Hrvati nisu isključivo čakavci već zapadnoštokavci, što Srbi nisu izuzev ono malo Srba oko Kupresa i Livna koji su se ikavizirali jer su izvorno bili (i)jekavci. Zna se dobro koje su bile etnopolitičke granice na zapadnom Balkanu prije dolaska Turaka. Pričati o srpskim granicama toliko duboko u zapadnoj BiH nema veze s realnosti.
Политичке границе ствар су односа моћи разних владика, природнога богатства земље и градов. Сродство народов и племен је засебна притча.
Шта се тиче језика, при досељењу Словiн сви бесiдиху на једном те истом језику, прасловiнском. Тек с врiменом су се говори почели уразличават.
Шта је већа разноврстност говор у једној области, то је већа старина обитавања људи у тој области.
Кајкавски и чакавски говори су разноврстнiји и мање подложни новинам од сусiдних штокавских говор, но зато су нарочито у касном срiдњем вiку напојили се нiмачкими али бњетачкими бесiди веће нер западнiји сусiди турачких.
Они говори шта зову штокавским, неважно кажу ли стари јат - е, и или 'је прошли су скупа кроза многе новине и промiне. ( Шта се тiче одјека гласа јат, тај је и у кајкавцев и у чакавцев без чрстине и промiња му се квалитет се од мiста до мiста.)
Находци генетичких истраг и испитивањ освiтљавају сродност разних субетничких скупин на нашем поднебљу и њихову врiменску удаљеност. Какав плод да знаност, тако и ваља бит и решена било ка недоумица. Дај Боже срiће свим, да им испадне онако како прижељкују. А ако не, исто добро, само ћемо се веће волiт и почитат.