Кричи J-Y155375 +, J-BY173966 -

[Крни Јелац]

Отварам тему под овим називом, највише из себичних разлога, у нади да ћемо боље разјаснити поријекло поменутих.  BY1739666 + нек ми не замјерe, они би требали имати своју тему.

[Небојша]

Један мали допринос на почетку теме, издвојићу породице које су за сада ова кобинација.

Поровић, муслиман, Сељане, Пријепоље
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин
Крнојелац, Никољдан, Биротићи, Фоча

Банијске Криче намерно нисам споменуо, пошто они имају свој SNP на који су горенабројани негативни, а имају и посебну тему у оквиру форума.

Без дубинских текстова би могли само нагађати тренутно, али верујем да ће један добар део породица са славом Никољдан и Ђурђевдан, са потеза Стара Херцеговина - Западна Србија, бити близак овој групи родова.

[Exiled]

Хтедох и ја писати јуче о резултату Крнојелца али ме нешто омете. Наиме више се ради о мојим земљацима Поровићима. Они се у неким изворима наводе као муслиманске избјеглице које су дошле у пријепољски крај заједно са Никшићима,Кучима итд. али изгледа да су они у Сељанама били и прије него што су мухаџири почели пристизати што из Цг што из Херцеговине. Како и ваше презиме директно упућује на КрњуЈелу тако вас и географија повезује са Поровићима,тј.Кричима. Ако сте у могућности послушајте Небојшу и гађајте Поровићеве новеле и надајте се неком плусу.

[Крни Јелац]

Јуче је послат један Поровићев приватни
,па видјећемо. Надам се да мислимо на исту - Крна Јела, између Фоче и Пљеваља

[Exiled]

Јуче је послат један Поровићев приватни
,па видјећемо. Надам се да мислимо на исту - Крна Јела, између Фоче и Пљеваља

Можда она која вуче више према Морачи и Колашину.

[Крни Јелац]

Ако погледате, у истом "роду" са Крнојелцима се налазе и Тодовићи (живе у Крној Јели) и Сарићи који живе близу.

[Небојша]

Такође мислим да Крња Јела крај Шавника није од важности за ову причу.

Лепо је Exiled закључо да ни Поровићи вероватно нису досељеници из Никшића, него староседеоци у области, исто важи и за Крнојелце. Посебно зато што се J-Y155375 ретко до никако јавља лево од Таре.

[Exiled]

Ако погледате, у истом "роду" са Крнојелцима се налазе и Тодовићи (живе у Крној Јели) и Сарићи који живе близу.

Те податке нисам испратио тако да је могућност за ту опцију највероватније и најизвестнија. Подршка за дубље тестирање.

[Exiled]

Такође мислим да Крња Јела крај Шавника није од важности за ову причу.

Лепо је Exiled закључо да ни Поровићи вероватно нису досељеници из Никшића, него староседеоци у области, исто важи и за Крнојелце. Посебно зато што се J-Y155375 ретко до никако јавља лево од Таре.

У једном документу а тиче се обнове цркве у Сељанама се каже да су сила јада обнови дали Поровићи и Ћуповићи узимајући велико мито  и ради се о 1847. години тако да је овим податком прича о Поровићима мухаџирима пала у воду.

[Посо]

То је та нахија Заврш из пописа 1530. године, која је формирана, издвајањем, мислим из нахије Сокол, као војнучка резерва. Ту је 1530. године пописан Бранислав Кричак, а наводно је тамо имао тимар још 1497. године.
И назив насеља Заваит указује на војнучку прошлост, јер у османској терминологији ријеч zavayid је означавала резерву и употребљавала се баш за војнуке.

То подручје је, према попису 1477. године, чини се, служило као љетно испасиште и Дробњака и Кричана.

[Крни Јелац]

Не знам да ли има везе и данас присутан назив Заврш (нарочито популарисан од стране г. Миша Тодовића) за шире подручје Челебића у које спада и поменути Заваит.

