Аутор Тема: Сијерчићи I2a Dinaric South  (Прочитано 21764 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Сијерчићи I2a Dinaric South
« послато: Април 11, 2014, 07:52:26 пре подне »
У село "Драглица", које се налази на Златибору између Торника и Муртенице, давно су досељени од планине Златара Шуљагићи (Шишаци) од неких Лучића (Сиерчића), који сада живе потурчени на граници Босне и Херцеговине. Због Турака су и побегли. Славе Томин дан и од њих су Чумићи у Алин Потоку.

Љубомир Мићић, Златибор

Сијерчићи из днк пројекта такође славе Томиндан, а њима су веома блиски и Шуљагићи са истом славом. Шуљагићима је према подацима из днк пројекта, али и према предању, најсроднија породица Шишаковић (Св. Тома).

У златиборском крају Шуљагића има у Негбини (Нова Варош). Пореклом су из Босне, а раније презиме им је Шишаковић.

Матица Шишаковића је у Драглици (Нова Варош). Мештани их и данас зову Шишаци, а цео један превој тог дела Златибора се и данас зове Шишачка Коса.

Шишаци су истог рода као и Шуљагићи, а овде су досељени у првом миграционом таласу, у 18. веку, из Босне.

Претпоставља се да је ту негде био шанац војводе Шиша, а израз Шишаци и касније презиме Шишаковић дошло је по Шишовим устаницима.

Извор: Гласник, Етнографски музеј у Београду, 1977. године

Што се Сијерчића тиче, постоје индиције да су се у средњем веку презивали Лучић, или Лучевић.

Овој породици блиске су још неке породице из днк пројекта, пре свих Дукићи и Слијепчевићи.
« Последња измена: Април 11, 2014, 03:18:26 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #1 послато: Април 11, 2014, 08:58:10 пре подне »
Породица Шуљага доселила се на Златибор, у село Драглицу из Босне крајем XVII века. Од пописа 1863-ће године воде се као Шуљагићи. Православни су Срби, славе Светог Тому, а прислављавају Духовски уторак. Дали су чувене хајдуке. Најпознатији је био Петроније Шишо (погинуо на Равњу). По њему је настало презиме Шишаковић. И у старој постојбини Шуљаге су биле познате по хајдучији.
 
Најстарији забиљежени Шуљага на подручју Златибора био је Саватије. Живео је у другој половини XVIII вијека и од њега потичу све православне Шуљаге.
 
Међу познатијим члановима ове фамилије су:

1. Слободан Шуљагић, режисер
2. Страхиња Шуљагић, песник
3. Драгић Шуљагић, први српски рањеник у Балканским ратовима
4. Страјин Шуљагић, примаријус, ендокринолог
5. Сања Шуљагић, службени преводилац хрватских спортиста за енглески и јапански језик
6. Радивоје Шуљагић, носилац већег броја медаља у каратеу
7. Чедомир Шуљагић, помоћник србијанског министра науке
8. Љубомир Шуљагић, књижевник, директор гимназије у Пријепољу
 
Током златиборске историје, породица Шуљагића-Шишаковића дала је многе хајдуке, одметнике од тадашње власти. Одлазак у хајдуке био је традиционалан у овој фамилији и свака генерација је давала бар по једног хајдука. Неки од најистакнутијих златиборских хајдука из фамилије Шуљагића-Шишаковића били су Грујица Шуљагић, Милан Шуљагић-Шишаковић и Вукоман Шишаковић.
 
Шуљагићи - Шуљаге су у сродству са Лучићима у Суторини код Херцег Новог, Орашцу код Дубровника и онима у Ражани код Косјерића који славе светог Николу, У сродству су и са Сијерчићима (који су примили ислам и високо су рангирана босанска аристократија), Максимовићима из Коњевића код Чачка и Чумићима у Алином Потоку код Чајетине, а вјероватно и са Кнежевићима у Главској изнад Млина код Дубровника.

(Подаци са википедије)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #2 послато: Април 11, 2014, 09:24:37 пре подне »
Видимо да су Шуљагићи у сродству са Лучићима из Суторине код Херцег Новог.

У летопису породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године (Шпиро Лучић) постоји пуно података о овом презимену.

" Породица Лучића у Суторини у ондашње село звано Здоче први Лучић дошао је у Суторину 1680. год. Два су брата доселила из Дробњака Црна Гора Благоје и Петар, Благоје остане у Суторину под Турском царевином, а Петар оде у Конавле и настани се у село Братњице под Дубровачком репупликом исте 1680. год. Касније под силом прилика његови потомци примили су римску вјеру. Благоје је примљен у Суторину за кмета на Турску земљу у село тада звано Здоче а год. 1682. доведе своју жену Тијану од породице Ивановића из Дробњака са којом је изродио шестеро дјеце. Сва су дјеца умрли само му је осто син Лука кои се родио 1692. год. кои је пошље био свештеник и од њега су сви данашњи Лучићи. Благоје је нашо кад је дошо у Суторину пет породица у село Здоче и то Ковачи стали су ђе данас стоје Лучићи, Чворо у Чворовину, Голуб у Голубовину, Шабо у Шабовину, Миројевић кои је станово код данашњег врела Томина, све се ово пет породица истрачило ишчезли или се неђе одселили. Само је у село Здоче остала породица Лучића, па је пошље и село прозвала своим презименом мјесто Здоче сада се зове Лучића село. "

Неке породице са сличним хаплотипом као што су Дукићи и Слијепчевићи такође се могу повезати са Дробњацима, међутим не знам да ли се треба везивати за ове Лучиће. Треба испитати да ли постоји веза између Лучића (Херцег Нови) и Шуљагића (Златибор).

