Ево и пар драгоцених радова на тему порекла српског становништва на простору Банатске Црне Горе:
Жива Ђ. Милин - Банатска Црна Гора (Историја, говор, ономастика)Аутор рада је себи поставио за циљ да сажето прикаже историју, говор и ономастику Банатске Црне Горе. У првом делу рада су подаци о писаним поменима њених данашњих насеља, о времену досељавања Срба на њене просторе и о њиховом пореклу, о српском становништву и о његовом световном и верском животу итд. Други део је посвећен „банатско-црногорском говору“, који је, у ствари, српски архаични, периферијски говор, са незамењеним старим јатом, са бројним фонетичким и морфолошким особинама, са архаичном лексиком и позајмицама у њој из страних језика. Његов трећи део је кратак осврт на „банатско-црногорску ономастику“, која је углавном српска, али има у њој и елемената немачког, мађарског и румунског порекла.
Линк за читање:
https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1096915 (потребна регистрација)
Жива Ђ. Милин - О заједничком пореклу архаичних српских говора са простора румунског Баната („Банатско-црногорски“, крашевски И свинички говори)Истраживања српских говора ca подручjа румунског Баната започела су joш краjем XIX и настављена су током XX века, нарочито у његовoj дpyгoj половини.
Линк за читање:
https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1100182 (потребна регистрација)
Жива Ђ. Милин - Породични надимци Срба у Банатској Црној Гори. Ономатолошки прилог (XX век)На мултиетничкој карти румунског дела Баната, Банатска Црна Гора се налази североисточно од Темишвара, а сачињавају је четири насеља, некада са српским, данас са мешовитим живљем: Краљевац (Cralovăţ), Лукаревац (Lucareţ), Петрово Село (Petrovosela) и Станчево (Stanciova). Најстарији писмени помени о њима потичу из XIV–XVI века: Петрово Село – 1359 [Suciu, 1968: 41], Станчево – 1454 [Suciu, 1968: 143], Лукаревац [Suciu, 1967: 364] и Краљевац [Feneşan, 1981: 94-95]. Податке о овим насељима и њиховом српском живљу налазимо у монографији Банатска Црна Гора [Перинац–Поповић, 1984]. У њиховим парохијама матичне књиге се воде од 1779. године. Ову српску етничку енклаву је у лето 1956. године посетио академик Павле Ивић и открио у њеном периферијском српском говору незамењени јат [Ивић, 1956]. У нашем раду је обрађено 350 породичних надимака забележених у четири наведена насеља у другој половини XX века. Аутор их је сврстао у три групе: деантропонимни, детопонимни и деапелативни надимци. Ови су надимци образовани од српских и страних личних имена и презимена, хипокористика, етнонима, топонима, апелатива итд. За објашњење настанка надимака од српских личних имена и презимена користили смо месне матичне протоколе, а за оне настале од румунских и других страних личних имена и презимена служили смо се доступним ономастичким изворима.
Линк за читање:
https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1097097 (потребна регистрација)
Ђорђина M. Трубарац Матић - Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фелнак) и Банатској Црној Гори (Краљевац)Линк за преузимање:
https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2019/download/2393_312d10855057fd7c22e7b176ba0034e2
