Ви сте се лепо проводили у ЈНА када су биле разне секције и турнири и када нико па ни познати спортисти нису били поштеђени служења војног рока. После у СР Југославији (барем 2002. где сам служио, није тога било 
(ја донео хармонику за сваки случај у суседну Зеленику, поред Кумбора где сам служио 2002., као "ма понеси ти то, оформиш са пар њих бенд и само свирате". Епилог, прекоманда у Зогање, на данашњу ЦГ границу са Албанијом. Ма никога није занимало оснивање неког "оркестра" у кумборској касарни нити неких планова за на неке "свирке" или културно-уметнички програм за војску)
Да, у ЈНА је био веома жив "друштвени живот". Имали смо такмичења унутар касарне, различитог типа. Сећам се да сам тад припремио рецитал за нас неколицину из пешадијске чете и с тим рециталом смо однели победили у касарни. Касније сам, као рецитатор, био често ангажован као "конферансије" тј. водитељ различитих програма, како у касарни у Смедеревској Паланци, тако и по граду, кад је требало показати јединство војске и грађанства. Најзанимљивије је било после велике војне вежбе, кад смо направили целовечерњи програм да се одужимо домаћинима у Рачи Крагујевачкој. То је било пред крај 1987. и тад сам, на крају официјелног дела програма, на згражавање старешина из првог реда, пожелео свима срећну тисућу деветсто осамдесет и осму. Израз тисућу дотад сам веома ретко користио. Испало је добро јер су се касније, током плесног дела вечери, девојке из Раче лакше одлучивале да прихвате плес с "Рватом".
Иначе, што се тиче војног оркестра, имао сам занимљивих епизода приликом његовог састављања, кад се приближило време за прекоманду или остајање у касарни. Пошто сам био "конферансије" и као такав остао у истој касарни до краја војног рока, мени су се јављали класићи који су хтели да избегну прекоманду и нудећи се да остану у касарни као музичари. Било је ту одличних - нпр. један је био сјајан клавијатуриста (свирао је оргуље пре војске у катедрали у Ђакову, а касније постао угледан богослов у Хрватској), хармоникаш је такође био прва лига (мој земљак, колониста из Бачке), али највећи хит је био бубњар. За ту позицију јавио се један колонизовани Црногорац из Сенте иако пре тога није имао никакво искуство, тј. није имао појма. Међутим, пошто није било других кандидата, он је примљен и тако је остао у касарни и временом научио помало да удара. То је пролазило пар месеци док није дошао неки гитариста који је свирао у бенду Халида Муслимовића. Одмах је скапирао да бубњар нема појма и тражио да га одстране. Ипак, овај је остао до краја. "Бубњар" и ја смо остали другови и после војске. Постао је један од водећих медијских магната у Србији и региону, али никад нисам радио у његовим листовима.
