Проја

[Nebo]

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:825536-Srpska-proja-rame-uz-rame-sa-svetskom-klasom-hleba

https://edition.cnn.com/travel/article/world-50-best-breads/index.html

[Nebo]

Не знам како у другим крајевима, али знам да се, нпр. у Шумадији, оваква проја каква је на слици, назива - пројара. Прави се од кукурузног брашна, или чешће од мешавине кукурузног и пшеничног, са додатком јаја и сира.

Права проја је: кукурузно брашно + вода + со + уље.

Мој отац, који је детињство провео у рату, имао је обичај да каже: то што ви данас једете под фирмом проје, то је торта у односу на проју коју сам ја јео као дете.

Та ратна проја је обично била само од крупног кукурузног брашна, воде и соли.

[ДушанВучко]

Не знам како у другим крајевима, али знам да се, нпр. у Шумадији, оваква проја каква је на слици, назива - пројара. Прави се од кукурузног брашна, или чешће од мешавине кукурузног и пшеничног, са додатком јаја и сира.

Права проја је: кукурузно брашно + вода + со + уље.

Мој отац, који је детињство провео у рату, имао је обичај да каже: то што ви данас једете под фирмом проје, то је торта у односу на проју коју сам ја јео као дете.

Та ратна проја је обично била само од крупног кукурузног брашна, воде и соли.

Да, у Шумадији имамо и проју и пројару...Проја се једе уместо хлеба (добро иде уз кисео купус, подварак или уз предјело са сиром, ајваром, као доле описана ратна проја), а пројара је оно са слике (са сиром, зељем итд)

[ⲥуⲛцⲉ]

Људи говоре и проја и прова, баш како говоре и муа или мува, но поријеклом је исправно проха, што је сродно с ријечју просо.

Моја баба је често готовила "курузу" коју смо јели топлу с покиселим мрвичастим сиром.
Само ме чуди како наш народ слабо зна зачинити јела. Около њих свуда расли и босиљак и мајчина душица (душица јер добро диха / мирише) а они од тога само чај варили, а зачиниш ли тим и сољу сир или скоруп намного је укусније.

[Зрно]

Зашто проја није била на трпези Немањића?

[Полић]

Зашто проја није била на трпези Немањића?

jerbo nije bilo kuruza

[Nebo]

Вероватно је била проја од неког другог брашна, можда од проса, што'но написа Сунце. Од кртоле свакако није 
Иначе, једном негде прочитах да је проха старији облик назива овог јела, а да има везе са глаголом - пригати.
Етимологија је, свакако, словенска, са курузом или без ње.

[ⲥуⲛцⲉ]

Вероватно је била проја од неког другог брашна, можда од проса, што'но написа Сунце. Од кртоле свакако није 
Иначе, једном негде прочитах да је проха старији облик назива овог јела, а да има везе са глаголом - пригати.
Етимологија је, свакако, словенска, са курузом или без ње.

Није то само старији облик, но и једини који би требао бити исправан, будући да смо се одлучили писати глас х онамо камо припада по поријеклу, како то чине Дубровчани и Бошњани.
Знам да је прыгать у русском скакати, но зар у србском има глагол пригати?

[ДушанВучко]

Знам да је прыгать у русском скакати, но зар у србском има глагол пригати?

Нисам ни ја знао за пригати, али у Боки видим да "пригат" значи "пржити", а имамо и "приганице" (уштипци)
Djordje Cenic - Riječnik dijalekta jugozapadne Boke
prigat   pržiti
http://alas.matf.bg.ac.rs/~djole/zbornik/l-zh.html

[Nebo]

Колико ја знам, у србском језику постоји глагол пригати, и значи управо ово што Душан написа.
Све са приганицама.

[Зрно]

Пригати је у ствари фригати, како се говори у Далмацији. То није никако срспска реч, јер потиче из италијанског, односно латинског frige, frigare.

[ⲥуⲛцⲉ]

Пригати је у ствари фригати, како се говори у Далмацији. То није никако срспска реч, јер потиче из италијанског, односно латинског frige, frigare.

Тачно.
Само у латинском frigare је тријети, одакле и frictio, а frigere је пржити, итал. friggere, одакле је fritto - пржен или фран. frites (читај фрит) у помфрит или у ријечи фритеза - пржило.
Словијенска ријеч пржити / пражити потиче из исте праИЕ ријечи као frigere.

Можда некому пада на памет и фрижидер.
frīgo, frīgere, frīctus sum - пржити
frigeo, frigēre, ------------------- мрзнути

Од ове друге је refrigerateur - замрзивач и frigid - замрзнуте функције.
Од пржења до мржења разлика је само мјесто нагласка.

[Nebo]

Каже Петар Скок ("Етимологијски рјечник…") да је пригање позајмица из далматороманског, од латинског фригере.
Дакле, реч је дуго у нашем језику.
Све то није спорно, него зна ли неко корен речи проха (-ја, -ва)?

