Развој српског језика кроз историју

[Srkaaa]

-м је било само при атематским основама, дакле у глаголих -ијем, дам, имам, вијем, јесм. Тематске основе добивале су наставак -ам који је дао у прасловенском назал ом а потом се десила деназализација ą > у.

- узео си лош примјер јер су руке вазда двије па су се користили у двојини "у моју руку". Али у принципу је било тако, да је прво био инструментал "с другови" а локатив "у друговијех" а у икаваца "у другових". Када се х почело губити особито у икаваца је зазвучало једнако "с другови" и "у другови". У исто вријеме пошто се говорило "с коњми и с женами" почела је коррупција инструментала у "с друговим" и будући да се више није осјећала разлика с локативом почело се је говорити и "у друговим" ( тако је данас у западно од Мостара, а источно се говори "с друговима" и "у друговима". Најкасније је облик "друговима" замијенио и датив "друговом", а то зато што су и у женском роду сва три облика звучала једнако "женама". Жариште ових збивања су очевидно простор источне и западне Херцеговине, те Врхбосне. Западна Босна и источни Сријем су одолијевали овому стремљењу.
Зета и Поморавље су имали своје засебно развиће падежних облика. Они су сачували стари начин да кажу "с другови" али су упростили женски облик у "са жене" умјесто "с женами". Ј. Марковић је забележила чување датива јд. и мн. у заплањском селу Велики Крчимир, с наставком -у код именица мушког и средњег рода (кому: брату, детету), -е код именица женског рода (кому: мачке, ћерке) и -ам и -ем у множини (кому: женам, децам, воловем, кравем)(1994). Уочава се, међутим, тенденција да се и множинска граматичка осно-ва завршава на сугласник, а да наставак за облик буде -ам (муж-ам, жен-ам, сел-ам) (Младеновић 2001: 289). Н. Богдановић бележи облике локатива ж. р. са старим наставком -е у говору Алексиначког Поморавља: ја iмам сина у Енглеске, ми свe мeљемо по вaше вoље, идем по Шумaдије (1987: 157). У вези са очувањем локативне форме у призренском говору С. Реметић наглашава: „Отпорности форме локатива делатно је могао доприносити са српске стране синкретизам Д–Лјд, а датив се, као што је познато, аналити-зму одупро на ширем словенском шарпланинском простору” (1996: 462).
https://aseestant.ceon.rs/index.php/bastina/article/view/25469/15152
Тако да с падежним наставцима је у вријеме Вука Стефановића Караџића на цијелом простору од Врања до Кладуше владало шаренило с двијема главнима струјама - једна више архаична и рурална а друга више иновативна и урбана. Нажалост архаична струја није доспјела у стандардни језик упркос трудовима писара Дубровника, Загреба и Срба Далмације. Отворене су школе, стандард је почео да се учи посвуда од Загреба до Врања и сав народни говор пао умро је са старијим сељчким живљем. Ја, Невски а вјерујем и многи други у дјетињству смо се стидјели говора наших дједова и баба, јер шта дијете зна, хоћеш бити дијелом своје школе и уче те шта "ваља" а шта "не ваља".
Но ступивши у контакт с другим словијенским народима, одкривамо, да сви они имају то што се у нас презире и гњиди и тако смо ја и Невски постали љубитељи и оживитељи оне изумрле архаичне струје. Невски мало демонизује Вука, а ја не, него га цијеним за труд и сачувано народно благо. Није он јадан ништа промијенио него је записао како је чуо, да народ говори у источој Херцеговини. Било је поприште и неко је некому морао наметнути своје. Како је испало тако је испало, а ја ћу вазда више вољет онај архаични изворни Flair.

Сунце, одскле ти толико знања о свему овоме? Можеш ли наоисати дужи  текст на старосрпском?

Волео бих када би се старосрпски учио у школама

[сɣнце]

Сунце, одскле ти толико знања о свему овоме? Можеш ли наоисати дужи  текст на старосрпском?

Волео бих када би се старосрпски учио у школама.

Срка, није то неко велико умијеће, а тек скромно почитовање свога рода и племена.

[Srkaaa]

Можеш ли дати произвољан текст на старосрпском?

[Небо_Сав]

Скупи-крпи уместо copy-paste?!


https://n1info.rs/vesti/da-li-ce-predlog-za-zamenu-reci-kopi-pejst-biti-nova-najlepsa-srpska-rec/?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_content=Qpm7voQ4TesRWAFic&ref=referral_Danas&pv=fb23b36c-a964-4b25-818b-7783ee5e5384

Sajt "Mala biblioteka" iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira najlepša nova srpska reč. Takmičenje je počelo u maju i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog.

Urednik stranice Veljko Žižić rekao je za “Novosti“ da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bile zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.

“Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad iz rasejanja mi posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja engleski dobro govore, umesto „obrazovanje“ izgovorim reč „edukacija“. I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana“, pojasnio je Žižić.

Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a Žižić je naveo neke od njih: “Iz Australije smo dobili „skupi-krpi“. Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao ovom rečju: „svetlozarje“ uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči – svetlo i zarje i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete… ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stiga reč „naduvenica“, za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim....

Pravila i nagrade
Uz svaku reč poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči. Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku. Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku. Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što: (a) Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, i (b) Ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd…

Pobednik će dobiti 600 evra, druga nagrada je 400 evra, a treća 200 evra. Dodela nagrada do 15. oktobra 2023. godine u Beogradu ili Londonu. Sva pravila se nalaze na stranici “Male biblioteke“ (www.malabiblioteka.net/novarec)

[CosicZ]

"Умножи-уметни" или "пресликај".

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Мала допълна што сє тичє трєнутних збивања око такмичєња наᴊбољє новє сьрбскє рѣчи. Можда то понѣкто до сада ᴊош нє прочита. Пьрви вєома занимљиви прѣдлози, принаᴊмањє по мєни, доспѣваᴊут до ᴊавности. Словѣнски корѣни, правилан ков рѣчи ва дусѣ нашєго ᴊєзика, интуитивно ᴊасно значєњє, милозвучност. Вьсє ᴊєст ту.

https://nova.rs/kultura/cik-pogodi-sta-je-umosklop-i-smisli-najbolju-novu-srpsku-rec/

Ако ваистинѣ има срєћє, сьрбски народ сє нинѣ коначно будит из своᴊє вишєвѣковнє просѣчно застрашуᴊућє равнодушности ка своᴊєму ᴊєзику, ᴊєго нѣкадашњоᴊ богатоᴊ словѣнскоᴊ минулости тє ᴊєго будућности. Ва коᴊи правац сє наш ᴊєзик развиᴊа или нє развиᴊа, ва наших ᴊє руках.

[НиколаВук]

Мала допълна што сє тичє трєнутних збивања око такмичєња наᴊбољє новє сьрбскє рѣчи. Можда то понѣкто до сада ᴊош нє прочита. Пьрви вєома занимљиви прѣдлози, принаᴊмањє по мєни, доспѣваᴊут до ᴊавности. Словѣнски корѣни, правилан ков рѣчи ва дусѣ нашєго ᴊєзика, интуитивно ᴊасно значєњє, милозвучност. Вьсє ᴊєст ту.

https://nova.rs/kultura/cik-pogodi-sta-je-umosklop-i-smisli-najbolju-novu-srpsku-rec/

Ако ваистинѣ има срєћє, сьрбски народ сє нинѣ коначно будит из своᴊє вишєвѣковнє просѣчно застрашуᴊућє равнодушности ка своᴊєму ᴊєзику, ᴊєго нѣкадашњоᴊ богатоᴊ словѣнскоᴊ минулости тє ᴊєго будућности. Ва коᴊи правац сє наш ᴊєзик развиᴊа или нє развиᴊа, ва наших ᴊє руках.

Туђице су и ови вештачки русизми које сте ви употребили у ових неколико реченица (все уместо све, јего уместо његово, ва уместо у, итд.). Нисам присталица англизације српског језика што је акутни проблем, али ни прављења неких нових славеносербских или српско-руских хибрида, који вам могу звучати разумљиво искључиво ако поседујете знање руског језика. Тиме само мењамо један доминантни језик из кога се узимају позајмице другим, што није добар пут.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Можда да взгрєд ᴊош додам слѣдєћє: вьсим творитєљєм словѣнских рѣчи за сьрбски ᴊєзик, вьсє ᴊєдно коᴊєго уравња вѣдє, порєд очита добра знања собствєнаᴊєго ᴊєзика, ᴊаз тожє прѣпоручуᴊу сиᴊ прѣглєд прасловѣнских вьрста, односно катєгориᴊа рѣчи, што заиста можє прѣдставᴊати врѣдно оруђє при творби:

https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_lemmas

Васда почєвши са тє страницє, ви сє можєтє бързо крєтати ка било коᴊєᴊ вьрсти рѣчи. Са научно рєконструисаним прасловѣнским ᴊєзиком, тачниᴊє тзв. срѣдњим обћєсловѣнским, око 6. - 8. столѣтьᴊа, као основа и врѣло нових и постоᴊєћих корѣн и рѣчи, много ᴊє могућности и надахнућа за сьрбски ᴊєзик,- веома много. Прѣд вами ᴊє ᴊєдно благо, ᴊєдно морє словѣнских рѣчи и израза, из коᴊєго вьсако можє црпити и своᴊ ум напоᴊити. Бєз прєтѣривања сматраᴊу, да би прасловѣнска залиха рѣчи за сьрбски ᴊєзик могла добити близу (но нє подпълно) сличну вълогу као латински и хєллєнски чинєт за саврѣмєни єнглєски. Из тих дваᴊу врѣл єнглєско- ᴊєзични људи саздаваᴊут тє измаштаᴊут огромнє количинє нових израз и рѣчи. Посєбно спомѣнути тє због своᴊє користности изтаћи жєлѣᴊу на краᴊу ᴊош сиᴊє под-страницє:

https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_terms_by_prefix
https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_terms_by_suffix


