјетио, Селаковићу. Вјероватно их нисам уочио јер имају солидан број разлика на маркерима, међутим поклапају им се предања, славе и неке карактеристичне вриједности маркера, повишен DYS19 и DYS391=10. Укупна маркерна разлика је 6/23. И поред овог не бих искључио могућност везе. Није први пут да унутар неког рода имамо повећане варијације на 23 маркера.

[drajver]

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, са већим бројем блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Са Мазалицом из Великог Дворишта/Козарска Дубица има пуно поклапање на 23 маркера. Битније је поклапање са Дајовићем из Доњих Рудница/Пљевља који слави Мратиндан. Разликују се у два маркера од 23 маркера и свакако су дио истог рода. Предање које је навео тестирани такође говори о досељавању из околине Пљеваља.

По ономе што је записано у етнографској литератури Дајовићи су дио стариначког рода Курепа из Тушине у Дробњаку. На подручју Дробњака ово је једини род који слави Мратиндан. Из овог рода су поред Дајовића досад тестирани и Перовићи Курепе из Тушине, али они припадају дробњачком роду I1-FGC22045. Са друге стране, тестирани Дајовићи нису са подручја Дробњака, већ Пљеваља, а и на подручје Дробњака (Подгора) су досељени у 19. вијеку из Пљеваља. Тешко је рећи у овом тренутку која је права хаплогрупа рода Курепа.

Лубурић је о Дајовићима записао сљедеће:
"Дајовићи (2 куће) у Подгори. Дајовићи су огранак Курепа. Не може се сазнати кад су се одвојили од главног стабла. Зна се да су становали код цркве у Тушини. Некада су били бројни, па су се током времена иселили у Санџак и у Србију. Најпосле y Тушини остану Марко и Милинко Дајовићи. Марко се 1859 год. преселио у Србију, а Милинко је доцније прешао у Буковицу. а 1889 г. пређе у Србију. Неки Дајовићи су се раније преселили у село Глисницу у Затарју и ови данашњи Дајовићи у Подгори су од њих. Доселио им се Петар 1875 г. као ускок из херцеговачке буне.
У Тушини су оставили трага y називима: „Бара Дајовића“ и „Дајовића Зидине."
Славе Мратињ дан."

Занимљива је подударност да су на подручју Пљевља присутне и Мазалице које славе Мратиндан и које се сматрају огранком Курепа. Ово помињем због блиског поклапања резултата Дајовића са резултатима Мазалица (Јовањдан) у Крајини, иакоје мало вјероватно да би се нека веза могла извести.

[drajver]

11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује све карактеристичне маркере рода Тепчана: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Од модала Тепчана одступа само нешто повишене вриједност DYS19=17. Од досад тестираних Тепчана наближи су му Бадњар из Подгоре/Жабљак, Ђокић из Врањана/Пожега и један необјављени из околине Рудог. Сви они на удаљености 2/23. Необјављени тестирани из околине Рудог би могао бити занимљива веза.

О поријеклу Филиповића нисма нашао детаљнијих податка у етнографској литератури нити је тестирани оставио неки податак. У сваком случају, на основу генетичких резултата може да се наведе заједничко предање о роду Тепаца. Тепчани су вјероватно стариначко становништво неке од српских жупа на подручју данашњих Дробњака.

[drajver]

14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриејдности маркера издвајају се DYS437=14 и DYS643=11. Нема бликсих тестираних који би имали обе ове карактеристичне вриједности. Најближи би му могао бити Опачић из Биовичиног села, који такође посједује DYS643=11 и удаљен је 3/23 од Рађена. Међутим, осим географске бликсости нема других јасних родословних повезница, а и славе је различита. Од родова који посједују DYS437=14 ( али не и DYS643=11), најближи му је на 3/23 Хајровић из Хатеља/Берковићи (слави Ђурђевдан).

У етнографској литератури за Рађене из Жагровића је записано: "Рађен, (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у ХVII в., славе Ђурђевдан"

Тестирани је оставио податак да им је по предању старије презиме било Рађеновић. На подручју Тромеђе У Крајини је присутна род Рађеновића који слави Ђурђевдан. Овим Рађеновићима ми матица могла бити у Саници. Чини ми се да постоји један тестирани Рађеновић, али не знам одакле који је R1a (23andme), тако да би евентуалну везу са Рађеновићима требало додатно провјерити.

