Аутор Тема: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО  (Прочитано 3345 пута)

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #20 послато: Фебруар 08, 2023, 11:27:31 пре подне »
Вицови на пиротску орату:

<a href="https://youtube.com/v/CrIHQ0_gfWE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/CrIHQ0_gfWE</a>
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 11:34:18 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #21 послато: Фебруар 08, 2023, 08:56:27 поподне »
Еве га јед'н пример на призренско-тимочки дијалек'т што га зборував у западну Блгарску. Нашија језиковци језик у погранични региони на западну Блгарску га сврставав како ПТ дијалект на српски језик.

<a href="https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/9X42ERZfB7g</a>

Млого разбирљив за свекој Србин, и онија што викав на ПТ, а верувам и на онија што викав косовско-ресававски а и осталити дијалекти :)
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 09:24:39 поподне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #22 послато: Фебруар 08, 2023, 08:59:53 поподне »
Еве ви још јед'н пример на Призренско-Тимочки говори куј се налезу у западну Блгарску.  Водитељка вреви на блггарски а бабичке на српски...

<a href="https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/0NMio8Zho0A</a>

У сним'к ће чујете јед'н занимјив дел к'г једна бабичка говорив на водитељку 'Да си вреви на дијалект, да не говори градски.' :D
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 09:25:30 поподне НиколаВук »

Ван мреже Шарпланинац

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #23 послато: Фебруар 09, 2023, 12:37:53 поподне »
Kao nekoga koj i dan danas govorim tetovski dijalektom, se radujem kako ovo lako čitam, i koliko je slično. Šar Planina i okolina je jedno bratstvo!

Tako je Juliane. mi u selu Vratnica sacuvali stari dialekt do dan danas i pricamo isto kao u Prizrenu.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #24 послато: Фебруар 09, 2023, 05:14:33 поподне »
Овдје можете послушати примјере трнског и белоградчишког дијалекта из Бугарске и горанског из Албаније:
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

а овдје једну снимку кумановског:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kumanovo_dialect#Examples_of_the_dialect

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #25 послато: Фебруар 09, 2023, 05:45:37 поподне »
Овдје можете послушати примјере трнског и белоградчишког дијалекта из Бугарске и горанског из Албаније:
https://ibl.bas.bg//bulgarian_dialects/

а овдје једну снимку кумановског:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kumanovo_dialect#Examples_of_the_dialect

Картата на БАН аз лично не я препоръчвам понеже е пълна с грешки. Разбиването на Торлашкия/Планински/Западно Шопски на по-малки говори не ми е ясно на каква основа е и тия "моравски говори" също дето са на запад от Алексинац и Ниш при положение че Торлашкия е до към Сврлиг но това определено е най-малкото което бих коригирал. Видинско-Ломския говор е някаква абсолютна измислица, такова нещо нито някога е съществувало нито съществува. В Кулско и Зайчарско говора е смесица от Торлашки, стария Западно Мизийски говор и Тетевенски, на северозапад от Видин селата са смесени Българо-Влашки, в Ломско говора е бил смесица от говора на местните и заселилите се Торлаци а в Берковско/Загорско говора се отличава с присъствието на о член за разлика от "Белослатинско-Плевенския". Врачанския, Орханийския(Ботевградски) и Тетевенския горе долу стават само дето нещо са се объркали с на баща ми селата между Орханийския и Тетевенския и са ги сложили към "Белослатинско-Плевенски" а реално говора от този тип е на север от линията Брусен, Ослен Криводол, Своде, Манаселска Река, Добревци(бивше Помашко село). Също са си измислили "ятова изоглосна зона" вместо просто да сложат Ятовата граница която разделя Екавото и Якавото произношение.
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 05:51:14 поподне vasil »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #26 послато: Фебруар 09, 2023, 05:58:04 поподне »
Карта је погрешна јербо приказува све това како блгарски дијалект. А уистина је тека да сви ти говори имају повеће сличности с'с српски него блгарски.