Мали словник старосьрбского из раного срѣдњєга вѣка
сиᴊ, сє, сᴊа  ... оваᴊ, ово, ова
вѣда ... знањє
вѣдѣти ... знати
ᴊаз ... ᴊа

[НиколаВук]

Можда да взгрєд ᴊош додам слѣдєћє: вьсим творитєљєм словѣнских рѣчи за сьрбски ᴊєзик, вьсє ᴊєдно коᴊєго уравња вѣдє, порєд очита добра знања собствєнаᴊєго ᴊєзика, ᴊаз тожє прѣпоручуᴊу сиᴊ прѣглєд прасловѣнских вьрста, односно катєгориᴊа рѣчи, што заиста можє прѣдставᴊати врѣдно оруђє при творби:

https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_lemmas

Васда почєвши са тє страницє, ви сє можєтє бързо крєтати ка било коᴊєᴊ вьрсти рѣчи. Са научно рєконструисаним прасловѣнским ᴊєзиком, тачниᴊє тзв. срѣдњим обћєсловѣнским, око 6. - 8. столѣтьᴊа, као основа и врѣло нових и постоᴊєћих корѣн и рѣчи, много ᴊє могућности и надахнућа за сьрбски ᴊєзик,- веома много. Прѣд вами ᴊє ᴊєдно благо, ᴊєдно морє словѣнских рѣчи и израза, из коᴊєго вьсако можє црпити и своᴊ ум напоᴊити. Бєз прєтѣривања сматраᴊу, да би прасловѣнска залиха рѣчи за сьрбски ᴊєзик могла добити близу (но нє подпълно) сличну вълогу као латински и хєллєнски чинєт за саврѣмєни єнглєски. Из тих дваᴊу врѣл єнглєско- ᴊєзични људи саздаваᴊут тє измаштаᴊут огромнє количинє нових израз и рѣчи. Посєбно спомѣнути тє због своᴊє користности изтаћи жєлѣᴊу на краᴊу ᴊош сиᴊє под-страницє:

https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_terms_by_prefix
https://en.wiktionary.org/wiki/Category:Proto-Slavic_terms_by_suffix


Мали словник старосьрбского из раного срѣдњєга вѣка
сиᴊ, сє, сᴊа  ... оваᴊ, ово, ова
вѣда ... знањє
вѣдѣти ... знати
ᴊаз ... ᴊа

Препоручујем читање следећег текста од нашег линвисте Александра Ломе:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Ту се лепо види које су биле одлике старосрпског језика, не старословенског или српскословенског, већ народног српског језика који је говорен током средњег века; у старосрпском је нпр. већ била извршена метатеза вс- у св-, прелазак въ у "у" и сл. Ви покушавате да направите неки вештачки архаизован језик који звучи прилично неразумљиво, осим људима који знају још неки словенски језик (најпре руски). Више историјских примера је показало како су такви вештачки покушаји архаизовања језика углавном осуђени на неуспех, јер нису практични и данашњег просечног говорника српског могу само да збуне.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Туђице су и ови вештачки русизми које сте ви употребили у ових неколико реченица (все уместо све, јего уместо његово, ва уместо у, итд.). Нисам присталица англизације српског језика што је акутни проблем, али ни прављења неких нових славеносербских или српско-руских хибрида, који вам могу звучати разумљиво искључиво ако поседујете знање руског језика. Тиме само мењамо један доминантни језик из кога се узимају позајмице другим, што није добар пут.

Почьтовани Никола,
хвала за саобћаᴊ твоᴊєго мнѣња. Но, дозволи мьнѣ нѣколико обᴊашњєња, ако хоћєш и оправдања.

1) Јаз нє твърђах писати саврѣмєним сьрбским, даклє користᴊєнє рѣчи нє прѣдставᴊаᴊу никаквє туђицє нити позаᴊмицє ва никаквом нинѣшњєм сьрбском. То ᴊєст просто моᴊ накарадни начин писања, из љубави ка нашоᴊ давноᴊ сьрбскоᴊ ᴊєзичкоᴊ прошлости.

