80 година и старије породичне фотографије

[Amicus]

Добих пре неки дан ову фотографију од пријатеља из Белог Манастира.



Фотографија је снимљена у барањској пустари Мирковацу 1933. године, а на њој се према запису са полеђине, редом с десна на лево налазе: чика Саво Остојић, кума Јулишка Кремер, Дренка Радосављевић, Година Јохан, Розитета, власникова бака, практикант Дроњо, Дора Јаника, Јованка Радосављевић, Спасинка Товјанин, Смиљка Терзић и власников деда.

Пре годину-две дана прошао сам кроз ту пустару, и била је и од људи готово пуста, а како изгледа данас види се на овом авио-снимку.



Слика је снимљена по свему судећи испред ове индустријске зграде, у којој је некада мешана сточна храна, дакле производила се нека смеса за исхрану стоке...

[Wolf Sagash]

Јучер обилазећи старе куће на селу, наиђох на прави раритет.
Тома Трифков Ликић, чукундједов брат. 1842-1925. Снимио академски сликар Јефто Перић.

[Amicus]

Изврсно откриће, Wolfe!

[Amicus]

Нађох ову фотку на аукцији, а можда ће Дервента знати нешто о људима са фотке, јер је снимљена у Дервенти.



Нажалост, нема никаквих посебних информација, а нађох је случајно овде.

Има ту и једна за Узија, нека погледа овде.

[Uzi]

Има ту и једна за Узија, нека погледа овде.

Свака част Амикусе! Видим до сад није нико бидовао, нема конкуренције, ова иде мени. 

[Amicus]

Свака част Амикусе! Видим до сад није нико бидовао, нема конкуренције, ова иде мени. 

Само напред.

Мене избидоваше јуче и данас на једној књизи, као ненормални се запалили, а књига се може наћи на западу за неких 5$.

[Дервента]

Свака част Амицусе, фотка је сјајна ! Провјерићу преко "дервентских" канала 

[Дробњак]

Скоро добих две фотографије мог чукундеде Риста Јегдића (1873-1915), па реших да их поделим са вама.
Прва је настала у периоду од 1908 до 1915 у Црној Гори


Друга фотографија је настала у Америци, највероватније у Бјуту у Монтани, где је ђед Ристо живео и радио у периоду од 1903 до 1908. На слици он седи са десне стране, носи шешир, а човек лево, са црногорском капом, је вероватно његов брат од тетке Лука Зарубица.

[Amicus]

Скоро добих две фотографије мог чукундеде Риста Јегдића (1873-1915), па реших да их поделим са вама.
Прва је настала у периоду од 1908 до 1915 у Црној Гори

Каква слика, каква импозантна личност!

[Дробњак]

Каква слика, каква импозантна личност!

Одушевио сам се када сам добио ове фотографије. Никада раније нисам имао прилику да их видим.

[Uzi]

Одушевио сам се када сам добио ове фотографије. Никада раније нисам имао прилику да их видим.

Свака част на фотографијама. Импозантан је и револвер на првој слици твог чукундеде.   

[Amicus]

Одушевио сам се када сам добио ове фотографије. Никада раније нисам имао прилику да их видим.

Слика је невероватно жива, а он прави племић, ратник светлости!

Не сећам се да сам икада видео лик који ме тако одушевио.

Баш је инспиративна слика и велико ти хвала што си је поделио!

[Ђока]

Кад видим фотке ових људескара јао што је Ристо, добрано се запитам зашто данас нема оваквих Срба. Јесмо ли генетски пропали, или се нездраво хранимо, или само ружно облачимо? :-)

[Ojler]

Кад видим фотке ових људескара јао што је Ристо, добрано се запитам зашто данас нема оваквих Срба. Јесмо ли генетски пропали, или се нездраво хранимо, или само ружно облачимо? :-)

Што мислиш да је људескара?   Делује ми да је просечне висине за једног динарца.

[Дробњак]

Што мислиш да је људескара?   Делује ми да је просечне висине за једног динарца.

Мислим да је био моје висине. Између 185 и 190 цм.

[Ђока]

Што мислиш да је људескара?   Делује ми да је просечне висине за једног динарца.