[ⲥуⲛцⲉ]

Каже Петар Скок ("Етимологијски рјечник…") да је пригање позајмица из далматороманског, од латинског фригере.
Дакле, реч је дуго у нашем језику.
Све то није спорно, него зна ли неко корен речи проха (-ја, -ва)?

Проха је синоним проса. Нпр. Дивље просо (Lithospermum arvense) се каже јоште Дивља проха. Просом или прохом су Словијени називали и рижу, коју су видјели у Грка. И сама ријеч кукуруз, то јест њен задњи дио "уруз" може имати везе с "ориз" како бугари и Грци зову рижу.

Румуни пуру или поленту зову мумулига, но прије 17. в тако су звали кашу од проса. Такођер једно пастирско јело као округле погачице из кукурузне крупе зову коколоши ( због румунскогавротацизма лако прелази кокороши) , из чега се вјеројатно развило кукурузи.  Мамалига и коколоши се у карпатских Словена зову "кулеш, колеш", што на мађарском значи "просо, проха". Румуни су кулеш претворили у коколош, а потом у кокорош, што је у Војној Крајини дало кукуруза или куруза и прво се тако звао хљеб из пуре, а потом се од тога прозвало  жито у цијелој Аустрији. Неки Њемци жито зову буквално "Türke". Ми у Крајини кукуруз зовемо "жито" а само хљеб "куруза". У суштини проха је србска ријеч за оно што Мађари кажу колеш, а што су Румуни претворили у кокорош / кукуруз. Сродна ријеч кулешу је и гулаш.

Кулеш - https://m.good-menu.ru/kasha/kulesh-recept15.html 
Cocoloși - https://en.m.wikipedia.org/wiki/Cocolo%C8%99i
Mămăligă

[Азот]

Каже Петар Скок ("Етимологијски рјечник…") да је пригање позајмица из далматороманског, од латинског фригере.
Дакле, реч је дуго у нашем језику.
Све то није спорно, него зна ли неко корен речи проха (-ја, -ва)?

Моја теорија по просу. 

Судећи по једном рецепту изгледа да је раније проја прављена од проса, што и има логике јер је кукуруз на ове просторе доспео у 16 или у 17 веку. У рецепту пише ... Volim da koristim proseno brašno za proje, i nekad mafine, jer je njegova konzistencija dosta slična kukuruznom brašnu, zbog manjka gutena, pa testo od njega bude blago sipkavo. Inače, pre kukuruza proja je mešena isključivo od zrna prosa

а и у народним називима за ову биљку види се да се просо назива и проха

Lithospermum officinale
Синоними:

рег. дивља проха , птичја трава , билозрнац , врапчевина , птичје просо, дивља проја , јарабиње зеље , ђинђувак , врапчије просо , јаребињак , бисерка , проуља, врапчије семе , птичје семе , зечје семе

[Nebo]

Ако кажу двоје стручњака, из области биологије и језика, - моје пуно поштовање. 
Сад кад будем правио проју, имаћу у виду њен корен:

[Nikola М]

На Кордуну се правила специфична проја са просом која се звала Просеница или Коруднашка просеница. За припрему овог типа проје се није користило само просено брашно, већ је прављена смеса уз додатак кукурузног и пшеничног брашна, јер је само тако тесто могло да се умеси, повеже смеса и затим остане компактна при термичкој обради.

[Nikola М]

Просо је иначе имало једну интересантну функцију, ово што пишем се односи на простор Кордуна, можда се то радило и у другим крајевима, али је мени непознато. Наиме у шкриње-сандуке са просом се некада стављало суво месо, јер је просо одржавало свежину односно било је једна врста природног расхладног уређаја. Људи би у просо урањали комаде сувог меса и тако их чували током топлијег времена.

[Nikola М]

Жетва проса је можда некад била једна од најзахтевнијих жетви. Зрна проса када су зрела током дана услед сунчевог зрачења и загревања се веома лако осипају. Због тога се некада жетва радила по сумраку или у рано свитање или чак и по мраку када је ведро и када је месечина, на тај начин се зрна нису осипала тако лако и људи су могли да прикупе овај веома важан усев који је употребљаван за људску и животињску исхрану.

[ⲥуⲛцⲉ]

Ибн Руста "Књига драгоцијених блага":
"Међу земљом Печенега и земљом Словијена расстојање је 10 дана пута. На самом почетку границе Словијена налази се град по имену Кијев.
Сви су они идолопоклоници и понајвећ сију просо.
За вријеме посијева подижу кош са зрнима проса к небесима и говоре: "Господе, који нас снабдјеваше овом храном доселе, снабди нас и одселе и умножи изобиље".
Имају разне врсте лутања, гусала и свирала. Лутње им имају 8 струна а свирала су им два лакта дужине.
"

Желим указати на овай веома истинит и тачан прилог о исхрани Словијена

https://forum.say7.info/topic803.html