Мислим да већина учесника дискусије покушава исламизацију објаснити неким универзалним правилом типа власи су се исламизовали, или ратари су се исламизовали. А заправо је процес исламизације текао више стихијски, без неког посебног правила, у складу са околностима. Главна мотивација је у највећем броју случајева била опортунизам. Јер опортунизам није само када феудалац прелази на ислам да би сачувао земљу и утицај, већ је опортунизам и кад његови поданици прелазе на ислам заједно са феудалцем да би им живот био лакши.
Одговорити на питање зашто су се неке области више, а нек друге мање исламизовале, јесте исто као одговарати на питање зашто су у Другом свјетском рату неке области отишле у четнике, а неке у партизане.
Други проблем је што се ствари посматрају из угла скоријег етничког стања, па у први план искаче централна Босна као посебно исламизована, иако је раније било у турском царству још таквих изразито исламизованих области. Попут централне Славоније око Пожеге, а тамо се сигурно нису исламизовали крстјани. У Херцеговини се такође помиње појачана исламизација око Неретве и Стоца. Чињеница јесте да су се области Краљеве земље и области Павловића масовно исламизовале у периоду од 150 година (од 1469 до 1604. године). Да су преведени неки пописи у овом периоду, било би нам јасније како се та исламизација одвијала.
Што се влаха тиче, треба имати у виду да су овај статус добијали не само православни, и не само досељеници из југоисточних крајева, већ и католици и можда припадници цркве босанске у граничном појасу према Угарској. Процес исламизације код влаха је увијек био постепен. Често се исламизује само један припадник водеће породице, један брат на примјер. Његовом исламизацијом се постиже циљ, а то је да читавој групи буде лакше. И није било потребе за исламизацијом читавог катуна. То се рецимо добро види на примјеру пописа из 1550. године. Ово доста личи на процес исламизације Брђана и Арбанаса на Пештеру, гдје у крајњој инстанци жене остају хришћанке и по сто година након што је читав род прешао на ислам. Захваљујући овом принципу власи су били отпорнији на масовну исламизацију. Иако је исламизација и њих значајно захватила. Та отпорност се види код неких изолованих влашких група у потпуно исламском окружењу, које су до данас (бар до посљедњег рата) опстале као православне, као што је нпр. пар српских села у планинама источно од Бугојна (они су буквално потомци православних статусних влаха из 1550. године).
