Дијалектологија

[Imoćanin]

Само ми није јасно зашто се зове Широки Бријег, а не Бриг, кад је тамо икавски.

Па и је "бриг", као и Бурића бриг покрај.

[Gorance]

Само ми није јасно зашто се зове Широки Бријег, а не Бриг, кад је тамо икавски.

  Исто  Мада, мислим да су они мешају и икавицу и ијекавицу и екавицу. Мислим да су икавци само на карти. Пре неки дан гледах клип где Шокци причаху вицеве и одушевих се.

[Gorance]

  Исто  Мада, мислим да су они мешају и икавицу и ијекавицу и екавицу. Мислим да су икавци само на карти. Пре неки дан гледах клип где Шокци причаху вицеве и одушевих се.

'бем ти Ладу Ниву и труцкање

[Imoćanin]

  Исто  Мада, мислим да су они мешају и икавицу и ијекавицу и екавицу. Мислим да су икавци само на карти. Пре неки дан гледах клип где Шокци причаху вицеве и одушевих се.

Ајде болан, мало озбиљности ;-) Ијекавица је улазила за вриме СХС и СФРЈ кроз школство, ако не вирујеш мени вируј дици:

<a href="https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk</a>

Онај дио "како се говори на селу а како у школи", од 2:14

[Gorance]

Ајде болан, мало озбиљности ;-) Ијекавица је улазила за вриме СХС и СФРЈ кроз школство, ако не вирујеш мени вируј дици:

https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk

Онај дио "како се говори на селу а како у школи", од 2:14

Има и оно кад су у Сплит покушали да уведу ијекавицу, онда их Сплићани зезали ,,Птјеца пријељеће пријеко Спљета. 

[Никац]

  Одлични примери. Него се извињам,нисам био најјаснији. Знам да је западнохерцеговачки млађи икавски и да су наши Буњевци од њих. Старији икавци су данас Шокци који су,наводно пореклом из Босне. Иначе сам мислио на икавско-ијекавску границу у средњој Босни (старој, првобитној).

Нема првобитније од овог што сам поставио. Икавица, екавица и ијекавица се развијају тек у 14 вијеку, прије тога се досљедно пише знак јат, ту и тамо искачу икавски, екавски и ијекавски облици без неког јасног распореда.

[Gorance]

Ајде болан, мало озбиљности ;-) Ијекавица је улазила за вриме СХС и СФРЈ кроз школство, ако не вирујеш мени вируј дици:

<a href="https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk</a>

Онај дио "како се говори на селу а како у школи", од 2:14

  Извини  Imocanin. Мислио сам на икавски у средњој Босни (Зеница, Травник),босанску Крајину и највише на Славонију (знам, старији икавски,млађи икавски). Нисам био јасан (а и незнање је у питању). Иначе, дица су супер, да бар сви негујемо своја наречја као они. Поздрав.
 

[Wolf Sagash]

Ајде болан, мало озбиљности ;-) Ијекавица је улазила за вриме СХС и СФРЈ кроз школство, ако не вирујеш мени вируј дици:

<a href="https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/k_NJWQR1OFk</a>

Онај дио "како се говори на селу а како у школи", од 2:14

Сјајни су.
Пођеко каже и ђед, што није кроз школство ушло, а више је источнохерцеговачки облик

[сɣнце]

Извод из нижњега линка

Kajkavci su vuspeli razviti svojega književnoga jezika v 16. stoletju, a Kajkavski je prvo pod imenom Slovenski jezik bil službeni jezik Slovenja ili Slovenskoga orsaga (i.e. Slovenska država, lat. Slavonia).
Važno je znati da tie Slovenski jezik neje bil jezik denešnje Slovenije, neg jezik undašnjeh Kajkavcov šteri su sebe imenuvali Slovenci. Denešnje Slovence su razlikuvali pod imenom Kranjci.
Naši predki su poznali i Harvate ili Hervate za štere su znali da žive v drugi državi Hervatski (lat. Croatia), štera je bila okoli Bihača i južneše, i znali su da oni ne pišu po “pravemu zagrebečkemu slovenskemu slovu“, neg na drugemu jeziku hervatskomu. Tie hervatski jezik je pak bil Čakavsko-ikavski i pisal se na glagoljici -“istud alphabetum est Chrawaticum” i čirilici.
Kajkavci v svojemu kraljestvu Slovenje nesu nigdar koristili ta 2 hervatska pisma, nego isključivo latinsko pismo, kaj isto pokazuje da su bili drugački narod od Hervatov.

https://kajkavski-jezik.eu/

[Никац]

