Надгробни споменик младе Вемије Керцуновић (Петровић) из Мирашевца преминуле 1896 о којима ћу сутра написати коју реч.


Као дете ми је привукло пажњу помињање извесних Керцуновића - Петровића из Мирашевца.
Пошто је у селу било најмање три различите фамилије Петровића које нису биле у сродству ово презиме је заокупљала моју пажњу као необично.
Керцуновићи свакако спадају у досељене родове из Тимока (Јелашница и Јаковац) после Првог српског устанка. Славе
Јовањдан. Досељена су браћа Петко и Тодор Керцуновић.
Од њих је настало више родова деобом по доласку у Шумадију. Део у Мирашевцу (од претка Петка Керцуни- Петровићи и Јанкуловци - Марковићи, а од претка Тодора Николићи - Кордићи, а у суседном Вучићу Стојановићи/Чвргићи (Милосављевићи). Ове кућне заједнице су пописане 1863.
Рано преминула
Вемија Керцуновић,1896.г. у доби од 17 година, би по свој прилици била кћерка
Петрије и Димитрија Керцуновића пописаних 1863 као чланова кућне заједнице Миленка Петровића који свом чеду, преминулом у цвету младости, подижу за оно време и прилике велелепан споменик.
Вемију су изродили 1879.у каснијим годинама јер су приликом пописа 1863. имали 19 г (Димитрије) и 17 г (Петрија).
Споменик је (као што видимо на слици) очуван.
У Краљевом Селу недалеко од Јаковца постојале су 6 кућа Керцуновића који славе
Светог Алимпија. Дошли су из Бугарског Загорја (Маринко Станојевић, Београд, 1940, стр.477)
Због различитих слава ова веза са Керцуновићима из Краљевог села је упитна. А можда су затирући трагове пред Турцима променили славу.