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #27 послато: Фебруар 09, 2023, 05:59:00 поподне »
КУМАНОВСКИ ДИЈАЛЕКТ

Kumanovci ne se pretopuev lăko, na svoj dijalekt zboriv kude i da su

Polăko ḱe naučiš angliski da pišueš i čitaš negoli kumanovskiPolăko ḱe naučiš angliski da pišueš i čitaš negoli kumanovski

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #28 послато: Фебруар 09, 2023, 06:02:02 поподне »
ОСОБИНЕ НА ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКТЕ У БЛГАРСКУ

ФОНОЛОГИЈА

Old Bulgarian ѣ (yat) is always pronounced as ɛ vs. standard Bulgarian я/е (ʲa/ɛ) – бел/бели
ч/дж (t͡ʃ/d͡ʒ) for Proto-Slavic *tʲ/*dʲ - леча, меджу ("lentils", "between"). Partial manifestation of reflex ʒd for Proto-Slavic *dʲ (as in standard Bulgarian) in words like чужд ("foreign").[1] The future tense particle is че
у for Old Bulgarian ѫ (yus) (as in standard Serbo-Croatian): мука vs. Standard Bulgarian мъка ("sorrow")
ə for Old Bulgarian ь and ъ in all positions: сън ("sleep")
Complete loss of consonant х (x) in all positions (preserved in both Bulgarian and Serbian): мъ vs. Standard Bulgarian мъх ("moss")
Preservation of final l (as in Bulgarian): бил ("was")
Articulation of voiced consonants at the end of the word (as in Serbian) in some areas/subdialects (Tran, Breznik) and devoicing (as in Bulgarian) in others (Bosilegrad, Tsaribrod, Godech, Belogradchik)[2]
Lack of phonemic pitch (as in standard Bulgarian)
Lack of phonemic length (as in standard Bulgarian)
Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words (as in standard Bulgarian, not possible in standard Serbo-Croatian, though frequent in archaic Serbo-Croatian dialects): жен'а ("woman")
Complete loss of consonant f. It does not exist even in new words where it is usually replaced by v: венер vs. Standard Bulgarian фенер ("lantern")

ГРАМАТИКА

Definiteness realized with post-positive articles. The definite articles are usually -ът, -та, -то, -те as in standard Bulgarian
Breakup of the Old Bulgarian case system (as in standard Bulgarian). Apart from nominal forms, there is an agglomerative[clarification needed] form only for masculine animate names and feminine names
Loss of the infinitive (as in standard Bulgarian)
Full retention of the aorist and the imperfect (as in standard Bulgarian)
Doubling of objects with an additional object pronoun (as in standard Bulgarian)
Ending -e for plural of feminine nouns and adjectives (as in standard Serbo-Croatian): жене ("women")
The plural endings of adjectives vary from three (for each gender, as in standard Serbo-Croatian), to two (one for masculine and neuter and one for feminine) and one (as in standard Bulgarian), depending on dialect/subdialect
Ending -мо for 1st person pl. present time (as in standard Serbo-Croatian): носимо ("we carry")
Ending -ше for 3rd person pl. past tense (vs. -ха in Bulgarian): плетоше equal to Serbian imperfect tense, vs. standard Bulgarian плетоха ("they knitted")

« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 06:13:01 поподне Srkaaa »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #29 послато: Фебруар 09, 2023, 06:06:08 поподне »
<a href="https://youtube.com/v/jBTuIggiwIc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/jBTuIggiwIc</a>

Кумановски вицови :D
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 09:26:31 поподне НиколаВук »

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #30 послато: Фебруар 09, 2023, 06:10:55 поподне »
Испраќа беќар девојку до дома, ама она седи у зграду, ии с'г он застануе до пред зграду до ѕид до врата и се потпруе на ѕ'д и ву вика:
 - Дечко: Срце 1 сат бе, ај да се погамимо туј бе нема никој.
 - Девојка: Мрш бе тамо, мош ќе налети тато, мош ке стане ќе ме тражи или ќе налети некој од комшие па ќе ме разнесев туј по малу.
 - Дечко:  Де мори па ти малце ќе се погалимо што има везе.
Дечко моли гу едно 15 минута девојку за да се погалив малко, и кд едно време сестраву од тарасу вика.
 - Сестра: Дадо ај погали малко, или ја да га погалу, или мама да га погали, или тато кажа да стане он да га погали, или нека тргне више туј руку од домофон

Еве вам и једн виц на рачун дијалект🤣

Купија Мујо најнов модел БМВ и с'г отишја у село да се пофали. И прашуев га сељаци:
-Ооо Мујо, која марка е авто ?
-БемВе.
-Ебемо и ми тебе, него која марка е авто ?