2) Ни ᴊєдна рѣч коᴊу употрѣбих нѣᴊє позаᴊмᴊєна изравно из русскаᴊєго ᴊєзика. Вьсє тє рѣчи сут дѣл обћєго прасловѣнскаᴊєго наслѣђа ва вєома раном старосьрбском ᴊєзицѣ на ᴊєговом прѣлазѣ из позднаᴊєго прасловѣнскаᴊєго (вьсє, ва, сдє, сᴊамо, сиᴊ, обачє, нинѣ, ...) и тожє писмєном старословѣнском и сьрбскословѣнском, измєђу около 9. и 12. столѣтьᴊа. А ᴊєзик коᴊим сдє (овдѣ) пишу додушє имаᴊє саврѣмєнаᴊєго сьрбскаᴊєго као основу (ипак ᴊєсм Сьрбин ва 21. столѣтьᴊу), но ᴊє благо, вєома благо, помѣрєн односно приближєн ка горє спомѣнутом ᴊєзику Сьрб. То значи да сє бриближава к ᴊєму само ва нѣких поглѣдѣх, на нѣких путих. Jаз сиᴊ ᴊєзик нє називаᴊу саврѣмєним сьрбским нити старосьрбским, нити глимᴊу да он то ᴊєст, ипак стараᴊући сє да остаᴊє разумљив моᴊим саврѣмєним зємᴊаком колико толико. Штовишє, ᴊєзик коᴊим сє трудᴊу писати носи нѣколико народних срѣдњєвѣковних сьрбских црт и особин, но никаквих русских, коᴊих данашњи сьрбски вишє нє посѣдуᴊє захваљуᴊући огромному българскому утѣцаᴊу внутри цьрквєнословѣнском (обћи > општи, сући > сушти, свєћєник > свєштєник, нуђа > нужда, ...).

3) Начин како сє ᴊаз сдє писмєно изражаваᴊу нєма никаквє, баш никаквє вєзє са горє навєдєним подухватом творбє нових рѣчи за саврѣмєни сьрбски ᴊєзик. Моᴊє писањє ᴊє ва подпълности нєзначаᴊно за таᴊ развоᴊ, тє нєзначаᴊно и ва обћєм поглєдѣ. Оваᴊ облик ᴊєзика нє прєдлагаᴊу никтому иному, то ᴊє просто моᴊ начин и наклоност к сьрбству и сьрбскому тє словѣнскому ᴊєзику дрѣвних минулих врѣмєн. За сада ᴊєшчє нє ᴊєсм ва стању да сє от того опростᴊу, но и то будєт вѣроᴊатно доᴊти са врѣмєном захваљуᴊући одрєђєним одазовом из бєсѣдишча.

Хвала ти за вьсᴊу критику и подѣљєну повєзницу. Вьсаки дотицаᴊ с људими чловѣка учи што и како и обликуᴊє ᴊєгову нарав, нѣкогда вишє нѣкогда мањє.

[Бакс]

Почьтовани Никола,
хвала за саобћаᴊ твоᴊєго мнѣња. Но, дозволи мьнѣ нѣколико обᴊашњєња, ако хоћєш и оправдања.

1) Јаз нє твърђах писати саврѣмєним сьрбским, даклє користᴊєнє рѣчи нє прѣдставᴊаᴊу никаквє туђицє нити позаᴊмицє ва никаквом нинѣшњєм сьрбском. То ᴊєст просто моᴊ накарадни начин писања, из љубави ка нашоᴊ давноᴊ сьрбскоᴊ ᴊєзичкоᴊ прошлости.

2) Ни ᴊєдна рѣч коᴊу употрѣбих нѣᴊє позаᴊмᴊєна изравно из русскаᴊєго ᴊєзика. Вьсє тє рѣчи сут дѣл обћєго прасловѣнскаᴊєго наслѣђа ва вєома раном старосьрбском ᴊєзицѣ на ᴊєговом прѣлазѣ из позднаᴊєго прасловѣнскаᴊєго (вьсє, ва, сдє, сᴊамо, сиᴊ, обачє, нинѣ, ...) и тожє писмєном старословѣнском и сьрбскословѣнском, измєђу около 9. и 12. столѣтьᴊа. А ᴊєзик коᴊим сдє (овдѣ) пишу додушє имаᴊє саврѣмєнаᴊєго сьрбскаᴊєго као основу (ипак ᴊєсм Сьрбин ва 21. столѣтьᴊу), но ᴊє благо, вєома благо, помѣрєн односно приближєн ка горє спомѣнутом ᴊєзику Сьрб. То значи да сє бриближава к ᴊєму само ва нѣких поглѣдѣх, на нѣких путих. Jаз сиᴊ ᴊєзик нє називаᴊу саврѣмєним сьрбским нити старосьрбским, нити глимᴊу да он то ᴊєст, ипак стараᴊући сє да остаᴊє разумљив моᴊим саврѣмєним зємᴊаком колико толико. Штовишє, ᴊєзик коᴊим сє трудᴊу писати носи нѣколико народних срѣдњєвѣковних сьрбских црт и особин, но никаквих русских, коᴊих данашњи сьрбски вишє нє посѣдуᴊє захваљуᴊући огромному българскому утѣцаᴊу внутри цьрквєнословѣнском (обћи > општи, сући > сушти, свєћєник > свєштєник, нуђа > нужда, ...).

3) Начин како сє ᴊаз сдє писмєно изражаваᴊу нєма никаквє, баш никаквє вєзє са горє навєдєним подухватом творбє нових рѣчи за саврѣмєни сьрбски ᴊєзик. Моᴊє писањє ᴊє ва подпълности нєзначаᴊно за таᴊ развоᴊ, тє нєзначаᴊно и ва обћєм поглєдѣ. Оваᴊ облик ᴊєзика нє прєдлагаᴊу никтому иному, то ᴊє просто моᴊ начин и наклоност к сьрбству и сьрбскому тє словѣнскому ᴊєзику дрѣвних минулих врѣмєн. За сада ᴊєшчє нє ᴊєсм ва стању да сє от того опростᴊу, но и то будєт вѣроᴊатно доᴊти са врѣмєном захваљуᴊући одрєђєним одазовом из бєсѣдишча.

