Форум - Порекло
Доколица => Забава => Тему започео: Gorance Април 25, 2023, 01:20:34 поподне
-
Није никакво "кињење", знам арапски, па је сваки овакав покушај за мене изазов.
Стручњак ће нам свакако бити потребан за ишчитавања османских докумената.
Селам алеикум. Фи мушкила? Мафиш мушкила :)
-
Селам алеикум. Фи мушкила? Мафиш мушкила :)
Мора да си живео негде - Либија, Ирак, Египат...?
Алеикум есалам. Кефалек? :D
-
Мора да си живео негде - Либија, Ирак, Египат...?
Алеикум есалам. Кефалек? :D
Либија 2008-е. Док је чика Гадафи био жив! :)
-
Либија 2008-е. Док је чика Гадафи био жив! :)
Ееее, а ја сам био у оним златним Гадафијевим временима, 1985/86.
-
Имали смо у основној школи као обавезан предмет арапски језик. Ко се потрудио успео је да научи и њихово писмо.
-
Вас је тад било више него Либијаца. Мислим да сте имали и своју фудбалску лигу која је била јача него њихова и пекли сте ракијицу од кивија банана, а ја сирома ништа... ;D. Научих фино арапски туц-муц и кренух на писмо. Алеф,Бетх...кад сам стиго до Е, реко е до ..... и бацио буквар. Скренусмо с теме,извињавам се. Алаху акбар, или тако нешто.
-
Имали смо у основној школи као обавезан предмет арапски језик. Ко се потрудио успео је да научи и њихово писмо.
Како то? Колико сам ја чуо од старијих, у школама у СФРЈ су од страних језика били углавном руски, француски и енглески. Арапски се је, да ја знам, једино учио у медресама.
-
Како то? Колико сам ја чуо од старијих, у школама у СФРЈ су од страних језика били углавном руски, француски и енглески. Арапски се је, да ја знам, једино учио у медресама.
Можда је Небо дете дипломата :)
-
Нисам дете дипломата ;D Мој отац је тамо радио као грађанско лице при ЈНА, чији морнарички официри су обучавали либијске на Либијској поморској академији.
Тада кад сам ја био тамо, био сам 7/8. разред ОШ, југословенска школа се налазила при амбасади СФРЈ. То је било истурено одељење земунске ОШ "Лазар Саватић" (на Земунском кеју). Осим уобичајених страних језика, имали смо и арапски као обавезан предмет, ваљда је то био захтев либијских просветних власти...
Предавао нам је један културни човек из Босне, именом Даут, презимена се не сећам. Не само што нас је научио арапско писмо (ко је показао жељу да научи, не много нас, остали су нешто жврљали и писали латиницом како се изговарају арапске речи), него и "босанчицу", писмо босанских муслимана којим су они на прилагођеном арапском писму писали на србском - ту постоје знаци и за гласове којих нема у арапском - Ђ, Ж, Љ, Њ, О, П, Ћ, Ц, Ч.
-
Не само што смо имали арапски, него смо као обавезан предмет имали и тзв. СНЛАЏ (скраћеница од Социјалистичка народна либијска арапска џамахирија, што је био званични назив државе), где су нас "пеглали" са Гадафијевим виђењем света, из његове фамозне "Зелене књиге", оно као исламски социјализам...
Мислим, ми смо све то терали у спрдњу, али предмет је био обавезан. Имао сам 5 из СНЛАЏ ;D
-
Вас је тад било више него Либијаца. Мислим да сте имали и своју фудбалску лигу која је била јача него њихова и пекли сте ракијицу од кивија банана, а ја сирома ништа... ;D. Научих фино арапски туц-муц и кренух на писмо. Алеф,Бетх...кад сам стиго до Е, реко е до ..... и бацио буквар. Скренусмо с теме,извињавам се. Алаху акбар, или тако нешто.
Ракија се пекла од свега што је могло да ферментише ;D
Ја сам био исувише мали да пробам, али се сећам.
Било је и пршуте и сланине и свачега у Клубу Југословена при амбасади ;)
Либијске власти су то толерисале, јер је Гадафи био јако наклоњен Југославији...
