Аутор Тема: Моја колекција  (Прочитано 412831 пута)

robert w.

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #60 послато: Април 02, 2014, 01:49:43 поподне »
"Odevanje graničara Vojne krajine u 18 i 19 veku" Desanke Nikolić
http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Granichary.pdf

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #61 послато: Април 02, 2014, 02:10:16 поподне »
"Odevanje graničara Vojne krajine u 18 i 19 veku" Desanke Nikolić
http://www.reenactor.ru/ARH/PDF/Granichary.pdf
Сјајно! :)

robert w.

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #62 послато: Април 02, 2014, 02:38:47 поподне »

robert w.

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #63 послато: Април 02, 2014, 06:27:13 поподне »

robert w.

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #64 послато: Април 04, 2014, 01:11:32 поподне »
Članak Anatolija Kljosova o jevrejskoj genetici, uz neke, recimo, zanimljive stavove. Ako imate vremena, pogledajte i komentare. Linkovi prema njima su na dnu stranice.
https://sites.google.com/site/levitedna/origins-of-r1a1a-ashkenazi-levites/2014-klyosov-article-on-jewish-dna-genealogy

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #65 послато: Април 04, 2014, 01:27:47 поподне »
Članak Anatolija Kljosova o jevrejskoj genetici, uz neke, recimo, zanimljive stavove. Ako imate vremena, pogledajte i komentare. Linkovi prema njima su na dnu stranice.
https://sites.google.com/site/levitedna/origins-of-r1a1a-ashkenazi-levites/2014-klyosov-article-on-jewish-dna-genealogy

На брзину погледах, дјелује занимљиво. Ево линка на руску верзију текста са оригиналним Кљосовљевим коментарима.
http://pereformat.ru/2014/01/dna-genealogy-jews/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Моја колекција
« Одговор #66 послато: Мај 23, 2014, 12:45:56 поподне »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #67 послато: Мај 23, 2014, 08:40:12 поподне »
Есад Куртовић - Власи Пилатовци

https://www.academia.edu/7122642/Vlasi_Pilatovci_Radovi_Filozofskog_fakulteta_u_Sarajevu_XVII_3_Historija_Historija_umjetnosti_Arheologija_Sarajevo_2014_301-310

Интересантно је да су Пилатовци, у српским сеобама на запад дошли и до Жумберка. Међу првим српским насељима у Жумберку помињу се и Пилатовци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Моја колекција
« Одговор #68 послато: Мај 26, 2014, 11:41:13 поподне »
Влах Дробњак Жур Стипановић - Есад Куртовић

https://www.academia.edu/7122676/Vlah_Drobnjak_Zur_Stipanovic_Godisnjak_BZK_Preporod_13_Saarajevo_2014_373-383

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #69 послато: Мај 27, 2014, 05:25:35 поподне »
Један извор из 1689. године, аутора Јохана Вајкарда Валвасора, под називом Die Ehre deß Hertzogthums Crain (срп. Слава Војводине Крањске), описује између осталог и насеља Аустријске и Турске Хрватске.

Књига је штампана готицом, на немачком језику, и пропраћена је илустрацијама описаних градова. У многим примерима спомињу се и различита презимена значајнијих људи и породица са тих простора.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #70 послато: Мај 27, 2014, 05:53:29 поподне »
Један извор из 1689. године, аутора Јохана Вајкарда Валвасора, под називом Die Ehre deß Hertzogthums Crain (срп. Слава Војводине Крањске), описује између осталог и насеља Аустријске и Турске Хрватске.

Књига је штампана готицом, на немачком језику, и пропраћена је илустрацијама описаних градова. У многим примерима спомињу се и различита презимена значајнијих људи и породица са тих простора.

Ово је веома вриједна књига, поготово за историју Срба у Крајини. Драгоцјена је, јер је писана од стране савременика, тако да је за неке податке извор првог реда. Валвасор је веома прецизан када описује Србе крајишнике, објашњава веома тачно њихове постове, славе, обичаје. Невјероватно колико су обичаји идентични са данашњим иако се ради о периоду 17.вијека. Има и доста интересантних илустрација.

