Аутор Тема: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле  (Прочитано 5420 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Данас наићох на нешто о чувеној мађарској светој круни, коју сам имао прилике уживо да видим, и о старој круни Светог римског царства, па реших да се подсетим како стоје ствари са накитом и знаковима наших средњевековних владара. Нисмо имали ту срећу Мађара да нам остане права круна из тог периода, али вреди споменути оно мало што (тренутно) имамо. Ићи ћу хронолошки и изнети можда најзначајнијих шест ствари, по сопственом избору:

1. Печат кнеза Стројимира, који је владао са браћом Мутимиром и Гојником у 9. веку, држава је купила на аукцији у Минхену 11. јула 2006. за 20 000 евра. То је била једна муњевита куповина, јер је др Ђорђе Јанковић сазнао за прстен три дана пре аукције. Више о самом догађају има на интернету, а о кретањима овог предмета током дугих 11 векова и кусур година можемо само да маштамо. Прстен је највероватније настао између 855. и 896. године, а натпис на грчком каже +KE BOIΘ CTPOHMIP (+БОЖЕ ПОМОЗИ СТРОЈИМИРУ, КЕ је скраћено од КириЕ). Прстен је златан, тежак 15,46 грама и налази се у власништву Народног музеја.



2. Прстен краља Стефана Првовенчаног потиче највероватније из прве половине 13. века, премда је можда реч и о старијем предмету. Приликом првог отварања светитељевог кивота 1813. прстен није примећен (?), да би 1935. игуман Студенице навео да се у кивоту налази "ланац са златним краљевским прстеном који је добио од Светог Саве". Прстен је поседовао четири купаста испупчења као украсе (данас су сачувана три) и налази се у студеничкој ризници. 



3. Прстен краљевића Радослава је веренички прстен настао приликом објављивања зарука 1219. или 1220. године. У седам редова на грчком исписано је: Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими (премда наиђох и на, у нијансама, другачији превод). Дејан Медаковић приметио га је код једног антиквара у Минхену 1960-их и одмах обавестио Народни музеј, па је куповина обављена, за 5000 марака.



4. Копча (запон) кнеза хумског Петра пронађена је близу Берана 1882. године. За краља Милана један наш човек купио ју је од Артура Еванса лично. Петар је био Мирослављев син или рођак/сродник Мирослављевог сина Тољена и владао је од 1222. до 1228. године. Запон се налази у Народном музеју а на њему су два натписа. На српском пише запон велнег кнеза хлмског Петра, а на италијанском Pretende comiiti Pet (Припада кнезу Петру).



5. Повест о прстену краљице Теодоре је наравно међу најзанимљивијим. Повлачећа српска војска 1915. године на пречац ископава у, и око, манастира Бањске. Пронађен је гроб жене краља Стефана Дечанског и мајке цара Душана - Теодоре. На њеним остацима налазила су се два прстена. Сребрни је, не успех наћи како, завршио у рукама колекционара Љубе Недељковића. Златни прстен носио је на руци лично регент Александар током целог рата, да би га касније пребацио на ланац од сата. Због старог сујеверја "о прстеновима са мртваца" поклонио га је пријатељу адвокату Благоју Барловцу који га је 1926. уступио Народном музеју, а иза прстена остала је легенда да је уклет, јер је наводно и Барловац трагично завршио. На прелепом златном прстену на српском пише +Кто га носи помози му Б(о)гь.



6. Сребрни тањир (пехар) цара Душана пронађен је у цркви Светог Николе у селу Дреново у Тиквешу у Македонији и од 1936. је у власништву Народног музеја. Уз њега је, у истој шупљини у зиду нартекса цркве, нађен и сребрни прстен са натписом Радослав, који је вероватно био близак са владаром, па је тако и стекао тањир из царског есцајга. Тањир је висок 3,7 центиметара, а пречник му је 18,1 центиметар. Забележено је да је цар Душан наручио 33 сребрна пехара од Венеције, а због натписа на тањиру, који има одлике југозападних српских говора, постоји и могућност да је настао или гравиран у Котору. На дну посуде пише: +Степан цар у Христу благоверни. (Као ни за Теодорин прстен, немам све карактере да бих написао оригинални текст.)