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #31 послато: Фебруар 09, 2023, 06:20:49 поподне »
ОСОБИНЕ НА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКТЕ

КАКО СТАНДАРДНИ СРПСКИ:

In all Torlakian dialects:

ǫ gave rounded u like in Shtokavian Serbian, unlike unrounded ъ in literary Bulgarian and a in Macedonian
vь- gave u in Western, v- in Eastern
*čr gave cr in Western, but was preserved in Eastern
Distinction between Proto-Slavic /ɲ/ and /n/ is lost in Eastern (S.-C. njega, Bulgarian nego).
Voiced consonants in final position are not subject to devoicing (Serbian grad (written and pronounced), Bulgarian/Macedonian pronounced /grat/
*vs stays preserved without metathesis in Eastern (S.-C. sve, Bulgarian vse, simplified in Macedonian to se)
Accusative njega as in Serbian, unlike old accusative on O in Eastern (nego)
Nominative plural of nomina on -a is on -e in Western, -i in Eastern
Ja 'I, ego' in Western, (j)as in Eastern
Mi 'we' in Western, nie in Eastern
First person singular of verbs is -m in Western, and the old reflex of *ǫ in Eastern
suffixes *-itjь (-ić) and *-atja (-ača) are common in Western, not known in Eastern
In some Torlakian dialects:

Distinction between the plural of masculine, feminine and neuter adjectives is preserved only in Western (S.C. beli, bele, bela), not in Eastern (beli for masc., fem. and neutr.), does not occur in Belogradchik area; in some eastern regions there is just a masculine and feminine form.
The proto-Slavic *tj, *dj which gave respectively ć, đ in Serbo-Croatian, št, žd in Bulgarian and ќ, ѓ in Macedonian, is represented by the Serbian form in the west and northwest and by the hybrid č, dž in the east: Belogradchik and Tran, as well as Pirot, Gora, northern Macedonia. The Macedonian form occurs around Kumanovo.

РАЗЛИЧНО ОД СТАНДАРДНИ СРПСКИ:


Loss of grammatical case as in Bulgarian and Macedonian
Loss of infinitive as in Bulgarian and Macedonian, present in Serbian
Full retention of the aorist and the imperfect, as in Bulgarian
Use of a definite article as in Bulgarian and Macedonian, lacking in Serbian
ə for Old Church Slavonic ь and ъ in all positions: sən, dən (Bulgarian sən, den; Serbian san, dan; Macedonian son, den), including in the place of OCS suffixes -ьцъ, -ьнъ (Bulgarian -ec, -en; Serbian -ac, -an; Macedonian -ec, -en)
Lack of phonetic pitch and length as in Bulgarian and Macedonian, present in Serbian
Frequent stress on the final syllable in polysyllabic words, impossible in Serbian and Macedonian (Bulgarian že'na, Serbian 'žena)
Preservation of final l, which in Serbian developed to o (Bulgarian and Macedonian bil, Serbian bio)
Comparative degree of adjectives formed with the particle po as in Eastern South Slavic ubav, poubav, Serbian lep, lepši.
Lack of epenthetic l, as in Eastern South Slavic zdravje/zdrave, Serbian zdravlje
Use of što pronoun meaning what, as in Eastern South Slavic rather than šta as in standard Serbian (što also preserved in some Croatian dialects) and of the standard Bulgarian kakvo (often shortened to kvo).
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 06:26:56 поподне Srkaaa »

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #32 послато: Фебруар 09, 2023, 06:33:49 поподне »
Картата на БАН аз лично не я препоръчвам понеже е пълна с грешки. Разбиването на Торлашкия/Планински/Западно Шопски на по-малки говори не ми е ясно на каква основа е и тия "моравски говори" също дето са на запад от Алексинац и Ниш при положение че Торлашкия е до към Сврлиг но това определено е най-малкото което бих коригирал. Видинско-Ломския говор е някаква абсолютна измислица, такова нещо нито някога е съществувало нито съществува. В Кулско и Зайчарско говора е смесица от Торлашки, стария Западно Мизийски говор и Тетевенски, на северозапад от Видин селата са смесени Българо-Влашки, в Ломско говора е бил смесица от говора на местните и заселилите се Торлаци а в Берковско/Загорско говора се отличава с присъствието на о член за разлика от "Белослатинско-Плевенския". Врачанския, Орханийския(Ботевградски) и Тетевенския горе долу стават само дето нещо са се объркали с на баща ми селата между Орханийския и Тетевенския и са ги сложили към "Белослатинско-Плевенски" а реално говора от този тип е на север от линията Брусен, Ослен Криводол, Своде, Манаселска Река, Добревци(бивше Помашко село). Също са си измислили "ятова изоглосна зона" вместо просто да сложат Ятовата граница която разделя Екавото и Якавото произношение.