[Петар М. Демић]

Не знам да ли је ко обратио пажњу, али током 1864. године помиње се извесни Ћиро Поровић из села Водно (Писанија манастира Милешеве). Ово је занимљиво пошто је Водно било у саставу кричке племенске територије, док се Поровићи помињу као муслимани и пре 1864. године. У сваком случају, волео бих видети оригинални упис.

[Exiled]

Не знам да ли је ко обратио пажњу, али током 1864. године помиње се извесни Ћиро Поровић из села Водно (Писанија манастира Милешеве). Ово је занимљиво пошто је Водно било у саставу кричке племенске територије, док се Поровићи помињу као муслимани и пре 1864. године. У сваком случају, волео бих видети оригинални упис.

Један дио рода је конвертово други није ко што је и најчешће био случај. На какав оригинални упис мислиш?

[Петар М. Демић]

Један дио рода је конвертово други није ко што је и најчешће био случај. На какав оригинални упис мислиш?

Може бити да је у питању ово што си навео, али немамо других помена православних Поровића у том крају, чак ни у предањима. Мислим на оригинални упис Ћира Поровића у манастирским списима (није немогуће да је неко приликом обраде докумената Ћиру Поповића или Ћоровића уписао под презименом Поровић).

[Крни Јелац]

Г. Милета Војновић спомиње Шестовиће у селу Водно. Даље пише да им је старо презиме Паровић. Можда је штампарска грешка на једном од та 2 мјеста (Милешева или Милетина књига).

[Петар М. Демић]

Г. Милета Војновић спомиње Шестовиће у селу Водно. Даље пише да им је старо презиме Паровић. Можда је штампарска грешка на једном од та 2 мјеста (Милешева или Милетина књига).

Свака част, то је то! Управо смо добили потврду да је пописани Ћиро Поровић уствари Ћиро Шестовић-Паровић, предак једног нашег форумаша.

[Посо]

Не знам да ли има везе и данас присутан назив Заврш (нарочито популарисан од стране г. Миша Тодовића) за шире подручје Челебића у које спада и поменути Заваит.

Нахија Заврш је 1530. ишла на западу скоро до Шћепан Поља (Златни Бор). Обухватала је и подручје Крне Јеле (Суводањ).

У попису 1477. године зимске насеобине (логички би требале бити сталније од љетних) кричке нахије налазе се доста сјеверније од нпр. територије из пописа 1530. (не рачунајући пријепољски крај). Дакле, у попису 1477. године као зимске насеобине које у цијелости припадају овој нахији су Јазвине, Кржава и Скробочац. Овај Скробочац нисам убицирао, али могуће да се ради о локалитету "Oskoropoçaniçe"  из нахије Заврш (можда Склопочањ).

[Крни Јелац]

Ако сам добро схватио Суводањ се помиње у поменутом попису? Не знам колико је чест као топоним, али ме одмах асоцира на Суводању код Ваљева и Бирчанине из исте, који нису далеко од нас по маркерима.

[Посо]

Ово су сва села нахије Заврш 1530. године:

Dolna Oskoropoçaniçe (Sklopočanj?)
Draziva (Draževo)
Gora
Gorna Çerkoviçe
Gorna Oskoropoçaniçe (Sklopočanj?)
Gube
Hogeva (Hoćevo)
İzlatibor (Zlatni Bor)
Kostiçay
Kunova (Kunovo)
Preval (Prevale)
Prisedlaç
Prival
Selişte
Suvadana (Suvodanj)
Tırhal
Tırnova
Virniçe (Vjernovići)
Yajevine
Zayelye

Иако ово не мора да значи да су твоји преци живјели тада ту. Могли су доћи и касније.

[Ваљевац]

Нахија Заврш је 1530. ишла на западу скоро до Шћепан Поља (Златни Бор). Обухватала је и подручје Крне Јеле (Суводањ).

Суводање постоји као село у ваљевској Подгорини, одатле је књаз Илија Бирчанин. Бирчани су J2 > J-Y155375.