Неке податаке нађох у не баш 100% поузданим изворима, па не замерите на грешкама.
« Последња измена: Јун 19, 2018, 06:15:47 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #1 послато: Јул 19, 2017, 12:48:54 поподне »
7. Круна краља Стефана Дечанског чува се на Цетињу. Пурпурни сомот украшен је плочицама са емајлом и крупним драгим камењем опточеним бисерима. Утврђено је да је време њене изграде крај 13. и почетак 14. века, међутим нигде не нађох неку потврду да је овде заиста реч о круни, нити доказ да је припадала баш Св. краљу Стефану Дечанском. Постоји и мишљење да су се сви Немањићки краљеви крунисани оном првом римском круном Стефана Првовенчаног, која је вероватно била "западног" типа. Било како било, митрополит карловачки поклонио ју је владици Петру Петровићу Његошу, а једини ко је поуздано њоме крунисан је краљ Никола.




Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #2 послато: Јул 19, 2017, 01:58:16 поподне »
8. Спекулације о Бочкаи-јевој круни

На интернету могу се наћи спекулације о круни трансилванијског кнеза Стефана-Иштвана (Bocskai István). На пар сајтова стоји:

Цитат
У гласнику историјског друштва у Новом Саду, у броју 22, издатом 1935.године, налази се један врло занимљив чланак Суботичанина др Алексе Ивића који помиње још две српске круне. Наиме, у свом раду др Ивић спомиње једну српску круну која се чува у бечкој Дворској ризници. Ту круну је кнезу Стефану Бочкаљу предао велики везир Лала Мохамед 11.новембра 1605.године на Ракошком пољу. Бочкаи је ову круну понео са собом у свој град Вац. Следећег дана 12.новембра, пред Вацом, Бочкаија је чекала делегација града Кронштата (данас Брашова) и поклонила му другу круну,такође српске провенијенције.

     Игнац Аурелиус Феслер нам је у свом делу "Die geschichten der Ungern und ihrer Lаndsаssen", издатој у Лајпцигу 1849.године, на страни 589.детаљно описао и депутацију Кронштата и српску круну који су ови донели кнезу Бочкаију на дар. Круну Феслер описује као златну српску деспотску круну коју су грађани Кронштата запленили у једном боју са Турцима. Са круном су му предали и један златни српски појас који је, по речима Феслера, такође припадао српским деспотима. О ове две српске круне које су предате кнезу Бочкаију, подробније пишу кошички судија Јован Бекицки и историчари Сирмај, Друлета и Хомонај. За круну коју је предао везир Лала Мохамед, знамо поуздано да је у бечкој Дворској ризници, а за круну коју су предали грађани Кронштата да се налази у депоу Будимпештанског музеја.

На Википедији се за ову круну коју је донео Лала Мохамед и која се налази у бечкој ризници каже да ју је лично султан послао Бочкаију. Напомиње се да је круна од злата, са смарагдима, рубинима, бисерима и другим вредним материјалима, и да је тешка 1,88 килограма. Пише и да је порекло круне из Персије.

У једном туристичком водичу кроз бечку Дворску ризницу нашао сам да је у питању "турска круна одметнутог краља Иштаван Бочкаија". Ево и једне фотографије из бечког Schatzkammer-а, па наши стручнији форумаши можда могу рећи има ли икаквих основа у својатању ове круне (фотографију друге круне која се налази у Будимпешти нисам нашао):

« Последња измена: Јун 18, 2018, 08:58:26 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #3 послато: Јул 19, 2017, 02:08:38 поподне »
8. Спекулације о Бочкаи-јевој круни

Што се Мађара тиче, они опширније наводе могућност да је једна од круна, вероватно та друга, српска-босанска. Колико схватам обе круне примећене су на сахрани Бочкаија, мада је Гуглов превод са мађарског на енглески прилично лош.

Цитат
Bocskai a török koronával történt rákosmezei koronázása után egy nappal, 1605. november 12-én Vácott egy második koronát is kapott erdélyi híveitől. Bocatius szerint a brassóiak, Homonnai Drugeth Bálint szerint (pontosan nem megjelölve, hogy kik) „az erdélyiek”, Alvinczi Péter szerint viszont a szebeniek adományoztak neki egy másik, értékes koronát, amiről azt állították, hogy eredetileg a rác despoták vagy az „oláh királyok” koronája volt. Istvánffy Miklós, „A magyarok történetéből” szerzője beszámol róla, hogy Bocskai temetésekor a török mellett ez a korona is jelen volt: [29]

Цитат
    „Esztelen párthívei nagyszerű és teljességgel királyi temetést rendeztek neki, koporsójára két koronát is helyeztek. Egyiket a törököktől kapta, a másikról pedig – melyet a brassói polgárok egy titkos helyről vettek elő – azt mondták, hogy azé a despotáé volt, aki Moldvát zsarnok módjára elfoglalva korunkban híressé lett.”