На основу података о беговима Сијерчићима, чини се да је раније презиме гласило Лучевић (Лучић?), а можда и Шијеринић. По свему судећи на ислам су прешли веома рано, одмах након турског освајања Босне.
« Последња измена: Април 11, 2014, 04:56:28 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #3 послато: Април 11, 2014, 09:42:55 пре подне »
Да су српски интелектуалци, последња два века, више бриге посвећивали својој нацији, историјска литература би била много богатија и друкчија – сврсисходнија националним интересима. Да су се, рецимо, младе генерације муслимана, у деветнаестом и двадесетом столећу, васпитавале на примеру Синан-паше Сијерчића из Горажда, сигурно је да хрватска пропаганда не би могла да их придобије у оноликом броју - у којем су се прикључили фашистичким јединицама 1941. године. А Синан-паша Сијерчић је, крајем 18. столећа, чинио све да муслиманима укаже на њихову припадност српској нацији. Свакако, у то време, био је то опасан корак за муслимана и високог достојанственика Турске. Но, Синан-паша се није обазирао на опасности. Штитио је православне Србе од разузданих турских зулумћара, најчешће придошлица из осталих крајева Турске. Помагао је обнављање православне цркве близу Горажда – задужбине Херцега Стефана, где је његов предак Радослав сахрањен. Синан-паша је неговао успомену на своје православне претке. Имао је писмене записе да су били српски племићи Шијеринићи у средњевековној Босни. Шијеринићи су огранак још познатије племићке породице Лучића. Кад је Синан-паша Сијерчић, као један од команданата у турској војсци, кренуо против српских устаника у Србији, блиским пријатељима је рекао да би желео да Турци буду поражени, па макар и сам главу изгубио. Жеља му је испуњена. Срби су победили на Мишару 1806. године, а Синан-паша Сијерчић је, у тој бици, погинуо.

Извор:

http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008.html
« Последња измена: Април 11, 2014, 06:00:04 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #4 послато: Април 12, 2014, 11:54:51 пре подне »
Према неки подацима, предак Сијерчића који је сахрањен у цркви Светог Ђорђа у Доњој Сопотници (Горажде) звао се Радослав Ширинић.

Три километра од Горажда низводно, на левој обали Дрине, у врло лепом пределу, у засеоку Доњој Сопотници код ушћа истоимене речице, стоји крај друма стара знаменита црквица Св. Ђорђа на Дрини. Ту је цркву саградио Херцег Стјепан 1446. године. На њој је споља над вратима, на каменој плочи (величине 130 х 30 цм), натпис: „у љето 6954 (1446) аз раб Христу Богу господин херцег Стефан воздвигох храм светаго великомученика Георгија, моле (се) јему да помолит се о мње грешном владице моему Христу“. Као задужбина тада моћнога Херцега Стјепана ова је црква постала и верски и културни центар целог тога краја, те је у њој од 1529. до 1531. г. била српска штампарија црквених књига, штампаних ћирилицом. Штета је што од књига из те штампарије ниједна није сачувана; помиње се само да су на њима радили јеромонах Теодор и ђакон Радоје.

Црква је више пута обнављана и мењана и по облику и у величини. На њеном је звонику и данас још камени крст из старог доба. Око ње су били конаци, калуђерске ћелије и зграда у којој је била штампарија. У 17. веку президана јој је препрата. Овако преправљена необична је за ове наше крајеве и слична је по изгледу и величини са малом црквом у Добруну, близу Вишеграда. Уместо данашњег иконостаса, по предању био је камени, но није познато да су од њега пронађени какви остаци. Ранији иконостас имао је само двоје двери и поред њих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав. Кад је црква 1969. године била преправљена, та је гробница била празна, а плоча, која је тада била на њој, без натписа. Једна плоча пак с натписом „В име бога се лежи раб Божји кнез Радослав Ширинић“ нађена је недалеко од цркве. по величини њеној може се закључити да је она била на тој гробници у цркви. За кнеза Радослава мисли се да је био у сротству са Херцегом Стјепаном, јер га је овај једним документом огласио за наследника.

У Горажду и његовој околини живе потомци Сијерчића, босанског „војводе, господара Кулинове Босне“. Они су данас сви муслимани, али су одлично сачували све словенске особине. Није утврђено да ли ови Сијерчићи потичу од кнеза Ширинића сахрањеног у цркви, како би с могло веровати по сличности имена и по томе што је сва земља око цркве, па и преко Дрине с десне њене стране, припадала делом цркви, а делом породици Ширинића (па се и читав један крај зове „Ширинићима“). Та су имања доцније припадала муслиманима Сијерчићима, па би се моглио закључити да су Сијерчићи помухамедањени наследници кнеза Радослава Ширинића. Они и данас причају да је у цркви Херцег Стјепана гроб њиховог претка, који је био хришћанин и поносе се да су његови потомци.

Храм Светог Георгија подигнут је под утврђеним градом на брду Градини недалеко од Горажда у којем је Херцег често лети боравио.
Још 1379. године помиње се управо у Горажду први историји познати члан породице Косача.

Град се налазио у пограничном крају важном за односе Косача и Павловића, а након њиховог измирења срединoм 1439. године припао је војводи Стјепану Вукчићу. Нешто више од десет година пре изградње цркве Светог Ђорђа у Горажду се помиње Гојсав гост (1440-1441). Тај достојанственик цркве босанске вршио је, у извесном смислу, и неке функције локалне власти. Уз војводиног службеника (valiosus), он је, као писмен човек одобравао и надзирао кретање трговачких каравана у области у којој се налазила његова “хижа”. Дубровчани су се у више наврата почетком четрдесетих година XV века жалили на штете које имају од горажданских “патарена”.

Да је након подизања херцегове цркве у горажданском крају добијала на снази православна властела сведочило би то што је пред херцеговом црквом сахрањен кнез Радослав Ширинић. Чланови његовог рода помињу се у околини Горажда у другој половини XV века.

На надгробном камену кнеза Ширинића уклесан је натпис који гласи: "В име Б(ог)а се лежи раб божи кнез Радослав Ширинич". Овај надгробник је временом доста уништен, али је ипак остао сачуван натпис, иако у лошем стању.