Хвала ти за вьсᴊу критику и подѣљєну повєзницу. Вьсаки дотицаᴊ с људими чловѣка учи што и како и обликуᴊє ᴊєгову нарав, нѣкогда вишє нѣкогда мањє.

Не разумем зашто би ико уопште писао на овај начин.

[сɣнце]

Препоручујем читање следећег текста од нашег линвисте Александра Ломе:

http://www.aleksandarloma.com/PDF/Nastava/Stari_srpski_jezik.pdf

Ту се лепо види које су биле одлике старосрпског језика, не старословенског или српскословенског, већ народног српског језика који је говорен током средњег века; у старосрпском је нпр. већ била извршена метатеза вс- у св-, прелазак въ у "у" и сл. Ви покушавате да направите неки вештачки архаизован језик који звучи прилично неразумљиво, осим људима који знају још неки словенски језик (најпре руски). Више историјских примера је показало како су такви вештачки покушаји архаизовања језика углавном осуђени на неуспех, јер нису практични и данашњег просечног говорника српског могу само да збуне.

Нећу улазити у ваше препирке, али не могу промучати, да је проф. Лома у својој реконструкцији понехајао за лексиком и граматиком привлачећи у фокус само акцентолошку страну.
У његовом примјеру "Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић" вјеројатно није у духу времена 12. в.
Сама ријеч "врло" у оно вријеме би се изговорила "хврло" и значила би "бачено силом или из замаха" а не "веома" - значење, које је попримила касније.
Она је етимолошки сродна ријечима врлити - бацити, врлет - стрмина, врлина - сила која те баца напријед, фрљав, офрље (заправо све хрвлити, хврлет, хврлина, хврљав, од_хврље ) и сродно је с русским глаголом швырять - бацати из замаха. (https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%88%D0%B2%D1%8B%D1%80%D1%8F%D1%82%D1%8C). При том, ако њеко мисли, да смо ми штогоди посебно унутар Словијена јере имамо - ето да речем - изоглосе, каконо је "бацити", не знају, да има и људи на селу у Русији, који кажу бацать (https://ru.wiktionary.org/wiki/%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B0%D1%82%D1%8C#:~:text=%D0%97%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5,%D0%BF.) или ако Украјинци мисли, да су посебни јере кажу "бачити" гдје сви други кажу "гледати" и "видјети" нека знају да и Срби имају "бечити".
Сви су се наши језици варили у истом котлу, а игра је случаја, ко је како себи навадио у чинију. Њекому је важна чинија, а њекому важнији котлић -  е тако сте ти и наш Дамјан.
Али бити Дамјаном не може свак, нарочито без обуке и предзнања ( ту се слажемо ), но ја бих се задовољио и да се поврате ријечи каконо су ставилац - конобар, готовац - кухано јело, бременица - руксак, смотак - цигара, бјелчуг или верижица - алка, престављати се - имитирати, сликче - парче, валутица или мудо - кликер, власац - лигамент, узица - петрла или да знају да није кутлача него котлача ( јербо је од котла ). Ех, да ни је заживит бар то благо, што нам је јоште донекле близко!
Ја сам такијех ријечи до сада сакупио гомилу, али морам признати, да је и мени тежко досјетити се када ми треба, али мало по малу и мијења то мене и начин како се изражавам. Ваљда је то свијем овдје видно.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Не разумем зашто би ико уопште писао на овај начин.

Нє умѣȷу то процѣнити за инє људє тє ваобћавати и говорити за ȷих, но само за сєбє: првєнствєно покуса ради, второ [1]: вѣшчбања и изазова ради, па трєћє, тожє личнаȷєго задовољства и наклоности ка нашоȷ ( из многих глєдишт доста богатѣȷшєȷ, изворнѣȷшєȷ ) ȷєзичкоȷ прошлости ради. Нѣколико питања коȷа сєби в вєзи с тим поставȷаȷу a чиȷє одговорє изкусивши ишчу [2] сут напримѣр:

