Аутор Тема: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар  (Прочитано 8642 пута)

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #80 послато: Новембар 22, 2022, 07:24:51 поподне »
Можда је повезано са Захачом, иако у тексту има неколико сумњивих момената.

Из рада Зорана Ладића, "Досељеници и странци из Хрватске, Славоније и источнојадранских комуна у касносредњовјековном Поречу":


Вјероватно, ради се о катуну Бранчић који је "основао" влашки војвода Бутко Бранчић или Бранковић.
Он је од краља Жигмунда 1407. године добио "possesiones nostras regalis Erwunyk"... заједно са посједом "Sachas".

Први пут се налази у изворима 1380. године као припадник Сопковића:
"Vlkoy Sinadinich, Dobrilo et Budko Branichich cum fratribus eorum de catuno Sopquouich"; па 1395. године: "Butco Brancich voiiuoda (de Morlaccus) et Milgost(us) Medoiieuich Morlaccis ambobus de genere Sopcouaç".
Катун "Браничић" налази се 1404. године код Вранског језера.
Неки "Ratcho Braucich vayuoda morlacho" забиљежен је 1434. године.

Ван мреже Imoćanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #81 послато: Новембар 23, 2022, 04:30:47 поподне »
Ovaj Toma Martinović bi lako mogao biti sin ili unuk sllijedeće osobe koja se spominje kod šibenskog bilježnika Petra Ivanova 1454g.

Ante Birin, Šibenski bilježnici – Petar pokojnoga Ivana (1453.-1454.), str. 157

"16.-21. I. 1454.
Martin Jugovčić, Morlak iz katuna Sopkovac, obvezuje se platiti ser Ciprijanu,
sinu pok. Jurja Divinića, građaninu Šibenika, tri stotine i devet malih libara i
deset solida za robu koju je uzeo iz njegovog dućana."

Očigledno već sredinom 14 stoljeća cijelo šibensko i zadarsko zaleđe je preplavljeno morlačkim katunima. Zdenka Janeković je analizirala inventar poslovnih knjiga bogatog zadarskog trgovca Mihovila sina Petra. Taj inventar sadrži poslovne knjige uglavnom iz 50-ih i 60-ih godina 14. stoljeća. U vezi morlačkih katuna navodi ovo:

"Mnogi stanovnici zaleđa, vlaških katuna i otoka obraćali su se Mihovilu za pozajmicu: dolaze iz Vrane, otoka Banja, Paga, Stomorina,
Knina, Karina, Krbave, Pseta, Ostrovice, Bribira, Like, Lužaca, Lesna, Obrovca, Jelšana. Tu su i Vlasi i vlaški knezovi iz Gojkova i Milacijeva katuna te iz katuna Deduli, Gleje, Rabančić, Družetić, Medošević, Sopkovac, Biličić, Kranetić, Krajišić, Gizdanac, Branj, Dražojević, Kimatović, Mileša."

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #82 послато: Новембар 23, 2022, 07:52:12 поподне »
То би био тренутно најранији податак о катуну Сопковац.
Иначе, Јаков Стипишић је издао ту књигу "Инвентар добара Миховила сукнара покојног Петра из године 1385". Помиње се и лик из "Аката Кеглевића", чувени Дудан и отац му Силан:
"Dudanus frater Pribani Silanouich".
Садржи и битан податак о катуну Бекушевац:
"Becus Gradini Sachinich Olachus catunarius".

Што се тиче горњег текста о катуну Бранчић, радња се чини се дешава у Ервенику, иако не знам шта би био "Катешевић", можда погрешно записано нешто. У новиградском дистрикту је постојало село Мирце или Мирчић и било је у том крају заступљено презиме Катушевић, али мислим да се не ради о томе. Село Мирчић у Ервенику спомиње се и у "Актима Кеглевића". Требало је да се налази одмах уз данашњи заселак Пркље.

Постоји један документ гдје се помиње презиме Сопковић, нешто раније и јужније.
Јосип Лучић, Miscellanea saeculi XIV ex archivio Ragusii:



Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #83 послато: Новембар 23, 2022, 08:08:06 поподне »
Додао сам вашу дискусију међу оне о којима ћу добијати обавештења о новостима па вас сад обојицу питам хоће ли ово водити неком генетичком резултату или потврди или ће остати на Иван Петров а Петар Вукосавов а Вукосав Ибрахимов? Ако не, да бришем обавештења, праштајте на недостатку дипломатског осећаја.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #84 послато: Новембар 28, 2022, 10:51:25 пре подне »
Укидај одмах, Exile. Само теорија.