Извор:

1. О надгробној плочи кнеза Радослава и о роду Ширинића, С. Косановић, Српске старине у Босни.    
2. Неколике белешке, Гласник СУД 12 (1871), 162;
3. Ђ, Мазалић, Херцегова црква код Горажда и околне старине, ГЗМ 52 (1940), 29, 35;
4. Марко Вего, Из хисторије средњовјековне Босне и Херцеговине, 270-271
5. Руварац, О натпису на цркви Херцега Стефана, 21
6. Др Драган Војводић, Ктиторска делатност Стјепана Вукчића Косаче
7. Хрестоматија из хисторије књижевног језика, Лејла Накаш

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #5 послато: Новембар 05, 2014, 05:30:29 поподне »
Раније смо говорили да је група родова у коју спадају Сијерчићи, Дукићи, Сремчевићи и остали (род Л на пројекту), веома блиска Шуљагићима I2a DS.

Шуљагићима је основна слава Томиндан, а код неких породица из рода "Л" појављује се ова, не тако честа слава.

У питању су породице: Сијерчић (Хан Пијесак), Милојковић (околина Параћина) и Мојсиловић (Гола Глава, Ваљево).

Занимљиво да су Мојсиловићи (Томиндан) у околину Ваљева дошли из Осата, у 18. веку. Близу Осата је и Хан Пијесак, одакле су Сијерчићи који славе исту славу. У њиховом случају поклапа се место порекла, крсна слава и генетика.

Требају нам дужи хаплотипови ових породица, не би ли потврдили везу са Шуљагићима. 



Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #6 послато: Новембар 05, 2014, 05:55:19 поподне »
Ја намеравам да се тестирам на више маркера у скорије време, волео бих знати са којим породицама смо у блиској вези и који су били правци насељавања. Правац би могао ићи из Лике или Далмације, будући да највише потпуних поклапања на 17 маркера имам са особама из Јужне Хрватске, нажалост не знам која су презимена у питању. Са горепоменутим породицама разлика је на по једном маркеру.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #7 послато: Новембар 05, 2014, 06:21:22 поподне »
Ја намеравам да се тестирам на више маркера у скорије време, волео бих знати са којим породицама смо у блиској вези и који су били правци насељавања. Правац би могао ићи из Лике или Далмације, будући да највише потпуних поклапања на 17 маркера имам са особама из Јужне Хрватске, нажалост не знам која су презимена у питању. Са горепоменутим породицама разлика је на по једном маркеру.

Одлична вест. Видим да су Шуљагићи/Шишаковићи тестирани само на 17 маркера, што значи да ће бити тешко донети неки закључак, али у сваком случају поздрављам потез.

Од ових породица из "Л" групе, Дукићи воде порекло из Лике. Досељени су управо из Далмације после 1699. године.

На 17 маркера имају потпуно поклапање са две породице из Хрватске, али и једном из Финске:



Иако славе исте крсне славе и имају сличне хаплотипове, тек ће дубља генетска испитивања утврдити да ли је предање о вези Сијерчића и Шуљагића/Шушаковића истинито.


Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #8 послато: Новембар 05, 2014, 07:08:40 поподне »
Занимљиво је ово поклапање из Финске, вероватно неки наш досељеник, ја иначе имам још потпуно поклапање са Ждановићем из Белорусије. Невоља је што у роду "Л" нема никога ко слави Ђурђиц или барем Ђурђевдан, па да ми то буде путоказ. Моји су се изгледа доселили у Срем око 1730., будући да су тада први пут убележени у пописима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #9 послато: Новембар 05, 2014, 07:49:29 поподне »
Невоља је што у роду "Л" нема никога ко слави Ђурђиц или барем Ђурђевдан, па да ми то буде путоказ. Моји су се изгледа доселили у Срем око 1730., будући да су тада први пут убележени у пописима.

Не знам да ли може бити од помоћи, али Дукићи у Лици и Далмацији поред Св. Стевана масовно славе и Ђурђевдан.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #10 послато: Новембар 06, 2014, 06:43:39 пре подне »
Хвала на информацији, може бити од помоћи.

Острогорић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #11 послато: Новембар 06, 2014, 05:01:32 поподне »
Ђурђевдан – Аранђеловдан/Митровдан, Томиндан

Без обзира на недовољан број маркера, можда не треба одбацити и разматрање кластера Д из опште групе И2 Динарик. 
Добрић и Докић из Далмације славе Ђурђевдан. Небојша је навео да и Дукићи славе Ђурђевдан; Сремчевић слави Ђурђиц.

Овде постоји повезаност на основу  славе Св. Арханђел.
Грачанин и Ивановић славе Аранђеловдан; Божовићима је то била славе пре него што су почели да славе Митровдан. Један део Тасића слави Аранђеловдан.
Из рода Л, Авдаловићи су пре Илиндана највероватније славили Аранђеловдан.
Интересантна је и могућа веза између Ивановића из Доње Баљковице код Зворника (Аранђеловдан) и  Филоповића и Јоношевића (‘Аврамијештавци’) из Узовнице. 
Узовница је око 40 км од Баљковице. Међу Аврамијештавцима су само четири И2 Динарик, која је највероватније у скорије време припојена Р1а Аврамијештавцима лоцираним око Дрине. Могуће је да су Аврамијештавци из рода Д славили раније Аранђеловдан и дошли из Далмацији. Нешто слично наводи и Млађо тврдећи да су Јаношевићи огранак Филиповића који су дошли у Узовницу из икавског говорног подручја.

Такође, постоји генетска сличност између рода Л и рода Шуљагић и заједничка (не тако честа) слава Томиндан.
Интересантно је то да нико из ова два рода и из кластера Д не слави Никољдан или Јовањдан, једне од најчешћих слава у Срба.

Али ако се мало боље погледа, видеће се да су ове две славе далеко мање заступљене међу И2 Динарик (поготово јужна) у поређењу са осталим хаплогрупама.
Можда ово можемо узети као маркер релативне блиске генетске повезаности припадника И2 Динарик, или као промењљиву која одваја ову хаплогрупу од других.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #12 послато: Новембар 06, 2014, 06:27:12 поподне »
Видим да постоје и Вранићи у Крајини који славе како Ђурђевдан, тако и Аранђеловдан. То говорим због тестираног Франића који припада роду "Л", пошто се презимена Франић и Вранић можда могу довести у везу. Само нагађам.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #13 послато: Новембар 06, 2014, 10:34:40 поподне »
Видим да постоје и Вранићи у Крајини који славе како Ђурђевдан, тако и Аранђеловдан. То говорим због тестираног Франића који припада роду "Л", пошто се презимена Франић и Вранић можда могу довести у везу. Само нагађам.

Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

Презиме Драгојевић упућује на Озриниће, што је занимљиво ако се узме у обзир да још једна породица из рода Л води порекло из ових крајева. У питању су Авдаловићи из Гацка и Невесиња, који су досељени са Чева (Озринићи).

Читао сам раније дело Ђорђа Вукотића "Племе Чевљани или Озринићи" и нисам могао да не приметим да се слава Св. Илија често јавља у овом племену. Авдаловићи празнују управо Св. Илију.

 

Острогорић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #14 послато: Новембар 07, 2014, 04:33:57 пре подне »
Цитат
--- Цитат: Синиша Јерковић  јул 25, 2013, 12:39:08 поподне ---Петре,
тачно је да су подаци за Авдаловиће преузети са y search-a. Међутим, сад сам видио да су на y search-u два тестирана Авдаловића. Један се зове Петар, а други Небојша. Не знам да ли си ти тај Петар што је поставио податке? Ако јеси, онда твоје податке нисмо унијели у српски ДНК пројекат, већ Небојшине. Оба Авдаловића су тестирана на 37 маркера и на 37 маркера се разликују на три маркера. Ја сад не знам који је из Невесиња, а који из Гацка, јер ни за једног не знамо мјесто поријекла.

Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан. Генетика потврђује ово предање, али је веза Авдаловића и Озринића ипак мало старија него што предање каже.

--- Крај цитата ---

Хвала на брзом одговору. Очигледно да генетика потврђује моју претпоставку да је веза Авдаловића и Озринића старија од претпостављене. И ја и Небојша смо поријеклом из Невесиња. Осим нас урађена је анализа за још два Авдаловића, али на 12 маркера. И сви смо из Невесиња. Небојша и друга двојица Авдаловића имају на 12 маркера 100% поклапање. Намјера ми је да узмем узорке и за некога од Авдаловића из Гацка и да их упоредим са подацима невесињских Авдаловића.

Иначе Невесињски Авдаловићи славе св. Илију, док Гатачки Авдаловићи славе Аранђеловдан. Авдаловићи из Гацка су раније славили св. Илију али су пред крај XIX вијека почели славити Аранђелов дан због неког несретног случаја. Потврда да су раније славили Илиндан лежи у чињеници да потомци Јакше Гачанина Авдаловића и данас славе Св. Илију, а познато је да је он из Гацка одселио крајем XVIII vijeka.

Једини податак да Авдаловићи воде поријекло од Гардашевића нашао сам у необјављеним дјелимна Андрије Лубурића у Архиву Србије и то у исказу једног Гардашевића везано за породицу Гардашевић. У том запису се наводи да су од те фамилије Апрцовићи из Пиве и Авдаловићи. Апрцовићи такође славе св. Илију.

Интересантно је фамилијарно предање Апрцовића да су раније славили Аранђеловдан, али да су такође због неког несретног случаја промијенили славу у Илиндан. То ме наводи на претпоставку да је предак Авдаловића и Апрцовића исти и да је са Чева одселио крајем XVII или почетком XVIII вијека.

Нејасно је коју су славу Авдаловићи прво славили, Аранђеловдан или Илиндан. Очигледно постоје две хипотезе.
Јерковић је навео да Авдаловићи по предању потичу од Озринића, славе и исту крсну славу Аранђеловдан.
Сви тестирани из рода Озринић такође славе Аранђеловдан.

Ван мреже Пеца

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 104
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #15 послато: Новембар 07, 2014, 02:40:54 поподне »
Гатачки Авдаловићи су престали да славе Св. Илију и почели да славе Аранђеловдан средином 19. вијека. По предању попу Авдаловићу је гром убио жену на Илиндан, па је промијенио славу. Породично предање је да потичемо са Чева, а у прилог томе иде и документ који сам нашао у Архиву Србије у необјављеним дјелима Андрије Лубурића, а ради се о исказу неког Гардашевића да смо ми Авдаловићи и Апрцовићи од њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #16 послато: Новембар 07, 2014, 02:58:08 поподне »
Гатачки Авдаловићи су престали да славе Св. Илију и почели да славе Аранђеловдан средином 19. вијека. По предању попу Авдаловићу је гром убио жену на Илиндан, па је промијенио славу. Породично предање је да потичемо са Чева, а у прилог томе иде и документ који сам нашао у Архиву Србије у необјављеним дјелима Андрије Лубурића, а ради се о исказу неког Гардашевића да смо ми Авдаловићи и Апрцовићи од њих.

Слично је и код гатачких Новаковића - пореклом су из Озринића, славе Аранђеловдан, а преслављају Св. Илију. Као што рекох, налетео сам на пуно оваквих примера читајући монографију о Озринићима. Иначе, припадници овог племена исељавали су се махом у источну Херцеговину.

Проблем са нашим I2a DS хаплотиповима је то што су сви релативно блиски. Постоје чак и неки родови у оквиру различитих кластера, који имају идентично предање о пореклу.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #17 послато: Новембар 08, 2014, 08:16:24 пре подне »
Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

Презиме Драгојевић упућује на Озриниће, што је занимљиво ако се узме у обзир да још једна породица из рода Л води порекло из ових крајева. У питању су Авдаловићи из Гацка и Невесиња, који су досељени са Чева (Озринићи).


Колико се сјећам, Шобајић када описује корјенићке Аранђеловштаке такође повезује племе Риђана са Озринићима. Мислим да је та веза ту негдје само је још нисмо распетљали до краја.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #18 послато: Новембар 08, 2014, 03:37:25 поподне »
Колико се сјећам, Шобајић када описује корјенићке Аранђеловштаке такође повезује племе Риђана са Озринићима. Мислим да је та веза ту негдје само је још нисмо распетљали до краја.

