Хрватско-усташки злочинци

[drajver]

Ових дана поново сам наишао на познати текст који већ десетак година кружи Интернетом, а у коме се преноси извесно писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију, где се он згражава над усташким злочином у Пребиловцима 941. године:

https://ssr.org.rs/izuzetno-potresno-pismo-italijanskog-generala-o-ustaskim-zlocinima-upuceno-musoliniju/

Да ли се неко можда бавио веродостојношћу овог писма? Поучен искуством са разним фалсификатима који круже интернетом заиста ме занима да ли је ово писмо икада постојало или је у питању кривотворина?

Свакако да се ради о измишљеном писму. Нажалост, људи који шире овакве полуистине, нису уопште свјесни да тиме омаловажавају те исте српске жртве. Овакве фалсиификате је веома лако открити и тада се може десити да и оно што је заиста страшно у вези свих тих злочина буде стављено у други план а да прича о фалсификату буде једино о чему ће се говорити.

Када се разоткрије путања линка који си горе поставио дође се до Вечерњих Новости као извора, а у истим тим Новостима се наводи да тај извештај уопште није састављен у вези злочина у Пребиловцима већ у вези злочина на Купресу. Извор за податке у Новостима је избјегли Србин са Купреса Жикица Ђорђевић који "Beležeći stradanje porodice Spremo, čiji je potomak po majci Ljubici Žikica Žika Đorđević, kopajući po dokumentima koji dokazuju ovaj užasan zločin ustaša, došao je i do pisma italijanskog generala Aleksandra Luzana. Ovaj oficir, u proleće 1941. godine izveštava Musolinija, lično, o užasnom zločinu nad srpskim življem u Kupresu."
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html%3A410385-Ispovest-Depesa-generala-Luzana

У тексту се помиње страдање учитељице Стане Арнаутовић. Учитељица Стана Арнаут је заиста страдала у Пребиловцима.
https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-20-10-38-42

Пласирањем као истине горе поменутог неистинитог писма са мјестима измијешаним у складу са потребама, са погрешно пренесеним презименом учитељице, доводи се до ситуације да неко може рећи, све је то измишљено, та Стана Арнаут није ни постојала ни страдала. То су суштинске посљедице ове удбашке играрије.

У фусноти рада Prebilovci – implikacije za istraživanja genocida nad Srbima u NDH
нађох и сљедећи податак:
"Nakon analize teksta i savetovanja sa kolegama iz Banjaluke i Beograda, ukazao sam novinarki francuske novinske agencije da je „pismo generala Alesandro Luzana“ plod fikcije Vuka Draškovića, stvoreno za potrebe romana Molitva (V. Drašković, Molitva, Knj. 2, Nova knjiga, Beograd, 1986, str. 42–51). Dakle, nije u pitanju istorijski izvor (autentičan dokument) već jedna od legitimnih i uobičajenih formi literarnog pripovedanja za potrebe romana, zasnovanog na istorijskim događajima."

https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-06-11-05-5/2015-07-18-13-25-57

[Ojler]

Свакако да се ради о измишљеном писму. Нажалост, људи који шире овакве полуистине, нису уопште свјесни да тиме омаловажавају те исте српске жртве. Овакве фалсиификате је веома лако открити и тада се може десити да и оно што је заиста страшно у вези свих тих злочина буде стављено у други план а да прича о фалсификату буде једино о чему ће се говорити.

Када се разоткрије путања линка који си горе поставио дође се до Вечерњих Новости као извора, а у истим тим Новостима се наводи да тај извештај уопште није састављен у вези злочина у Пребиловцима већ у вези злочина на Купресу. Извор за податке у Новостима је избјегли Србин са Купреса Жикица Ђорђевић који "Beležeći stradanje porodice Spremo, čiji je potomak po majci Ljubici Žikica Žika Đorđević, kopajući po dokumentima koji dokazuju ovaj užasan zločin ustaša, došao je i do pisma italijanskog generala Aleksandra Luzana. Ovaj oficir, u proleće 1941. godine izveštava Musolinija, lično, o užasnom zločinu nad srpskim življem u Kupresu."
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html%3A410385-Ispovest-Depesa-generala-Luzana

У тексту се помиње страдање учитељице Стане Арнаутовић. Учитељица Стана Арнаут је заиста страдала у Пребиловцима.
https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-20-10-38-42

Пласирањем као истине горе поменутог неистинитог писма са измишљеним италијанским генералом, са мјестима измијешаним у складу са потребама, са погрешно пренесеним презименом учитељице, доводи се до ситуације да неко може рећи, све је то измишљено, та Стана Арнаут није ни постојала ни страдала. То су суштинске посљедице ове удбашке играрије.