У "Актима Кеглевића" током читавог трајања процеса између краљевских влаха и Кеглевића нити једном се не спомиње ријеч катун.
Међутим, Нада Клаић је у свом раду "Положај Влаха у XIV и XV стољећу у хрватским земљама", Радови АНУБИХ, Књ. LXXIII (1983), истакла да се код задарских нотара спорни посједи или села "Шигланових синова" називају катунима.

Не знам тачно на које посједе се односи, али ти документи из ДАЗД можда могу да дају објашњење за поријекло појединих назива посједа/села из "Аката Кеглевића".

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #85 послато: Новембар 28, 2022, 10:58:02 пре подне »
Укидај одмах, Exile. Само теорија.

У "Актима Кеглевића" током читавог трајања процеса између краљевских влаха и Кеглевића нити једном се не спомиње ријеч катун.
Међутим, Нада Клаић је у свом раду "Положај Влаха у XIV и XV стољећу у хрватским земљама", Радови АНУБИХ, Књ. LXXIII (1983), истакла да се код задарских нотара спорни посједи или села "Шигланових синова" називају катунима.

Не знам тачно на које посједе се односи, али ти документи из ДАЗД можда могу да дају објашњење за поријекло појединих назива посједа/села из "Аката Кеглевића".
Ама обрисо бих ја него ме копка ова прича а уједно сам мало разочаран недостатком конкретних резултата а и видим да добро баратате и изворима и логиком. Даћу вам још коју шансу😊

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #86 послато: Децембар 02, 2022, 10:34:27 пре подне »
Сигурно је да су Милишићи били на челу Жегара до 1604. године, као што показују османски пописи.
Са друге стране, најстарији познати "представник" родова који славе Лазареву суботу - старјешина Жегара Вучко Љубичић - спомиње се 1619. године.

"Нови" моменат код жегарских Милишића.
На Магазину сјеверне Далмације стајао је окачен документ из 1613. године гдје се спомињу Модрокапа, Вуко Љубичић и кнез Јован Радасовић из Жегара.
https://www.facebook.com/groups/523310481053644/permalink/5861834280534544/?mibextid=HsNCOg

Ово је значајно зато што је Радасовић истакнут као кнез, а не Љубичић.

Постоји документ из 1669. године у којем се наводе Манојло Радасовић из Вилића и његов брат из "латинског Котара":
https://books.google.ba/books?id=XU6lCgAAQBAJ&pg=PA12&lpg=PA12&dq=radasouich&source=bl&ots=2LEiLF4PbU&sig=ACfU3U1y6jTL_jRvUVdjFnftQUtPcu67LA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwj09pDpzKb1AhVsh_0HHYnkBfkQ6AF6BAgCEAM#v=onepage&q=radasouich&f=false


Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #87 послато: Децембар 03, 2022, 08:44:40 поподне »
"Нови" моменат код жегарских Милишића.
На Магазину сјеверне Далмације стајао је окачен документ из 1613. године гдје се спомињу Модрокапа, Вуко Љубичић и кнез Јован Радасовић из Жегара.
https://www.facebook.com/groups/523310481053644/permalink/5861834280534544/?mibextid=HsNCOg

Ово је значајно зато што је Радасовић истакнут као кнез, а не Љубичић.

Постоји документ из 1669. године у којем се наводе Манојло Радасовић из Вилића и његов брат из "латинског Котара":
https://books.google.ba/books?id=XU6lCgAAQBAJ&pg=PA12&lpg=PA12&dq=radasouich&source=bl&ots=2LEiLF4PbU&sig=ACfU3U1y6jTL_jRvUVdjFnftQUtPcu67LA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwj09pDpzKb1AhVsh_0HHYnkBfkQ6AF6BAgCEAM#v=onepage&q=radasouich&f=false
А тамо на групи на фб си видио шта сам написо поводом тога а и овде ћу поновити да сам рад да организујем тестирање могућих наследника код Yseq, па ако имаш траг или евентуално идеју ко су наследници ти јави.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #88 послато: Децембар 17, 2022, 01:26:35 поподне »
Не знам да ли смо раније констатовали да постоји мало село Баљци код Дувна са три презимена. Велемири славе Ђурђевдан, а Мишковићи и Цвијетићи Лазареву суботу.  То учвршћује повезаност племена Баљака са Лазаревом суботом.

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #89 послато: Децембар 17, 2022, 02:39:46 поподне »
U Osmanska vremena karavanski put koji je vodio od Sarajeva prema dalmaciji imao je pretovar kod Sujice (istočno Baljci a severno Bogdasic).
U 16 veku najbitniji trgovacki grad u dalmaciji jeste bio Sibenik(koji je jedini imao izvozne dozvole prema osmanlijama,pre uspostave skele kod Splita)a kod Sibenika Mirlovici su držali 7 sela pa bice da su se momci bavili karavanskom trgovinom za osmanlije pored držanja granice i čuvanja blaga tokom zime ispred Sibenika.