[Црна Гуја]

1. Радомировић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>Y2902. Не поседује неке карактеристичне вредности, а најближа поклапања има са припадницима рода Y2902* Б. Од Мареновића и још једног нејавног резултата из Плешина, и Перишића из Стојника код Аранђеловца разликује се на само 1 од 23 маркера, док се на 2 од 23 разликује од Стојковића из Коритника код Ивањице и још једног нејавног резултата из Плешина. Сви наведени такође славе Јовањдан. Тестирани је у упитнику навео да презиме носе по претку Радомиру, који је у разним дефтерима и пописима из периода 1834-1860. више пута пописан са презименом Симовић, по оцу Симу. Није доживео попис из 1863.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

https://www.poreklo.rs/2015/07/19/poreklo-prezimena-selo-plesin-raska/

[Крни Јелац]

6. Дајевић, Мратиндан, Каровићи, Чајниче

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, са већим бројем блиски
По ономе што је записано у етнографској литератури Дајовићи су дио стариначког рода Курепа из Тушине у Дробњаку. На подручју Дробњака ово је једини род који слави Мратиндан. Из овог рода су поред Дајовића досад тестирани и Перовићи Курепе из Тушине, али они припадају дробњачком роду I1-FGC22045. Са друге стране, тестирани Дајовићи нису са подручја Дробњака, већ Пљеваља, а и на подручје Дробњака (Подгора) су досељени у 19. вијеку из Пљеваља. Тешко је рећи у овом тренутку која је права хаплогрупа рода Курепа.

Поред тестираних Бодирога из Веленића код Фоче, у истом селу живе и "друге" Бодироге (нагађају, али нису сигурни да су род) са истом славом Лучиндан. Њихов породични надимак је Куреп. Да ли то може бити повезано са поменутим родом Курепа?

[Антонин]

2. Васић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично високу вриједност маркера DYS19=18. Овако висока вриједност на овом маркеру забиљежена је само код једног од припаднаика рода Зубаца у Херцеговини. Поред ове повишене вриједности Васић и Зупци дијеле и немодалну DYS391=10, међутим по укупном хаплотипу и осталим карактеристичним маркерима Зубаца се значајније разликују, па су мале шансе да су ближе повезани. Поред поменутих, Васић има и нешто нижу DYS458=16. Све остале вриједности су модалне. По хаплотипу су Васићу најближи Спасојевић, Лучиндан из Патковаче, Бијељина (2/23) и два повезана рода из Далмације која славе Јовањдан: Иваниши и Крњаје из Жегара и Каштела Жегарског (2/23). Иако су географски удаљени, занимљива је блискост са овим јовањштацима из Далмације.

У етнографској литератури о Васићима је забиљежено сљедеће:
"Торник... Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."
"Јакаљ... Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Тестирани је оставио податак о "несигурном предању о сродству са кнезом Петром Васићем"

У складу са наведеним предањима, може се рећи да Васићи немају ближих поклапања на подручју Подриња или Пиве.

По Љуби Павловићу, Васићи из Љубовиђе су исти род са овима из Торника. Значи ли овај резуктат да то и мије баш најтачније? Поред тога тестираним Павловивићу, Овчиња, Бајина Башта је растумачено да је исти род са овим Павловићима из Љубовиђе. Колика је генетичка дистанца између Павловића и Васића из Торника (стицајем околности знам да су у питању сестрић и ујак)? Да ли је познато да ли је тестиран неко из рода Васића/Цапарића? Пррдање је климаво јер половина породице верује у њега а половина тврди да је измишљотина новијег датума, заснована на истоветности презимена.

[drajver]

По Љуби Павловићу, Васићи из Љубовиђе су исти род са овима из Торника. Значи ли овај резуктат да то и мије баш најтачније? Поред тога тестираним Павловивићу, Овчиња, Бајина Башта је растумачено да је исти род са овим Павловићима из Љубовиђе. Колика је генетичка дистанца између Павловића и Васића из Торника (стицајем околности знам да су у питању сестрић и ујак)? Да ли је познато да ли је тестиран неко из рода Васића/Цапарића? Пррдање је климаво јер половина породице верује у њега а половина тврди да је измишљотина новијег датума, заснована на истоветности презимена.

Није искључена могућност да су и Васић из Доње Љубовиђе и Васић из Торника и Павловић из Овчиње исти род. Имају заједничких карактеристичних маркера, али и разлика у хаплотипу. Једину дефинистивну потврду могу дати дубински и SNP тестови.

Што се Васића/Цапарића тиче, они су тестирани и сигурно нису ближе повезани са горе наведеним породицама, тј. њихов хаплотип се разликује од горе наведених по другим карактеристичним вриједностима, иако су и они исте PH908 хаплогрупе.

[Небојша]

14. Рађен, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичнијих вриејдности маркера издвајају се DYS437=14 и DYS643=11. Нема бликсих тестираних који би имали обе ове карактеристичне вриједности. Најближи би му могао бити Опачић из Биовичиног села, који такође посједује DYS643=11 и удаљен је 3/23 од Рађена. Међутим, осим географске бликсости нема других јасних родословних повезница, а и славе је различита. Од родова који посједују DYS437=14 ( али не и DYS643=11), најближи му је на 3/23 Хајровић из Хатеља/Берковићи (слави Ђурђевдан).

