Развој српског језика кроз историју

[Никац]

   Знам за Тимочане и друштво. Били су актуелни до 9-ог века док их нису Бугари покорили. Мислим да су се после мање,више разбежали. Конкретно Гудушчани и њихов Борна који су побегли за Хрватску.

Име Гудушчани значи они који живе у мјесту које се зове "Гудуска", а Ободрити значи они који живе об Одри - уз ријеку Одру.
У Србији више нема оваквих топонима, тако да они вјероватно напуштају тај простор и остављају празну земљу за собом.

Међутим називи Тимочани, Браничевци и Моравци и припадајући топоними постоје све до данашњих дана, тако да се чини да су ипак наставили живјети овдје и након 9. вијека.

Мене занима 10-и и 11-век где наши лингвисти кажу да се западно-јужнословенски шири на исток у том периоду,што је након тог периода.

До 11. вијека су сви Словени јужно од Карпата били у снажним контактима, без обзира на државне границе, и све важније иновације су се брзо шириле цијелим овим подручјем.

Тако су се кајкавски, чакавски, па и словачки и русински развијали заједно са српским и у ово доба се још радило о јако сличним језицима.

Лома пише о гласовној промјени  ǫ > у која је захватила Рашку око 10. вијека, и шири се на Поморавље око 11, али рецимо заобилази простор Дукље и тамо се дешава тек касније. Ова промјену дијелимо с Чесима, Словацима и Чакавцима, они кажу "рука" као и ми, док Бугари, Македонци и Словенци говоре р'ка, рака, рока.

Овакве иновације су се на поморавске Словене шириле углавном из Рашке, па им се језик развио близу оном у Рашкој, и можемо га сврстати као западнојужнословенски. Али и неки источнобугарски утицаји су се такође ширили на ове Словене.

[Никац]

1500их се ов- користи сасвим нормално у Приморју. Кајкавци га исто знају.

Пјесни разлике, Динко Рањина

Za sada ne ću drugo rit, ovej pjesni, ke se u ovomu tuđu mjestu učiniše, bivši vam ugodne, došadši k vami tamo, božja vlas hoteći, dat mi ćete uzrok, da vam poklonim još jedan ne mao broj pjesni tacijeh, i pisama u odriješenu besjedu složenijeh s mnozima stvarima u naših krajih učinjenih. Bog vam dao sladak mir bez truda imati u zdravju dni trajuć s vašima prijateljim. Iz Dzangle na XV. aprila 1563.

ов- је вазда био дијелом прасловенскога система само је имало спацифичнију употребу; "ов" у секвенци ов...он... показавивало је "задњега упоменутога из двојице". Тако се и данас користи у пољском. У лужичком ow (how, jow) значи "овдје".

Литавски и прагермански имају исти систем као и старословенски
s, si, se / šis, ši / hiu-
t, ta, to / tas, ta / the-
on/ ona/ ono / anas, ana / jene-

Мени на темељу ових списа изгледа да се западно од Ибра изворно говорило сије/то/оно, а источно ово/то/оно.

Можда је у протословенском постојало и "се/сије" и "ово", али код јужних Словена је дошло до упрошћавања.
До 1500. се управо у околину Дубровника доселило доста Словена у влашком статусу из унутрашњости српске државе, који су са собом могли донијези "ов" облике и још неке утицаје. Касније "ов" облици продиру и у Чакавски и Кајкавски и замјењују "се".

[Никац]

Једно питање за језикословце. Неретљани се помињу као српско племе. Живели су прво на Неретви док их нису истерали каснији Захумљани (такође српско племе). Населили су се између Неретве и Цетине и помиње седа су држали острва Брач,Хвар,Корчулу и Мљет. Занима. ме откуд чакавци на тим острвима данас? Мљет је штокавски иначе.

Генетски резултати упућују на то, да се у једном тренутку десило насељавање неких 10-20% чакаваца са сјевера на ова острва. С њима би наравно дошао и језички утицај.

[Lajbnic]

Лома пише о гласовној промјени  ǫ > у која је захватила Рашку око 10. вијека, и шири се на Поморавље око 11, али рецимо заобилази простор Дукље и тамо се дешава тек касније. Ова промјену дијелимо с Чесима, Словацима и Чакавцима, они кажу "рука" као и ми, док Бугари, Македонци и Словенци говоре р'ка, рака, рока.

Ако није неки проблем да се сетите, који Ломин рад је у питању?

[Gorance]

Генетски резултати упућују на то, да се у једном тренутку десило насељавање неких 10-20% чакаваца са сјевера на ова острва. С њима би наравно дошао и језички утицај.