1) Колико / коȷи стєпєн нѣкадашњє богатє граматикє, коȷу наши прѣдци добишє прѣмо [3] као наслѣђє из прасловѣнскаȷєго но коȷу ва тоцѣ многих столѣт дѣлимично изгубишє и доста поȷєдноставнишє, сє можє вазкрснути ва писаном или дажє [4] устмєном облицѣ, а да то данашњи Срби ȷош ввѣк ва сућинѣ, ва сржи разбираȷут? Но, како ми сє ȷужє [5] извѣстно врѣмє чини, потрєбан ȷє само ȷєдан малєн, први корак на спєктрѣ мєђу србском и прасловѣнском, оддаљивши сє само труна от садашњєго стандарднаȷєго српскаȷєго (коȷи упорно скрива корѣнє многих своȷих рѣчи, обєзсмишљаваȷући ȷих тако), да таȷ облик ȷєзика наводно постаȷє тєжко разумљив саврѣмєним Србом. То сє напримѣр можє ваочити на прикладѣ нѣких послањих сунца, за коȷє сдє [6] на бєсѣдишчи ввѣк поново људи саобћєт да ȷєго тєжко разумѣȷут, иако мєђу сунчєвом србском и саврѣмєном стандардном српском заиста нѣма нѣких огромних разлика, сєм да сунцє понѣкад користи (приближно) пьлн словѣнски падєжни сустав и понѣкоȷу нєдавно изчєзнулу и туђицоȷу замѣнуту домаћу рѣч.

2) Повєзано с питањєм граматикє ȷє и звукосбор, фонєтика, тє всє гласовнє промѣнє от обћєсловѣнскаȷєго доба до дана данашњєго. Пишући и изговараȷући напримѣр полугласє, прѣдњи (ь) и стражњи (ъ) ȷєр строго ва всих своȷих повѣстних мѣстѣх (въторъкъ, сьрдьчьнъ, тьнъкъ, дьньсь, мъногъ, отьць, ...) као ва срѣдњєм обћєсловѣнском (6. - 8. ст.), сложєност за просѣчна говорника српскаȷєго ȷєзика би сє вѣроȷатно много повєћала, пошто он / она читањє полугласа ва вєћинѣ случаȷ нѣȷє навикнут/а. Даклє, упростȷєна фонєтика за вєћу разумљивост ȷє нєобходна.

3) Залиха словѣнских рѣчи, лєксика. Добро, сдє нѣма сумњє. Кто користи (разумѣ сє, тамо гдѣ ȷих имa) нашє бившє словѣнскє изчєснулє рѣчи вмѣстѣ нинѣшњих турцизам, хєллєнизам, гєрманизам, латинизам, ... , даклє прасловѣнскко наслѣђє, нєизбѣжно ȷє лошиȷє разумљив просѣчном говорнику српскаȷєго, коȷи ȷє чєсто навикнут на писану рѣч, зачињєну бєзброȷними "мєђународними" рѣчьми.

Кого занима обћєсловѣнска граматика, коȷу и Срби нѣкада в доста вєћшєȷ мѣрѣ знаху и користȷаху, можє овдѣ наȷти сȷаȷна и подробна овȷашњєња и описє, коȷа и мєни први пут отворишє двєри ка повѣсти словѣнских ȷєзик и кроз то и ка прасловѣнском ȷєзику. По мнѣ нєма бољша почєтка ва сиȷ цѣли прѣдмєт. Хвала сунцу за ȷєго труд и просвѣтно дѣȷањє.

Упутство к бољем разумевању других словенских језика, форум порекло, 2017
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2493.0

Мали рѣчник словѣнских рѣчи
[1]  второ ... друго по рєдѣ (вторак ... уторак)
[2]  ȷаз ишчу ... ȷа иштєм (искати)
[3]  прѣмо ... нєпосрѣдно, дирєктно (лат.)
[4]  дажє ... чак (турц.)
[5]  ȷужє ... вєћ
[6]  сдє ... овдѣ

[Бакс]

Нє умѣȷу то процѣнити за инє људє тє ваобћавати и говорити за ȷих, но само за сєбє: првєнствєно покуса ради, второ [1]: вѣшчбања и изазова ради, па трєћє, тожє личнаȷєго задовољства и наклоности ка нашоȷ ( из многих глєдишт доста богатѣȷшєȷ, изворнѣȷшєȷ ) ȷєзичкоȷ прошлости ради. Нѣколико питања коȷа сєби в вєзи с тим поставȷаȷу a чиȷє одговорє изкусивши ишчу [2] сут напримѣр:

1) Колико / коȷи стєпєн нѣкадашњє богатє граматикє, коȷу наши прѣдци добишє прѣмо [3] као наслѣђє из прасловѣнскаȷєго но коȷу ва тоцѣ многих столѣт дѣлимично изгубишє и доста поȷєдноставнишє, сє можє вазкрснути ва писаном или дажє [4] устмєном облицѣ, а да то данашњи Срби ȷош ввѣк ва сућинѣ, ва сржи разбираȷут? Но, како ми сє ȷужє [5] извѣстно врѣмє чини, потрєбан ȷє само ȷєдан малєн, први корак на спєктрѣ мєђу србском и прасловѣнском, оддаљивши сє само труна от садашњєго стандарднаȷєго српскаȷєго (коȷи упорно скрива корѣнє многих своȷих рѣчи, обєзсмишљаваȷући ȷих тако), да таȷ облик ȷєзика наводно постаȷє тєжко разумљив саврѣмєним Србом. То сє напримѣр можє ваочити на прикладѣ нѣких послањих сунца, за коȷє сдє [6] на бєсѣдишчи ввѣк поново људи саобћєт да ȷєго тєжко разумѣȷут, иако мєђу сунчєвом србском и саврѣмєном стандардном српском заиста нѣма нѣких огромних разлика, сєм да сунцє понѣкад користи (приближно) пьлн словѣнски падєжни сустав и понѣкоȷу нєдавно изчєзнулу и туђицоȷу замѣнуту домаћу рѣч.

