Аутор Тема: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ  (Прочитано 10261 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« послато: Октобар 10, 2016, 02:21:01 поподне »
СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКЕ ВЕЗЕ
                              СО  И  ПОГАЧА

Од давнина су со и хлеб представљали симбол гостопримства код Срба, јер се сматрало да свака, па и најсиромашнија кућа, увек располаже хлебом, сољу и водом – „да има чиме да дочека путника намерника“. Зато се до данас задржао обичај да се гост послужи прво сољу и хлебом, па тек после осталим „што је Бог дао а домаћин спремио“. Кад се може, за госта се спрема најукуснији хлеб – погача. Погача се обично не сече, него се ломи.
Гостопримство нашег народа води порекло из прадавних времена, када се веровало да непознати гост може бити неко божанско биће или дух неког умрлог претка или, уопште, особа натприродне снаге. Због тога су непознате особе - путници намерници дочекивани у свакој кући са великим почастима и гошћени што је могуће боље, а све у циљу да им се кућа не замери. Пре свега на трпезу су изношени погача и со.
Касније, по прихватању хришћанства, обичај гостопримства добио је искреније и милосрдније облике. Обичај дочекивања и гошћења путника намерника постепено се претворио у дочекивања из милосрђа: ако је неко гладан, нахрани га; ако га гоне, сакриј га; ако је слабо обучен, одени га; ако је рањен, превиј га, помози нејаком, болесном, прогоњеном, не питај шта је, ко је, и одакле је, већ гa угости и помози, а „Бог ће ти платити“ за то.
Узор свим хришћанима био је остао један догађај забележен у Библији, у Старом Завету.
Три непозната путника дошла су у дом остарелих побожних људи Аврама и Саре. Они су их дочекали најбоље што су могли. Испоставило се да су тројица заправо Божји анђели који су Авраму и Сари обећали да ће добити сина и да ће кроз њега многи постати наследници Аврама, оданог Богу. Тако је и било. Овај библијски догађај често се представља на иконама и фрескама баш као „Гостопримство Аврамово и Сарино“. На столу пред анђелима се обавезно слика погача (хлеб).
Гостопримство је временом постало једна од препознатљивих особина српског народа којом су се Срби посебно поносили. И данас Срби у испољавању гостопримства осећају посебно задовољство. А изношење пред посебно драге и уважене госте погаче и соли симбол је предавања целог свог дома госту.
Погача је од давнина имала и неке обредне улоге. Званице се код Срба позивају на свадбу погачом и ракијом (вином) у буклији (врста чутуре). Жени која се породила доносили су погачу на дар, за све празнике спрема се по погача. Некада док је владала страшна болест куга, месила се и за кугу погача – да би је „умилостивили“.

                                                                                                                                                                              Са сајта СРПСКИ КОД


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #1 послато: Октобар 10, 2016, 02:22:28 поподне »
                                           Преци

Предак је крвни рођак, сродник по очевој или мајчиној линији у даљој прошлости.  Као што има много назива за родбину и рођаке, српски језик познаје и много речи за претке у различитим степенима сродства. Најближи преци су баба и деда, ту су и прабаба и прадеда, чули смо за чукунбабу и чукундеду (родитељи прабабе и прадеде, или бабини или дедини баба и деда, или мамини и татини прадед и прабаба), али ту се ни приближно не исцрпљује множина предака. Може се рећи да тек ту ступају на сцену: наврдеда и наврбаба, курђел и курђела, аскурђел и аскурђела, курђун и курђуна, курлебало и курлебала, сукурдол и сукурдола, сурдепач и сурдепача, парђупан и парђупана, ожмикура и ожмикурка, сајкатава и сајкатавка и, на концу, бели орао и бела пчела, као шеснаесто колено предака. Бела пчела у неким крајевима означава и пети степен потомства, или се рачуна да су беле пчеле свака осамнаеста генерација. Понегде се под аскурђелом подразумева прапредак, родоначелник – далеки предак од којег потиче читав род, и који по њему носи презиме.

