Вук и Турци
Иако није био много наклоњен турцизмима, Вук је у први " Српски рјечник" из 1818. године унео и турске речи које се говоре или певају у народу и обележио их звездицом, а гдје год је могао, замењивао их је српским речима. У првом издању "Рјечника" од укупно 26.270 речи било је 2.209 турцизама (1.259 речи и 950 изведеница), а у другом издању из 1852. године, на опште изненађење, уместо да се број турцизама смањи, повећан је за 500 нових. Прикупљајући "турске и друге источанске речи у нашем језику" за "Велики српски речник" крајем 19. века, Ђорђе Поповић се уверио да је "крајње време да се прикупе речи које су нам дошле од Турака, и преко њих. Уступајући Турци са српских земаља, уступа с њима и њихов језик, и зацело није далеко време, кад у свим српским земљама Турака нигдје бити неће. Од речи, које су нам с њима дошле, хоће некоје остати у употребљењу, као што то видимо на пр. у Срему, Бачкој и Банату; али далеко већи број заборавиће се и истиснуће се. Ово по себи не би никаква штета била, кад с тиме не би напоредо ишла и опасност, да Срби с временом неће моћи ра-зумевати своје народне песме, у којима је толико турских речи".
Турци су одавно напустили ове просторе, али турцизми су остали и стекли право грађанства у лексици српског језика. Србисти никада нису настојали да српски језик очисте од турцизама, па су они тако нашли сигурно ухлебљење у народној поезији, књижевности, култури, историји и савременом говору. Док је у некадашњој Југославији било у употреби око десет хиљада турцизама (због бројног муслиманског становништва у БиХ, као и турске народности на Косову и Метохији и у Македонији), процењујемо да се у савременом српском језику данас користи око 3.000 турцизама с тежњом опадања њихове употребе, нарочито међу младим генерацијама. У данашње време примјећује се да се англицизми увлаче у наш језик брзином као некада турцизми, када је турски језик био важан колико данас енглески. Некада је на нашим просторима турски био званичан језик освајача и његова употреба ширила се посредством власти и управе, војске, насељавањем турског становништва, исламизацијом словенског живља, а значајан утицај вршили су и млади људи који су се школовали у Цариграду. Турцизми нису подједнако заступљени у свим социо-културним срединама. Више се користе у сеоским срединама, Санџаку и на југу Србије.
У свакодневном говору, савременом књижевном и новинарском језику највише се користе усвојени турцизми у које спадају они за које не постоји одговарајућа замена у српском језику као што су
алва, амбар, арпаџик, бакар, барут, боза, боја, будала, бут, димије, душек, дуван, ђон, ексер, јастук, јатак, јелек, јорган, јоргован, калуп, кашика, катран, кавез, кафа, копча, кула, кундак, кутија, лала, леш, ливада, лимун, мајмун, марама, памук, папуче, пиринач, ракија, сапун, сат, сирће, сунђер, ферман, фес, торба, тамбура, топ, туткало, ћебе, ћела, чамац, чарапе,чаршав, чаршија, чекић, чесма, чобанин, чорба, џеп, џигерица, џин, шал, шатор, шећер, шишмиш и друге речи.
Иако за многе турцизме постоји замена у српском, они су се толико одомаћили да се употребљавају упоредо са српским речима:
авлија/ двориште,
ада /острво,
бадава/бесплатно,
басамак/степеник,
вала/богме,
дилбер/драган,
дунђер/градитељ, столар и тесар,
ђозлуци/наочаре,
ђубре /смеће,
ђувегија/младожења, ...
Велики број ових турцизама сматрамо архаизмима - старим речимаза које у савременом језику постоје нови изрази - неологизми. Често их користе писци у књижевном стваралаштву, као и новинари, ради постизања изражајности. Дела наших књижевних великана као што су Ђура Јакшић, Алекса Шантић, Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Борисав Станковић, Меша Селимовић, Иво Андрић, Зуко Џумхур, и много других књижевних стваралаца обилују мајсторски употребљеним турцизмима који дају обојеност језичком изразу. Да ли вам боље звучи "На Дрини
ћуприја" или "На Дрини мост"? "Проклета
авлија" или "Проклето двориште"?.
Дневна штанпа врви од турцизама, поготово у насловима.....
"Политикин забавник", бр.3270, 10.10.2014, стр 4-5; аутор Мирјана Теодосијевић
Крај