2) Повєзано с питањєм граматикє ȷє и звукосбор, фонєтика, тє всє гласовнє промѣнє от обћєсловѣнскаȷєго доба до дана данашњєго. Пишући и изговараȷући напримѣр полугласє, прѣдњи (ь) и стражњи (ъ) ȷєр строго ва всих своȷих повѣстних мѣстѣх (въторъкъ, сьрдьчьнъ, тьнъкъ, дьньсь, мъногъ, отьць, ...) као ва срѣдњєм обћєсловѣнском (6. - 8. ст.), сложєност за просѣчна говорника српскаȷєго ȷєзика би сє вѣроȷатно много повєћала, пошто он / она читањє полугласа ва вєћинѣ случаȷ нѣȷє навикнут/а. Даклє, упростȷєна фонєтика за вєћу разумљивост ȷє нєобходна.

3) Залиха словѣнских рѣчи, лєксика. Добро, сдє нѣма сумњє. Кто користи (разумѣ сє, тамо гдѣ ȷих имa) нашє бившє словѣнскє изчєснулє рѣчи вмѣстѣ нинѣшњих турцизам, хєллєнизам, гєрманизам, латинизам, ... , даклє прасловѣнскко наслѣђє, нєизбѣжно ȷє лошиȷє разумљив просѣчном говорнику српскаȷєго, коȷи ȷє чєсто навикнут на писану рѣч, зачињєну бєзброȷними "мєђународними" рѣчьми.

Кого занима обћєсловѣнска граматика, коȷу и Срби нѣкада в доста вєћшєȷ мѣрѣ знаху и користȷаху, можє овдѣ наȷти сȷаȷна и подробна овȷашњєња и описє, коȷа и мєни први пут отворишє двєри ка повѣсти словѣнских ȷєзик и кроз то и ка прасловѣнском ȷєзику. По мнѣ нєма бољша почєтка ва сиȷ цѣли прѣдмєт. Хвала сунцу за ȷєго труд и просвѣтно дѣȷањє.

Упутство к бољем разумевању других словенских језика, форум порекло, 2017
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2493.0

Мали рѣчник словѣнских рѣчи
[1]  второ ... друго по рєдѣ (вторак ... уторак)
[2]  ȷаз ишчу ... ȷа иштєм (искати)
[3]  прѣмо ... нєпосрѣдно, дирєктно (лат.)
[4]  дажє ... чак (турц.)
[5]  ȷужє ... вєћ
[6]  сдє ... овдѣ

Искрено, нисам ни прочитао.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Искрено, нисам ни прочитао.

У рєду. Само да ни ти ни други људи нє прєвидє ову повєзницу коȷу умєтнух на краȷу ка сȷаȷному чланку нашєга сɣнца.

Упутство к бољем разумевању других словенских језика, форум порекло, 2017
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2493.0

То ȷє наȷврѣдниȷє у моȷєȷ цѣлоȷ прѣдходноȷ поруци и такођє ȷє мислим значаȷно за ову тєму "Развој српског језика кроз историју". Тамо нам сɣнце прилично потанко описа прасловѣнско граматичко наслѣђє у раном србском ȷєзику, нє дуго послѣ њєговога прѣлаза из прасл., то значи ȷош прѣ но што почє губити своȷ обћєсловѣнски падєжни сустав, бркати изглєдє падєжа, поȷєдностављивати, ... .

[Александар Невски]

Не разумем зашто би ико уопште писао на овај начин.

Молим за мало више поштовања права на различитост. Људи койи су по нечем различити нѣсу обавезни било коме обяшњавати зашто су такви.
Људи угледайући се у писму ни на Анта Павелића, ни на Вука Стефановића-Караџића, заслужуйу бити поштованими бар онолико колико и људи различитих сполних усмѣрења.

[Душан]

Молим за мало више поштовања права на различитост. Људи койи су по нечем различити нѣсу обавезни било коме обяшњавати зашто су такви.
Људи угледайући се у писму ни на Анта Павелића, ни на Вука Стефановића-Караџића, заслужуйу бити поштованими бар онолико колико и људи различитих сполних усмѣрења.

Зар није иронично критиковати рад Вука Караџића, а користити његове изуме - графеме Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ? 

Будите мало доследни у свом архаизму. 

Значи:  ль, нь, ть, дь, дж 
 

[сɣнце]

Ех земљаци моји, свега нека је, само слога да није.
Подпора и поддржка и слога нама су страни нажалост.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Туђице су и ови вештачки русизми које сте ви употребили у ових неколико реченица (все уместо све, јего уместо његово, ва уместо у, итд.). [...]