Тако је. Исти аутор помиње и породицу Миловић из Грахова. Миловића у Грахову има преко 50 домова и они добро знају, да су пореклом с Чева и да су потомци Озрови. Славе и прислужују као и Озринићи — Аранђеловдан и Илиндан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #19 послато: Новембар 08, 2014, 04:28:02 поподне »
На досељавање Херцеговаца у Семберију утицали су, поред осталих фактора, и власници земље. Мирко Филиповић истиче да су херцеговачки бегови Сијерчићи, Љубовићи, Ченгићи, вероватно и други, држали "много земље" у Семберији. Они су из Херцеговине доводили у овај крај своје кметове (чифчије). Првенствено своје познанике. Сматра се да је насеље Ченгића код манастира Тавна добило име по херцеговачким беговима Ченгићима.

Сијерчићи у Рогатици, огранак су старог властеоског рода из Горажда. Према једној верзији, из народног предања, пореклом су из села Сијерци са Гласинца, где су се у средњем веку звали Лучићи. Према другој верзији, то би се можда могло односити на Сијерчиће са Понора, а не и на Сијерчиће из Горажда, који су у исламизацији овог краја, према предању, везани за њиховог претка - великог властелина Радослава Шијеринића.

Литература:

"Прилози етнолошком познавању североисточне Босне", Миленко С. Филиповић
"Рогатица", Месуд Бранковић, 1966. год.

Мени се и даље чини да постоји нека веза између Шуљагића и Сијерчића из днк пројекта. У предањима ових породица помиње се стари род Лучића. Такође, обе фамилије данас славе Томиндан, а на 17 маркера разлика је -1.


Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #20 послато: Новембар 10, 2014, 09:01:06 поподне »
Видех на сајту да Сријемаца и Сремаца има у Босанској Крајини са славом Аранђеловдан. Предак им одлазио у Срем, па га прозваше Сријемац. Ако неко зна нешто више био бих захвалан да напише.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #21 послато: Новембар 10, 2014, 09:15:08 поподне »
Видех на сајту да Сријемаца и Сремаца има у Босанској Крајини са славом Аранђеловдан. Предак им одлазио у Срем, па га прозваше Сријемац. Ако неко зна нешто више био бих захвалан да напише.

Сријемаца је било у селима Бојна и Глиница (Велика Кладуша). Слава - Аранђеловдан. Досељени су из Лике, у првој половини 19. века.

Име су добили по претку који се селио у Срем. Не знам да ли могу бити у вези са Вашом граном, која се у овом делу Војводине помиње још у 18. веку.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #22 послато: Новембар 10, 2014, 09:24:37 поподне »
Хвала Небојша, не знам имају ли везе са мојом граном, али начин на који су добили надимак Сријемци свакако помаже. Наиме, што се мог презимена тиче, које је изведено од надимка Сремац, није логично да човек насељен у Срему има такав надимак, већ пре онај који је исељен одатле. А посебно је противно здравом разуму да неко ко се насели први пут у Срем из неких других крајева, добије такав надимак, осим ако надимак није добио на горенаведени начин.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #23 послато: Новембар 12, 2014, 02:16:04 поподне »
Поред Авдаловића, још неке породице из рода "Л" се можда могу везати за Гацко и околину. Ту пре свега мислим на Слијепчевиће и Дукиће:

Више о гатачким Слијепчевићима:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=567.0


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #24 послато: Новембар 17, 2014, 12:21:41 пре подне »
Дукићи I2a DS (17 маркера) - подударање:



Видимо "жариште" у Херцеговини, али и равномерно распоређене хаплотипове у средњој и источној Европи. Одговара у потпуности словенском становништву I2a DS групе.


Ван мреже милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #25 послато: Април 17, 2015, 09:01:45 пре подне »
Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

По мојим сазнањима са терена Чваљински Батинићи  из Поповог Поља славе као другу славу Лазареву Суботу

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #26 послато: Април 17, 2015, 10:27:05 пре подне »
Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

По мојим сазнањима са терена Чваљински Батинићи  из Поповог Поља славе као другу славу Лазареву Суботу

Поздрав Милане,

Говорио сам овде о томе:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=585.0

Занимљиво да се помиње и презиме Драгојевић.

" У Чваљину су Батинићи "давно доселили" из Риђана, где су се звали Драгојевићи. Један од тројице браће Драгојевића (Симо) дошао је у Чваљину. Његови потомци су прозвани Батинићима по неком претку "који је био левента и на неку славу дошао с батином". Године 1718. помињу се у Попову тројица Батинића, али без ознаке мјеста. Славе Св. Луку. Има их и у Мостару. "

Р. Милићевић, "Херцеговачка презимена"



« Последња измена: Април 17, 2015, 10:29:44 пре подне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #27 послато: Април 17, 2015, 11:28:55 пре подне »
Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

У племену Риђана било је Драгојевића. У област Риђана дошли су из Куча.

Ево линка за један рад на ту тему:

http://www.scribd.com/doc/183719827/Đurđica-Petrović-Srednjovjekovni-Vlasi-na-teritoriji-današnje-Crne-Gore-Primer-Riđani#scribd
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #28 послато: Април 17, 2015, 11:46:40 пре подне »
У племену Риђана било је Драгојевића. У област Риђана дошли су из Куча.

Ево линка за један рад на ту тему:

http://www.scribd.com/doc/183719827/Đurđica-Petrović-Srednjovjekovni-Vlasi-na-teritoriji-današnje-Crne-Gore-Primer-Riđani#scribd

Ово је једна од бољих студија о влашким племенима коју сам читао.

Иначе, чини се да би племе Риђана могло бити Динарик Југ. Није само случај Франића, већ и неких других породица које су И2а Динарик Југ ,а могу се повезати са Риђанима. Јахуре чак имају и надимак Риђани. Ту су још Ковачевићи из Грахова, Бечановићи из Никшића, Глушчевићи из Метковића и др. Занимљиво је да се територија Риђана простирала и до планине Лоле, сјевероисточно од Никшића до самих Роваца. Тамо имамо, старосједиоце Србе Синђиће који су такође И2а Дин Југ.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #29 послато: Април 17, 2015, 11:50:05 пре подне »
У племену Риђана било је Драгојевића. У област Риђана дошли су из Куча.