Признајем да сам се мало изгубио, да ли можеш поставити мапу која приказује гдје су границе тетевенског, старог западног мизијског и торлачког?
Иначе све мапе бугарских дијалеката које сам видио се мање-више поклапају с овом. Западни бугарски дијалекти се дијеле на: сјеверозападни, југозападни (чини цијелину с македонским) и транзиционлни (према српском).

За "моравски" се слажем, граница је погрешна. Ту је главна разлика између призренско-моравског (који обухвата и добар дио Косова и Метохије) и тимочко-лужничког, као на овој мапи:
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%8E%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82#/media/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82.png

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #33 послато: Фебруар 09, 2023, 10:12:44 поподне »
Признајем да сам се мало изгубио, да ли можеш поставити мапу која приказује гдје су границе тетевенског, старог западног мизијског и торлачког?
Иначе све мапе бугарских дијалеката које сам видио се мање-више поклапају с овом. Западни бугарски дијалекти се дијеле на: сјеверозападни, југозападни (чини цијелину с македонским) и транзиционлни (према српском).

За "моравски" се слажем, граница је погрешна. Ту је главна разлика између призренско-моравског (који обухвата и добар дио Косова и Метохије) и тимочко-лужничког, као на овој мапи:
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%8E%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82#/media/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82.png

Тетевенския говор е западната граница на източните говори и той спада към тях и се говорел традиционно западно от Тетевен и в Тетевен което през Средновековието и Ранния Османски период е било район с център Киево днешно село Голям Извор. В Кулско/Зайчарско и Смоляновци по кърджалийско време са се заселили голям брой хора и от самия Тетевен но и от селата Видраре, Голям Извор и т.н. Ядрото на Торлашкия от което се е разпространил на север към Стара Планина според мен е Пиротско-Трънско(Суковско-Знеполско). Старите Западно Мизийски говори най-вероятно са обхващали цялата територия на Видинското Царство което е включвало и Тимошко може би и части от Търновското. Иначе това с Югозападните говори е малко конструкция, реално това е базирано на Ѫ>а обаче това е Шопска не Македонска иновация която се е разпространила и на север но доста повече на юг понеже в Македония се среща смесено с Ѫ>о като в Родопските говори на които сигурно е приличал в миналото. Има много други изоглоси които различават говорите в Югозападната група примерно частицата за бъдеще време ште/ше, че, ке. Далеч в миналото през Средновековието Българските говори най-вероятно са се разделяли на Северна и Южна група като най-запазените от Южните са Родопските говори които са почти неразбираеми за останалите Българи, те са толкова архаични че са почти като различен език.
« Последња измена: Фебруар 09, 2023, 10:21:59 поподне vasil »


Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #35 послато: Фебруар 10, 2023, 09:03:57 поподне »
Тетевенския говор е западната граница на източните говори и той спада към тях и се говорел традиционно западно от Тетевен и в Тетевен което през Средновековието и Ранния Османски период е било район с център Киево днешно село Голям Извор. В Кулско/Зайчарско и Смоляновци по кърджалийско време са се заселили голям брой хора и от самия Тетевен но и от селата Видраре, Голям Извор и т.н. Ядрото на Торлашкия от което се е разпространил на север към Стара Планина според мен е Пиротско-Трънско(Суковско-Знеполско). Старите Западно Мизийски говори най-вероятно са обхващали цялата територия на Видинското Царство което е включвало и Тимошко може би и части от Търновското. Иначе това с Югозападните говори е малко конструкция, реално това е базирано на Ѫ>а обаче това е Шопска не Македонска иновация която се е разпространила и на север но доста повече на юг понеже в Македония се среща смесено с Ѫ>о като в Родопските говори на които сигурно е приличал в миналото. Има много други изоглоси които различават говорите в Югозападната група примерно частицата за бъдеще време ште/ше, че, ке. Далеч в миналото през Средновековието Българските говори най-вероятно са се разделяли на Северна и Южна група като най-запазените от Южните са Родопските говори които са почти неразбираеми за останалите Българи, те са толкова архаични че са почти като различен език.

Ако сам добро схватио, на сјеверозападу Бугарске је стари западномизијски, са утицајем тетевенских (источномизисјких) досељеника? Иначе Цвијић је писао да досељеника из Тетевена има и у неким селима у Србији.