Само да сє ȷош ȷєдном кратко осврнєм на ову присвоȷну, или (уствари) личну замѣницу « ȷєго ». Рѣчицє
      *jego (м.)  *jeję (ж.)   *jego (ср.)
 у прасловѣнском прєдстављаȷу обликє родитєљника (genitiva) личних замѣниц
       *jь (м.)     *ја (ж.)     *је (ср.) ,
коȷє сє тада користȷаху отприликє равноправно са своȷими истозначєницами
      *onъ (м.)         *ona  (ж.)       *ono  (ср.)             [имєнитєљник]
      *onogo (м.)      *onoję (ж.)     *onogo  (ср.)          [родитєљник]
Види напримѣр овдѣ: https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/jь
(отвори таблицє скљањања по падєжих)

Замѣницє јь ја је заправо ȷош увѣк користимо, но само нє у имєнитєљнику (nominativu), гдѣ их замѣнисмо са  он, она, оно,— као и сви ини Словѣни у раздобљи након разпада обћєсловѣнскє ȷєзичнє заȷєдницє. Уз то порєдимо часком како сє тє замѣницє  *jegо, *jeję  развишє у разних словѣнских ȷєзицѣх. Из мєђусловѣнскога словника:

прасловѣнски:       *jegо
https://interslavic-dictionary.com/?text=id512&lang=sr-isv
МС етимологичны        jego
МС латиница               jego
МС кирилица               јего
Англијскы                ✓ his, its
Русскы                     ✓ его (притяжат.)
Бєлорусскы              ✓ яго (прынал.)
Украјинскы              ✓ його
Пољскы                   ✓ jego
Чешскы                   ✓ jeho
Словачскы               ✓ jeho
Словенскы                 njegov
Хрватскы                ✓ njegov
Србскы                    ✓ његов
Македонскы            ✓ негова
Булгарскы              ✓ негов

прасловѣнски:       *jeję
https://interslavic-dictionary.com/?text=id2195&lang=sr-isv
МС етимологичны      jej
МС латиница             jej
МС кирилица             јеј
Англијскы              ✓ her, hers
Русскы                   ✓ её (притяжат.)
Бєлорусскы            ✓ яе (прынал.)
Украјинскы            ✓ її
Пољскы                 ✓ jej
Чешскы                 ✓ její
Словачскы            ✓ jej
Словенскы               ji, ji
Хрватскы              ✓ njen, njezin, njena, njezina
Србскы                 ✓ њен, њезин
Македонскы          ✓ нејзин
Булгарскы            ✓ неин

Како видимо, « ȷєго » нє мора нєминовно бити русизам, пошто сє таȷ стари прасловѣнски облик можє наȷти и у ȷош понѣких иних словѣнских ȷєзицѣх, или наравно у самом прасловѣнском. Накана и гађ ми уствари бѣшє писати хипотєтичним дрѣвним народним србским ȷєзиком у облику нєдавно послѣ разпада обћєсловѣнскє ȷєзичнє заȷєдницє (10., 11. столѣтьȷє) , коȷи носи ȷаснє србскє цртє и особинє, лишєнє огромнога источноȷугословѣнскога / старобугарскога ("староцрквєнословѣнскога") утѣцаȷа, прѣ свєга што сє тичє звучности (ћ - шт, ђ - жд), али и понѣких рѣчи. Но да таȷ хипотєтични дрѣвни србски будє мало лакшє разумљив нинѣшњєм Србом, ȷа му углавном само користȷах граматику, а фонєтику ( ћ, ђ, ѧ, ѫ, ъı, ь, ъ, ьр, ър, ьл, ъл) само дѣлимично, тє и залиху рѣчи само вєома трєзвєно односно шћєдљиво. То ми ȷє мали лични покус. Нє занима мє нѣки нови славєносєрбски, као нєсрєћна мѣшавина русскога и србскога. Ипак том хипотєтичном ȷєзику, забавє и наклоности ради, жєлим додати чєсти њєговога нѣкадашњєга граматичнога богатсва,- а баш нє лишити ȷєго своȷих бивших своȷств попут славєносєрбскога и ȷего пригушивања и сузбиȷања наших прошлих глаголских врѣмєн (аориста, импєрфєкта) и постоȷєћих народних србских рѣчи словѣнскаȷєго порѣкла.

Какъ примѣћуȷєши: путоказъ ȷєсть ȷєствуȷући споȷь и нитъ измєђу сьрбьскгаȷєго и своȷєго прасловѣньскаȷєго отьца, а нє нъıнѣшьнъȷь русскъȷь ȷєзъıкъ. Вьсє сє (ово) ȷєсть забавъı и љубъвъı ради. А на тоȷи вєзи сє можєть льгъко грєдѣти въ оба съмѣра, зависьно отъ того, колика трѣбуȷєть бъıти разумѣȷємость.
   

[Starovlah]

Ako još ovo prihvate u emisiji "srpski na srpskom" ni zborit nećemo