Ево линка за један рад на ту тему:

http://www.scribd.com/doc/183719827/Đurđica-Petrović-Srednjovjekovni-Vlasi-na-teritoriji-današnje-Crne-Gore-Primer-Riđani#scribd

Драгојевићи су и дио Озринића, а веза Озринића са Риђанима није до краја разјашњена.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #30 послато: Април 17, 2015, 12:50:18 поподне »
Далматински Франићи I2a DS из рода "Л" су по свему судећи пореклом од православних Франића из Поповог Поља.

Наиме, Франићи у Требимљи (Попово) су огранак Батинића (Св. Лука) из Чваљине. Батинићи су према предању пореклом из Риђана, а звали су се Драгојевићи.

По мојим сазнањима са терена Чваљински Батинићи  из Поповог Поља славе као другу славу Лазареву Суботу
Драго ми је то за Франиће, нарочито због оне мале глумице Ане Франић (Наталија из ,,Улица Липа'').

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #31 послато: Април 17, 2015, 12:54:52 поподне »
Поздрав Милане,

Говорио сам овде о томе:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=585.0

Занимљиво да се помиње и презиме Драгојевић.

" У Чваљину су Батинићи "давно доселили" из Риђана, где су се звали Драгојевићи. Један од тројице браће Драгојевића (Симо) дошао је у Чваљину. Његови потомци су прозвани Батинићима по неком претку "који је био левента и на неку славу дошао с батином". Године 1718. помињу се у Попову тројица Батинића, али без ознаке мјеста. Славе Св. Луку. Има их и у Мостару. "

Р. Милићевић, "Херцеговачка презимена"
Ако добро памтим, мислим да сам негде давно читао о томе да се Батинићи сврставају у групу братстава која су истог порекла као и Шешељи. Можда и грешим.....?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #32 послато: Април 17, 2015, 03:31:52 поподне »
Драго ми је то за Франиће, нарочито због оне мале глумице Ане Франић (Наталија из ,,Улица Липа'').

И није нека  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #33 послато: Април 20, 2015, 01:32:52 поподне »
Драгојевићи су и дио Озринића, а веза Озринића са Риђанима није до краја разјашњена.

Мислим да се риђански и озринићки Драгојевићи не подударају временски. Драгојевићи у Риђанима су потомци Драгоја (Драгоша из постављеног текста о Риђанима) из Куча који је досељеник из друге половине 15. века, а озринићки Драгојевићи потомци Драгоја Перкова који је живео крајем 16. и у 17. веку.
(Надам се да сам добро определио време за овог другог, ако нисам нек ме исправе Невски, Шкрњо-Гот и остали Озринићи на форуму)
А нека веза између Риђана и Озринића сигурно постоји, исувише су географски близу и спадају у старије становништво, из претурског времена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #34 послато: Април 20, 2015, 01:40:20 поподне »
Риђански Драгојевићи по предању воде порекло или од Кастриота или од Мрњавчевића. У Кучима имамо слој становништва који се називају Мрњавчићи и наводно потичу од Мрњавчевића. Не знам имамо ли тестираних Куча који спадају у овај слој?

Уколико прихватимо резултате Франића и предање о њиховом пореклу као релевантне, долазимо до Куча и, судећи по утврђеној ХГ, најстарији слој становништва у области Куча који је словенског порекла и који се касније утопио у новопридошле влашко-арбанашке Куче (Cuzzi) и Дрекаловиће (потомке Андрије Кастрата - Ndre-Drekal Castrat).

То би онда била још једна потврда оне тезе коју смо изнели на једној од тема да је најстарије становништво многих ЦГ и брдских племена словенског порекла (И2а, Р1а), што у потпуности оповргава већину племенских предања.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #35 послато: Април 20, 2015, 01:49:18 поподне »
Мислим да се риђански и озринићки Драгојевићи не подударају временски. Драгојевићи у Риђанима су потомци Драгоја (Драгоша из постављеног текста о Риђанима) из Куча који је досељеник из друге половине 15. века, а озринићки Драгојевићи потомци Драгоја Перкова који је живео крајем 16. и у 17. веку.
(Надам се да сам добро определио време за овог другог, ако нисам нек ме исправе Невски, Шкрњо-Гот и остали Озринићи на форуму)
А нека веза између Риђана и Озринића сигурно постоји, исувише су географски близу и спадају у старије становништво, из претурског времена.

Управо због тога сам и споменуо да је могуће да се у предању Франића ради о овим Драгојевићима из Озринића. Што се тиче Драгојевића из Куча, они су ушли у риђанско племе и Ђурђица Петровић у свом раду то доста јасно описује.

Навео сам и друге презимена, као Јахуре, које своје поријекло вежу за Риђане ,а не спомињу Драгојевиће. Односно, вјерујем да је И2а Динарик Југ била хаплогрупа риђанског племена и прије доласка досељеника из Куча, Драгојевића, који би по логици ствари требали бити Е1б јер имамо на пројекту већ приличан број Куча Мрњавчића који су Е1б, чак смо и род по њима назвали.
« Последња измена: Април 20, 2015, 01:52:18 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #36 послато: Април 20, 2015, 01:56:46 поподне »
Односно, вјерујем да је И2а Динарик Југ била хаплогрупа риђанског племена и прије доласка досељеника из Куча, Драгојевића, који би по логици ствари требали бити Е1б јер имамо на пројекту већ приличан број Куча Мрњавчића који су Е1б, чак смо и род по њима назвали.

