185. Матијевић, Цвети, Бреково, Ариље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро модалан, са свега два-три маркера која незнатно одступају од модала DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=24. Све ово је недовољно да би се на основу хаплотипа успостављале неке поузданије везе. По укупном хаплотипу из ближе географске околине Матијевићу је најближи Јечменица из Доброселице (2/23 разлике), који слави Никољдан, али разликују се баш на немодалној вриједности DYS19=15 па је питање колико је блискост стварна. У контексту података о поријеклу Матијевића, једино је интересантно то што Јечменица слави Никољдан.
О Матијевићима из Брекова постоје подаци у етнографској литератури:
"Када је, 1818. године, извршен први попис у Србији, у засеоку Лисије било је само два домаћинства од браће Марка и Пера Николића, који су се тако презивали вероватно по оцу Николи. Од Марка су данашњи Јовановићи и Матијевићи, а од Пера данашњи Боковићи из Брегова и Стевановићи. Предање каже да су они дошли из села Лисе, код Ивањице, па су по старом завичају Лиси дали назив и Лисије. Маркови синови, Јован и Матија, презивали су се по оцу Марку Марковићи, док су Јованови и Матијеви потомци Такође узели презиме по својим очевима, чији су потомци данашњи Јовановићи и Матијевићи."
Међутим, проблем је што ови Матијевићи из засеока Лисије славе Никољдан, док је тестирани као славу навео Цвети. Није ништа детаљније назначено да ли је било промјена славе. Једина породица која у Брекову слави Цвети су Јовановићи на Градини са надимком Чакаревићи, који су доселили из Правошево код Пријепоља. У Пројекту је присутна један разгранат род из Старог Влаха који слави Цвети (уједно и једини са овом славом на пројекту), али сви досад тестирани припадају роду Дробњака и хаплогрупи I1-FGC22045, тако д авјерујем д аје код Матијевића дошло до неког преузимање славе.
Препорука је неки од дубинских тестова, али и тестирање осталих породица које припадају овом роду у Брекову.
