Аутор Тема: Бранковићи  (Прочитано 16641 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Бранковићи
« послато: Август 12, 2017, 02:34:38 поподне »
Чуди ме да до сад није покренута тема о Бранковићима.

Видим и по форуму и на порталу да има на више места појединих исечака о овој значајној србској владарској кући, али нигде нешто целовито.

Зато, на данашњи празник Свете Мати Ангелине, отварам тему.

Можемо овде дискутовати о њима, о пореклу ове куће, о везама са другим племићким родовима, о племенима и братствима који наводно од њих потичу, о "издајству" Вука Бранковића, итд, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #1 послато: Август 12, 2017, 02:37:43 поподне »
Данас наша Црква слави преподобну мати Ангелину.


Икона (слика) Свете мати Ангелине, рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу

Ангелина је кћер албанског великаша Ђурђа Аријанита Комнина. Ђурђе је имао три кћери и све су се удале за знамените владаре западног Балкана оног времена: Андроника за Ђурђа Кастриота, Гојислава за Ивана Црнојевића, а Ангелина за Стефана Бранковића.

Иако Албанци данас својакају Аријантие као властелу њихове националности, Аријанити су били византијска аристократска кућа, позната још од почетка 11. века, која је управљала подручјем данашње Албаније од почетка 13. века.

Ангелина је рођена око 1440. године у Берату. На двору њеног оца, упознала је србског деспота Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, протераног 1459. године из Србије. Стефан је раније (1441) као младић био ослепљен у турском заточеништву, те се назива и Стефан Слепи. Према предању, млада Ангелина се заљубила у, иако осакаћеног, наочитог србског деспота и затражила од свог оца да се уда за њега. Венчање је обављено 1460. године. Ускоро су добили сина Георгија (или Ђорђа).

По препоруци Ђурђа Кастриота, Ангелининог зета, због стално присутне опасности од Турака, Стефан и Ангелина су се склонили у Италију, где купују замак Београд у Фурланији (1461). Након Георгија, добијају сина Јована и кћер Марију (Мару). Живели су скромно, на ивици сиромаштва, од помоћи коју су добијали од млетачке властеле. Стефан се упокојио 1476. године.


Након што је удала кћер Марију за маркиза Бонифација III од Монферата (1485), на позив угарског краља Матије Корвина, Ангелина са синовима долази у Срем (1486), где добија посед у Купинику (Купиново). Ту Ангелина, већ сасвим посвећена вери, подиже храм посвећен Светом Луки, где полаже нетрулежне мошти свог мужа. Корвин је Георгију Бранковићу доделио титулу деспота и поседе у Срему (Купиник, Сланкамен, Беркасово, и др), међутим, Георгије убрзо одлучује да се замонаши (1495. године, добивши монашко име Максим; исте године стиже им вест о прераном упокојењу Ангелинине и Стефанове кћери Марије), а титулу и поседе предаје брату Јовану.

Након што се деспот Јован упокојио (1502), Ангелина са сином Максимом прелази у Влашку, код војводе Јована Радула, где Максим бива хиротонисан за митрополита. Но, смутна времена никако не дадоше овој породици да нађе мир на једном месту, те се они после неког времена враћају у Срем. Максим бива постављен за митрополита београдског и сремског. Подижу Манастир Крушедол, посвећен Пресветој Богородици, где Максим преноси митрополитску столицу. Ту је и сахрањем, поред моштију оца и брата, након упокојења 1516. године.


Манастир Крушедол
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #2 послато: Август 12, 2017, 02:39:20 поподне »
Након што јој се упокојио и други син, Ангелина се замонаши (иако је и у свету живела као монахиња након мужевљевог упокојења), у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу крштено име. Остала је упамћена по строгој молитви, милосрђу и обнови сремских храмова. Због благочестивог живота мајке и супруге, а затим и монахиње, као и муке жене и мајке која је надживела мужа и троје деце, народ је прозвао - Мајка Ангелина. Остало је записано и како је све своје слободно време проводила везући покрове од златних и сребрних нити за кивоте у којима су почивали њени муж и синови.

Упокојила се мирно на данашњи датум 1520. године. Најпре је сахрањена у малом женском манастиру у којем је живела свој монашки живот, а када су, након неколико година, њене нетрулежне мошти ископане, чиме је пројављена светост ове наше деспотице, оне су похрањене у главни крушедолски манастир у кивот са моштима сина јој, деспота Јована.

На жалост, мошти светих Бранковића изгореле су 1716. године, када су Турци запалили Манастир Крушедол. Сачувани су само лева рука Свете Ангелине и десно стопало Светог Стефана Слепог.