Да, ако су од риђанских - кучких Драгојевића, онда Драгојевићи нису Мрњавчићи, него неки старији (словенски) слој у Кучима.
А, што кажеш, можда су од озринићких Драгојевића, па су преко Риђана отишли даље на северозапад.
Слава се не подудара ни с једнима ни с другима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #37 послато: Април 20, 2015, 02:03:29 поподне »
Иначе од риђанских (кучких) Драгојевића или Драгошевића потиче неколико већих братстава - Вујачићи, Даковићи, Сладојевићи, Милићевићи у Херцеговини.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #38 послато: Април 20, 2015, 05:47:02 поподне »
Мислим да се риђански и озринићки Драгојевићи не подударају временски. Драгојевићи у Риђанима су потомци Драгоја (Драгоша из постављеног текста о Риђанима) из Куча који је досељеник из друге половине 15. века, а озринићки Драгојевићи потомци Драгоја Перкова који је живео крајем 16. и у 17. веку.

Колико я знам, овай податак одговара оному што се зна о порѣклу потомака Драгоя.

(Надам се да сам добро определио време за овог другог, ако нисам нек ме исправе Невски, Шкрњо-Гот и остали Озринићи на форуму)

Невски се не уклапа у озринићки грозд. Порѣкло његовога рода йе йош загонетно, али изгледа да вуче ка Херцеговини.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

astefanovic

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #39 послато: Мај 18, 2015, 11:07:51 пре подне »
Поштовани господине Милане, али важи и остале који се баве Јужним Динарицима, Александар Стефановић, односно аутор овог одговора, је за сада једини DS на сјевероистоку Републике Српске. Вјероватно их има још али људи из ових крајева, па чак и неки интелектуалци који имају довољно новца, сматрају да је овај пројека бесмислен. Нажалост тако стоје ствари! Први сам у роду Ђ, а испод мене су Пејовић, Каљевићи, мишић и остали.
Повод за моје јављање је констатација да су Франићи поријеклом из Попова поља. На мом панелу ФТДНА извјесни господин Mr. John Charles Franich, а мислим да је то Франић,  ми је на 37 маркера разлика 4. У првих 12 у старту разлика 2 (DYS 391 i 439) а онда још разлика на DYS447 и CDY. До сада сам схватио да у интерпретацији резултата треба бити опрезан, и да је прво озбиљније истраживање на 67 маркера плус одређени СНП-ови, али ето очајнички пиокушавам да нађем неку почетну тачку мог прапретка. Иначе моји резултати су блиски са одређеним особоама из Западне Херцеговине, али и из Русије и Чешке.
Молим за помоћ. Ко зна? Можда је у "Семберији" велика концентрација ДС-ова, мада ме можда "Аврамијештавци" демантују. Ипак су они сви "рођаци".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #40 послато: Мај 18, 2015, 11:48:42 пре подне »
Поштовани господине Милане, али важи и остале који се баве Јужним Динарицима, Александар Стефановић, односно аутор овог одговора, је за сада једини DS на сјевероистоку Републике Српске. Вјероватно их има још али људи из ових крајева, па чак и неки интелектуалци који имају довољно новца, сматрају да је овај пројека бесмислен. Нажалост тако стоје ствари! Први сам у роду Ђ, а испод мене су Пејовић, Каљевићи, мишић и остали.
Повод за моје јављање је констатација да су Франићи поријеклом из Попова поља. На мом панелу ФТДНА извјесни господин Mr. John Charles Franich, а мислим да је то Франић,  ми је на 37 маркера разлика 4. У првих 12 у старту разлика 2 (DYS 391 i 439) а онда још разлика на DYS447 и CDY. До сада сам схватио да у интерпретацији резултата треба бити опрезан, и да је прво озбиљније истраживање на 67 маркера плус одређени СНП-ови, али ето очајнички пиокушавам да нађем неку почетну тачку мог прапретка. Иначе моји резултати су блиски са одређеним особоама из Западне Херцеговине, али и из Русије и Чешке.
Молим за помоћ. Ко зна? Можда је у "Семберији" велика концентрација ДС-ова, мада ме можда "Аврамијештавци" демантују. Ипак су они сви "рођаци".

Александре,

будите стрпљиви. Временом ће се то све распетљати. За хаплогрупу којој и ви и ја и многи на форуму припадају, И2а Динарик Југ, карактеристично је да је имала нагли демографски раст у кратком временском периоду, тако да је на мањем броју маркера, па рекао бих чак и на 67, тешко дефинисати подгране. Једино што се може констатовати јесу групе изразито блиских појединаца, то је кад се имају потпуна поклапања.

Још увијек недостаје главни одјељујући СНП за Динарик Југ групу, а онда ниже и СНП-ови који би одредили специфичније гране. Тек кад будемо знали и те СНП-ове могли бисмо ићи у неку детаљнију анализу по маркерима.

Проблем је што је досад са наших простора само Невски одрадио БИг Ипсилон тест. Да имамо још бар два БИГ Ипсилона вјерујем да би се ти нови СНП-ови лако издвојили.

Тест БИГ Ипсилон је и даље прилично скуп, око 600 долара.

Међутим, не сумњам да ће се и то покренути кроз неко вријеме.

Што се тиче тога да сте старосједилац у Семберији, и то је условна категорија. У Семберији, претпостављам да практично нема старосједилаца из средњег вијека. Главнина Срба у Семберији је херцеговачког поријекла, а почелу су масовно долазити у 18. и 19. вијеку. У периоду прије тога био је још један слој српског становништва који је био такође херцеговачког поријекла и који је насељен у Семберију почетком 16. вијека, али који је расељен у ратовима крајем 17. вијека. Највећи дио њих се преселио у Срем и Славонију. Веома мали број од тих је остао у Семберији.

astefanovic

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #41 послато: Мај 18, 2015, 01:48:40 поподне »
Хвала лијепо господине Јерковићу, веома лјубазно од Вас. Да Ваша последња констатација је потпуно тачна. Прва групу Влаха православне вјероисповијести, коју описује Адем Ханџић је скоро засигурно напустила просторе Сјеверне Босне након Београдског мира. Дакле у другој половини 18. вијека ја видим досељавање моје породице, која је поприлично велика. Традиција постоји да смо из Црне Горе, али то не могу да докажем, а Љиљан (Максимовић- Шепа) ми је прослиједио неке црногорске узорке, један ми је близак (стално гледам тај DYS391 који је код мене 10), али то су анонимни узорци и ту се ништа не може.
У нади да ће ДС-ови "ојачати" на сјевероистоку, поздрав из Бијељине.

