Што се тиче статистике, то је већ урадио Арчибалд Рајс у књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима". У књизи су цитирани његови извештаји које је слао из Подриња и Мачве приликом првог и другог упада Аустроугара. Постоје спискови војних жртава које је свако село доставило након рата. У њима је наведено 1.135 имена, међутим, списак није коначан, и како аутор каже, знатно је већи од сачињеног. Ту нису урачунате жртве после Колубарске битке, тако да постоји тенденција да је број војних губитака већи од 5 000.
Што се тиче цивилних жртава, постоје збирни извештаји за свако село са ставкама:
Убиства оружјем
-------- вешањем
живи запаљени
претучени
злостављања
силовања
бешчашћења
хапшења
интернирања
мрцварења
паљевина
пљачкања имовине
рушење зграда
уцене и изнуде
колективна кажњавања становништва
оштећења богомоља и споменика
----------- школских зграда
узнемиравање грађана по разним основама
Такође, и овде постоји извештај Арчибалда Рајса који је навео да је само током 1914. године у Подрињском округу убијено око 1300 цивила, рањено 116, нестало 562. Убијено је 994 мушкараца и 306 жена, 51 мушкарац и 65 жена је рањено, док је нестало 489 мушкараца и 73 жене. Убијено је 87 деце млађе од 10 година, 15 их је рањено, 20 нестало... убијено је и 8 деце млађих од годину дана. (из књиге Арчибалд Рајс: Злочини над Србима у Великом рату, 2014).
Поименично набрајање жртава са описом убистава је углавном језиво, и не бих о томе. Најгоре су прошла равничарска села уз Дрину (Црнча, Велика река, Узовница...) и сама варош Љубовија... међутим, колико сам видео, залазили су и у најнеприступачнија планинска села. Доста људи је после пада Београда кренуло да бежи са војском, и они су најгоре прошли. . Многи ни до Ваљева нису стигли... даље већ знате шта се дешавало.
То је оно уопштеније што би могло више људи да занима, док су сами спискови у овом случају углавном корисни само Азбуковчанима. 
Спискови су корисни и за доста породица које више не живе у Азбуковици. Од Другог светског рата, па до данас, огроман проценат Азбуковчана се преселио у Ваљево и Шабац. У последње време, све више и у Београд.