Uostalom u knjizi Petrovo Polje Jakovljevic/Isailovic piše da su Vojvoda Djuradj ,Knez Stepan i Djurdje(Jurdje) sin Dobrila i Petar sin Božidara preuzeli Otisic,Maovice i Suhovare(Baljci) 1497 godine.Kasniji popisi i imena ukazuju da su današnje Mirlovic polje,Baljci,Otisic,Maovice držali Mirlovici u 16 veku i kasnije.
Autori knjige isto misle(mogucnost) da je u izravnoj vezi sa vojvodom Djurdjem bio knez i vojvoda Tvrdko sin Djurdja timarnik u nahijama  Popina ,Strmicka i Plavno 1528. I koliko se sećam taj čovek ima neke veze sa Baljcima kod Sujice a pošto nemam sad knjigu u rukama nemogu da se setim konkretno koja je veza.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #90 послато: Децембар 17, 2022, 03:23:22 поподне »
Не знам да ли смо раније констатовали да постоји мало село Баљци код Дувна са три презимена. Велемири славе Ђурђевдан, а Мишковићи и Цвијетићи Лазареву суботу.  То учвршћује повезаност племена Баљака са Лазаревом суботом.
Помињо је Посо Велемире и могућу везу са Јошићима а незнам јесу ли Велемири тестирани. Можда је било измјешаних Војнића и Мириловића, територије им се граниче у шибенском залеђу. Ништа без тестирања.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #91 послато: Март 17, 2023, 09:09:29 пре подне »
Постоји један документ гдје се помиње презиме Сопковић, нешто раније и јужније.
Јосип Лучић, Miscellanea saeculi XIV ex archivio Ragusii:


Овај "Oliuerius Prauich Sopcouich" је дефинитивно био влах. Ради се о крађи вина која се догодила 1305-1308. године негдје на подручју Босне. У то вријеме Шубићи су држали дијелове Босне и то би могла бити повезница са личко-далматинским Сопковићима. Такође, "Prauich" је могло бити погрешно записано презиме "Piauich" које се јавља код главне гране Сопковића.

Иначе, Есад Куртовић је у претходне четири године објавио чудо извора из ДАД:
https://iis.unsa.ba/dokumenti/

У регистру Diversa Cancellariae III (који је доступан на интернету) видим да има и презиме које подсјећа на Поропат: Boroptouich Iuanus, Boroptouich Radiçius (de Subtus Boraç).

Ван мреже Jovo79

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 72
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #92 послато: Март 17, 2023, 12:20:37 поподне »
Овај "Oliuerius Prauich Sopcouich" је дефинитивно био влах. Ради се о крађи вина која се догодила 1305-1308. године негдје на подручју Босне. У то вријеме Шубићи су држали дијелове Босне и то би могла бити повезница са личко-далматинским Сопковићима. Такође, "Prauich" је могло бити погрешно записано презиме "Piauich" које се јавља код главне гране Сопковића.

Иначе, Есад Куртовић је у претходне четири године објавио чудо извора из ДАД:
https://iis.unsa.ba/dokumenti/

У регистру Diversa Cancellariae III (који је доступан на интернету) видим да има и презиме које подсјећа на Поропат: Boroptouich Iuanus, Boroptouich Radiçius (de Subtus Boraç).

Milić (Millichius), consocius Radiçi Boroptouich, de Subtus Boraç, 1324, 1325
Vuk (Vochus), socio Radiç Boroptouich, de Subtus Boraç, 1324
Милића и Милшића има доста па је тешко знати, а вероватно нису сви у роду.

Lamenta de foris I-L, 1370-1483 помиње и Parabutich Braichus, fur (1426), 391, такође личи, мада нејасно (недостајућа слова, замена слова као и Boroptouich), на исто презиме или облик Парапатић, мада Subtus Boraç (Рогатица) i Љупсково нису много далеко, вероватно оба везана за дубровачке трговачке путеве са средњом Босном.

"Sela Purtići, Krnići i Parabučje sačuvali su uspomenu na tamošnji istoimeni rod čiji se neslavni predstavnici, Vladislauum i Radossauum Purti, Braichum Chernich, te Braichum Parabutich, spominju kao sudionici jedne pljačke u okolini Ljubskova, u: Динић М. 1978.d. 296."