-
Е, сад, извињавам се Парадокс што смо скроз отишли са теме. Ако је проблем, нека неко од уредника отвори тему "Успомене из Либије" :D Па ћу да вам пишем нпр. како изгледа пијаца у Триполију 1980-их и још свашта нешто ;)
-
Нисам знао да сам отворио нову тему ;D. Још једном се извињавам на скретању са теме. Ако већ неког занима ово ја бих је преименовао у Успомене на рад у иностранству или нешто речитије. Видим да су многи чланови радили напољу тако да Либија сама није занимљива.
-
Нисам знао да сам отворио нову тему ;D. Још једном се извињавам на скретању са теме. Ако већ неког занима ово ја бих је преименовао у Успомене на рад у иностранству или нешто речитије. Видим да су многи чланови радили напољу тако да Либија сама није занимљива.
Како да није занимљива, мени је ово баш интересантно :)
Небо, пиши нам још!
-
Ако је неком занимљиво да се испуцам мало. Био сам у месту по имену Толмита (Tolmeitha), негде између Бенгазија и Египта. Име му долази од грчког Птолемаида. Птолемаида је била један од градова Пентаполиса,грчка колонија. Главно место је била Киренаика (Ciyrenae) мало источније од Толмите. Велико археолошко налазиште које су ископавали Пољаци. Место као место је мало и има италијанску архитектуру, чак постоји и католичка црква. Међутим све то је зарасло у коров. Либија је ,иначе била италијанска колонија од 1912-е до 1951 или тако нешто.Имају чак и археолошки музеј по чијем дворишту трчкарају кокошке. Једва сам наговорио старије колеге (био сам најмлађи тамо) да га посетимо.Пошто је најближа кафана са ладним пивом била на Малти, пристали су. ;D
-
Имам пријатеља који већ годинама ради по УН мисијама у арапском свету. Каже да Либијци у суседним земљама имају имиџ богатих и бахатих лењиваца. Гадафи им је давао паре од нафте и кроз генерације навикли су да не раде. Радна етика је у арапским земљама и иначе релативна категорија, а Либијце је изгледа нафта успела још више да упропасти, а сада им то након распада система долази на наплату. За разлику од УАЕ на пример, они живе за данас, док има нафте, и не мисле много шта ће радити када је више не буде толико. Углавном, пуне су их околне арапске земље, највише Тунис, где долазе са бесним колима и пуних новчаника, те се бахате. То је барем утисак мога пријатеља.
-
Кад смо код лењости, цео Медитеран може да им позавиди. Све су им странци радили. Бивши Југословени, Пољаци, Тунижани, Египћани, Малијци, Чађани...Узме Либијац кредит за кућу на спрат. Не мора да положи учешће нити један динар да д док је не сагради. Хоће кућу на спрат и узме кредит ха кућу на два спрата. Кад заврши први спрат остави пола метра арматуре да се види да као наставља још. Цела села су им са кућама где вири арматура на ћошковима. И наравно, никад не врати кредит. Кров им не треба, немају кишу. Мудро.
-
Није на тему Либије, али надам се да може да прође.
Живео сам скоро седам година у Заливским земљама (Катар, УАЕ).
Није баш похвално, али за све те године, научио сам свега десетак речи арапског. У моју одбрану, нисам имао ни превише потребе. Свакодневна комуникација се одвијала се на енглеском, а на послу је то била и норма.
Оно што може бити занимљиво нама пореклашима јесте додељивање држављанста у УАЕ. Не говорим о људима који су ту на привременом раду, (ма колико он трајао - 5, 10, 20 година) ти људи практично немају никакве шансе да добију држављанство, а већину то и не занима. Говорим о људима чије су деде, прадеде и чукундеде рођене ту.
У УАЕ постоји посебна категорија становиштва - Bidoon, илити људи без државе.
1972. године, након што су Емирати постали независна држава донет је закон о држављанству. Закон је предвиђао да се држављанство може дати онима који су живели у УАЕ од 1925 или пре тога. Они који су живели у УАЕ од 1940. морали су да сачекају 20 година да поднесу захтев. Они из Омана, Бахреина или Катара имали су право да се пријаве након три. Људи из других арапских држава могли су то да ураде после 10 година. Е сад, многи нису поднели захтев за држављанство на време. Тада је доста људи живело у пустињи као бедуини, а много их је било и неписмено. Вероватно нису били ни свесни шта се дешава по градовима.