У фусноти рада Prebilovci – implikacije za istraživanja genocida nad Srbima u NDH
нађох и сљедећи податак:
"Nakon analize teksta i savetovanja sa kolegama iz Banjaluke i Beograda, ukazao sam novinarki francuske novinske agencije da je „pismo generala Alesandro Luzana“ plod fikcije Vuka Draškovića, stvoreno za potrebe romana Molitva (V. Drašković, Molitva, Knj. 2, Nova knjiga, Beograd, 1986, str. 42–51). Dakle, nije u pitanju istorijski izvor (autentičan dokument) već jedna od legitimnih i uobičajenih formi literarnog pripovedanja za potrebe romana, zasnovanog na istorijskim događajima."

https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-06-11-05-5/2015-07-18-13-25-57

Слажем се у потпуности са закључцима. Као да није довољна страхота усташких злодела у Пребиловцима већ неко мора да измишља ствари и тиме ризикује да неко сутра на основу утврђене лажи релативизује и страдање српског народа. Уствари, имам утисак да неко у том циљу и креира овакве ствари.

Било ми је ово одмах сумњиво јер колико знам Пребиловчани су масовно побијени у Шурманцима, а не у самом селу, иако је и у селу било појединачних злочина.

Мало сам и ја данас поподне гуглао и истраживао. Иако је писмо фалсификат, мислим да генерал Але(к)сандро Лузано ипак није измишљен, јер се његово име може наћи у више историјских књига, од којих су неке штампане пре више од 60 година. Изгледа да га је Државна комисија Југославије прогласила ратним злочинцем, о чему се податак може пронаћи и овде:

https://profilbaru.com/article/Central_Registry_of_War_Criminals_and_Security_Suspects_from_the_Kingdom_of_Italy#cite_note-126

[drajver]

Прави извјештај генерала Лусана о стању у Херцеговини заиста постоји и није ништа мање страшан бар када описује злочине усташа. Кључно је питање коме је у интересу да у медије пушта литерарни урадак Вука Драшковића умјесто аутентичног извјештаја.




https://iis.unsa.ba/wp-content/uploads/2019/09/19-Prilozi-%C4%8Clanak-Rade-Petrovi%C4%87.pdf

[Ojler]

Прави извјештај генерала Лусана о стању у Херцеговини заиста постоји и није ништа мање страшан бар када описује злочине усташа. Кључно је питање коме је у интересу да у медије пушта литерарни урадак Вука Драшковића умјесто аутентичног извјештаја.

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

[drajver]

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

Знамо сви добро гдје иницијално настају предлошци за таблоиде. Не падају баш такве идеје са неба.

[Malesevic]

Знамо сви добро гдје иницијално настају предлошци за таблоиде. Не падају баш такве идеје са неба.

Мало тога се у Србији дешава случајно и углавном је све, из каквог год разлога, добро оркестрирано.

Посебно социјалне мреже, пре свега фејсбук, почео је одлично да служи одређеним структурама за ширење разних прича, небитно да ли се то односи на "спољне или унутрашње непријатеље."

Фино што је постављен овај оригинални извештај, који је Вуку (манитоме?) послужио као подлога за стварање извештаја за књигу, што је у књижевности наравно потпуно легитимно и чак шта више неопходно.

[kocovic]

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

Озбиљно истраживачко новинарство не постоји у "мејнстрим" медијима код нас. Зато читалац мора да истражује податке о новинару/агенцији која је објавила вест па после тога да вага јел' вест истинита, пренапумпана или апсолутна лаж.