Извод из нижњега линка

Kajkavci su vuspeli razviti svojega književnoga jezika v 16. stoletju, a Kajkavski je prvo pod imenom Slovenski jezik bil službeni jezik Slovenja ili Slovenskoga orsaga (i.e. Slovenska država, lat. Slavonia).
Važno je znati da tie Slovenski jezik neje bil jezik denešnje Slovenije, neg jezik undašnjeh Kajkavcov šteri su sebe imenuvali Slovenci. Denešnje Slovence su razlikuvali pod imenom Kranjci.
Naši predki su poznali i Harvate ili Hervate za štere su znali da žive v drugi državi Hervatski (lat. Croatia), štera je bila okoli Bihača i južneše, i znali su da oni ne pišu po “pravemu zagrebečkemu slovenskemu slovu“, neg na drugemu jeziku hervatskomu. Tie hervatski jezik je pak bil Čakavsko-ikavski i pisal se na glagoljici -“istud alphabetum est Chrawaticum” i čirilici.
Kajkavci v svojemu kraljestvu Slovenje nesu nigdar koristili ta 2 hervatska pisma, nego isključivo latinsko pismo, kaj isto pokazuje da su bili drugački narod od Hervatov.

https://kajkavski-jezik.eu/

Истина је да су се Словенци снажно идентификовали с Хабсбуршким покрајинама, Крањском, Штајерском, итд, идентификују се и дан данас, али не вјерујем да нису имали ама баш никакав Словеначки идентитет, морао је он однекуда произаћи.

[сɣнце]

Истина је да су се Словенци снажно идентификовали с Хабсбуршким покрајинама, Крањском, Штајерском, итд, идентификују се и дан данас, али не вјерујем да нису имали ама баш никакав Словеначки идентитет, морао је он однекуда произаћи.

Наравно да су и предци данашњих Словенаца имали самоназив "словенец" и свој језик звали "словенски"; у корист тога говори и то да су за Њемце они били Winden. А Krainer, Kärntner, Steirer су могли бити и Њемци и Винден из тих области. Постоји паралелан континуитет назива "словенски" од Загреба до Карпата, а тај назив је истјешњен у свих оних мјестих, гдје је одређено словјенско племе имало мјеста за наметање власти. Тако су Чеси околним племеном наметнули своју власт, тако и Хрвати, тако и Бошњани итд. Једино тамо гдје су владали туђини Њемци и Мађари је о(б)стало обће име "словенски", да се начини разлика од њемачкога или мађарскога.

[Gorance]

Наравно да су и предци данашњих Словенаца имали самоназив "словенец" и свој језик звали "словенски"; у корист тога говори и то да су за Њемце они били Winden. А Krainer, Kärntner, Steirer су могли бити и Њемци и Винден из тих области. Постоји паралелан континуитет назива "словенски" од Загреба до Карпата, а тај назив је истјешњен у свих оних мјестих, гдје је одређено словјенско племе имало мјеста за наметање власти. Тако су Чеси околним племеном наметнули своју власт, тако и Хрвати, тако и Бошњани итд. Једино тамо гдје су владали туђини Њемци и Мађари је о(б)стало обће име "словенски", да се начини разлика од њемачкога или мађарскога.

Мало пре прочитах на теми о карпатско-балканском грозду о вези Словенаца, Хрвата са  Чесима, Пољацима итд. Вук Караџић у својим описима јуж. Словена помиње да је хрватско ,, Ча" и ,,Ца" (ово задње нисам нигде чуо) блиско словачком ,,Чо" (ово би Душан Вучко знао ), односно чешком и пољском ,,Цо". Шта би био случај са ,,Кај"?

[сɣнце]

Мало пре прочитах на теми о карпатско-балканском грозду о вези Словенаца, Хрвата са  Чесима, Пољацима итд. Вук Караџић у својим описима јуж. Словена помиње да је хрватско ,, Ча" и ,,Ца" (ово задње нисам нигде чуо) блиско словачком ,,Чо" (ово би Душан Вучко знао ), односно чешком и пољском ,,Цо". Шта би био случај са ,,Кај"?

Западнословијенски облици цо/чо проистекли из чь-со. Има и у србском чеса, али каже се још само у Зети.

Ча је постало од чь, а што од чь с приставком -то.

Кај је постало од које. Које > ке*. На то ке докачили су ј како и ми некада кажемо ондај, когај итд. Источнобалкански говори исто обичавају казивати које и какво умјесто што.

Најстарији је облик чь. Он се одражава и у кајкавском негативном облику "нич".

[Gorance]

Западнословијенски облици цо/чо проистекли из чь-со. Има и у србском чеса, али каже се још само у Зети.

