Лаза Костић

[Amicus]

Почнимо са актуелним Лазом Костићем (1841-1910).

Рођен је у Ковиљу (мађ. Kabol), у војничкој породици.



Шта још знамо о пореклу овог великана српског песништва?

Гледах мало на arcanum.hu, али у Ковиљу ми не даје неке податке, извесни Јован Костић (Jován Kosztics) се помиње у Петроварадину 1715. године.

Код Сечанског такође не приметих Костиће у Ковиљу ни у једном од пописа из XVIII века.

[Nebo]

Је л' ово Лаза у црногорској ношњи?
Да није од Костића из Цеклина 

[Amicus]

Је л' ово Лаза у црногорској ношњи?
Да није од Костића из Цеклина 

Ношња је црногорска. Тако се слика мислим и зове Лаза Костић у црногорској ношњи. А да ли има какве везе са цеклинским Костићима, не знам. Лаза је иначе у цугу седам година провео у Црној Гори. Тамо је отишао на позив књаза Николе.

Овде што се тиче порекла, проблем је што ни у Војводини не могу да их колико толико приближно лоцирам, очигледно тај војни позив његових предака бацао их је куд где.

Корисни подаци су да му се отац звао Петар Костић, а мајка Христина Костић, рођена Јовановић.

[Amicus]

Костића током XIX века изгледа доста има у Новом Саду.

Почетком века, 1815. године помињу се Костић Јован и Костић Димитрије, као ђаци Новосадске православне гимназије.

hungaricana.hu

Такође, касније се помињу поново Костић Јован (1828), Костић Лазар (1816), те Костић Никола (1813).

hungaricana.hu

[Amicus]

Захваљујући јављању госпође Загорке рођ. Костић, не тако далеке сроднице нашег песника, сазнали смо да Костићи славе Светог Јована као крсну славу.

[Sergio]

Искористио бих прилику да цитирам господина Милана Степановића (који је иначе члан овог форума). Његов јавни коментар са друштвене мреже Facebook је везан за серију "Santa Maria della Salute", која се тренутно приказује на РТС. Много људи има овакво мишљење. Изгледа да је серија пуна историјских грешака.

Kao što sam i pretpostavio i čega sam se plašio. Film ili serija "Santa Maria della Salute" o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, patetična je i kičasta storija, puna proizvoljnosti. U samo 10-tak poslednjih minuta prve epizode, koliko sam pogledao (nisam gledao više od toga), nalazi se gomila ozbiljnih istorijskih grešaka i nepoznavanja činjenica. Lazin somborski rođak nije bio Nika Maksimović (bili su prijatelji), već Nika Mihajlović (brat od tetke po majci). Laza 1870. godine, kada ga je prvi put videla Julijana Palanački, nije došao na svadbu Nike Maksimovića, već svog prijatelja Koste Radulovića, upravitelja somborske niže gimnazije, i u tim svatovima Laza je bio dever, pa sasvim sigurno nije zakasnio. Majka Julijane Palanački nije se zvala Ana, već Marija, a Dunđerski tada još nisu bili kumovi sa Lazom (pitanje je da li su se i znali), to će se desiti tek 25 godina kasnije (1895) i nisu imali ni kaštel u Čebu (Čelarevu), kupiće ga tek 15 godina kasnije (1885)... Neko će reći - umetnička sloboda (u takvoj slobodi možemo na primer da stavimo Karađorđa i Kraljevića Marka kako su zajedno vojevali protiv Turaka). Ne, to su neznanje, površnost i nehaj - sve ono čega se Laza Kostić grozio. Mogu misliti koliko toga će tek da bude u narednim epizodama... 

[Amicus]

Лепа емисија о љубави Лазе и Ленке.

<a href="https://www.youtube.com/v/PJ4suiT1JC8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PJ4suiT1JC8</a>

[Amicus]

Можда је ово најбоље место да се ту остави и ова књига.

Лаза Костић - Дневник / Ишчекивано и дочекано;
Приређивач, превод и поговор, Милан Кашанин;
Народна књига / Алфа, Београд 2000.



Најзначајнији рукопис у књижевној заоставштини Лазе Костића свакако је његов Дневник снова. Очувани листови "дневника", писани углавном на француском крајње нечитко, ситно, готово криптограмски, сведоче о Лазиним "сновиђењима", о његовим сусретима и разговорима са умрлом вољеном Ленком Дунђерском.

Књижица доноси и листове успомена обједињене под насловом „Ишчекивано и дочекано“. А у њима Лаза у Црној Гори, у Русији, на балу, у поверљивим разговорима.