                                                                                                                                                                                                      Са сајта СРПСКИ КОД

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #2 послато: Октобар 10, 2016, 02:23:59 поподне »
                  РОДБИНСКЕ  ВЕЗЕ  код  СРБА

Срби спадају у народе у којима се родбинске везе чувају. Срби су веома дуго очували осећај значаја племенске и родовске припадности, на шта је утицало и то што су сви из једног рода славили исту крсну славу. И данас је у потрази за изгубљеном родбином заједнички родовски светитељ – заштитник важан податак, скоро исто као и познати заједнички предак. Српски језик је веома богат речима када су у питању родбински односи. Срби су фамилијаран народ и користе термине који се на многе друге језике, укључујући и словенске, не могу превести једном речи. Један од разлога за тако разгранату терминологију сродства јесте и тај да су Срби једини Словени који су чак и током XX века задржали породичне задруге. То је утицало да један у новије време прихваћен страни термин, који се иначе користи за породицу – фамилија код Срба означава знатно проширену породицу, практично сву родбину с којом је нека породица у додиру. Нешто сличног обима некадашњој сеоској породичној задрузи, па још мало шире. Срби имају посебне изразе за везе које се у другим народима описују само као рођачке. Називи  брат од стрица, сестра од тетке, брат одујака... само делимично описују осећај блискости родбинских  везе код Срба. У неким деловима Србије каже се, рецимо, чак „рођени брат од стрица“ да се нагласи веза у другом колену, пошто се братом од стрица сматра не само син очевог брата, него и син очевог брата од стрица.
Права српска фамилија – осим директних рођачких односа – познаје, памти и негује и следеће: стриц (чича, чика) – очев брат, стрина – супруга очевог брата, није у крвном сродству; ујак – мајчин брат, ујна – ујакова жена, није у крвном сродству; тетка – очева или мајчина сестра, теча – теткин муж, није у крвном сродству; синовац (братанац) и синовица  (братаница /братичина) – братов син или кћи другом брату или другој браћи;  нећак и нећака (нећакиња) – сестрин син или кћи у односу на ујака, мајчиног брата; братов син у односу на стрица, очевог брата; сестрић  и сестричина – син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре; братанац или братаница – братов син или кћи; брат од стрица  (стричевић) или сестра од стрица (стричевна) – дете једног брата детету другог брата; брат од тетке или сестра од тетке – теткин син или кћи; брат или сестра од ујака – деца мајчиног брата.
А онда је је ту и листа сложених брачних, генерацијских односа:
Свекар је мужевљев отац, свекрва је мужевљева мајка. Таст или пунац је женин отац; ташта или пуница је женина мајка. Зет је сестрин муж или муж кћери; снаха / снаја је синовљева, унукова или братова жена. Шурак је женин брат, шурњаја је жена жениног брата. Свастика је женина сестра,  пашеног, пашанац, свак или баџа је муж женине сестре. Свастић    /свастичић  и свастичина су син, односно кћи женине сестре. Девер је мужевљев брат.  Заова је мужевљева сестра, а јетрва је жена мужевљевог брата. Пријатељ је отац кћеркиног мужа или синовљеве супруге, прија је мајка кћеркиног мужа или синовљеве супруге.
                                                                                                                                       
                                                                                                                                                                                                     Са сајта СРПСКИ  КОД

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #3 послато: Октобар 10, 2016, 02:26:40 поподне »
Војиславе, опет исто.

Је ли намјеравате да пренесете читав садржај сајта Српски код овдје код нас на форум?

Јер ако намјеравате, немојте се трудити, све ћу обрисати.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #4 послато: Октобар 10, 2016, 02:28:18 поподне »
Скинуто са сајта СРПСКИ РОД КОД СРБА

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #5 послато: Октобар 10, 2016, 02:34:33 поподне »
У реду, Синиша.
Желео сам најбоље. Нажалост, у генетику се не разумем. А ти овде углавном то само и објављујеш. Шта смета да сазнамо и ми ио остали нешто што је свима потребно?
Ако сматраш да треба, а ти бриши све.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #6 послато: Октобар 10, 2016, 02:47:58 поподне »
У реду, Синиша.
Желео сам најбоље. Нажалост, у генетику се не разумем. А ти овде углавном то само и објављујеш. Шта смета да сазнамо и ми ио остали нешто што је свима потребно?
Ако сматраш да треба, а ти бриши све.

Као и много пута досад, а вјерујем да ви то Војиславе веома добро разумијете и знате о чему говорим, није споран садржај који објављујете већ форма објављивања.

Због тога сте били већ неколико пута опомињани, на одређено вријеме и удаљени са форума.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #7 послато: Октобар 10, 2016, 06:58:48 поподне »
Покушаћу да постујем слику где се види сродничка терминологија на старопољском језику. Данас, Пољаци више не користе ове термине, али их ми користимо.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #8 послато: Октобар 10, 2016, 07:42:14 поподне »
Покушаћу да постујем слику где се види сродничка терминологија на старопољском језику. Данас, Пољаци више не користе ове термине, али их ми користимо.