И ја сам мислио о насељавању,али тек од навале Турака. Међутим, помињу се неке брачке повеље,картулари или како се већ зову у 14-ом веку на чакавици. Јел то утицај  сплитске надбискупије или нешто друго. Знам,. мало је компликовано.

[Vasiljević]

Неретљани се помињу као српско племе. Живели су прво на Неретви док их нису истерали каснији Захумљани (такође српско племе).

Otkud sad ovo ? Mislim, i ja razmisljam na taj nacin ali nisam se nigde do sad sreo sa tom idejom.
S tim da se sa ovim u zagradi ne bih slozio

[сɣнце]

У ово доба је дошло до проширења српске државе на исток, и то је одмах извршило утицај на језик којим су владари писали.

Најупечатљивија промјена је употреба честице "зи", која се први пут јавља у писму Стефанa Владислава из 1238.-1240., и након тога у готово сваком од ових текстова.

Хајмо разрадити ову тему потање. Које још "источне црте" примјетиш, да продиру у србски језик након ширења на исток?

[Gorance]

Otkud sad ovo ? Mislim, i ja razmisljam na taj nacin ali nisam se nigde do sad sreo sa tom idejom.
S tim da se sa ovim u zagradi ne bih slozio

   Ово пре заграде извор De administrando imperio. Ово у загради извор De administrando imperio. Коста Пурпурни. Не знам шта није јасно. Осим ако не мислиш на господина Вишевића, протоспатара и племића признатог код Ромеја и рибетине која је издала Петра Гојниковића.
  Веруј ми, нема скарсазма, само се зезамо. Жив био. Или те нисам разумео (што је врло могуће) 

[Vasiljević]

   Ово пре заграде извор De administrando imperio. Ово у загради извор De administrando imperio. Коста Пурпурни. Не знам шта није јасно. Осим ако не мислиш на господина Вишевића, протоспатара и племића признатог код Ромеја и рибетине која је издала Петра Гојниковића.
  Веруј ми, нема скарсазма, само се зезамо. Жив био. Или те нисам разумео (што је врло могуће) 

u DAI nigde ne pise da su Zahumljani proterali Neretljane sa Neretve, procesljaj ti to ponovo .
Pozdrav

[Gorance]

u DAI nigde ne pise da su Zahumljani proterali Neretljane sa Neretve, procesljaj ti to ponovo .
Pozdrav

  Знао сам да ћеш то да ме питаш мрзело ме да тражим. Неретљани су себе звали Марјани, Византинци Пагани, а Млечани Неретљани (Арентани). Мислим да је млетачки извор, али нисам сигуран. Него и мене занима. Ако сам погрешио имаш пиће (колко год ).

[Никац]

Ако није неки проблем да се сетите, који Ломин рад је у питању?

овај:
http://www.kroraina.com/slav/loma_etnogenez.htm#7

[Никац]

Хајмо разрадити ову тему потање. Које још "источне црте" примјетиш, да продиру у србски језик након ширења на исток?

примијећујем нпр., "који" умјесто "ки", у једном од ових текстова "општина" умјесто "обкьина", "ово" умјесто "сије/се",

заправо у тектовима из овом раздобљу има и источних и западних облика, понекад у истом тескту, али превладавају источни. А у записима из Босне и Хума и даље превладавају западни облици.

[barbarylion]

Neretvljani su srpsko pleme, jedino su tako pominjani u izvorima kad je etnička odrednica u pitanju.

[Gorance]

Neretvljani su srpsko pleme, jedino su tako pominjani u izvorima kad je etnička odrednica u pitanju.

  Нико не спори то. Само ме занимала чакавица на неретљанским острвима забележена пре Турака док између Неретве и Цетине то није случај.

[Никац]

  Нико не спори то. Само ме занимала чакавица на неретљанским острвима забележена пре Турака док између Неретве и Цетине то није случај.

Овдје је важно додати да су штокавски и чакавски у то доба били мање-више исти језик. Ча/Что је била једна од тих малих разлика које су их дијелиле, али ништа непремостиво да се неки штокавац не би могао лако почакавити и обрнуто.

Оно што говор ових острва данас чини специфичним је снажан утицај венецијанског на вокабулар, изговор и граматику, који је дошао у наредним вјековима.

У овом видеу су добри примјери различитих чакавских под-дијалеката:

<a href="https://www.youtube.com/v/zpuq9Gtlo4M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zpuq9Gtlo4M</a>

[barbarylion]

  Нико не спори то. Само ме занимала чакавица на неретљанским острвима забележена пре Турака док између Неретве и Цетине то није случај.