Такође, један веома важан услов за добијање држављанства је и Family book. Укратко - документ који доказује порекло његовог носиоца. Пошто су УАЕ изразито племенско друштво, тај документ показује ком племену (роду) неко припада. Валидност документа је потврђивала влада.
Да се вратим на Bidoon-е. То је група која није могла да докаже своје порекло (дакле, нису имали Family book) или нису могли да докажу од кад живе у Емиратима, или једноставно због "неподобности" њиховог племена, ускраћено им је држављанство.
Влада је временом увидела да је број таквих људи велики и одлучила ја да нађе неко решење. Склопили су уговор са Коморским острвима о издавању пасоша Bidoon-има. Мислим да носиоци тог пасоша немају права да живе на Коморским острвима. У самим Емиратима, они имају већа права од људи на привременом раду (еxpat), али нису ни пуноправни држављани. О томе, која они права имају, могло би се опширније говорити. Такође, у Емиратима постоји неколико класа и самог држављанства. Опет, у зависности од држављанства којег поседујете, зависе вам и сама права и бенефиције у земљи.
Дакле, имате људе који живе последњих 100-150 година (неки и више) у земљи, а без држављанства. Моје схватање је да доста Bidoon-a потиче од иранских народа. С обзиром на близину Ирана, миграције су биле честе.
Верујем да је доста форумаша живело или живи у Заливским земљама, па могу и они нешто рећи о овоме. :)
-
Немам неких директнијих искустава са Либијом (иако имам петогодишње искуство гастарбајтерског рада у другој земљи), али доста људи ми је причало своја искуства рада у Либији и другим арапским земљама. Сад кад сам видио ову преписку, сјетио сам се да ми је својевремено отац, који је био официр, причао о својим исуствима са Арапима у војним школама некадашње СФРЈ. По његовом неком личном искуству Либијци су били убједљиво најгори од свих Арапа у смислу недисциплине и заосталости, док се сјећам да је за Ирачане говорио да су за класу били изнад свих осталих Арапа.
-
Изгледа да су блискоисточни Арапи мало напреднији од афричких (Сирија, Ирак, Либан, Јордан...) Више конекције са различитим културама (нисам упућен како Арапи сами себе међусобно виде, да ли има тих подела да се међусобно другачије доживљавају)
-
Чини ми се да Египћани имају најлошију репутацију. :) Бије их глас да су превртљиви и лукави. Поготово воле да се гложе међусобно. Такође имају веома специфичан енглески акценат, па се лако распознају.
-
Немам неких директнијих искустава са Либијом (иако имам петогодишње искуство гастарбајтерског рада у другој земљи), али доста људи ми је причало своја искуства рада у Либији и другим арапским земљама. Сад кад сам видио ову преписку, сјетио сам се да ми је својевремено отац, који је био официр, причао о својим исуствима са Арапима у војним школама некадашње СФРЈ. По његовом неком личном искуству Либијци су били убједљиво најгори од свих Арапа у смислу недисциплине и заосталости, док се сјећам да је за Ирачане говорио да су за класу били изнад свих осталих Арапа.
Да, и ја сам чуо да су Ирачани значајно другачији. Мој пријатељ којег сам помињао је у последњих неколико година био у мисијама у Либији, Тунису, Џибутију, Ираку, Јемену и Јордану. Каже да је једино са Ирачанима могао нормално да ради и да имају другачији однос према послу. А Јемен је прича за себе. Ако неко мисли да су Либијци заостали треба да види Јемен...
-
Пошто су УАЕ изразито племенско друштво, тај документ показује ком племену (роду) неко припада.
Дакле, имате људе који живе последњих 100-150 година (неки и више) у земљи, а без држављанства. Моје схватање је да доста Bidoon-a потиче од иранских народа. С обзиром на близину Ирана, миграције су биле честе.
Верујем да је доста форумаша живело или живи у Заливским земљама, па могу и они нешто рећи о овоме. :)
da, meni je arapin rekao za naseg zajednickog druga da nije pravi arapin, nego baluc... da li iz irana ili iz pakistana. iako mu se cale namlatio para, investira po svetu... dzaba. ovaj pravi emiracanin ga ne uzima za ozbiljno
-
da, meni je arapin rekao za naseg zajednickog druga da nije pravi arapin, nego baluc... da li iz irana ili iz pakistana. iako mu se cale namlatio para, investira po svetu... dzaba. ovaj pravi emiracanin ga ne uzima za ozbiljno
Балучи су индо-иранског порекла, немају везе са Арапима. Живе у Ирану и Пакистану. Мислим да они ваде просек Иранцима са Р1а.