Да, занимљиво колико су ови називи стари. Очигледно су постојали у протословенском, а можда и раније. Било би интересантно да ли су постојали код Балта, па даље код осталих Индоевропљана.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2340
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #9 послато: Октобар 10, 2016, 07:50:49 поподне »
Да, занимљиво колико су ови називи стари. Очигледно су постојали у протословенском, а можда и раније. Било би интересантно да ли су постојали код Балта, па даље код осталих Индоевропљана.

На први поглед рекао бих да јетрва има јасан индоевропски корен, јер верујем да потиче од речи јетра, која је и у санскрту слична.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #10 послато: Октобар 10, 2016, 07:56:11 поподне »
Да, занимљиво колико су ови називи стари. Очигледно су постојали у протословенском, а можда и раније. Било би интересантно да ли су постојали код Балта, па даље код осталих Индоевропљана.

Вероватно су постојали, али су напуштени временом и замењени једноставнијим системом термина, као на пример код Германа. Испитивао сам мало колегу Пакистанца о називима на језику Урду који му је матерњи (у суштини исти као Хинду који се користи у Индији), и испада да и они имају подједнако сложен систем термина сродства као и ми, ако не и сложенији, јер разликују више степена од нас, на пример, очева сестра и мајчина сестра није исти термин као код нас, различити термини за старијег ујака и млађег ујака, стрица итд итд.
Имао сам негде неки рад о етимологији назива степена сродства код Словена, негде на неком рачунару, покушаћу да га ископам и окачим.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #11 послато: Октобар 10, 2016, 07:57:43 поподне »
На први поглед рекао бих да јетрва има јасан индоевропски корен, јер верујем да потиче од речи јетра, која је и у санскрту слична.

Сад погледах и за свекар. Рекло би се још једна индоевропска ријеч. На италијанском suocero, на јерменском skesrayr, на њемачком Schwiegervater, на литванском šešuras.

Чини ми се да је то све ријеч истог коријена.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #12 послато: Октобар 10, 2016, 08:00:23 поподне »
Сад погледах и за свекар. Рекло би се још једна индоевропска ријеч. На италијанском suocero, на јерменском skesrayr, на њемачком Schwiegervater, на литванском šešuras.

Чини ми се да је то све ријеч истог коријена.

Заборавих бенгалски Śbaśura.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #13 послато: Октобар 10, 2016, 08:05:00 поподне »
Вероватно су постојали, али су напуштени временом и замењени једноставнијим системом термина, као на пример код Германа. Испитивао сам мало колегу Пакистанца о називима на језику Урду који му је матерњи (у суштини исти као Хинду који се користи у Индији), и испада да и они имају подједнако сложен систем термина сродства као и ми, ако не и сложенији, јер разликују више степена од нас, на пример, очева сестра и мајчина сестра није исти термин као код нас, различити термини за старијег ујака и млађег ујака, стрица итд итд.
Имао сам негде неки рад о етимологији назива степена сродства код Словена, негде на неком рачунару, покушаћу да га ископам и окачим.

Човјек би на основу тога могао закључити да су родбински односи код Прото-Индоевропљана били заиста важни кад су их тако детаљно образлагали и давали имена. Не знам шта би могло бити разлог томе, племенска клановска организација, забрана или промовисање ендогамије или егзогамије, неки вјерски обреди везани за крвно сродство или сл.

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #14 послато: Октобар 10, 2016, 08:16:28 поподне »
на пример, очева сестра и мајчина сестра није исти термин као код нас, различити термини за старијег ујака и млађег ујака, стрица итд итд.

Znam da se na šopskom jeziku pravi razlika između npr starije i mlađe sestre, odnosno brata, ali nisam siguran da li postoje iste razlike i kod ujaka, tetaka i stričeva. Ujedno, nisam nigde našao neki detaljan pregled svih reči koje se uopšte koriste na šopskom, ali probaću još malo.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9991
  • I2a S17250 A1328
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #15 послато: Октобар 10, 2016, 09:26:12 поподне »
Покушаћу да постујем слику где се види сродничка терминологија на старопољском језику. Данас, Пољаци више не користе ове термине, али их ми користимо.

Покушаћу да постујем слику где се види сродничка терминологија на старопољском језику. Данас, Пољаци више не користе ове термине, али их ми користимо.

Заиста фасцинантна сличност са нашим још увек постојећим називима.