Rokay Péter Bocskai István és a bosnyák korona c. tanulmányában vizsgálta, hogy lehetett-e a Bocskainak Vácott átadott korona a bosnyák és szerb királyok egykori koronája, mellyel Bosznia utolsó török hódítás előtti királyát, Tomásevics Istvánt koronázták. Magyar és szerb kutatók is feltételezik ezt, de a kérdés a korona előkerüléséig eldönthetetlen. [30] Takács Imre 1984-es tanulmánya szerint a Bocskainak Vácott átadott erdélyi korona azonos lehetett azzal a „Bocskai tulajdonában volt magyar koronával”, melyet egy török szablyával együtt Adolf von Althan gróf adományozott a pápának és amely a loretói zarándokhelyen a Casa Sanctába került. Az erdélyiektől kapott korona sorsa a 18. század végétől ismeretlen. [31]

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #4 послато: Јул 19, 2017, 11:08:27 поподне »
7. Круна краља Стефана Дечанског чува се на Цетињу. Пурпурни сомот украшен је плочицама са емајлом и крупним драгим камењем опточеним бисерима. Утврђено је да је време њене изграде крај 13. и почетак 14. века, међутим нигде не нађох неку потврду да је овде заиста реч о круни, нити доказ да је припадала баш Св. краљу Стефану Дечанском. Постоји и мишљење да су се сви Немањићки краљеви крунисани оном првом римском круном Стефана Првовенчаног, која је вероватно била "западног" типа. Било како било, митрополит карловачки поклонио ју је владици Петру Петровићу Његошу, а једини ко је поуздано њоме крунисан је краљ Никола.

Размишљању о изгледу и о евентуалној могућности откривања судбине "прве римске круне Стефана Првовенчаног, која је вероватно била "западног" типа", а коју је послао папа Хонорије III (лат. Honorius III; рођен као Ченчо Савели, римски папа од 1216. до 1227. године.), 1217. год. Немањином сину, могло би послужити поређење слике крунисаног цара Св. рим. царства Фридриха II, којег је такође крунисао исти папа Хонорије III, 1220. г., са приказима ликова српских краљева Драгутина и Милутина на њиховом сребрном новцу, као и печату и златном новцу српско-босанског краља Твртка I Котроманића, праунука краља Драгутина.



Нешто укратко о Драгутиновом новцу може се наћи у тексту http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2010/3_4/B03-04-2010-Novac.pdf
О новцу краља Стефана Првовенчаног само цртеж на страници http://www.staresrpskeslike.com/image.php?imageID=2299&lan=1 , гдје се опет може уочити на лику владара круна "западног типа" ?

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #5 послато: Јул 26, 2017, 10:44:23 пре подне »

1. Печат кнеза Стројимира, који је владао са браћом Мутимиром и Гојником у 9. веку, држава је купила на аукцији у Минхену 11. јула 2006. за 20 000 евра. То је била једна муњевита куповина, јер је др Ђорђе Јанковић сазнао за прстен три дана пре аукције. Више о самом догађају има на интернету, а о кретањима овог предмета током дугих 11 векова и кусур година можемо само да маштамо. Прстен је највероватније настао између 855. и 896. године, а натпис на грчком каже +KE BOIΘ CTPOHMIP (+БОЖЕ ПОМОЗИ СТРОЈИМИРУ, КЕ је скраћено од КириЕ). Прстен је златан, тежак 15,46 грама и налази се у власништву Народног музеја.

Mislim da se pečat nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. Uostalom tamo se prodaju i pozlaćene replike ovog pečata koje su papreno skupe (6000-12000 din). Kada sam saznao lupao sam glavom o zid posto mi je jedna takva replika pre 4-5 godina promakla na limundu za 500 din :)


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #6 послато: Август 23, 2017, 11:52:39 поподне »
Нађох на нету, не знам одакле је.  :)

« Последња измена: Јун 21, 2018, 07:54:40 пре подне Селаковић »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #7 послато: Август 24, 2017, 12:07:09 пре подне »
Нађох на нету, не знам одакле је.  :)

Не могу да гарантујем, али мислим да је ово објављено у неком од бројева Одбране, или чак посебном прилогу у издању Министарства одбране. Добро је да си то нашао, било је давно постављено на истом форуму, и онда се изгубило, и нисам могао дуго наћи те слике.

