Кад смо већ код германских имена, занима ме да ли међу Словенима постоје мушка имена са наставком -ила? У турским пописима сам налазио слична имена (Вукила/иља). Овај наставак је особен за источногерманске народе (и Атила је носио њихово име).
Неки су објашњавали имена са овим наставком турским утицајем (имена попут Осман, Рахман, итд.), но имена попут Алтоман (превод имена је дословце- "старац") су забиљежена много прије османског упада на Балкан.
Наставак -ман заиста не звучи словенски, али је присутан и данас у нашим именима: Вукоман, Крсман, Радоман. Сад, да ли је наставак несловански па се временом дошло до оваквих мијешаних словенско-несловенских облика имена, не знам. У ову групу би могли ставити и име Душман које се спомиње горе. То отвара питање и о етимологије наше ријечи душман.
Са друге стране, поред ових имена са наставком -ман (Алтоман, Котроман, Дестриман, Палман) има и других имена без наставка -ман, која такође не звуче словенски, а срећу се у српском средњем вијеку као што су Оливер, Милтен, Сандаљ и др.
Чини ми се, да iе Котроман искварени облик (тада честог) нем. личног имена Guntram.
А пази ово:
Согласно одной из версий, фамилия рода происходит от слов Got и Roman, отсюда Gotroman или Котроман.
Ово је са руске википедије, а позивају се на: Zoranić, Hakija. O etnogenezi Bošnjana — Bošnjaka.
В дубровницком документе от 14 мая 1432 года упоминается человек под именем лат. Cotromano Goto, в котором некоторые исследователи видят Степана Котромана.
А пази ово:
Согласно одной из версий, фамилия рода происходит от слов Got и Roman, отсюда Gotroman или Котроман.
Ово је са руске википедије, а позивају се на: Zoranić, Hakija. O etnogenezi Bošnjana — Bošnjaka.
В дубровницком документе от 14 мая 1432 года упоминается человек под именем лат. Cotromano Goto, в котором некоторые исследователи видят Степана Котромана.
... iер iе нелогично да се звао Got-Roman Got.
Није немогуће, при изговору Гунтрам, прво слово је лако могло да еволуира у К, а за тим и друго у О, па да на крају добијемо сложену комбинацију Котроман. Мада, ово -ман, држи тежиште речи на првобитној препотставци, да је име ипак оригинално. Требало би погледати немачке речнике, јер ми Котроман у изворима срећемо управо у таквом облику, дакле, није било неких приповедања ту, већ су то записи личних имена добијених од оних који су записивани.
Постоји чак верзија да је Котроман име ромејског порекла. :P
(https://books.google.rs/books?id=W1xmAAAAMAAJ&hl=sr&pg=PA267&img=1&pgis=1&dq=%22kotroman%22+onomastika&sig=ACfU3U29b_9OQCM3E_vS9Yxw98AuHAElJw&edge=0)
Управо на ове далматинске Котромановиће Трухелка шпекулише да су могући потомци Вука Банића-Грубачевића :)
Од тих далматинских Котромановића је и бивши хрватски министар војни Анте Котромановић. Бивши министар Котромановић је родом из села Потравље, за које се везују и следеће чињенице: U selu se nalazi ruševine srednjovjekovnog i ranonovovjekovnog grada Potravnika (drugo ime: Travnik) koji je u narodu poznat kao Bićin grad odnosno Kotromanić kula. Prvi mu je spomen iz 1371. godine.
Но, ако погледамо шта пише на Родословљу.хр, видећемо да је реч о смишељеној подметачини: Inače sadanje hrvatsko prezime Kotromanović može se nazvati „osobnim uratkom“ franjevca fra Grge prvog Petkovića (umro je 31. kolovoza 1806. godine u sinjskom samostanu), koji je samog sebe prozvao Kotromanom, a onda sve pripremio da rod Petkovića iz Potravlja pokraj Hrvaca, kojem je pripadao, proglasi potomcima srednjovjekovne kraljevske dinastije Kotromanića, što je Bosanskim Kraljevstvom vladala od oko 1250. do 1463. godine.
Дакле, реч је о неким Петковићима, а како на самом Родословљу.хр пише, досељеницима из Бротња у Херцеговини, који се населише у Потрављу 1692. године. Петковићи су даљим пореклом од херцеговачког рода Орловића.
Извор: Родословље.хр (http://www.rodoslovlje.hr/istaknuta-vijest/o-kotromanovicima)
Нажалост, Сол, овде је сувишно трагати за Вуком Баниће-Грубачевићем, мораћемо негде даље. :(
Извор: Родословље.хр (http://www.rodoslovlje.hr/istaknuta-vijest/o-kotromanovicima)
Od svih plemena krsnicu imaju samo slijedeći: Beš, Brečić, Ilić, Musulin, Petković i Plećaš (Sve Svete), te Kešina, Ramić i Vučić (Bogojavljenje)
За име Алтоман, видех два тумачења:
или од германског Алтман (Altmann) или од новолатинског Altus (висок), са германским наставком -ман.
Нисам баш сасвим разумео овиа Булгарите, одакле им ово:
"обща основа, АЛТ - последен"
Нисам чуо са ово до сада. Има ли каквих других података о пореклу ове основе?