Ангелина и Стефан са синовима, икона из средине 18. века
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #3 послато: Август 12, 2017, 02:40:30 поподне »
Света мати Ангелина слави се на данашњи дан (када је слава у Манастиру Крушедол и народни сабор у овом фрушкогорском селу), као и 23/10. децембра, Свети деспот Стефан Слепи 22/9. октобра, Свети архиепископ Максим 31/18. јануара, Свети деспот Јован 23/10. децембра.

За крај: да је Вук Бранковић заиста издао Србе на Косову, зар би настала од једног издајника светородна лоза Бранковића!?
 

О Бранковићима и на:

http://www.poreklo.rs/2012/08/28/veze-srpskih-i-rumunskih-vladarskih-porodica/
http://www.poreklo.rs/2013/09/13/grb-i-rodoslov-brankovi%c4%87a/
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1567.msg27002#msg27002
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #4 послато: Август 12, 2017, 02:41:31 поподне »
Невезано за Бранковиће, али везано за данашњи црквени календар:

Православна Црква данас обележава успомену и на Светог мученика Валентина римског, кога римокатолици и остали западни хришћани славе 14. фебруара, - празник познат као Валентиново (Valentine’s day), а у новије време тзв. „Дан заљубљених“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Бранковићи
« Одговор #5 послато: Август 12, 2017, 03:24:18 поподне »
Последњи Бранковићи су сахрањени на Фрушкој Гори, у манастиру Крушедол.
Јован Бранковић је умро 1502. године.
Мислим да би ту могао да се узме добар ДНК узорак на Y-ДНК тестирање.

То нам је нешто временски најближе једној српској средњовековној династији.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #6 послато: Август 12, 2017, 04:05:10 поподне »
У Новом веку било је неколико племићких породица које су се издавале за потомке Бранковића.

Једни од њих су и ердељски Бранковићи, од којих је пореклом био чувени гроф Ђорђе Бранковић, писац чувене Славеносербске хронике, као и његов брат митрополит Сава II Бранковић, који се у науци сматра иницијатором идеје о пореклу од деспота Бранковића.

О ердељским Бранковићима, можда је најбоље погледати рад Радмиле Тричковић Митрополит Лонгин Бранковић - Прича Ђорђа Бранковића, где је тема стриц двојице горе поменутих, а за кога се каже да је трећи по реду архијереј липовских Бранковића.

Поред ових познатијих, нешто мање познати су браћа Павле, Антоније и Јаков Бранковића, које 1690. године цар Леополд I именује за грофове Јајца, што видимо и у списковима средњовековне властеле из 18. и 19. века, а који се такође позивају на наслеђе деспота Бранковића.

Срђан Рудић у свом делу помиње и податак да се у Анонимном опису Зете и Црне Горе из 18. века, помиње податак да су Бранковићи после пропасти босанског краљевства примили мухамеданство. У питању су Бранковићи, властела Павловића, чији су се поседи могуће налазили у истоименом селу код Рогатице. Да је део породице примио ислам сведочи надгробни споменик Махмуда Бранковића, који је по предању био потомак Вука Бранковића.

Када би се мало детаљније истражило, нашли бисмо сигурно још породица Бранковића, које су наслањале своје порекло на средњовековне Бранковиће.



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Бранковићи
« Одговор #7 послато: Август 12, 2017, 05:26:23 поподне »
Срђан Рудић у свом делу помиње и податак да се у Анонимном опису Зете и Црне Горе из 18. века, помиње податак да су Бранковићи после пропасти босанског краљевства примили мухамеданство. У питању су Бранковићи, властела Павловића, чији су се поседи могуће налазили у истоименом селу код Рогатице. Да је део породице примио ислам сведочи надгробни споменик Махмуда Бранковића, који је по предању био потомак Вука Бранковића.

Када би се мало детаљније истражило, нашли бисмо сигурно још породица Бранковића, које су наслањале своје порекло на средњовековне Бранковиће.

Од њих је Богило Бранковић из Жепе, који се потурчио 1581. године; он је запалио цркву у Рађевићима, која је задужбина Драгутина и бана Стефана...
« Последња измена: Август 12, 2017, 05:33:28 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #8 послато: Август 12, 2017, 05:38:33 поподне »
За крај: да је Вук Бранковић заиста издао Србе на Косову, зар би настала од једног издајника светородна лоза Бранковића!?

Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бранковићи
« Одговор #9 послато: Август 12, 2017, 08:07:27 поподне »
Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.
Вуку Бранковичу је приписано издајство измедју осталог и због борбе његових синова са ујаком деспотом Стефаном око власти.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бранковићи
« Одговор #10 послато: Август 12, 2017, 08:11:43 поподне »
Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #11 послато: Август 12, 2017, 08:25:26 поподне »
Вук Бранковић је целога живота био непомирљиви непријатељ Турцима. И умро је у турском заточеништву. Косовски бој је вођен на његовом подручју, па и ако је изишао из већ изгубљене битке да сачува преосталу војску, то за средњевековне појмове није било ништа необично. Остали великаши су се из битке могли повући и касније, и вратити се у матичне области. Вук са својом војском није се имао где вратити.