Ча је постало од чь, а што од чь с приставком -то.

Кај је постало од које. Које > ке*. На то ке докачили су ј како и ми некада кажемо ондај, когај итд. Источнобалкански говори исто обичавају казивати које и какво умјесто што.

Најстарији је облик чь. Он се одражава и у кајкавском негативном облику "нич".

А наше ,,Кво"" са југа, јел иста прича? Ваљда је од ,,Какво"?

[Никац]

А наше ,,Кво"" са југа, јел иста прича? Ваљда је од ,,Какво"?

То сигурно, у призренско-тимочком постоји и дужа варијанта "каквó".

[Gorance]

   Приметио сам да нема неких иоле детаљнијих карата наших дијалеката па сам како-тако почео да почео да их правим. Захваљујем се Нукију на саветима, линковима и помоћи. За почетак ћу пробати да пошаљем карту Призренско-тимочким говорима. Служио сам се књигом Милоша Окуке-Српски дијалекти. Детаљнију нисам могао да нађем.

[Gorance]

  Нешто не иде. Пробаћу Сутра.

[vasil]

   Приметио сам да нема неких иоле детаљнијих карата наших дијалеката па сам како-тако почео да почео да их правим. Захваљујем се Нукију на саветима, линковима и помоћи. За почетак ћу пробати да пошаљем карту Призренско-тимочким говорима. Служио сам се књигом Милоша Окуке-Српски дијалекти. Детаљнију нисам могао да нађем.

За Тимошко-Лужничкия/Торлашкия защо не ползваш направо Белич? Всъщност освен Белич ще ти трябва и Северозападните български говори на Цветан Тодоров от 1936 година защото Торлашкия продължава и отсам. На север от Торлашкия в Зайчарско-Кулско граничиш със страшна манджа с грозде от Тетевенски говор донесен от огромна вълна заселници, говора на староселците и малко Торлашки за да стане нещо което в никакъв случай не може да се нарече единен говор. Освен това в Ломско имаш Торлашки анклав който се е омешал с каквито староселци са били останали след Пазвантоглу.

[Gorance]

За Тимошко-Лужничкия/Торлашкия защо не ползваш направо Белич? Всъщност освен Белич ще ти трябва и Северозападните български говори на Цветан Тодоров от 1936 година защото Торлашкия продължава и отсам. На север от Торлашкия в Зайчарско-Кулско граничиш със страшна манджа с грозде от Тетевенски говор донесен от огромна вълна заселници, говора на староселците и малко Торлашки за да стане нещо което в никакъв случай не може да се нарече единен говор. Освен това в Ломско имаш Торлашки анклав който се е омешал с каквито староселци са били останали след Пазвантоглу.

Поздрав Васил! Хвала на саветима. Жеља ми је била да урадим границе дијалеката буквално између села на Google earth подлози. Знам оквирне границе, али ни Белић ни Окука нису толико детаљни колико би ја хтео . Чисто хобија ради. Сви ови дијалекти изумиру што због Mass media, што због одласка и изумирања становништва. На овим картама до сад што сам видео нема ни река, путева, већих градова, ништа на основу чега би се колико, толико оријентисали.

[vasil]

Поздрав Васил! Хвала на саветима. Жеља ми је била да урадим границе дијалеката буквално између села на Google earth подлози. Знам оквирне границе, али ни Белић ни Окука нису толико детаљни колико би ја хтео . Чисто хобија ради. Сви ови дијалекти изумиру што због Mass media, што због одласка и изумирања становништва. На овим картама до сад што сам видео нема ни река, путева, већих градова, ништа на основу чега би се колико, толико оријентисали.

Аз бях тръгнал същото да правя преди време. ЖД границата е следната:
-на север от Подгоре(Влахович)
-на север и изток от Рабиша
-на север от Сливовник
-на север от Гранитово(Калугер)
-на север и изток от Орешец
-на изток от Боровица
-на север от Плешивец
-на изток от Гюргич
-на север и изток от Митровци
-на изток от Железна
-на изток от Главановци
-на изток от Дълги дел
-на изток от Губеш
-на изток от Шума
-на изток от Цръклевци
-на изток от Сливница
-Не можах точно да разбера къде минава границата между Сливница и Косача
-на изток и юг от Косача
-на юг от Ковачевци
-на юг от Ракиловци
-на юг от Враня стена
-на юг от Добри дол
-на юг от Сушица
-на изток от Брест
-на юг и изток от Долно уйно
-на юг от Бранковци
-на юг от Зли дол
-на юг от Църнощица
-на юг от Долна Любата
-на юг от Горна Любата
-на юг от Мусул
-на юг и запад от Крива Фея