[Ojler]

Мало тога се у Србији дешава случајно и углавном је све, из каквог год разлога, добро оркестрирано.

Посебно социјалне мреже, пре свега фејсбук, почео је одлично да служи одређеним структурама за ширење разних прича, небитно да ли се то односи на "спољне или унутрашње непријатеље."

Фино што је постављен овај оригинални извештај, који је Вуку (манитоме?) послужио као подлога за стварање извештаја за књигу, што је у књижевности наравно потпуно легитимно и чак шта више неопходно.

Један наш посећени информативни портал који се буса у груди својим српством и при том има слоган "Више од петнаест година освјетљавамо пут до истине, правду чинимо ближом" је пре десетак дана поново пренео ово лажно писмо. Иако сам им ових дана послао пристојан коментар са свим доказима да се ради о литерарној фикцији, те упутио на прави извештај Алесандра Лузане који је поделио drajver, мој коментар су обрисали али су лажну вест оставили. Наравно, испод "вести" су десетине гневних коментара људи који верују да је писмо истинито. То је начин како се данас формира јавно мњење и креира историја и у свим другим случајевима, не само у овом.

[Malesevic]

То је оно што је Коцовић горе навео да не постоји више озбиљно истраживачко новинарство. И то не само у Србији, него скоро па генерално. Све је постало фото+видео, клик бајт, итд. Ови портали су буквално фејсбук објаве под именом неких наводних новина...

Рецимо мени је некидан запало за око она фејсбук објава која се последњих година шири међу виртуалним Србљем о Флорентинском сабору, Србима који су одбили да пошаљу представнике, руском цару који је погубио руског патријарха, нередима у Константинопољу и сл. И нисам то никада хтео нешто да коментаришем, јер једноставно ме кошта времена и живаца, док нисам некидан видео да је то објавио и један вероучитељ који учи децу. И онда сам једноставно морао да укажем на конкретне математичко-историјске проблеме те измишљотине. Овај вероучитељ ипак није обрисао само мој коментар, него комплет објаву па рачунам да ми је то као нека мала победа...

Поставља се једно врло једноставно питање: Да ли трпети те псеудоновинарске и виртуалне историјске измишљотине или пак одреаговати и културно  указати на неистинитост, ако сви знамо да истинитост не интересуеј скоро никог и да је на такве ствари одговарати сизифо посао. Одосмо ван теме... Извињавам се.

[Тимар]

То је оно што је Коцовић горе навео да не постоји више озбиљно истраживачко новинарство. И то не само у Србији, него скоро па генерално. Све је постало фото+видео, клик бајт, итд. Ови портали су буквално фејсбук објаве под именом неких наводних новина...

Рецимо мени је некидан запало за око она фејсбук објава која се последњих година шири међу виртуалним Србљем о Флорентинском сабору, Србима који су одбили да пошаљу представнике, руском цару који је погубио руског патријарха, нередима у Константинопољу и сл. И нисам то никада хтео нешто да коментаришем, јер једноставно ме кошта времена и живаца, док нисам некидан видео да је то објавио и један вероучитељ који учи децу. И онда сам једноставно морао да укажем на конкретне математичко-историјске проблеме те измишљотине. Овај вероучитељ ипак није обрисао само мој коментар, него комплет објаву па рачунам да ми је то као нека мала победа...

Поставља се једно врло једноставно питање: Да ли трпети те псеудоновинарске и виртуалне историјске измишљотине или пак одреаговати и културно  указати на неистинитост, ако сви знамо да истинитост не интересуеј скоро никог и да је на такве ствари одговарати сизифо посао. Одосмо ван теме... Извињавам се.

Данас је ово стварност која је зачета у ткз колијевци демокрације давних 60-тих година прошлог вијека, увезена десетак година касније и на наше балканске просторе. Зато сам ја своју новинарску диплому објесио о клин само три године послије свечаног пријема, давне 1986. године. На жалост, није ово зло завладало само у новинарству. Оно је ушло у све поре струке и науке. Када ће се овоме стати у крају, мало ко то данас зна.
Али, да и ја не искачем из колосјека ове теме, толико.