Моја колекција

[Nebo]

Лично мислим да међу нама има потомака бочних Црнојевића.

Има сигурно. Има Црнојевића у Грађанима код Цетиња:

http://www.crnojevic.rs/page.aspx?id=1

Моје мишљење је да легендани родоначелник Црнојевића нико други него Maurus Scura (Scuri) Comes Albaniae (1282 г.) , господар приморског дела Албаније по милошћу Карла Анжујског, Краља Сицилије и титуларног Краља Албаније. После пораза од Топија и губитка власти следи повлачеље на север са именом Gurazi / Gurizi што ако се не варам на албанском значи црни камен. Касније следи Ђурашевић / Црнојевић као игра речи.

Ја сам више присталица српске верзије 
Али, има ту нешто црномањасто: најранији предак Црнојевића је Ђураш Вранчић. После имамо Црноја и по њему презиме Црнојевић.
Пада ми на памет детаљ из рада са подацима о тестирању днк у Жупи Александровачкој, где се за неколико фамилија које имају префикс "кара" у презимену или надимак који указује на црномањасту комплексију, утврдило да су носиоци хаплогрупе Ј (не сећам се баш тано које).

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Има сигурно. Има Црнојевића у Грађанима код Цетиња:

Има и сада породица која носе презимена, као рецимо Балшић, Бранковић, Дејановић, Бакић, Лазаревић па и Црнојевић итд. Наравно нико од њих нема везе славним средњовековним презимењацима

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Ја сам више присталица српске верзије 
Али, има ту нешто црномањасто: најранији предак Црнојевића је Ђураш Вранчић. После имамо Црноја и по њему презиме Црнојевић.
Пада ми на памет детаљ из рада са подацима о тестирању днк у Жупи Александровачкој, где се за неколико фамилија које имају префикс "кара" у презимену или надимак који указује на црномањасту комплексију, утврдило да су носиоци хаплогрупе Ј (не сећам се баш тано које).

Ристо Ковијанић се добро намучио да одгонетне порекло и значење имена Ђураша Вранчића, али сви који се баве овом тематиком мисле да је легендарни Црноје био црномањаст, много је логичније да је Црноје буквални превод латинског личног имена Mauricius, Maurus, Mauro односно Maurice, Moritz чије је значење црн /таман.

Немојмо заборавити да има и других примера српских имена који су такође буквални преводи, рецимо Стојан > Константин, Алексеј > Бранило или Бранко, Каменко > Петар итд.

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Ако Црнојевић и јесте прећутан (не знам зашто би?), то не умањује значај војводе Грдана Никшића. Ако сам добро разумео талијански текст у фусноти, у њему се даје подршка Црнојевићу и нарочито војводи Грдану ("specialmente Gradan vaivode)". Питање је колико се Црнојевић уопште бавио по Црној Гори. Претпостављам да је послат да изазове емоције у народу и тиме подстакне устанак, aли да није имао неког важнијег учешћа у њему.

[Да битне ствари нису прећутане, не би сви  ми на овом форуму проводили дане и године/b]

Ја не оспоравам и умањујем значај Грдана војводе никшићког, али у наведеном италијанском извору се Иван В. Црнојевић  титулише "capitanio GiovacinCerni Vaivode". У венецијанскиј/италијанској војно-кадровској номенклатури тога времена чин Capitano или Gran Capitano је искључиво намењен вођи! 

[Nebo]

Има и сада породица која носе презимена, као рецимо Балшић, Бранковић, Дејановић, Бакић, Лазаревић па и Црнојевић итд. Наравно нико од њих нема везе славним средњовековним презимењацима

Ови из Грађана би требало да су аутентични.
Не од Ивана Црнојевића, али бочни сродници по мушкој линији, дакле потомци Ђураша Вранчића.

[Nebo]

Ја не оспоравам и умањујем значај Грдана војводе никшићког, али у наведеном италијанском извору се Иван В. Црнојевић  титулише "capitanio GiovacinCerni Vaivode". У венецијанскиј/италијанској војно-кадровској номенклатури тога времена чин Capitano или Gran Capitano је искључиво намењен вођи! 

Хтедох рећи да мислим да се Црнојевић само појавио као морална подршка (све са чином капетана) и вратио дома, а да је устанак водио Грдан.

Не знам да ли сам најбоље схватио цитат (талијански знам површно), али испада као да неко парафразира Ивановог оца који је рекао да се треба информисати о расположењу у народу и изградити поверење према свом сину капетану Ивану Црнојевићу војводи и нарочито војводи Грдану.