Да, нађох сад тај прилог у коме је објављена и ова слика, веровао или не, то је ова књига:



Мада, од Лабата, ништа необично.
« Последња измена: Јун 21, 2018, 07:55:20 пре подне Селаковић »



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #8 послато: Јун 02, 2018, 02:36:01 поподне »
Нешто занимљиво:

http://catalogue.gazette-drouot.com/html/g/fiche.jsp?id=8985602&np=1&lng=fr&npp=20&ordre=1&aff=1&r=Serbie

Прстен Марије, жене Томе Прељубовића?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #9 послато: Јун 02, 2018, 03:21:28 поподне »
Нешто занимљиво:

http://catalogue.gazette-drouot.com/html/g/fiche.jsp?id=8985602&np=1&lng=fr&npp=20&ordre=1&aff=1&r=Serbie

Прстен Марије, жене Томе Прељубовића?

Ако је већ било на изложби/изложбама, требало би бити познато нашим стручњацима.

Иначе, прстен је заиста предиван.

У натпису стоји: ВАСIЛIС+МАРIA

Није искључено да је заиста у питању Марија Ангелина, кћерка Симеона Синише Немањића, жена Томе Прељубовића, касније преудана за Исаила Буонделмонтија. Помињали смо је на теми о Потомству Симеона Синише Немањића.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #10 послато: Јун 04, 2018, 12:54:16 поподне »
Ако је већ било на изложби/изложбама, требало би бити познато нашим стручњацима.

Нажалост, нису ми доступне две референце које аукционарска кућа цитира, али стиче се утисак да је то "консултована литература" и да је на основу ње процењено шта би овај прстен могао бити. Другим речима, у наведеној књизи о касновизантијском прстењу и у каталогу са велике изложбе о Византији у Лондону можда и нема овог конкретног прстена. Наводe се неки каталошки бројеви, а питање је је ли то овај прстен, или можда Теодорин, са којим је вршено поређење?

Свакако ја никад нисам наишао на његов помен на српском језику, а реч је о значајном предмету. Ова два рада такође га не помињу:

https://reichert-verlag.de/media/pdf/9783895009402_sample.pdf

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2014/0584-98881451171A.pdf

Индикативно је да на прстену баш пише "ВАСIЛIС", а знамо да се Марија баш тако прозвала након смрти Томе Прељубовића. Као потпуни лаик уплашио бих се да није реч о неаутентичном предмету, јер је сам натпис заиста "прст у око". Не сумњам да ће стручњаци, од којих неке пасиониране имамо и на форуму, знати поуздано да процене о чему је реч.

Зачудио бих се ако дата процењена вредност не буде вишеструко надмашена. Ипак је то прстен једне Немањићке и једне царице.
« Последња измена: Јун 04, 2018, 01:33:01 поподне Clavdivs »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #11 послато: Јун 04, 2018, 01:24:11 поподне »
Овај каталог требао би да садржи тај прстен:

- Exposition Londres 2008-2009, Byzantium 330-1453, Royal Academy of Arts, cat.276

Књига испод је вероватно посуђена за скенирани прилог међу сликама.

- J. Spier, Late Byzantine Rings 1204-1453, n.s., 2013, cat.34.

Мада, то је само нагађање, нису нам доступне.

Него, да ми поставимо слику на тему, да се види. :)




Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #12 послато: Јун 04, 2018, 01:39:19 поподне »
Овај каталог требао би да садржи тај прстен:

- Exposition Londres 2008-2009, Byzantium 330-1453, Royal Academy of Arts, cat.276

Књига испод је вероватно посуђена за скенирани прилог међу сликама.

- J. Spier, Late Byzantine Rings 1204-1453, n.s., 2013, cat.34.

Мада, то је само нагађање, нису нам доступне.


У праву си, не знамо шта пише у каталогу лондонске изложбе. И у праву си да је књига о позновизантијском прстењу дата на слици, и ту је заиста (само) Теодорин прстен.

Овај прстен лаику изгледа јако очувано. Нијело изгледа боље него на Теодорином прстену.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #13 послато: Јун 04, 2018, 09:02:36 поподне »
У праву си, не знамо шта пише у каталогу лондонске изложбе. И у праву си да је књига о позновизантијском прстењу дата на слици, и ту је заиста (само) Теодорин прстен.

Овај прстен лаику изгледа јако очувано. Нијело изгледа боље него на Теодорином прстену.

Рекло би се да јесте у бољем стању од Теодориног прстена.



Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Знакови и накит српских средњевековних владара и властеле
« Одговор #14 послато: Јун 06, 2018, 10:11:47 пре подне »
У чачанском селу Остра није мањкало трагача за благом Немањића и круном цара Душана, а све захваљујући роману "Рајко од Расине".

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:731144-Uzaludna-potraga-za-blagom-Nemanjica