Под овим "људескара" не подразумевам само висину. Ово је више генерални утисак. Могао сам да напишем "фаца", "ликчина" и сличне, сложићеш се, глупаве савремене изразе. :-)
Имао сам два претка у Великом рату. Све су то бајо мој били мали племићи. Отуда и овако достојанствено држање. Нису они ратовали само за Србију, Краљеве... јок, ратовали су за комад  СВОЈЕ земље. Даће главу за тих пар хектара, јер без њих свеједно немају да живе. То је нама деци 21. века са грађанерским поимањима живота светлосним годинама далеко. Знам гомилу људи који ће се пре потурчити, него да им забраниш ТВ , или не дај боже мобилни. Каква тек Албанија зими? Пола нас не би стигло ни до Копаоника. :-)

[ДушанВучко]

Под овим "људескара" не подразумевам само висину. Ово је више генерални утисак. Могао сам да напишем "фаца", "ликчина" и сличне, сложићеш се, глупаве савремене изразе. :-)
Имао сам два претка у Великом рату. Све су то бајо мој били мали племићи. Отуда и овако достојанствено држање. Нису они ратовали само за Србију, Краљеве... јок, ратовали су за комад  СВОЈЕ земље. Даће главу за тих пар хектара, јер без њих свеједно немају да живе. То је нама деци 21. века са грађанерским поимањима живота светлосним годинама далеко. Знам гомилу људи који ће се пре потурчити, него да им забраниш ТВ , или не дај боже мобилни. Каква тек Албанија зими? Пола нас не би стигло ни до Копаоника. :-)

Некада су људи имали онај прави израз поноса, чист понос који се не намеће него зрачи из њега па и мимо воље... човек који нема то у себи, не може да одглуми да испадне такав...Што се нас данашњих тиче, верујем да су они некада са качамаком имали и више снаге и вере у сам живот уопште и одбрану својих тековина, али мислим да и ми нисмо толико за бацање,само смо упали у неку лоботомију, па се кроз медије итд. убија нека воља код народа уопште...

[Ђока]

Медији и капитализам... убитачна комбинација. Кад би нестало струје једно месец дана, контам да би се сав народ рестартовао на фабричка подешавања. Овако, и оно мало здравог ткива нашег народа што је остало на селу, почиње да усваја те "вредности". Замисли сељака који читав дана проведе на њиви, увече упали ТВ и види како се негде тамо безбрижно и лагодно живи, а ништа тешко не ради. Нормално је да се запита: "Који ђаво мени ово треба?!"

Било је некад у мом селу стараца без дана школе, ал' невероватно разборитих и интелигентних. Није постојала шанса да им испричаш неку глупу причу, или да их било како обманеш. Причали су ми, кад је кренула да се емитује серија Бољи живот, деда хтео да баци телевизор из куће. Човек се умало шлогирао кад је видео оне жене Попадићке како соле памет мужевима. И сад ми је смешно кад се сетим тога, мада, мора се признати да то није нимало наиван гест. 

[ДушанВучко]

Медији и капитализам... убитачна комбинација. Кад би нестало струје једно месец дана, контам да би се сав народ рестартовао на фабричка подешавања. Овако, и оно мало здравог ткива нашег народа што је остало на селу, почиње да усваја те "вредности". Замисли сељака који читав дана проведе на њиви, увече упали ТВ и види како се негде тамо безбрижно и лагодно живи, а ништа тешко не ради. Нормално је да се запита: "Који ђаво мени ово треба?!"

Било је некад у мом селу стараца без дана школе, ал' невероватно разборитих и интелигентних. Није постојала шанса да им испричаш неку глупу причу, или да их било како обманеш. Причали су ми, кад је кренула да се емитује серија Бољи живот, деда хтео да баци телевизор из куће. Човек се умало шлогирао кад је видео оне жене Попадићке како соле памет мужевима. И сад ми је смешно кад се сетим тога, мада, мора се признати да то није нимало наиван гест. 

Што се тиче села , данас имамо пардокс, да нека деца живе здравије у граду него на селу...Сеоска деца се одвозе колима у школу, не пешаче више , па и она која живе на 500 м од школе ( филозофија: ако друга деца иду колима, е вала ићи ће и моје)...Све је више гојазне деце у селу, у граду се више баве спортом, док у селу их поштеђују послова, имају компјутере, продавнице су данас свуда, а самим тим и слаткиши и салама ,која је омиљена сеоска намирница (јела са кашиком се све ређе спремају)...Тако да данас су деца у граду физички активнија и може да се каже да се здравије хране него деца на селу...

[Селаковић]

Солунци из Кремана, окупљени у лето 1938.

Фотографији мало фали да буде 80 година стара, а и није баш породична, надам се да не замерате.