-
Што се тиче Египћана, они су били најбројнији радници у кампу. Већина су били хришћански Копти. Сећам се да су се крстили као католици, али са палцем. Либијци су их гледали са висине, без обзира на веру. После су дошли црнци из Малија и Чада, тек њима шта су радили. Било је и неких Тунижана мајстора. Е они су ми били господа. Причали су француски и вечито пили чај док раде. Готивили су ме, а и ја њих.
-
Либијци су нека мешавина Арапа и Бербера. Сећам се да сам често виђао риђокосе и плавооке Либијце. Они су, што се тога тиче, поприлични расисти, сећам се њихове изреке да се не мешају млеко и кафа. То је алузија на евентуално мешање с Црнцима којих је било у Либији, углавном избеглице или радници из Чада и других оближњих земаља где преовлађује црначко становништво. На њих гледају са озбиљне висине.
Иначе су поштени, нису превртљиви, нарочито поштују жене и није било ни једне притужбе неке од европских жена на понашање Либијаца према њима. Ведра су духа и отворени према странцима. Вероватно је и време италијанског присуства утицало на формирање таквог карактера. Италијани су у већим градовима на средоземној обали изградили чудо...
А да су лењи, јесу, то је био мој утисак. Ево једног случаја. Сећам се, био ми је рођендан и отац је хтео да ми купи један ручни сат који ми се јако допао. Јапанац, скуп само тако. Ја сам тај сат већ био ошацовао у једној робној кући (о њима посебна прича) и само је требало заједно да одемо и купимо га. Иза пулта са сатовима седео је старији Либијац, у народној ношњи (бела аљина и бела округла капа). Мој отац га је питао можемо ли да видимо тај сат. Он није реаговао ни на који начин, као да уопште не постојимо. Седео је загледан негде неодређено у под. После неколико наших упита, подигао је поглед, одмахнуо руком и љутито рекао: бара, бара!
Горанче зна шта ово значи, у преводу отприлике: бежи, бре! ;D
Њему се у том тренутку једноставно није радило, и то је то. Нашли смо неког као пословођу и пожалили се. Он је слегнуо раменима и само рекао: покушајте касније...
Сат смо купили пар дана касније, био је неки други продавац :D
-
Мој отац радио у Ираку на градњи војних аеродрома, зна и данас барем 5% арапског. Ирачки арапски има извесних разлика у односу на либијски и остале регионаалне варијанте арапског. Логично, то је један од најраширенијих језика на планети.
-
Тунижани су много вреднији и предузимљивији. Тунижани су у Триполију углавном били пекари. Десило се неколико пута током мог боравка тамо да се Гадафи нешто покачи са тунижанским властима и онда протера све Тунижане из Либије. Триполи остане без хлеба. Либијци се тиме не баве, њима су такви послови испод части. Онда смо данима кували макароне ;D Најјаче је што тамо никог од домородаца то није ни најмање узбуђивало. Велики су фаталисти. Уредиће то Алах, пре или касније...
После неког времена, дипломатски односи се изгладе, Тунижани се врате и ми се обрадујемо хлебу :D
-
Мој отац радио у Ираку на градњи војних аеродрома, зна и данас барем 5% арапског. Ирачки арапски има извесних разлика у односу на либијски и остале регионаалне варијанте арапског. Логично, то је један од најраширенијих језика на планети.
Нормално. У северној Африци се говори нека мешавина арапског и берберског. Чак има доста разлика између арапског који се говори у Либији и Египту, иако су суседне земље. Ирачки арапски сигурно има, не знам али претпостављам, много утицаја старијих месопотамских и блискоисточних језика.
-
Нисам знао да сам отворио нову тему ;D. Још једном се извињавам на скретању са теме. Ако већ неког занима ово ја бих је преименовао у Успомене на рад у иностранству или нешто речитије. Видим да су многи чланови радили напољу тако да Либија сама није занимљива.