Необична ми је и транскрипција Giovacin. Пре бих закључио да се звао Јовашин, а не Иван.

[Amicus]

Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske krajine 3, Zagreb, 1889

У додацима наведеног дела налази се још и следећи пописи:

1. Popis vojske na hrvatskoj Krajini u Senju i Otočcu iz 1540
2. Popis konjanika i pješaka u Bihaću i u obližnjih gradovih iz 1540
3. Popis straža i pošta po hrvatskoj krajini iz 1540.
4. Popis vojske primorske krajine iz 1551
5. Popis vojske Bihaćke kapetanije iz 1551
6. Zapovjednici vojske u obrani Krajine Hrvatske

Пошто видех да од Лопашића није постављена ниједна од ових књига, предлажем онима који су задужени за Дигиталну библиотеку да додају сва три тома, као и да додају о истог аутора и ово:

Radoslav Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb, 1890

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Поштовани Amicus, знаш ли можда где би се могла наћи следећа књига у ПДФ-у? 

V. Makusev, Monumenta Historica Slavorum Meridionalium vicinorumque populorum deprompta e tabulariis et bibliothecis, vol. II. (Belgrade, 1882).

[Amicus]

Поштовани Amicus, знаш ли можда где би се могла наћи следећа књига у ПДФ-у? 

V. Makusev, Monumenta Historica Slavorum Meridionalium vicinorumque populorum deprompta e tabulariis et bibliothecis, vol. II. (Belgrade, 1882).

Поштована Маргита,

Биће да бесплатно можете погледати само први том: Monumenta Historica Slavorum Meridionalium vicinorumque populorum deprompta e tabulariis et bibliothecis Тражих и други, али њега бесплатно нема, само да се поручи (видех на Kupindo.com има за 2.000 динара); или да посетите Народну библиотеку или Библиотеку Матице Српске, те да код њих погледате.

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Поштована Маргита,

Биће да бесплатно можете погледати само први том: Monumenta Historica Slavorum Meridionalium vicinorumque populorum deprompta e tabulariis et bibliothecis Тражих и други, али њега бесплатно нема, само да се поручи (видех на Kupindo.com има за 2.000 динара); или да посетите Народну библиотеку или Библиотеку Матице Српске, те да код њих погледате.

Велико хвала Amicus на учињеном труду! Много ми значи ова информација!

[Amicus]

Велико хвала Amicus на учињеном труду! Много ми значи ова информација!

Нема на чему Маргита. Пронађох у међувремену нешто што би могло бити руско издање, иако ми се чини да је у питању нека краћа верзија: Итальянские архивы и хранящиеся в них материалы для славянской истории, Том 2. На овом сајту од истог аутора можете наћи још неколико доступних наслова, укључујући и руско издање првог тома Историјских споменика Јужних Словена и околних народа.

[Маргита Војвотк. Бањанска]

Свака част Amicus!!!  Велико ХВАЛА! Ово је право штиво.

[Amicus]

Хвала Маргита. Нема на чему. Драго ми је да смо то нашли.

[Amicus]

Милан Васић, Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином, Источно Сарајево, 2005

Књига саджи и пописе марголога по градовима и местима где су били стационирани.

Од истог аутора постоји и скраћена верзија горе написаног у виду рада из 1963. године под називом Мартолоси у периоду успона османске државе.

[Amicus]

Радослав Лопашић, Око Купе и Коране. Мјестописне и повјестне цртице, Загреб, 1895

[Љиљан]

 
OVIDIU ŢENTEA, EX ORIENTE AD DANUBIUM -  THE SYRIAN UNITS ON THE DANUBE FRONTIER OF THE ROMAN EMPIRE

https://www.scribd.com/doc/267998747/Ex-Oriente-Ad-Danubium-BT

[Љиљан]

Jedan od mogućih izvora bliskoistočnih haplogrupa na Balkanu.

[David Radonić]

Jedan od mogućih izvora bliskoistočnih haplogrupa na Balkanu.

Doba studija, veoma temeljno istraživanje. Kad sam ranije čitao o bliskoistočnim kolonistima na prostoru od Jadrana do Crnog mora i po unutrašnjosti iznenadio sam se da ih nema više u rezultatima.

[Gallavant]

Има ли неко случајно онлајн копију књиге:

Јован Ердељановић: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“

Видим да је коришћена на сајту али је нисам нашао у Дигиталној библиотеци.

Унапред хвала!

[Небојша]

Грађа о прошлости Босне

http://www.anurs.org/sajt/doc/File/casopisi/GPB_4_(2011).pdf