Пошто ову књигу имам у српском преводу, гледаћу да је скенирам и поставим у библиотеку.

Има и један краћи дио гдје Валвасор објашњава да Власи у Крајини нису исти Власи као они у Молдавији и Влашкој и да не говоре искварени латински.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #71 послато: Мај 27, 2014, 06:34:03 поподне »
Нисам знао да књига има и српски превод. Ево сад видим и ја да има. Мораћу баш да је потражим, тематика је веома занимљива. Валвасор је аутор и једног грбовника, познатог по називом Opus insignium armorumque, из 1687/88. године. Репринт овог дела штампан је у Љубљани 1992. године.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #72 послато: Мај 28, 2014, 08:24:00 пре подне »
Као архитекти веома ми је била интересантна ова илустрација из Валвасорове књиге. Ту је приказано једно морлачко село у Крајини.

Видимо да је село заштићено шанцем и зидом од зашиљених балвана. Сама архитектура села је тврђавног типа, са четири одбрамбене куле на угловима и кућама које уједно представљају одбрамбени зид и простор за становање. Све куће су оријентисане ка унутрашњем дворишту.



Није ми познато да је иједно овакво село опстало или да је као такво описивано у каснијој литератури историчара или архитеката. С обзиром на то да је било од дрвета, то је и разумљиво.

Архитектура му дјелује прилично практично и логично за положај у ком су се Срби у крајини налазили у том периоду.

Подсјећа на оне дрвена утврђења из стрипова о Великом Блеку и Команданту Марку.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Моја колекција
« Одговор #73 послато: Мај 28, 2014, 08:54:05 пре подне »
Мене подсећа на утврђење Гала из стрипа Астерикс. :)

У овом документарцу се може видети како је то изгледало:

<a href="http://www.youtube.com/v/bty_o-iS0Ls" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">http://www.youtube.com/v/bty_o-iS0Ls</a>
« Последња измена: Мај 28, 2014, 11:25:58 пре подне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Моја колекција
« Одговор #74 послато: Мај 28, 2014, 06:14:43 поподне »
Одлична опсервација г. Јерковићу. :)

Данас нађох још једну веома корисну књигу. У питању је дело Барања између 1686. и 1713. године., аутора Клауса Гатермана. Оно што ме посебно изненадило су објављени поименични пописи становништва барањских насеља.

Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, Göttingen, 2005



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Моја колекција
« Одговор #75 послато: Јун 28, 2014, 10:46:55 пре подне »
Др Миодраг Перовић: Војвода Богић Морачанин - племе Морача/Морачани

http://www.scribd.com/doc/120412136/Vojvoda-Bogi%C4%87-Mora%C4%8Danin


Раде Вујисић - Братство Вујисића

http://radevujisic.com/files/bratstvo_vujisica.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс



Ван мреже Filip Padrinoo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Моја колекција
« Одговор #77 послато: Јул 21, 2014, 07:27:57 поподне »
.
« Последња измена: Август 21, 2014, 04:54:35 поподне Филип Падрино »

robert w.

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #78 послато: Септембар 15, 2014, 07:18:43 пре подне »
"Etnički sastav Epira u srednjem veku" Brendona Osvalda.Ima dosta stvari koje su poznate iz ranijih dela naših autora, pogotovo Hrabaka i njegove "Tesalije u 13 i 14 veku", no ima i nepoznatih stvari, npr učešće Jevreja u populaciji Epira i naseljavanje Albanaca na prostor Janine u vreme cara Dušana.

http://www.cliohworld.net/onlread/5/44.pdf

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Моја колекција
« Одговор #79 послато: Септембар 15, 2014, 09:31:44 пре подне »
Тек скоро сам сазнао да је Атика и скоро сва околина Атине још позног средњег вијека насељена Албанцима тзв. Арванитима. Ови православни Албанци су се добрим дијелом погрчили, али је остала и јасна свијест о албанском поријеклу. Тренутни поглавар православних Грка Јероним Други је од ових Албанаца-Арванита.