Можда би ово могло да се преименује у тему о искуствима наших људи који су боравили у арапским земљама.
А, свакако, била би добра тема и о животу у иностранству уопште. Гастарбајтерска ;)
-
Научио пар речи арапског пред одлазак доле и прво што ми ме рекао мој кус-кус кувар Али да сам Ирачанин. Ми мислимо да су сви Арапи исто, али нису. Као кад би они рекли за Словене да су један народ.Иначе, беше Ускрс и терао кувара Алија да кува јаја. Научио сам га како се туца :). Црко је од смеха. Имам и слике негде, послаћу ако нађем (18+only) ;D
-
Тунижани су много вреднији и предузимљивији. Тунижани су у Триполију углавном били пекари. Десило се неколико пута током мог боравка тамо да се Гадафи нешто покачи са тунижанским властима и онда протера све Тунижане из Либије. Триполи остане без хлеба. Либијци се тиме не баве, њима су такви послови испод части. Онда смо данима кували макароне ;D Најјаче је што тамо никог од домородаца то није ни најмање узбуђивало. Велики су фаталисти. Уредиће то Алах, пре или касније...
После неког времена, дипломатски односи се изгладе, Тунижани се врате и ми се обрадујемо хлебу :D
Значи тако је било и у Либији... Сада је тако у земљама Персијског залива, поготово Катар и УАЕ. 90% популације су им странци, који им држе привреду у животу. Њихове "локалце" можеш наћи само у државним фирмама (читај нафтним). Додуше, скоро су донели закон да свака фирма мора да има одређени број домаће радне снаге, али видећемо да ли ће то заживети...
-
Значи тако је било и у Либији... Сада је тако у земљама Персијског залива, поготово Катар и УАЕ. 90% популације су им странци, који им држе привреду у животу. Њихове "локалце" можеш наћи само у државним фирмама (читај нафтним). Додуше, скоро су донели закон да свака фирма мора да има одређени број домаће радне снаге, али видећемо да ли ће то заживети...
Како нам иде и код нас ће странци превладати. Само плате да се не повећају случајно. Ту субраћа из Бангладеша итд. Какве ће нам пензије (илити пемзије како неки воле) бити сутра небитно. Ако их доживимо. ::)
-
Научио пар речи арапског пред одлазак доле и прво што ми ме рекао мој кус-кус кувар Али да сам Ирачанин. Ми мислимо да су сви Арапи исто, али нису. Као кад би они рекли за Словене да су један народ.Иначе, беше Ускрс и терао кувара Алија да кува јаја. Научио сам га како се туца :). Црко је од смеха. Имам и слике негде, послаћу ако нађем (18+only) ;D
Нас су једном позвали неки Либијци у госте и спремили кус-кус, као национални специјалитет. А да би угођај био потпун, све је уређено по традицији. А традиција не подразумева есцајг, него једна огромна посуда са јелом и сваком по мањи дубоки тањир за једење. Били смо мало збуњени, а онда су нам домаћини показали како се то једе. Дакле, хваташ прстима из оне заједничке посуде и сипаш себи у тањир и одатле једеш прстима. Било је баш натегнуто...
Мени се њихова кухиња баш и не допада јер је све љуткасто и презачињено...
-
Балучи су индо-иранског порекла, немају везе са Арапима. Живе у Ирану и Пакистану. Мислим да они ваде просек Иранцима са Р1а.
hvala kolumbo. evo za tebe posto si visokofrekventan bez razloga. moj prijatelj arapin-emiracanin za mog drugog prijatelja, coveka rodjenog u emiratima i njegovog oca rodjenog u emiratima (moguce i pretke) - a koji se predstavljaju frazom da su 'iz al aina' i koji investiraju po svetu (u africi se oblace u arapske aljine i crnci ih oslovljavaju sa sejk) ... kaze, on nije pravi arapin. u smislu - lazni je arapin, ilija. laze da je arapin. baluc je.
-
Сачувао сам неке новчиће из Либије из тог времена. Не знам да ли су и у време кад је Горанче био тамо били такви:
аверс и реверс:
(https://i.postimg.cc/KzGN8hNb/IMG-20230426-212515.jpg)
(https://i.postimg.cc/vZ7fgSDZ/IMG-20230426-212532.jpg)
-
Горе 50 пјастера, доле лево 20 пјастера, доле десно 100 пјастера.