У етнографској литератури за Рађене из Жагровића је записано: "Рађен, (2), са надимцима: Свицер и Алвир. Дошли из Босне у ХVII в., славе Ђурђевдан"

Тестирани је оставио податак да им је по предању старије презиме било Рађеновић. На подручју Тромеђе У Крајини је присутна род Рађеновића који слави Ђурђевдан. Овим Рађеновићима ми матица могла бити у Саници. Чини ми се да постоји један тестирани Рађеновић, али не знам одакле који је R1a (23andme), тако да би евентуалну везу са Рађеновићима требало додатно провјерити.

И поред разлике на маркерима DYS19 и DYS191, није искључено да Рађен припада генетичком роду Зубаца из околине Требиња. Поседује неке типичне вредности за тај род (458=18, 643=11). А дели и усту славу са њима. Не би то био први Зубац из Крајине. Од раније је ту онај Милуновић из Лакташа са истом славом.

[drajver]

И поред разлике на маркерима DYS19 и DYS191, није искључено да Рађен припада генетичком роду Зубаца из околине Требиња. Поседује неке типичне вредности за тај род (458=18, 643=11). А дели и усту славу са њима. Не би то био први Зубац из Крајине. Од раније је ту онај Милуновић из Лакташа са истом славом.

DYS458=18 није карактеристична вриједност. Тачно је да дијели двије карактеристичне вриједности са Зубцима DYS437=14 и DYS643=11, али има и доста различитих које су код Зубаца дослиједне попут DYS439=12, DYS391=10, висока DYS19 , DYS533=13. Укратко, не вјерујем да би могли бити исти род.

Опционо постоји могућност да у даљој прошлости дијеле неки SNP, ако евћ узмемо та два карактеристична маркера у обзир.

[Zor]

3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац

 Већ имам припремљен подужи текст.

[Goran Perovic 66]

Lep rezultat testa za Radomirovića.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

Ovo je iz knjige Radomira Ilića ,,Ibar,, i nekoliko navoda nije tačno.U Plešinu Perovići,Marenovići,Dražovići ( Perovići),Radomirovići,Savići,Kutlačići,Stakovići,Kijevčani i odseljeni Stojkovići ( Perovići) slave Sv.Jovana i kako stoje stvari svi imaju zajedničko poreklo.

Kučevići su od Kuča i slave Sv.Nikolu, a Jankovići i Lukovići od Nikšića i slave Sv.Luku.

[Алекхата]

11. Филиповић, Ђурђевдан, Рудо

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Тепчана. Посједује све карактеристичне маркере рода Тепчана: DYS391=10, DYS439=11, DYS481=29, DYS549=12. Од модала Тепчана одступа само нешто повишене вриједност DYS19=17. Од досад тестираних Тепчана наближи су му Бадњар из Подгоре/Жабљак, Ђокић из Врањана/Пожега и један необјављени из околине Рудог. Сви они на удаљености 2/23. Необјављени тестирани из околине Рудог би могао бити занимљива веза.

О поријеклу Филиповића нисма нашао детаљнијих податка у етнографској литератури нити је тестирани оставио неки податак. У сваком случају, на основу генетичких резултата може да се наведе заједничко предање о роду Тепаца. Тепчани су вјероватно стариначко становништво неке од српских жупа на подручју данашњих Дробњака.

Ево, мој првијенац на форуму.
Ја сам горе поменути. Сад знам зашто је супруга одабрала мене, кад већ није могла до Жарка Лаушевића. 

Идући трагом текстова:

https://www.poreklo.rs/2013/05/13/poreklo-prezimena-trep%c4%8dani-tepcani/ и
https://www.poreklo.rs/2012/02/13/poreklo-prezimena-badnjar/,

приметио сам:

...
Бартилине потомке називали су Бартулама и било их је више породица. Све су се оне у другој половини 18. вијека иселиле у источну Босну. Знају за имена неких од њих као нпр. Филип, Ристо, Вук и Стојан. Једни од њих се населе у Загорју и задрже презиме Бадњари, а други на Гласинац и узму презиме Бартуле. Од Вука Бадњара настану Вуковићи, а од његовог брата Бањенини. Бадњари живе у Јелашцима, Вуковићи у Странама, а Бањенини у Шивољу. Брат Ристов крену према Гацку и Требињу. Тамо живе његови потомци. Све три ове породице у Загорју славе Јовањдан зимски. У Подгори је остао назив “Бартулско гувно”.
...

Име Филип је индикативно и не превише често за то поднебље (исправите ме ако грешим).

А име Ристо носили су мој прадеда (највероватније), стриц и синовац, релација деда-унук.

Тако да би то могла бити веза.