Марко Мрњавчевић је био слаб и не тако значајан великаш. Ипак, успео је некако, као и Лазаревићи, опстати у амбијенту турске превласти и очувати своје подручје и народ на њему, а његова људска величина се огледа у оној беседи пред битку на Ровнима 1395. године, кад се као турски вазал молио Богу да - ако мора да погине иједан хришћанин у том боју, да он буде први. Писали смо о томе негде на форуму.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бранковићи
« Одговор #12 послато: Август 12, 2017, 09:11:12 поподне »
Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365

Не знам да ли си читао ту књигу, али у њој свака трећа реченица о Марку почиње са "и Марко је сигурно као и друго племство из тог периода....", док неколико поглавља готово да нема никакве везе са Марком. Књига није базирана на историјским подацима који се конкретно тичу особе о којој аутор пише, јер да јесте имала би око 30 страна, већ на мање или више познатим подацима о средњовековној Србији и маштаријама аутора. Циљ је очигледно био привући читаоце са насловом, а то шта је у самој књизи није много битно...

Што се самог Марковог вазалства тиче, мислим да је потпуно неприхватљиво јер се на такав корак одлучио у пресудном тренутку када је још увек било могуће зауставити турски продор. Кнез Лазар, Вук Бранковић и војска краља Твртка се нису борили на Косову јер су "изабрали царско небеско", већ зато што су сматрали да имају неке шансе за победу иако су Турци били бројнији. Исто као што су кнегиња Милица и деспот Стефан постали вазали, а Оливера завршила у Бајазитовом харему, управо зато што никакве шансе више није било за заустављање Турака.
Срби на Косову нису изгубили битку, већ је завршена без победника. Турци су се вратили тек после неколико година када више није имао ко да им се супростави. Да су се Марко Краљевић, Константин Драгаш и Балшићи борили на српској страни Турци би 1389. били потучени до ногу. Вероватно би покушали поново за 50-100 година, али то је већ сасвим друга прича. Оно што је битно јесте да је Марко пресудно утицао на нестанак средњовековне Србије.
« Последња измена: Август 12, 2017, 09:13:00 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #13 послато: Август 12, 2017, 09:59:10 поподне »
O могућим потомцима Бранковића:

Бранко Младеновић је имао три сина: Николу (или Радохну), Гргура и Вука. Никола није имао мушке деце, а за Гргура се не зна.
Вук Бранков(ић) је имао синове: Гргура, Ђурђа и Лазара.
За Гргура (каснијег монаха Герсима) не зна се је ли имао деце.
Лазар није имао потомства.
Ђурађ Бранковић је имао четири сина: Тодора, који је умро млад, Гргура, Стефана и Лазара.
О Стефану Слепом је писано данас овде, и видели смо да његова два сина, Ђорђе и Јован, нису имали мушких наследника. Ни Лазар није имао мушког потомства.
Гргур Ђурђев је имао сина Вука (Змај Огњени Вук), а за њега се не зна је ли имао потомства.

Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #14 послато: Август 12, 2017, 10:25:45 поподне »
Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.

А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бранковићи
« Одговор #15 послато: Август 12, 2017, 10:32:02 поподне »
Не знам да ли си читао ту књигу, али у њој свака трећа реченица о Марку почиње са "и Марко је сигурно као и друго племство из тог периода....", док неколико поглавља готово да нема никакве везе са Марком. Књига није базирана на историјским подацима који се конкретно тичу особе о којој аутор пише, јер да јесте имала би око 30 страна, већ на мање или више познатим подацима о средњовековној Србији и маштаријама аутора. Циљ је очигледно био привући читаоце са насловом, а то шта је у самој књизи није много битно...

Што се самог Марковог вазалства тиче, мислим да је потпуно неприхватљиво јер се на такав корак одлучио у пресудном тренутку када је још увек било могуће зауставити турски продор. Кнез Лазар, Вук Бранковић и војска краља Твртка се нису борили на Косову јер су "изабрали царско небеско", већ зато што су сматрали да имају неке шансе за победу иако су Турци били бројнији. Исто као што су кнегиња Милица и деспот Стефан постали вазали, а Оливера завршила у Бајазитовом харему, управо зато што никакве шансе више није било за заустављање Турака.
Срби на Косову нису изгубили битку, већ је завршена без победника. Турци су се вратили тек после неколико година када више није имао ко да им се супростави. Да су се Марко Краљевић, Константин Драгаш и Балшићи борили на српској страни Турци би 1389. били потучени до ногу. Вероватно би покушали поново за 50-100 година, али то је већ сасвим друга прича. Оно што је битно јесте да је Марко пресудно утицао на нестанак средњовековне Србије.

