И мене збуњује све ово. Српски, хрватски и словеначки дијалекти чине једну западнојужнословенску цјелину, а бугарски и македонски другу, источнојужнословенску. Између њих имамо јако примијетан јаз. Опет, гледано по мушким лозама, управо су Словенци међу јужним Словенима "ванземаљци". Прво, Р1а је код њих отприлике дупло јача од И2а, док је код свих осталих јужних Словена обрнуто.
А и српске и словеначке И2а и Р1а гране, како изгледа, већином нису блиске, већ се ради о разлици од барем 1500 година (а цијели динарик је стар око 2100), а код Р1а знатно више.
Што се језика тиче, словеначки је "прави правцати" западнојужнословенски језик, а не западнословенски, самим тим су му најближи штокавски, чакавски и кајкавски дијалекти (ови задњи највише). Словачки је, премда "најјужнословенскији" од свих западнословенских језика, опет у правом смислу западнословенски. Нпр.
-Словеначки је изједначио вокале И и јери прије писаних извора, ни у једном српском, хрватском ни словеначком дијалекту није документовано разликовање истих. Словачки и чешки јесу претрпјели исту ту промјену, али знатно касније, зато у правопису још увијек чувају ту разлику, а у чешком се и дан данас разликује консонантско окружење пред изворним и секундарним И (јери).
-Словеначки је изједначио полугласове јер и јор, као и сви српски и хрватски дијалекти. Словачки није.
-Словеначки је сачувао слободан акценат, док је словачки заједно с чешким и пољским иновирао и добио фиксиран акценат на првом слогу (пољски је касније "пребацио" фиксни акценат на претпосљедњи).
-Словачки је, као и сви други западнословенски језици, изједначио палатализовано Т' са Ц, а Д' са Ѕ/З, док словеначки није, он је иновирао на исти начин као руски што се тиче Т', док је Д' постало Ј, као у кајкавском и чакавском (и знатном дијелу штокавских говора).
-Словеначки је очувао Г, док чешки и словачки ту имају звучно гутурално Х (као и Украјинци).
-Словеначки је палатализовао групе КВ и ГВ (звезда, цвет), словачки и чешки нису (хвизда/хвезда, квет/квит, зависно од дијалекта, не знам тачно који су облици стандардни у чешком и словачком).
-Словачки и чешки су изгубили уметнуто Љ у ријечима попут ЗЕМЉА у већини случајева, словеначки није провео ту промјену.
-Словеначки је претрпио исте акценатске промјене као штокавски, чакавски и кајкавски, док западнословенски језици имају другачији развој. Нпр. циркумфлекс (дугосилазни) остаје дуг у словеначким, српским и хрватским дијалектима, али се крати у западнословенским.
-Специфичне западнословенске придјевске наставке словеначки уопште нема.
-Западнословенски језици дијеле са источнословенским неке заједничке иновације које ниједан језик словенског југа нема. Нпр. инструментал на јор+М, облик ТОБЕ умјесто ТЕБЕ, генитив на јат итд. Словеначки није обухваћен ниједном од ових изоглоса, а словачки, чешки, пољски, руски, украјински и бјелоруски јесу сваком од њих.
-Словеначки, с друге стране, има иновативни деминутивни суфикс -ИЦА, а не архаични -КА (упореди српско ВОДИЦА с руским ВОДКА), суфикс -ВИ сачувао је само у пар изведеница, а углавном га је, као и други јужнословенски језици, замијенио префиксима ИЗ и ОД (као што ми кажемо ИЗДВОЈИТИ и ОГЛЕДАЛО, а не ВИДВОЈИТИ и ВИГЛЕДАЛО). Ове двије изоглосе су заправо једине заједничке иновације које повезују српско-хрватско-словеначку грану са бугарско-македонском.