П.С. Ово "Семберци" је нова кованица, до овог рата нико није себе називао овим именом. Уобичајеније је било "купусар"


mladjo

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #42 послато: Мај 18, 2015, 01:51:49 поподне »
П.С. Ово "Семберци" је нова кованица, до овог рата нико није себе називао овим именом. Уобичајеније је било "купусар"

У мом крају, а нисмо баш тако далеко, и даље се употребљује појам "купусар" за житеље Семберије.  :)
« Последња измена: Мај 18, 2015, 01:53:34 поподне млађо »

astefanovic

  • Гост
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #43 послато: Мај 18, 2015, 01:57:11 поподне »
Осовина Бијељина-Зворник=Подриње. Од моје куће до Дрине ваздушном линијом 4 километра! Поздрав за Млађу

Ван мреже милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #44 послато: Јун 02, 2015, 02:43:17 поподне »
Милан Стојић I2a2 ili I2a1b, Лазаревштак. Од господина Џона франића се такође разликујем у 4 гена на 37.
Истражујући своје порекло на све могуће начине па и преко славе, дошао сам до следећих сазнања, која би могла бити од користи.
Постоје Батинићи у околини Пљевља и Лазаревштаци су. Као и Обренићи Гачевићи, Шарци, Картали, Џуверовићи, Стојићи, Безаревићи, Бијелићи, Грбићи, Грбовићи, Јеловци, Лучићи, Станимировићи, Стрвинићи, Ћирковићи, Џуловићи.

Разговарао сам са господином Кучинаром из Требиња и он ме је уверавао да има рођаке у Чваљини у Поповом Пољу и да су ти Батинићи славили Лазареву суботу али да су је променили.
Било би добро урадити им ДНК анализу, да би се коцкице сложиле.
Е сада како би било кад би било.
Пошто је Гачевић урадио, и он је I2a1b, када би Батинићи из Чваљине урадили и још неко из околине Пљеваља од рода Матаруга све би било лако. Не фали пуно полако. Мислим да би се многе карте отвориле.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #45 послато: Јун 02, 2015, 03:25:01 поподне »
Као и Обренићи Гачевићи, Шарци, Картали, Џуверовићи, Стојићи, Безаревићи, Бијелићи, Грбићи, Грбовићи, Јеловци, Лучићи, Станимировићи, Стрвинићи, Ћирковићи, Џуловићи.

Разговарао сам са господином Кучинаром из Требиња и он ме је уверавао да има рођаке у Чваљини у Поповом Пољу и да су ти Батинићи славили Лазареву суботу али да су је променили.


Истраживао сам мало Безаревиће/Безаре (Пљевља, Лазарев-дан) раније. Сва је прилика да су некако повезани са Шаренцима из Херцеговине. Колико се сећам, за њих је битна породица Бијелић из источне Херцеговине. Сасвим је вероватно да су R1a.

Судећи по предању Франића, Батинићи би могли бити И2а ДС. Генетика ће, надам се, дати одговор на ово питање.
« Последња измена: Јун 02, 2015, 03:28:27 поподне Небојша »

Ван мреже милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #46 послато: Април 15, 2016, 11:04:02 пре подне »
Urađen je jedan Bezarević i on je R1a. Tako da je moguća veza sa jednim delom Šarenaca. Jedan drugi deo Šarenaca sa Boričke visoravni čija DNK je takođe urađena i biće verovatno objavljena je haplo tip I1.
Ali da se vratimo na Franiće.Sa njima sam na 37 gena različit za 4, haplogrupa I2a2, po Hjustonu. Verovatno da bi i Batinići sa Popovog polja trebali biti tu negde sa Franićima. Obzirom da je Gačević iz okoline Pljevalja ista haplo grupa, a tu ima i Batinića, sve malo upućuje na istu grupu porodica. Trebalo bi ih pratiti i vremenom slagati kockice.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #47 послато: Јун 29, 2017, 01:49:53 пре подне »
Истраживао сам мало Безаревиће/Безаре (Пљевља, Лазарев-дан) раније. Сва је прилика да су некако повезани са Шаренцима из Херцеговине. Колико се сећам, за њих је битна породица Бијелић из источне Херцеговине. Сасвим је вероватно да су R1a.

Судећи по предању Франића, Батинићи би могли бити И2а ДС. Генетика ће, надам се, дати одговор на ово питање.
Шарци Картали и Обренићи су по причама старих лјуди од Бјелића

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 85
Одг: Сијерчићи I2a Dinaric South
« Одговор #48 послато: Јун 29, 2017, 01:54:58 пре подне »
Милан Стојић I2a2 ili I2a1b, Лазаревштак. Од господина Џона франића се такође разликујем у 4 гена на 37.
Истражујући своје порекло на све могуће начине па и преко славе, дошао сам до следећих сазнања, која би могла бити од користи.
Постоје Батинићи у околини Пљевља и Лазаревштаци су. Као и Обренићи Гачевићи, Шарци, Картали, Џуверовићи, Стојићи, Безаревићи, Бијелићи, Грбићи, Грбовићи, Јеловци, Лучићи, Станимировићи, Стрвинићи, Ћирковићи, Џуловићи.

Разговарао сам са господином Кучинаром из Требиња и он ме је уверавао да има рођаке у Чваљини у Поповом Пољу и да су ти Батинићи славили Лазареву суботу али да су је променили.
Било би добро урадити им ДНК анализу, да би се коцкице сложиле.
Е сада како би било кад би било.
Пошто је Гачевић урадио, и он је I2a1b, када би Батинићи из Чваљине урадили и још неко из околине Пљеваља од рода Матаруга све би било лако. Не фали пуно полако. Мислим да би се многе карте отвориле.
Шарци.Картали и Обренићи су дошли из босне пре непуних  200 година потичу од Бјелића из Босне