Номер; Имена на латински; Имена на съвременен български; Имена на старобългарски; Значение на имената на старобългарскиПредполагаеми имена на прабългарски (липсват източници) 1 ianuarius Януари просинец, колог, коложег, голям сечко месецът на горящият дънер алем 2 februarius Февруари съчен, сечко, малък сечко месецът на страшния лед тутом 3 martius Март сух сухият месец читем 4 aprilis Април брязок многоцветният месец твирем 5 maius Май тръвен, тревен тревистият месец вечем, сретен 6 iunius Юни изок, червеник червеният месец шехтем 7 iulius Юли чръвенъ, жетар, жътвар, сърпен месецът на жътвата сетем 8 augustus Август орач, зарев месецът на оранта есем 9 september Септември руен, руй изобилният (плодороден) месец девем 10 october Октомври листопад месецът на падащите листа елем 11 november Ноември груден месецът на грудките елнем 12 december Декември студен студеният месец алтом, алтем |
Сасвим је могуће да су Бугари као турскотатарско племе донијели моду имена са наставком МАН. Видимо да код Бугара од средњег вијека до данас егзистира име Алтоман(Днес има с. Алтоман, Кюстендилско).
Из књиге: История на Българската държава през средните векове, историчара Васила Златарског
Българско летоброене
Втората дума в българските изрази представят поредни бройни имена и означават названия на месеците в цикловата година. От тях са известни: έλεμ, алем означава „първи”, вечем— „трети”, тутом— „четвърти“, бехти— „пети“, алтом — „шести”, шехтем — „осми“, твиремъ — „девети”; какво означава ениалем, ше посочим по-долу.
О пореклу и владарима Котроманића, читаву студију написао је др Жељко Фајфрић, а пренео ју је сајт www.zapadnisrbi.com
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/199-bosna-i-hercegovina-u-srednjem-vijeku.html
“…Будући да се Пријезда истицао прогонима богумила то је изгледало да је постао искрени католик, па је папа наредио Доминиканцима да му врате сина. У том моменту он још увек није личност већег формата, али ће каснија историја да га упозна као вероватног родоначелника породице Котроманић…
…Дакле, била је ту читава збрка родбинских веза са Арпадовићима, Анжувинцима, Шубићима и Немањићима. То је свакако разлог за касније легенде о пореклу породице Котроманић и о њиховом презимену. Најпознатија легенда је она коју презентира Мавро Орбин. По њему, након смрти Кулин бана, угарски краљ је у Босну послао једног свог великаша, пореклом Немца, који је имао задатак да Босну заузме. Он се звао Котроман, а како је био вешт ратник то је успео веома лако да обави задатак. За награду, краљ га је поставио Босанским баном. "Сада, кад је умро поменути Кулин бан, краљ који је у то време био у Угарској одлучи, из раније наведених разлога, да заузме Босанско Краљевство. Због тога је послао с војском једног свог великаша по имену Котроман Немац, на гласу ратника. Кад је Котроман дошао у Босну и нашао је без господара, лако ју је заузео. Да би га за то наградио, краљ га је именовао баном Босне и хтео да се његови потомци вечно смењују на том положају. Пошто је породица Котромана током времена добила велико потомство, сви су се по Котроману називали Котроманићи" (Мавро Орбин). Да је легенда ухватила корена види се из неких Дубровачких писама где се бан назива "Цотрумано Гото". Данас се мисли да Котроманићи нису страног порекла и да потичу из неке босанске племићке куће, а да је бан Пријезда И тек један од њених припадника, никако утемељивач ове династије. То делимично потврђује и Мавро Орбин када наводи да је: "њихова породица готово увек владала у Босни. Некад су то били банови, а некад кнежеви"….
О пореклу и владарима Котроманића, читаву студију написао је др Жељко Фајфрић, а пренео ју је сајт www.zapadnisrbi.com
http://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/199-bosna-i-hercegovina-u-srednjem-vijeku.html
“Због тога је послао с војском једног свог великаша по имену Котроман Немац, на гласу ратника. Кад је Котроман дошао у Босну и нашао је без господара, лако ју је заузео. Да би га за то наградио, краљ га је именовао баном Босне и хтео да се његови потомци вечно смењују на том положају. Пошто је породица Котромана током времена добила велико потомство, сви су се по Котроману називали Котроманићи" (Мавро Орбин). Да је легенда ухватила корена види се из неких Дубровачких писама где се бан назива "Cotrumano Goto". Данас се мисли да Котроманићи нису страног порекла и да потичу из неке босанске племићке куће, а да је бан Пријезда И тек један од њених припадника, никако утемељивач ове династије. То делимично потврђује и Мавро Орбин када наводи да је: "њихова породица готово увек владала у Босни. Некад су то били банови, а некад кнежеви"….
можда је мање познато име старијег брата цара Душана - Душман
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6b/Loza_Nemanjica_Decani_c_3_1.jpg/250px-Loza_Nemanjica_Decani_c_3_1.jpg)
Приказ Душмана на лози Немањића у Дечанима
https://sr.wikipedia.org/wiki/Душиц_Немањић
От тадж. душман «враг», далее из общеиранск. конструкции, означающей «злоумышленник, злая мысль»; ср.: перс. دشمن (došman); родств. санскр. दुर्मन्मन् (dur-mánman) «злоумышляющий»