Nigde nije čista čakavica, već se svuda radi o teškoj mešavini štokavavice i čakavice, ne znam da li je baš čakavski prvi zabeležen tamo ili je plod kasnijih seoba.Na tim ostrvima bi trebalo da su prvi stanovnici Srbi štokavci, a kasnije bi trebalo da dolazi do mešanja.
Koliko je to kasnije, to je pravo pitanje.

[Gorance]

Nigde nije čista čakavica, već se svuda radi o teškoj mešavini štokavavice i čakavice, ne znam da li je baš čakavski prvi zabeležen tamo ili je plod kasnijih seoba.Na tim ostrvima bi trebalo da su prvi stanovnici Srbi štokavci, a kasnije bi trebalo da dolazi do mešanja.
Koliko je to kasnije, to je pravo pitanje.

  Негде сам написао да смо заборавили на чувену  кугу из 1340-их кад помињемо сеобе итд. Ту мислим на целу бившу Југославију. Као да је плански народ насељаван. Нпр, многи родови се помињу први пут у време Душаново, у Зети нпр.

[сɣнце]

Ћутим да ође којеко губи тему из вида и она ни полахко тече у воде политичкога национализма.

Што се дотиче развоја србскога предачкога језика било би веома занимљиво утврдити када се јавља смјена парадигме "ја виђу" у "ја видим", а када "на небесије(х)" у "на небесима", у којим говорима се је прво заметнуло и из кога правца заразило и друге говоре.
Проблем при овој анализи може бити да је у Стедњем Вијеку писовни језик био расслојен и у зависности од намијене придржавало се старих традиционалних образаца изражавања.

Промјена типа "виђу - видим" је максимално спроведена на западу у словеначком и кајкавском, док је у бугарском увелико сачуван стари наставак "аз вижда" (а < ą*) а -м се јавља у глагола који се завршавају на -а- (аз искам).

Nikola Ranina, godište 1507
Pribela ružice, molim te ljuveno podvij tej kosice, gdi godi žroveno A stati tuj nemoj, još molju boga dil zašto mni život moj. da njeka gorka vika ljudi otravit. ... Opet mi misli sve na pamet još gredu da smišljam kosi tvé.
-------
Дивковић (1563- 1631) у својим писањима користи и облик "ја говорим, ја течем" и "ја говор(ј)у, ја реку" али у разним случајима. "ја говору" претежно онда када цитира ријечи Иисуса, а иначе "ја говорим". Упућујем на
https://www.researchgate.net/publication/339326074_Funkcionalna_raslojenost_jezika_u_Divkovicevim_Besjedama
страна 7.

За језик којим пише Дивковић каже "словински како се у Босни говори" те свој вјеронаук он назива "вјеронаук пука словинскога".
Он је сам из околине Сарајева и писао је ијекавицом с понеким икавизмима и с лексичким утицајима Дубровника.  Он додуше пише "у књигах, на небесих" но исто тако наводи отче наш на народном језику у којем пише "на небесима" (локатив) и "дужницима нашим" (датив) умјесто лок. на небесих и дат. дужником нашим.

Ова промјена (изједначење дат, лок, инстр. мн.) старија је него велике сеобе Срба који су их распространили свуда куда су дошли, али облика старога лок. налазили су се у устаљеним изразима поготово на периферији штокаваца. Битно је напоменути да се једино на Змијању и у Сани (западној Босни) гдје је висок удио старосједилаца или пак старије струје доселица, још у првој поли 20. в. стари наставци јављају подпуно равноправно и у омјеру 50/50 са новим књижевним који су до сада већ сасвим усвојени (Дешић). Ти говори су ијекавско - штакавски, но исти наставци се користе и у икаваца шћакаваца тих и мало јужнијих крајева (Пецо). Стари наставци чувају се и у кајкаваца и западнијих чакаваца док чакавџи од Задра на југ користе систем с изједначеним дат/лок/инстр. мн.

О свему шаренилу падежних наставака и борби старих и нових писали су много Ивић и Даничић. Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/5963?show=full&locale-attribute=sr_RS

[Imoćanin]

Дивковић (1563- 1631) у својим писањима користи и облик "ја говорим, ја течем" и "ја говор(ј)у, ја реку" али у разним случајима. "ја говору" претежно онда када цитира ријечи Иисуса, а иначе "ја говорим".

Istu stvar imaš kod drugih pisaca tog vrimena. Na primjer Ivan Bandulavić (r. 1571 u Uskoplju) kad "prevodi" Bernadina Splićanina radi ovo:

"Jure vas ne ću zvati slugami, za č sluga ne zna, ča čini gospodin négof" u "Jurve ne reku vas sluge, jere sluga ne zna što čini gospodin njegov."

[ivanc79]

Да ли би неко ко зна, могао приказати еволуцију српског језика на примеру једне исте реченице?