А на југозападу су се иновације шириле из правца Софије према Македонији, с тим да су географски најудаљенији дијалекти (Дебар, Охрид, Корча, Костур) заржали неке старије карактеристике које подсјећају на рупске дијалекте (шт, жд, Ѫ>о)

То се заправо и слаже са овом званичном мапом дијалеката. Ови архаични македонски дијалекти су означени као "крајњи југозападни".

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2023, 04:09:19 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!
« Последња измена: Фебруар 14, 2023, 04:10:56 поподне Srkaaa »

Ван мреже vasil

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
  • PH908>FT16449>Y151633
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2023, 05:16:58 поподне »
Ако сам добро схватио, на сјеверозападу Бугарске је стари западномизијски, са утицајем тетевенских (источномизисјких) досељеника? Иначе Цвијић је писао да досељеника из Тетевена има и у неким селима у Србији.

А на југозападу су се иновације шириле из правца Софије према Македонији, с тим да су географски најудаљенији дијалекти (Дебар, Охрид, Корча, Костур) заржали неке старије карактеристике које подсјећају на рупске дијалекте (шт, жд, Ѫ>о)

То се заправо и слаже са овом званичном мапом дијалеката. Ови архаични македонски дијалекти су означени као "крајњи југозападни".

Да правилно си ме разбрал. Говорите от Повардарието са със смесен характер. Шопски изоглоси са се разпространили най-много на юг към Македония но и малко север към Западна Стара Планина за да се формират Врачанския и Орханийския/Ботевградския. На територията на Западномизийските говори има заселници от Тетевенско и Торлаци от края на 18 и началото на 19 век, има и по-късно заселници брата на прадядо ми от Видраре е живял във Видин и през Втората Световна е давал пушки на вашите Партизани има и разни други. От Тетевенско заселници при вас са в Зайчарско те са продължение на селата в Кулско.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1136
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #38 послато: Фебруар 14, 2023, 06:07:02 поподне »
Оче наш на призренско-тимочки дијалект на српски језик:

Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насуш'н дај ни га д'н'ска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!

Људи, не постойи слово '.
Пишите полуглас тамо гдѣ се изговара.


Оче наш, куј си на небеса,
дека се свети име Твоје,
дека дојде царство Твоје,
дека биде волја Твоја,
како на небо, тека и на земју;
Леб наш насушън дај ни га дънъска
и прости ни ги длгови наши
како и мија што им ги проштевамо на наши длжници;
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави.
Зашто Tвоје је царство,
и сила и слава у сви векови.
Амин!
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКТ - ОНАКОЈ КАКО СЕ НЕКОГАШ ДУМАЛО
« Одговор #39 послато: Фебруар 15, 2023, 04:47:13 поподне »
Оче наш на српском, македонском и бугарском језичком стандарду и призренско-тимочком дијалекту:

Српски стандардни:
Оче наш, Који си на небесима,
Да се свети име Твоје;
Да дође Царство Твоје;
Да буде воља Твоја и на земљи као на Небу;
Хлеб наш насушни дај нам данас;
И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
И не уведи нас у искушење,
Но избави нас од злога
Јер је Твоје Царство, и сила, и слава у векове векова. Амин

Призренско-Тимочки дијалект
Оче наш, куј си на небеса(та),
дека се свети име(то) Твоје,
дека дојде царство(то) Твоје,
дека биде волја(та) Твоја,
како на небо(то), тека и на земју(ту);
Леб(ът) наш насушън дај ни га дънъска
и прости ни ги дългови(ти) наши
како и мија што им ги проштевамо на нашија дължници(ти);
и не уведувај не у искушење,
но избави не од лукави(јът)
Зашто Tвоје је царство(то)
и сила(та) и слава(та) у сви(ти) векови.
Амин!

Македонски стандард:
Оче наш, кој си на небесата,
да се свети името Твое,
да дојде царството Твое,
да биде волјата Твоја,
како на небото, така и на земјата;
Лебот наш насушен дај ни го денес
и прости ни ги долговите наши
како и ние што им ги проштеваме на нашите должници;
и не нè воведувај во искушение,
но избави нè од лукавиот.
Зашто Tвое е царството,
и силата и славата во сите векови.
Амин!

Бугарски стандард:

Отче наш, којто си на небесата,
да се свети името Твое,
да дојде царството Твое,
да бъде волјата Твоја,
както на небето така и на земјата.
Хлјаба наш насъштен дај ни днес,
и прости нам дълговете наши,
както и ние проштаваме на длъжниците ни,
и не въведи ни в изкушение,
но избави ни от лукавија,
заштото твое е царството
и силата и славата во веки.
Амин.

Лепа упоредба