"У средњем Подрињу налазило се и Љупсково, познато од почетка XV стољећа као караванска станица и сједиште патарена са њиховим „кућама”: „domus christianorum, Ruxin patarino ad Glubschouo, Glubschouo ad patarenos, locus patarenorum in Glubschouo, ad Glubschouo ad patarenorum contratam”. Положај Љупскова може се само приближно одредити. Да је било у близини Сребренице, показује један уговор Влаха из 1413. године, да ће спровести караван ad viagium in Srebernizam и да ће робу однијети ad Glubschouo ad domos Radoychi. По једном другом уговору са Власима, сазнајемо да је оно лежало у области Драгише Дињичића - usque in Glubschouo in contrata Dragisini. Љупсково је и под Османском влаашћу (1501) било мјесто из кога су се у Дубровник извозили олово и глета. Положај Љупскова можемо на посредан начин приближно одредити; у једној тужби против Драгише Дињичића, тужилац се жали i supra Vladislauum Purti, Rodossauum Purti, Braichum Chernich, Braichum Parabutich, omnes ex familia seu curialibus dicti Draghisse, који су га оштетили y Љупскову. Данас у Осату постоје села или засеоци Пуртићи, Крнић и Парабучје. У њиховој близини морало је лежати и Љупсково.36"

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #93 послато: Април 12, 2023, 08:00:53 пре подне »
Интересантна докторска дисертација Давора Салиховића, "Definition, extent and administration of the Hungarian frontier toward the Ottoman Empire in the reign of king Matthias Corvinus, 1458-1490".
https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/handle/1810/319301/Salihovic_PhD_Thesis.pdf?sequence=2

У раду се, поред осталог, третира и размјештање пребјеглих османских влаха на угарској страни границе (тврђаве и сл.)

Овим се може објаснити и податак из 1463. године како је краљ Матија Корвин подложио Ивану Павлову Чубретићу "cijelo vlaško pleme Tulića (Wolachos de genere Thwlich)".

Такође, сасвим је извјесно да у ове "Корвинове" влахе упада и Кожул Штрбац, имајући у виду да је његов катун био код Островице и да се не може повезати са старијим власима. Нпр. Вишићи су исто били у близини, али њихов катун се спомиње још 1411. године.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #94 послато: Април 12, 2023, 08:55:23 пре подне »
Интересантна докторска дисертација Давора Салиховића, "Definition, extent and administration of the Hungarian frontier toward the Ottoman Empire in the reign of king Matthias Corvinus, 1458-1490".
https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/handle/1810/319301/Salihovic_PhD_Thesis.pdf?sequence=2

У раду се, поред осталог, третира и размјештање пребјеглих османских влаха на угарској страни границе (тврђаве и сл.)

Овим се може објаснити и податак из 1463. године како је краљ Матија Корвин подложио Ивану Павлову Чубретићу "cijelo vlaško pleme Tulića (Wolachos de genere Thwlich)".

Такође, сасвим је извјесно да у ове "Корвинове" влахе упада и Кожул Штрбац, имајући у виду да је његов катун био код Островице и да се не може повезати са старијим власима. Нпр. Вишићи су исто били у близини, али њихов катун се спомиње још 1411. године.
Хвала на линку, за ову везу Тулића и Чубретића сам знао а и Штрбци се уккапају у причу. Оно што мене тренутно највише занима гледе Жегара је ко су Дуракбеговићи, чини ми се да би могли бити кључ одгонетања појединих родова. Драго ми је да још неко помену Чубретиће,Чубрановиће, да нисам баш скроз соло играч.😊

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #95 послато: Јул 13, 2023, 11:30:18 пре подне »
Већ смо говорили о Бешевићима из Баљака који су генерацијама били сеоски главари. На катастру села Житнића из 1709. не наводи се да земљу има само Јован Баљак капетан Баљака, него и Новак Баљак, за кога исто пише да је из Баљака. На катастру Баљака за 1711. једини Новак је Бешевић, а неки су у 19. в. имали другу верзију презимена - Новак. Трећи Баљак из Житнића је Раде, за кога се не наводе Баљци. Он је становао у Житнићу и од њега су данашњи Баљци из тог села. Сад имамо ту енигму што је и Бешевићама и Баљцима из Житнића слава Никољдан, а не Лазарева субота, типична за Баљке.

Преко катастра за Житнић сазнајем и оно што се не наслућује из катастра за Баљке. То су Богдановићи који су исто имали земљу у Житнићу, а наводи се друго презиме Мудре. Од њих су сасвим сигурно Мудрићи из Баљака и Ромци, за које сам то утврдио и раније. Можда те Мудре имају везе са Модриним Селом.