Мораш имати у виду да су Драгаши и Марко постали вазали након катастрофе на Марици 1371, када је изгинуо највећи део војске Вукашина и Угљеше и њихових вазала, након тога борба тих вазала против Османлија није била питање воље, већ могућности, услед тога су они морали да прихвате да постану турски вазали. Такође, иако се код нас потенцира да је Косовска битка била судбоносна по српске феудалне државе, то није тачно, далеко значајнија у том погледу је била Маричка битка. Да су ту били побеђени Турци, тада би се можда десило ово што си написао, они би били на одређени период изгнани из Европе, колики би тај период био је питање, било је ту много параметара у игри. Дакле Драгаши и Марко нису могли да дигну неки хипотетички устанак против Турака, јер ни Лазар ни Твртко нису били у могућности да предузимају офанзивне акције против Турака, већ само дефанзивне, тако да не би могли да им прискоче у помоћ, а Турци би тај хипотетички устанак самлели огњем и мачем. Дакле наши великаши на простору некадашње државе Мрњавчевића заиста нису имали неки избор, али зато Балшићи јесу. Они нису били турски вазали и могли су да пошаљу војску у заједнички одбрамбени подухват али то нису учинили, јер је код њих преовладала ускогрудост и гледање сопственог дворишта уместо ствари од општег интереса, тако да ако на неког упиремо прстом за последице Косовског боја, онда би то требало да буду Балшићи. Као што рекох, чак и да су Турци побеђени у Косовској битци, они би се релативно брзо прегруписали и вратили јер су имали велике резерве људства и материјала, а наши феудални господари нису били те среће, такође били су уједињени под једним политичким и верским владаром, док су наши били разједињени, свако са својим појединачним интересима. Да не говорим о јаничарима и њиховој револуционарној улози у тадашњем европском ратовању, за које ниједна европска војска тог времена није имала право решење. Такође, Турци су се након Марице учврстили у Европи и победа у Косовској битци не би резултирала њиховим избацивањем из Европе, јер је то била првенствено одбрамбена акција, а Срби за неке успешне веће офанзивне акције против Турака, без помоћи са Запада, нису имали шансе. Још једна ствар, чак и да су неким чудом турски вазали успели да се отргну и прикључе Лазару у битци, као и Балшићи, то опет не би могло да гарантује сигурну победу, јер као што видимо на примеру Маричке битке, ни велика војска не помаже када те неко тактички надмудри, а кроз историју има заиста пуно примера где је већа војска губила од мање јер су ови имали више среће или бољу тактику; српска војска би са поменутим додацима била можда изједначенија са турском, опет мислим да би Турци имали више ратника, али то ништа не мора да значи у погледу исхода битке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #16 послато: Август 12, 2017, 10:39:15 поподне »
А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?

Ако мислиш на оно рукописно родословно стабло, ја ту једва да нешто могу да прочитам.
И веома је тешко пратити ко од кога потиче.
Испада да су Бранковићи огранак Балшића!?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #17 послато: Август 12, 2017, 10:44:19 поподне »
А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?

Кад сад погледам, ово је заправо родослов јајачких Бранковића

Поред ових познатијих, нешто мање познати су браћа Павле, Антоније и Јаков Бранковића, које 1690. године цар Леополд I именује за грофове Јајца, што видимо и у списковима средњовековне властеле из 18. и 19. века, а који се такође позивају на наслеђе деспота Бранковића.

На крају, налазе се имена Paulus, Antonius, Jacobus... Павле је имао још Јована, Августина, Франциска и Марију.

Павлов отац био је Августн, његов Павле, његов Јован, а његов Вук - Гргуревић - Змај Огњени?



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бранковићи
« Одговор #18 послато: Август 12, 2017, 10:48:46 поподне »
Ако мислиш на оно рукописно родословно стабло, ја ту једва да нешто могу да прочитам.
И веома је тешко пратити ко од кога потиче.
Испада да су Бранковићи огранак Балшића!?

Тако овде стоји.

Иначе, доста је читљиво, само кад се мало привикнеш на слова. ;)

Пишем сутра више, одох да спавам.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Бранковићи
« Одговор #19 послато: Август 12, 2017, 11:13:55 поподне »
На крају, налазе се имена Paulus, Antonius, Jacobus... Павле је имао још Јована, Августина, Франциска и Марију.

Павлов отац био је Августн, његов Павле, његов Јован, а његов Вук - Гргуревић - Змај Огњени?

Змај Огњени Вук је један од тројице који би могли имати мушког потомства.
"Наша мука ваља за причешћа"