Знам да су једну звали "арба", једну "руба", сад се више не сећам која је која. Ова назубљена је нарочито занимљива.
Знам да сам добијао за дневни џепарац ову од 20 пјастера, за то си могао свашта да купиш. Уместо ужине, ја бих купио себи и некој девојчици по флашицу 7Up, a остатак флипери и билијар :D
То је као кад би данас добио од родитеља око 1000 дин џепарца. На дневном нивоу.
Иначе, тад је либијски динар био озбиљна монета...
-
Горе 50 пјастера, доле лево 20 пјастера, доле десно 100 пјастера.
Знам да су једну звали "арба", једну "руба", сад се више не сећам која је која. Ова назубљена је нарочито занимљива.
Знам да сам добијао за дневни џепарац ову од 20 пјастера, за то си могао свашта да купиш. Уместо ужине, ја бих купио себи и некој девојчици по флашицу 7Up, a остатак флипери и билијар :D
То је као кад би данас добио од родитеља око 1000 дин џепарца. На дневном нивоу.
Иначе, тад је либијски динар био озбиљна монета...
Вахад,тнен,талата,АРБА,хамса (један,два,три, ЧЕТИРИ,пет)... :)
-
hvala kolumbo. evo za tebe posto si visokofrekventan bez razloga. moj prijatelj arapin-emiracanin za mog drugog prijatelja, coveka rodjenog u emiratima i njegovog oca rodjenog u emiratima (moguce i pretke) - a koji se predstavljaju frazom da su 'iz al aina' i koji investiraju po svetu (u africi se oblace u arapske aljine i crnci ih oslovljavaju sa sejk) ... kaze, on nije pravi arapin. u smislu - lazni je arapin, ilija. laze da je arapin. baluc je.
Што сам високо фреквентан? Поздрав од посаде Санта Марије, Ниње и Пинте :)
-
Што сам високо фреквентан?
pa zbog genetike brate. cekaj, ko je bese vlah - ti ili ivica? u isto vreme ste se pojavili a volite da ispucate 10 na 1 komentara i kad treba i kad ne. ali mislim da je ivica ipak... dobro, moramo se saliti, kako je moja baba govorila. nije fejsbuk pa se ne vidi tako lako da ste mi simpaticni... moram da naglasim da je kritika benevolentna.
-
pa zbog genetike brate. cekaj, ko je bese vlah - ti ili ivica? u isto vreme ste se pojavili a volite da ispucate 10 na 1 komentara i kad treba i kad ne. ali mislim da je ivica ipak... dobro, moramo se saliti, kako je moja baba govorila. nije fejsbuk pa se ne vidi tako lako da ste mi simpaticni... moram da naglasim da je kritika benevolentna.
Не знам што се наљути. Само сам рекао да су Балучи индоевропљани, а не Арапи. Што се тиче коментара, признајем, можда сам беспотребно претерао. Али мораш да схватиш да је ово хоби, као пецање или фудбал, на пример. Некима од нас је ово бекство од сурове свакодневнице. Што се тиче националности ја сам Туарег удат у Србији.
П.С. Немој Ивицу да ми дираш!Љуби брат. :)
-
Не знам што се наљути. Само сам рекао да су Балучи индоевропљани, а не Арапи. Што се тиче коментара, признајем, можда сам беспотребно претерао. Али мораш да схватиш да је ово хоби, као пецање или фудбал, на пример. Некима од нас је ово бекство од сурове свакодневнице. Што се тиче националности ја сам Туарег удат у Србији.
П.С. Немој Ивицу да ми дираш!Љуби брат. :)
ajde jos malo uspomena iz emirata i omana da podelim sa vama. pored ovog biznismena laznog arapina, upoznao sam i baluce koji su bili glavne sluge kod ovog pravog arapina. jedan sofer, ovi drugi na imanju. e da... upoznao sam onda tu kod njega i baluca biznismena, istog bogatog kao ovaj pseudo-arapin (a baluc) i isto bez drzavljanstva. ali mislim da je on skorija emigracija u odnosu na ovog pseudo-arapina. tako da kod arapa nema zezanja... a i od ortaka saudijca sa faksa sam cuo slicnu pricu - mora da se zna kom plemenu pripadas, inace...