Овде је кратка анкета о томе да ли руски језик треба да добије статус официјалног језика у Укранији ( поред украјинског, тј. да има једнак статус, што у смислу свакодневне уоптребе и има право), и одговори су спин код свих...сви кажу да мора украјински да буде официјални, али није било питање за украјински, него за руски (официјални језик је украјински свакако)Ukrainian Opinion: Should the Russian language be given official status in Ukraine?<a href="https://www.youtube.com/v/2EkS9OqmIs4&ab_channel=UKRAINETODAY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2EkS9OqmIs4&ab_channel=UKRAINETODAY</a>
Ипак треба гледати и контекст толике зле воље етничких Украјинаца према руском. Званична политика царске Русије од краја 18. века до 1917. је била негирање украјинског као засебног језика, његово потпуно избацивање из образовања, чак и забрана, и форсирање руског, што се не може другачије назвати но русификацијом. Након тога украјински језик под Совјетима доживљава мини-ренесансу, у складу са тадашњом политиком комуниста која је радила на придобијању поверења не-руских народа у оквиру СССР, али 30-их година 20. века Стаљин поново прави језичку унитаризацију, употреба украјинског се смањује и обесхрабрује, а сам украјински језик се преко нових стандардизација циљано приближава руском. Такво стање траје све до 90-их година 20. века и независности Украјине, када се јављају и недоумице око тога који је "прави" украјински, онај из времена царске Русије или из времена СССР? У суштини, наметан је статус руског као престижног језика којим говоре људи у градовима и интелигенција, док је украјински био "сељачки" језик и повезиван је са заосталошћу. Слична ситуација је и са белоруским језиком, с том разликом што је он имао само кратак "узлет" почетком 90-их, до доласка Лукашенка на власт, који је вратио политику доминације руског, те се белоруски све мање говори у матичној земљи. Имао је додуше последњих година Лукашенко епизоду "благе белорусификације", али мислим да је након последњих догађаја неминовно да поново направи заокрет ка русификацији. Управо кроз ову призму треба гледати данашњу језичку ситуацију у Украјини, тј. кроз осећај страха да ће бити потпуно "прогутани" од стране Руса, што за собом вуче и нестанак посебног идентитета. Сећам се коментара једног Украјинца на Јутјубу, када је видео како двојица Срба прилично зажарено бране политику царске Русије према "малим народима" у оквиру сопствене државе - "Срби су русофили само због тога што се не граниче са Русијом".
Гледе украјинског језика: сматрам да на ово питање треба гледати обрнуто, тј. кроз призму тога да се у Украјини спроводи насилна и хистерична "украјинизација" рускојезичног становништва које живи у Украјини (било да се изјашњавају као Украјинци или као Руси - а њих има од 10 до 15 милиона). О њима се ради. ДушкоВучкова карта даје увид у распоред распрострањености језика у Украјини. Када би Украјина организовала референдум у рускојезичном делу земље на југо-истоку (што би било фер и у складу са прокломованим "демократским" стандардима Запада) о останку у оквиру Украјине или присајидењењу Русији - велико је питање је шта би остало од данашње Украјине.
Норвежанин и Данац су се помучили мало, док је Исланђанин на исландском поновио на истоветан начин те старонордијске реченице
Исланђанин се овде добро забављао у себи док су се ови мучили да одгонетну