Можда и ово (поред још многих појединости) указује на место ранијег порекла Срба и блискост са Словенима на северу.

Обично исељеници задржавају окамењену слику оног што су оставили у завичају, па тако и у основним језичким елементима, а ту свакако спадају и сроднички називи. Док код оних који остају у завичају, под разним утицајима ови елементи еволуирају. Ствар је психолошке природе: исељеницима је очување својих старих особина (језичких и других) битно, да не би с њиховим губитком изгубили самосвојност у новој средини, те се оне негују и пажљиво преносе покољењима; за оне што остају у завичају, те ствари немају толики значај, јер су на своме, те лакше подносе промене и туђе утицаје.

Можда већ негде писах: пре неколико година сретох у Београду групицу младих Пољака, те су ме за нешто упитали, на енглеском. Кад рекоше да су из Пољске, спонтано поче нека прича о нашој блискости и словенским језицима, и једна од њих рече како је негде читала да су пољски и србски веома блиски језици. Па тако направисмо мали експеримент: свако је говорио на свом језику, а изазов је био да се разумемо. Испрва их ништа нисам разумео. Они мене нешто више. Рече ми да је то због брзине изговора и нагласка. Кад смо узели изговарати реченице полако и без нагласка, заиста смо се јако добро разумели.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2340
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #16 послато: Октобар 10, 2016, 10:33:27 поподне »
Мислим да је један од разлога што се код Срба доста очувала родбинска терминологија то што смо, као ретко ко у Европи, имали породичне задруге, као и понегде остатке племенске организације, чак и у 20. веку, а вероватно смо и међу реткима који имају овакве скупове у 21. веку:

Скуп Поповића из Тепаца:

gif uploader

Скуп Крстајића:

free image uploader

Скуп Цвијовића:

free image upload

И још прегршт сличних фотографија које искачу приликом Гугл претраге.

Мада није само то. Видим на мрежи да су ови термини доста очувани и код Руса, Бугара... И они су вероватно имали задруге до касно (?), али не и племена, а можда немају ни ове врсте скупова данас. Можда има ту и нека словенско-православна црта која утиче на менталитет.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #17 послато: Октобар 10, 2016, 10:37:46 поподне »
Мислим да је један од разлога што се код Срба доста очувала родбинска терминологија то што смо, као ретко ко у Европи, имали породичне задруге, као и понегде остатке племенске организације, чак и у 20. веку, а вероватно смо и међу реткима који имају овакве скупове у 21. веку:

Скуп Поповића из Тепаца:

gif uploader

Скуп Крстајића:

free image uploader

Скуп Цвијовића:

free image upload

И још прегршт сличних фотографија које искачу приликом Гугл претраге.

Мада није само то. Видим на мрежи да су ови термини доста очувани и код Руса, Бугара... И они су вероватно имали задруге до касно (?), али не и племена, а можда немају ни ове врсте скупова данас. Можда има ту и нека словенско-православна црта која утиче на менталитет.

Убедљиво су најмногољуднији скупови Жугића и Караџића. Ту зна да буде и по хиљаду људи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #18 послато: Октобар 10, 2016, 10:44:20 поподне »
Мислим да је један од разлога што се код Срба доста очувала родбинска терминологија то што смо, као ретко ко у Европи, имали породичне задруге, као и понегде остатке племенске организације, чак и у 20. веку

Мислим да је ово пресудно што си написао, породичне организације које имају велики број припадника који живе у заједницама. Ако погледамо ове термине, видимо да постоје посебни појмови за сроднике управо из проширене породице односно задруге. Нема на пример назива за стрининог зета и слично. :)
Очували су се доста ови називи и код Руса, на пример, заова је золова :), свекрва је свекров итд...неки називи сликовито објашњавају  односе у тим некадашњим заједницама :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9991
  • I2a S17250 A1328
Одг: СРПСКИ ОБИЧАЈИ И РОДБИНСКИ ОДНОСИ
« Одговор #19 послато: Октобар 10, 2016, 10:47:20 поподне »
Дробњаци. Цвијић је писао о њиховој демографској експлозији и тим "метанастазичким кретањима".
Мада, ни моји нису за бацање. Кад се сетим скупова на "зборној главици" код цркве Светога Јована у Улици, за племенску славу Шекулара (Илиндан), то треба доживети! Још кад бих се снашао да окачим слике које имам...
А како је тема о родбинским односима, Шекуларци су међусобно, мање више, сви неки сродници.
"Наша мука ваља за причешћа"